Zaista, ako bi ovaj skupštinski sastav hteo da bude ozbiljan, a pretpostavljam da može, trebalo bi da postupi na sledeći način: tekst Ustavne povelje trebalo bi da odbaci, pa da ispita narodnu volju. Ispitaće je prosto - referendumom. Neka se referendumom ustanovi da li su Srbija ili Crna Gora, bilo koja od njih ako nije-zajednica nema budućnosti, da li su jedna ili druga za zajedničku državu.
Ukoliko se ustanovi da je bar jedna od država članica protivna, onda da se okanimo pisanja tog ustava. Zašto da pišemo ustav za državu koja nema budućnosti. Zašto da pišemo ustav za državu koja nije utemeljena na narnoj volji i na narodnom suverenitetu.
Ukoliko bi ove države, i Srbija i Crna Gora, proglasile odnosno na referendumu se izjasnile za samostalnost, onda utoliko bi bilo lakše da Srbija pristupi jednom drugom cilju koga je prosto propustila. Taj cilj jeste da napiše svoj ustav. U tom smislu bi bilo dobro raspisati izbore za ustavotvornu skupštinu. Time bi se zaista izbegla ustavna kriza u koju ulazimo.
Ovaj skupštinski sastav je propustio istorijsku šansu da posle decembarskih izbora i posle petooktobarskih promena sam sebe proglasi za ustavotvornu skupštinu i da izglasa novi ustav. Zaista, u ovom momentu imamo ustav države koja ne postoji. Jedan od razloga što reformske promene slabo uspevaju jeste što nisu potkovane dobrim ustavom. Ovaj ustav je prosto kočnica za ozbiljne reforme.
Postoji druga varijanta: da se Crnoj Gori da jedan razuman rok od tri meseca u kome bi se ona izjasnila da li želi državu, pošto u ovom momentu, pretpostavljam, ona je samo faktor sukoba i faktor rizika.
Kada govorimo o Ustavnoj povelji, dopustite mi usput jednu malu primedbu. U glavi - ciljevi nove državne zajednice, ističe se šest ciljeva. Po mojoj skromnoj proceni, tu postoje samo dva. To su stvaranje tržišne ekonomije i uključivanje u evropske strukture, odnosno asocijacije i Evropsku uniju, kao onaj krajnji cilj. Sve ono drugo što je navedeno kao ciljevi državne zajednice, u stvari, predstavlja samo sredstvo kojim se stiže do ova dva osnovna cilja.
Dame i gospodo, ovaj tekst ustavne povelje predviđa u jednoj tački da će prvi sastav tog budućeg parlamenta zajedničke države biti biran posredno i kaže se da će poslanici biti izabrani srazmerno političkom učešću stranaka. Zakon o sprovođenju ustavne povelje takvu stvar operacionalizuje i on daje čak i rokove. On kaže da će se ta stvar uraditi u roku od 10 dana od proglašenja ustavne povelje. Imajući to u vidu, ne vidim razlog zašto je uopšte DOS o tome raspravljao kada zakon nije donet. Prosto, zakon nije na dnevnom redu. Ta stvar koja je predviđena i ustavnom poveljom i zakonom nije stigla još uvek da bude aktuelna. To prejudiciranje stvara priličnu zlu krv u našem političkom životu i u dobroj meri ga komplikuje.
Još jednom da kažem, Ustavna povelja proističe iz Polaznih osnova i Beogradskog sporazuma. Sve ono što je Nova Srbija govorila o Polaznim osnovama i Beogradskom sporazumu važi i za ustavnu povelju. Zapravo, onaj tekst Beogradskog sporazuma je samo preliven u novi tekst ustavne povelje. Čak može i da se primeti - kad god je Ustavna komisija bila u krizi i kada god je bila u problemu, onda je odrednica koju su ustanovili bila konfuznija, bila je nejasnija. Time se, u stvari, pravio kompromis da bi se došlo do ovog teksta.
Zaista izražavam svoje neslaganje sa dužinom izrade ovog teksta iz prostog razloga što je Beogradski sporazum te rokove znatno skratio, tako da smo mi ovu ustavnu povelju, da su se poštovali rokovi, mogli da imamo na dnevnom redu pre pola godine, a i više.
(Predsednik: Gospodine Ćirkoviću, da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Završiću sa još jednom rečenicom. Još jednom ističem: zajednička država Srbije i Crne Gore je državotvorni cilj i naroda u Srbiji i Crnoj Gori. Takva država mora da ima budućnost, takva država mora da ima konzistentan ustav, koji je neće usporavati u njenom razvoju. Iz tog razloga, kako smo se odnosili prema Polaznim osnovama i Beogradskom sporazumu, tako će se Nova Srbija odnositi i prema ovom tekstu o ustavnoj povelji.

Za reč se javio narodni poslanik Predrag Stojanović, predsednik poslaničke grupe DHSS.

Dame i gospodo, dragi prijatelji, DHSS smatra da je još uvek u toku načelna rasprava i ovo što ćete čuti kao naš stav je za sada, za ovih prvih 10 minuta, naš stav u načelu. DHSS je apsolutno svesna realnosti ovog političkog trenutka i, naravno, činjenice da glasovima svoje poslaničke grupe neće moći da spreči usvajanje tzv. ustavne povelje nedefinisane državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Želimo da građane Srbije, posebno u ovom trenutku, podsetimo na činjenicu da smo jedina stranka koja se na srpskoj političkoj sceni već godinu i po dana zalaže za samostalnost države Srbije, jer jedino samostalna Srbija može suvereno odlučivati o stupanju u državne saveze. Gospodine Šešelj, 400.000 ljudi svojim potpisima je potpuno potvrdilo tu istinu. Ostali, u gotovo svakodnevnim anketama, potvrđuju ispravnost naše politike.
Nažalost, nedavno je pod ovim krovom odbijen predlog da se čak i raspravlja o jednom od osnovnih prava svakog građanina Srbije, o pravu na referendum za svoju samostalnu državu Srbiju. Za tako nešto ne mogu postojati racionalni razlozi, tako da se mi kao ozbiljna državotvrona stranka danas time nećemo baviti, ali ćemo nastaviti da insistiramo na referendumu o samostalnosti.
Državno-pravni korpus Srbije trpi i spolja i iznutra ogromne pritiske da se ta povelja - čiji je osnov čuveni "beogradski nesporazum", kojega se potpisnici danas odriču - usvoji pošto-poto i na brzu brzinu, gotovo i bez rasprave, a razlog je, tobož, hitan prijem u Savet Evrope. Kao da neko u Evropi sada tera Češku i Slovačku da se ponovo ujedine ili, recimo, Kipar i Grčku, a tamo žive uglavnom Grci, ili da neko traži da Malta ponovo postane dominion Britanije da bi prošla kroz vrata Evrope. Ne, Evropa je po našem mišljenju napravljena i utemeljena na samoopredeljenju naroda i svuda se to poštuje, sem u našem slučaju.
Ovde se, dobronamernima će biti jasno, ne radi o emocijama između nas i Crnogoraca. Radi se o zaštiti osnovnog državnog interesa, prava na državnu samobitnost i samosvojstvo. Crnogorci su ga sačuvali anticipiranjem referenduma za dve godine i na tome im valja čestitati. Mi o tome nećemo čak ovde ni da razgovaramo, ni da raspravljamo. Preče nam je da ugodimo pojedinicima iz sveta i grupi jugonostalgičara među nama, koji su zaboravili šta se sve promenilo od oktobra 2000. godine ovde, jer izgleda da još žive kod Broza u 1968.
Zato DHSS želi da nastavi i nastaviće svoju kampanju za samostalnu Srbiju u Evropi. Prihvatićemo odluku skupštinske većine, već nagoveštenu ovde, svesni da nam predstoji borba da vas, gospodo poslanici, ubedimo da glasate javno za ono što većina od vas lično misli, za samostalnu Srbiju. Narod je već odlučio, ono što se čuje svakodnevno na svakom uglu, samo za samostalnu Srbiju u samostalnoj Evropi, u jednoj jedinoj Evropi. Jedino tako možemo biti od pomoći sebi samima i svoj svojoj braći, bilo gde da su.
Jedino tako možemo biti od pomoći sebi i drugima, pa vas zato i molimo da sledeći put poslušate glas razuma, a ne pritiska, i da date svoj glas svojoj majci Srbiji i svojoj budućnosti. Hvala lepo.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?       
Ima reč narodni poslanik Živko Selaković, zamenik predsednika poslaničke grupe "Srbija".

Gospođo predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, posle svega ovoga, jutrošnjeg burnog početka, veoma je teško biti koncentrisan i reći ono što danas u ovom sudbonosnom trenutku treba da se kaže, ali mi je posebno drago što mislim da će režija ispod mene, za naše gledaoce, staviti natpis "Seljačka stranka Srbije, narodni poslanik Živko Selaković".
No, da pređem na glavnu temu. Mi, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, nalazimo se danas pred još jednom izuzetno značajnom obavezom, da opredeljenjem za ili protiv Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore i zakona o njenom sprovođenju odlučimo o sudbini te zajednice i time i o suštinskim pitanjima budućnosti naroda na ovim prostorima.
Sama činjenica da je komisija za izradu teksta ustavne povelje radila toliko dugo, da je zbog različitih političkih interesa bilo mnogo natezanja, nadmudrivanja i opstrukcija, pokazuje svu delikatnost posla koji je trebalo obaviti. I danas, kada su tekst povelje i zakon o njenom sprovođenju najzad pred nama, ostale su nerešene mnoge dileme. Pojedine početne razlike još više su produbljene. Izostali su jasni odgovori, čak i na suštinska pitanja statusa državne zajednice, njenih članica i organa.
Odlaganje rešenja spornih pitanja za neko buduće vreme samo još jasnije pokazuje da će postupak sprovođenja povelje biti složen, neizvestan i pun zamki i iskušenja.
I pored svega, stav Seljačke stranke Srbije i njenih organa je nedvosmislen. Ustavna povelja i zakon o njenom sprovođenju, i pored svih manjkavosti, treba podržati, uz očekivanja da će preostala sporna pitanja biti rešena, jer jedno je jasno - ne usvojimo li dokumenta o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, naš put u evropske integracije biće doveden u pitanje, a time i budućnost naroda sa ovih prostora.
U ovakvim sudbonosnim trenucima politički je mudro pojedine stranačke, lične i kolektivne interese, staviti u drugi plan, zarad jednog vrhunskog - nacionalnog interesa. Danas je trenutak da se to učini.
Kao i u svim prelomnim situacijama, do izražaja dolaze i nesporazumi koji su dugo trajali. To se dogodilo i ovoga puta. Opredeljenje legalnih organa Seljačke stranke Srbije da se, uprkos pomenutim manjkavostima, ipak izjasnimo za povelju i zakon o njenom sprovođenju, dovelo je do raznoraznih pritisaka onih koji imaju drugačiji stav, pa čak i do akcija neprimerenih demokratskom poimanju rešavanja političkih nesporazuma.
Bez obzira na pomenute pritiske, Seljačka stranka Srbije glasaće za dokumente koji su danas na dnevnom redu, u nadi da će i sporna i preostala nerešena pitanja biti u narednom periodu rešena u interesu zajednice Srbije i Crne Gore. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Ima reč narodni poslanik Borislav Pelević, po Poslovniku.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Mićić je prekršila Poslovnik, član 24. stav 3, u kome jasno piše: "Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju narodni poslanici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana, koje imaju manje od pet narodnih poslanika".
Seljačka stranka Srbije, koja je pomenuta od strane prthodnog govornika, nije učestvovala na ovim izborima samostalno. Prema tome, ispod naziva izborne liste - Stranka srpskog jedinstva, ne stoji ništa, ime nijedne druge stranke. Mi smo internim sporazumom napravili koaliciju. Taj interni sporazum nije podnet Republičkoj izbornoj komisiji.
Prema tome, Seljačka stranka Srbije se ne može ovde predstavljati kao posebna stranka, a ni prebeg iz političkog kluba, koji je potkupljen od strane DOS-a, samo za svrhu glasanja o ustavnoj povelji i zakonu o njenom sprovođenju.

Gospodine Peleviću, izričem vam opomenu na osnovu člana 101.

Gospođo predsedavajuća, jutros sam vas zamolio da navedete imena pet poslanika nove fantomske poslaničke grupe, koja sebe naziva tako pretenciozno - Srbija. Navedite, da vidimo da li ta poslanička grupa ima pet poslanika, s obzirom da je Đuro Popović ponovo dao izjavu da ostaje neizostavno u poslaničkom klubu Stranke  srpskog jedinstva.
Vi kršite ne samo Poslovnik, vi kršite i Zakon o izboru narodnih podlanika, koji u članu 88. tačka 1. predviđa da onaj poslanik koji napusti stranku, ili koaliciju, automatski gubi svoj mandat poslanika. To što Ustavni sud Srbije trenutno osporava, to ne znači da je osporio, niti da je doneo odluku o neustavnosti tog člana.
Ova skupština, u ovom sastavu, apsolutno ne odslikava izbornu volju građana. Ova skupština je nelegalna, ova skupština nije legitimna i ne predstavlja izbornu volju građana, koja je držana na izborima 2000. godine, kada su samo postojale četiri izborne liste, koje su verifikovane od strane Republičke izborne komisije.
Vi, kao predsedavajuća, grubo kršite zakon, Ustav i Poslovnik, ili nemušto odgovarate na pitanja šefova poslaničkih grupa, koji vas javno prozivaju, zato što priznajete fantomske poslaničke grupe, zato što priznajete poslanike koji su dali ostavku, a danas su tu u parlamentu; oni su potpisali zahtev da se sazove ova skupština. Ova skupština je neustavna, nelegitimna i ne odgovara izbornoj volji građana Srbije. Hvala vam lepo.

Vi ste se povodom ovog pitanja već javljali za reč, a ja sam dala već odgovor, upućeno je i Administrativnom odboru. Gospodine Peleviću, da li vas interesuje da vam dam obrazloženje, obzirom da ste postavili pitanje?
Zahvaljujem, gospodine Peleviću.
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Za reč se javio ministar pravde, gospodin Vladan Batić.