Dame i gospodo narodni poslanici, u prepodnevnoj raspravi govorio sam načelno o ovoj vašoj jadnoj Ustavnoj povelji i svim negativnim posledicama koje će ona proizvesti po opstanak zajedničke države.Ovih 27 ili 28 minuta iskoristiću da predsedniku Vlade Zoranu Đinđiću dokažem da mu je Ustavna povelja i državna zajednica, kako je on rekao, šantava, kljakava i nesposobna za život. Nije mogao da nas ubedi da pokažemo malo vere i ljubavi prema toj ustavnoj povelji i državnoj zajednici, jer mi se držimo starog načela Valtazara Bogišića "što se grbo rodi vreme ne ispravi". Nije moglo grdnije ništa da se napiše od ovoga i sada ću pokušati da vam dokažem da su ovaj tekst pisali neverovatni pravnički diletanti, ljudi koji se ne razumeju u pravo.
Počeću od ovog zaključka Ustavne komisije. Ustavna komisija, koju su formirale tri skupštine kao privremeno radno telo, dakle ad hok radno telo, ne bi bilo mnogo drugačije po ovom pitanju ni da je trajno radno telo, donela je zaključak i taj zaključak je nama ovde dostavljen kao uputstvo za upotrebu.
O čemu može ustavna Komisija da donosi zaključke? O tome u koji će dan imati sednicu, u koje vreme, da li će se na pauzi služiti viski ili čaj, da li će se jesti meso posle koga ne može da se misli ili će biti laganija hrana, povrće, posno itd. Od posne hrane se najbolje misli. O tome vi možete da usvajate zaključke i može poslednji zaključak, da se nacrt, predlog teksta koji ste sačinili uputi tada i tada tome i tome.
Ali vi ste doneli zaključak kojim propisujete da se Ustavna povelja i Zakon za sprovođenje Ustavne povelje usvajaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Skupštini Republike Crne Gore i većima Savezne skupštine većinom glasova od ukupnog broja njihovih poslanika. Vi ste doneli pravni akt. Zaključak bi, po pravilu, morao da bude pojedinačni pravni akt. Vi ste doneli opšti pravni akt koji govori o glasanju.
Vi ste dopunili Ustav Srbije, vi ste promenili Ustav Srbije sa ovim zaključkom. Član 111. Poslovnika kaže "Narodna skupština odlučuje glasanjem narodnih poslanika u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom." Što ne stoji u Poslovniku - u skladu sa Ustavom, zakonom, ovim poslovnikom i zaključkom ustavne Komisije. Što niste prvo menjali Poslovnik? Prvo Ustav, pa Poslovnik, pa ubacite zaključke Ustavne komisije.
Po Ustavu za sve ustavne promene potrebna je kvalifikovana većina i to specifičan oblik kvalifikovane većine, dvotrećinska većina. Nema ustavnih promena bez dvotrećinske većine. Vi sada ovim menjate Ustav. U Ustavu je trebalo da stoji - o ustavnim promenama odlučuje se dvotrećinskom većinom glasova, osim ako Ustavna komisija drugačije ne naloži.
Vi ste nam naložili, kao da ste nam naložili neke bukove panjeve. Gde vam je podloga? Ne možete ni bukove panjeve da naložite na vodi. Neće da gore. Na ulju? Gde vam je ulje? Ulje ste izgleda koristili za drugu vrstu podmazivanja, a utvrdiće naučnici koju. Evo vam zašto je ovo grdno što ste napravili. Evo vam prvi dokaz da ste napravili strašilo, mongoloida, koji ne može samostalno da živi. Ima ljudski oblik, ali nema ljudski duh i ne može. Ovo ima oblik najvišeg zakonskog akta što ste napisali, ali samo spoljašnji. Nema duh najvišeg zakona.
Dalje, u članu 3. Ustavne povelje formulišete ciljeve državne zajednice. Da li je državna zajednica država? Da li je država i imali li vojsku? Odredili ste ciljeve države; pa koja to država na svetu ima svoje ciljeve? Ima li Evropska unija ciljeve? Ima li Nemačka, Francuska, Amerika? Država je cilj sama sebi. Država se formira da sama sebi bude cilj. Njena dugovečnost je njen jedini cilj. Ona druge ciljeve nema.
Vi određujete ciljeve i kada se ispune ciljevi više nam ne treba ta država. Koji su vam ciljevi? "Poštovanje ljudskih prava svih lica u njenoj nadležnosti". Prvo, nije nam trebala ova državna zajednica da bi se poštovala ljudska prava svih lica. Mogle su to Srbija i Crna Gora same da obezbede. Deplasirano je zbog toga da stupaju u državnu zajednicu, kada ste već ukinuli SR Jugoslaviju.
Nismo mi branili naziv Jugoslavija. Mi bismo odmah prihvatili da se promeni taj naziv i da bude Savezna Republika Srbija i Crna Gora. Odmah potpisujem na licu mesta. Termin Jugoslavija uopšte nije predmet naše rasprave i nije morao Đinđić da se toliko zadržava na samom pitanju Jugoslavije i jugoslovenstva. Hoćemo saveznu republiku, a ne neko strašilo koje ni na šta ne liči: ni na federaciju, ni na konfederaciju, ni na realnu uniju, ni na šta.
Dalje, cilj vam je "očuvanje i unapređenje ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i vladavine prava". Što niste stavili - zaštita ljudske okoline. Kako bi ova državna zajednica čuvala i unapređivala ljudsko dostojanstvo. Jadni smo mi ako već Ustav Srbije i zakonodavstvo Srbije ne čuva ljudsko dostojanstvo, ravnopravnost i vladavinu prava.
Da nema vladavine prava govori način na koji vi radite i postupate u ovoj Narodnoj skupštini, način na koji donosite Ustavnu povelju, nakon što ste prethodno mnogim poslaničkim grupama oteli mandate da bi te ljude upregli da glasaju po vašoj volji i tako što ste ovde doveli 13 ljudi koji uopšte nisu poslanici već pola godine da vam glasaju.
Da li je to vladavina prava? To nije vladavina prava, to je vladavina samovolje, to je tiranija. Tiranija skupštinske većine. Vi ste jednom bili većina i sada po svaku cenu nastojite da večito budete većina. Izgubili ste regularnu većinu koju ste dobili na izborima, vi ste odavno izgubili. Sada je veštački stvarate.
Dalje, kažete da je cilj "uključivanje u evropske strukture, a naročito u Evropsku uniju". Hajde, objasnite malo ovo. Kako to nisu mogle Srbija i Crna Gora svaka pojedinačno, kada ste već rasturili saveznu državu, da uđu u Evropsku uniju. Koji je to kriterijum? Kojoj je zemlji na svetu uopšte Evropska unija postavila ovakav kriterijum?
Ovo nije nikakav kriterijum za članstvo u Evropsku uniju. Postoje drugi kriteriji. Trebalo bi narodu jasno da saopštite koji su tu kriterijumi i da po tim kriterijumima naša zamlja nikad neće postati članica Evropske unije, da se Evropska unija odavno pokajala i što je Grčka njena članica. I, završeno je proširivanje Evropske unije sa baltičkim državicama: Poljskom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom, Slovenijom, Kiprom i Maltom. Nema više proširenja Evropske unije.
Nudiće drugim zemljama izvesne aranžmane za saradnju, ali ono što može da dobije Srbija, to je isto što će dobiti Bugarska i Rumunija. Mi ćemo biti u tom statusu. I, ovom ustavnom poveljom mi se nećemo više približiti, niti udaljiti od Evropske unije. Ne treba narod da zavaravamo. Objavili su istaknuti ideolozi novog svetskog poretka knjige koje samo treba pročitati i videti kakvi su im planovi, kako su programirali svoju hegemoniju i dominaciju.
Dalje, "stvaranje tržišne ekonomije...." Valjda već imamo tržišnu ekonomiju, koja se zasniva na slobodi preduzetništva, ako vi za ove dve godine niste već stvorili tržišnu ekonomiju. Naravno, ovo nije tržišna ekonomija. A, da bismo stvorili tržišnu ekonomiju moramo se prvo vas otarasiti. Jer ovo što vi pravite to nije nikakva tržišna ekonomija. Kažete da je tržišna ekonomija na slobodi preduzetništva. Naravno, naročito kad im uvedete poreze od 20%, pa su slobodni, pa preduzimaju šta im volja, samo im otmete pare. Imaju potpunu slobodu, ali ostaju bez svojih para.
Zatim, produžavate "na konkurenciji i socijalnoj pravdi ..."; kakva je socijalna pravda i to ste pokazali. Ovo nije ni jedna od nadležnosti savezne države. I, vi kažete da su ciljevi državne zajednice ovakvi, a nema ih u spisku nadležnosti. Ne može biti cilj državne zajednice nešto za šta državna zajednica nije nadležna. Vama su u koliziji ciljevi i nadležnosti.
Dalje, ciljevi su "uspostavljanje i obezbeđivanje neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta ( Evropska unija već ima jedinstveno tržište, a vi tek na nivou zajedničkog tržišta; povlađujete Đukanoviću) kroz koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema država članica."
Pazite, mi smo već krupne korake napravili na planu harmonizacije ekonomskog sistema naše zemlje sa Evropskom unijom. Ekonomski sistem Evropske unije objektivno ima određene kvalitete, određene vrednosti. Nikad nismo bili protiv recepcije svega onoga što je zaista vredno.
Ali, ako ćete nam ovde nametnuti slobodu seksualnog opredeljenja kao elementarno ljudsko pravo i ako ćete to izjednačiti sa onim kako nas je Bog stvorio i kakvu nam je funkciju opredelio u tom pogledu, e onda ne bismo rado da se tu harmonizujemo sa Evropskom unijom.
Dalje, kažete: "Srbija i Crna Gora ima zastavu, himnu i grb". Da vidimo kako ćete to samo ugovoriti i na koji način. Oko zastave je već problem. U Srbiji se kaže plava boja zastave, u Crnoj Gori hoće da im bude plavetna. Što im ne bi bila avetna?
Pazite, u prvom srpskom ustavnom aktu koji govori o zastavi kaže se - plavetna. To je jedan arhaičan termin, a ne razlikovanje svetloplave boje na onu koja je malo manje svetla i onu koja je malo više svetla. Naša zastaa je obrnuta ruska zastava. Tako je istorijskim sultanovim Fermanom proglašena. Nama je turski sultan darovao nacionalnu zastavu. Mi to moramo javno da priznamo.
Tu smo zastavu zavoleli, ona je naša, darovao nam je takvu zastavu svojim Fermanom na naš predlog, na predlog knjaza Miloša, s tim što je jadan nepismen knez Miloš otišao u Carigrad, nije znao kako se ta zastava postavlja, pa je obrnutim redom boje predstavio. Naopako je krenuo. Zato imamo ovakvu zastavu.
Dalje, kažete: "Državljanin države članice ima jednaka prava i obaveze u drugoj državi članici kao i njen državljanin, izuzev izbornog prava". Sada ćete da oduzmete svim građanima Srbije koji su državljani Crne Gore po rođenju, a žive u Beogradu po 20 do 30 godina, pravo glasa. Uvek su do sada glasali, jer pravo glasa je počivalo na državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije i u određenom vremenu života provedenom na području gde ostvaruju svoje biračko pravo. Mislim da je šest meseci to po zakonima bilo.
Zatim, kažete: "Države članice uređuju, obezbeđuju i štite ljudska i manjinska prava i građanske slobode na svojoj teritoriji". Zar vam ovo nije u koliziji sa prethodnom odredbom o ciljevima državne zajednice u pogledu poštovanja ljudskih prava svih lica u njenoj nadležnosti. Već ovde kažete da je to nadležnost država članica. Nadležnost imaju države članice, a ciljevi se kvalifikuju na nivou državne zajednice. Gde je tu elementarna pravnička logika?
Dalje, govorite da su "za nesmetano funkcionisanje zajedničkog tržišta odgovorne države članice". Ako su one odgovorne, onda svaka ima svoje tržište. Kako te države članice mogu biti odgovorne za nesmetano funkcionisanje? Da bi zajedničko tržište nesmetano funkcionisalo mora biti neka viša vlast u odnosu na države članice koja će to obezbediti.
Što se tiče budžeta državne zajednice, "države članice će obezbediti finansijska sredstva za obavljanje poverenih nadležnosti i dodatnih poslova Srbije i Crne Gore." Hoće možda ponekad. Hoće možda pomalo. To Đukanović nije radio ni kada mu je to bila ustavna obaveza, a kamoli sada kada je sasvim slobodan da sam odredi hoće li dati neki dinar ili neće.
Vidite dalje, u nadležnostima Skupštine Srbije i Crne Gore kaže se da Skupština odlučuje o proglašenju i ukidanju ratnog stanja, uz prethodnu saglasnost skupština država članica. Dajte mi jednu državu na svetu gde se donosi ovako dvojna odluka o proglašenju ratnog stanja. Državna zajednica proglasi ratno stanje, Srbija da saglasnost, Crna Gora ne da. Srbija i Crna Gora u boj kreće, jedna hoće, druga neće. To bi mogla da bude himna ove vaše državne zajednice.
Posebnu priču predstavlja način izbora poslanika. Kažete u članu 20. da se poslanici Skupštine biraju iz svake države članice, u skladu sa evropskim i demokratskim standardima, na osnovu zakona država članica. Sada mi pokažite koji je to evropski i demokratski standard da se tokom prve godine po usvajanju povelje poslanici biraju posebno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Crne Gore. Da li je to evropski standard? Da li je to demokratski standard?
Vi ste sledbenici Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić se zalagao, a on je u načelu bio za narodnu skupštinu, za sabor, on je to nazivao principom sabornosti. Pošto jadan Dimitrije Ljotić, sa svojom partijom i svojim zborom, na izborima nikada nije mogao da osvoji više od 1% glasova i nikada nije imao ni jednog poslanika, on je večito u svim svojim teorijskim radovima tragao za varijantom kako će imati veliku moć u skupštini bez izbora.
To i vi radite. I vi ste sada u položaju Dimitrija Ljotića, vi ste dosledni ljotićevci, znate da na izborima ne možete ništa postići, pa šta će vam onda izbori. Niste valjda ludi da raspisujete izbore a znate da nemate nikakvih šansi. Zašto biste išli na izbore, lepo se ovde sakupite i deligirate.
I Tito je to radio. On je uveo delegatski sistem, pošto u jednom trenutku više nije smeo, kada je došlo do izvesne liberalizacije, otopljavanja i ohrabrivanja naroda u bivšoj Jugoslaviji, nije smeo na izbore. Pa šta će da ide na izbore kada lepo delegatski sistem, pa se drugovi dogovore, pa izaberu najbolje između sebe i najbolji su po ovakvom sistemu uvek najposlušniji i sve se drži pod kontrolom.
Neka mi neko kaže koji je to evropski standard po kome ste vi uveli delegatski sistem. Možda se to bazira na ljotićevskom odnosno musolinijevskom konceptu Nove evrope, a da ne kažem nešto grđe.
Dalje, vi ovde imate čitav niz pikantnih stvari oko nadležnosti pojedinih institucija. Neću mnogo time da se bavim, pošto je očigledno da ovo nema nikakve šanse za funkcionisanje. Interesantno je pitanje dva osnovna ministarstva, ministra spoljnih poslova i ministra odbrane.
Za razliku od sadašnjeg ustavnog stanja gde je Savezna vlada bila odgovorna za sprovođenje spoljne politike, vi ste to poverili ministru spoljnih poslova. On će koordinirati utvrđivanje poljne politike sa nadležnim organima država članica. Ako ne uspe u tome, kakvu će on spoljnu politiku voditi ako mu ministarstvo jedne države članice kaže jedno, a drugo mu kaže drugo. Ostaćemo bez spoljne politike, blokirana spoljna politika.
Dalje, ne bih se ovde složio sa izrečenim Batićevim stavom da ne može predsednik državne zajednice da bude i predsednik Saveta ministara. Može. Predsednik Republike u demokratskim sistemima je formalno najviši organ izvršne vlasti. On je pre svega najviši organ izvršne vlasti. S tim što je u praksi to najčešće simbolično, ali može, u principu to nije problem.
Predsednik državne zajednice ne bi mogao da bude predsednik suda ili predsednik parlamenta. Ovo što mi imamo sada kao rešenje, ono je samo za slučaj bolesti, smrti itd, i vrlo, vrlo privremeno rešenje, tako da već najkasnije 6. februara moramo imati raspisane nove izbore. Ne može ni šef zakonodavne vlasti da obavlja funkciju izvršne, ni sudske i obrnuto. To su tri grane vlasti gde ne sme biti mešanja, odnosno mešanje mora biti svedeno na minimum.
Predsednik državne zajednice bi mogao da bude predsednik Saveta ministara. Tu postoji drugi problem pravničke prirode, što je ovom poveljom predviđeno kada se raspusti skupština da prestaje i mandat predsednika državne zajednice. To je ono što ne valja, jer mora ostati nosilac izvršne vlasti na svom mestu dok se ne izabere nova skupština. Mora ta njegova funkcija biti nezavisna od raspuštanja skupštine i tu se predsednik državne zajednice, odnosno šef države razlikuje od premijera.
Ovde ste naveli da ministar odbrane koordinira i sprovodi utvrđenu odbrambenu politiku i rukovodi vojskom. Ministar odbrane rukovodi vojskom, a pre toga ste naveli da Vrhovni savet odbrane komanduje vojskom. Ispade da je ministar odbrane na višoj funkciji od vrhovnog komandanta. Ne može. Rukovođenje u hijerarhiji upravljanja je iznad komandovanja. Rukovođenje je ozbiljnije od komandovanja, odgovornije od komandovanja, fundamentalnije, značajnije. Komandovanje je izvršnije u odnosu na rukovođenje.
Prema tome, viši organ uvek treba da rukovodi, a niži da komanduje, jer niži dobija odluku da je sprovede po komandnom sistemu. Organ komandovanja izdaje naredbu, a organ rukovođenja donosi odluku.
Kako ovo vama mogu objasniti kada vi niste ni zainteresovani za to, ali zato postoje pravni stručnjaci, pa je trebalo angažovati pravne stručnjake. Ne može ustavna komisija da radi po kriterijumu ko najviše može da popije viskija ili popuši skupocenih cigareta. Prvo treba da angažuje stručnjake, pa stručnjaci kažu šta može u skladu sa pravnim principima, a šta ne može, šta je koherentno, šta je pravnički konzistentno, pa onda se raspravlja o političkim rešenjima, može ovako, može onako.
Vi ste napravili papazjaniju, iz jednog pravnog sistema ovako, iz drugog onako. Najgore je što ste i sami pokušavali da gradite laički pravni sistem. Zato je ova vaša ustavna povelja pisana na isti način kao što bi bila izvedena operacija, složena operacija ugrađivanja baj-pasa, otvaranja lobanje, operacija otvorenog mozga, koju bi sproveo vaš mesar iz komšiluka. Kao što ne može mesar iz komšiluka da vam operiše srce ili mozak, tako isto laici ne mogu da vam pišu ustavnu povelju. Ljudi koji ne znaju.
Imamo još ovde, a pošto neću imati vremena da kažem sve što sam mislio, po pitanju vojske nekoliko problema. U članu 55. zadatak vojske je odbrana Srbije i Crne Gore. To je suviše uopštena formulacija. Mora da bude odbrana nezavisnosti, državnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka.
Prema ovome kako ste vi sklopili ovu tzv. ustavnu povelju, vojska se ne bi mogla upotrebiti u cilju odbrane ustavnog poretka. O tome treba da vodimo raspravu. Treba li vojsku za to koristiti ili ne. Svaka unutrašnja pobuna je ugrožavanje ustavnog poretka. To nije napad. Može li se vojska koristiti u obračunu sa terorističkim bandama? Po ovoj ustavnoj povelji ne bi mogla, ne može nikako.
O tome ste morali da vodite računa. U svetu se sve vojske u poslednje vreme više angažuju u borbi protiv terorizma, međunarodnih kriminalnih bandi, narko-dilera, ovakvih, onakvih, nego za klasičnu ratnu funkciju. Vrhovni komandant vojske je Vrhovni savet odbrane, a Vrhovni savet odbrane je podređen ministru odbrane.
S druge strane, za ministra odbrane se kaže da rukovodi vojskom u skladu sa zakonom i ovlašćenjima Vrhovnog saveta odbrane. Ako rukovodi sa ovlašćenjima Vrhovnog saveta odbrane, znači li to da preuzima ovlašćenja Vrhovnog saveta odbrane? Ako ste hteli da kažete - na osnovu ovlašćenja koja mu daje Vrhovni savet odbrane, to ste morali drugačije da formulišete. Što niste zvali nekoga ko se razume u pravo.
Vrhovni savet odbrane, kažete, donosi odluke konsenzusom. Od poslednjih dana Rimske republike, od poslednjeg Triumvirata, ne pamti se u svetskoj istoriji da je bilo koja vojska imala koletivnog vrhovnog komandanta. Kolektivni vrhovni komandatn nespojiv je sa principom jednonačalija u komandovanju. Komandovanje je uvek inokosna funkcija. Da komanduje može samo jedan čovek. Da odlučuje, da rukovodi, može kolektivno telo. Da ste stavili ovde da Vrhovni savet odbrane rukovodi vojskom, a ministar odbrane komanduje, to bi već moglo.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Vi ste sve okrenuli naopako, zato ova vaša ustavna povelja nema nikavih šansi za uspeh. Vi sahraniste postojeći Ustav SRJ a da to niste ni jednom normom konstatovali. Nigde niko nije napisao - od tada i tada više ne važi Ustav SRJ iz 1992. godine. Zašto to nigde niko nije konstatovao? Ne znate kojim pravni aktom?
Pa, može zaključkom Ustavne komisije, da se zaključkom Ustavne komisije raspisuju izbori ili da se ukidaju parlamenti, zaključkom Ustavne komisije da se hapsi, da se sudi. Sve bi sad moglo zaključkom Ustavne komisije, ako njenim zaključkom može da se odlučuje kako će se glasati o ustavnim promenama.
