Narodni poslaniče, niste tražili repliku, nego ste tražili reklamiranje Poslovnika. Molim vas da se odlučite. Imate pravo da tražite i repliku i povredu Poslovnika, treba da se odlučite, ali ne možete tražiti povredu Poslovnika a govoriti repliku; uostalom to vi vrlo dobro znate kao i ja. Zahvaljujem.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, dame i gospodo, prvo želim da se izvinim svima zbog zakašnjenja, radili smo sa predsednikom Odbora za poljoprivredu. Želeo bih da kažem nekoliko uvodnih reči o ovom zakonu, u ime Vlade Republike Srbije.
Prvo, ovaj zakon je međuresorski po samoj prirodi i na ovom zakonu, suprotno onome što smo već do sada čuli, radilo se jako dugo. U izradu ovog kompletnog zakona su bili uključeni svi relevantni činioci u našoj industriji, prevashodno naši domaći proizvođači, Duvanska industrija Niš, tu je i Duvanska industrija Vranje, kao i svi oni koji žele da dodatno urede ovu ključnu industriju.
Isto tako, naravno, kada govorimo o duvanu, prva reč koja bi trebalo da dođe na um je zdravlje. Zadnje statistike su ponovo potvrdile da je naša zemlja, sa Grčkom, zemlja gde se najviše puši u Evropi i ta situacija ne samo da se ne poboljšava, nego se pogoršava. Tu su mlađe generacije, nažalost; u sledećih nekoliko dana imaću i dodatne podatke, ali vidi se da su žene, koje su u starijim generacijama manje bile konzumenti duvana, sve više i više konzumenti duvana. To jeste otrov i tu bih se složio sa svima sa ove govornice koji to kažu.
Dugoročni interes naše države mora biti kao kod svih drugih država u okruženju, a to je da potrošnja duvana bude što manja u našoj državi, da što manji broj naših građana bude konzument duvana i da na taj način smanjimo broj tragedija koje se dešavaju u našim porodicama; jer konzumiranje duvana to znači u ogromnom broju slučajeva rak, to znači, kada pogledate na nivou države, veliki problem - to su bolovanja i veliki troškovi za celokupan zdravstveni sistem.
Setimo se prošle godine, jedan od najvećih i urgentnih problema zbog manjka investicija u naš zdravstveni sistem, to je bila urgentna situacija u onkološkim institutima, gde smo bukvalno imali samo jedan ispravni aparat i onda se tek videlo kolike su u stvari te tragedije.
Vlada Republike Srbije je obezbedila sredstva, naravno kroz javni tender, kao i kupovinu nužnih aparata, tako da se tretira sada ono što je posledica ovog otrova. Međutim, problem je u tome što bi taj fenomen trebalo da rešavamo u samom korenu, a jedini način je da se na dugi rok smanji potrošnja duvana u našoj zemlji i zbog toga je ovo zakon za jedan kraći, ali i duži rok.
Svi ćemo se složiti da, kada je reč o dužem roku, akcenat mora biti na tome da povodom duvana treba da se razmišlja o zdravlju i svim načinima da se smanji konzumiranje ovog otrova. Naravno, ovaj zakon to nije zaboravio niti zaobišao.
U članu 4. ovog zakona prvi put se uvodi zabrana prodaje cigareta maloletnim licima i znam da će neko najverovatnije ponovo pokušati da to podvrgne ruglu, kao što je bilo i sa računima; međutim, jedna takva odredba postoji i u zakonima drugih zemalja koje smo sagledavali; važno je da se zna da maloletna lica ne smeju da kupuju cigarete i da onaj ko ih prodaje mora da zna da to ne sme da radi.
Isto tako je propisano mnogo oštrije, a nadam se da ćemo efekte na terenu imati vrlo brzo, da se vrši obeležavanje paklica tako da još jasnije pokaže koliko je štetno konzumiranje duvana, ali to ne može da iscrpi ni na kratak rok ovu tematiku zdravlja. Očekuje se da se ovom cenjenom domu predloži novi zakon o oglašavanju, gde će se postaviti jedno veoma važno pitanje. To je - da li u Srbiji zabraniti reklamiranje marki cigareta ili ne. To će biti postavljeno kao jasno pitanje - da ili ne; a ako je - ne, onda je stvar jasna i takva rešenja postoje u mnogim zemljama. Ako je - da, u tom slučaju, naravno, tu oblast ćemo morati dodatno urediti.
Složio bih se sa onim govornicima koji su danas spominjali reklame i kazne za one koji su veoma blizu kršenja propisa; u nekim reklamama vidimo da se, protivno odredbama zakona koji postoji, pojavljuju paklice, na ulici a i na nekim reklamama na televiziji, pa to dodatno mora da se suzbije kroz ovaj zakon. Naravno, tu imamo i Zakon o radiodifuziji, koji dodatno omogućava da se u globalu uredi oglašavanje na televiziji.
Tu bih još dodao u tom uvodnom delu kada se radi o ovoj temi - duvan; otrov; zdravlje; suzbijanje konzumiranja duvana na razne načine; edukacija; smanjenje oglašavanja - znači na sve načine mi moramo na jedan duži rok da nastojimo da siđemo sa te veoma nezavidne "liderske pozicije" konzumiranja duvana u Evropi.
Već smo najstariji narod u Evropi i ako smo onaj narod koji najviše konzumira duvan, onda je sigurno da to dodatno neće pomoći mlađim generacijama, gde je nažalost ta štetna pojava i te kako rasprostranjena, još više nego kod starijih generacija; pa bukvalno - ako želimo da pojačamo demografski opstanak našeg naroda, to je onda jedno ključno nacionalno pitanje kojim moramo da se pozabavimo.
Međutim, zaključujući oko toga, naravno, ako danas pitamo naše građane, a i kada se u javnoj debati priča o duvanu, asocijacije nažalost ne idu odmah na otrov, na nužnost da se izgubi ta izuzetno loša navika, nego asocijacije odmah idu prema švercu, prema švercovanim šleperima, prema organizovanom kriminalu, prema korupciji i prema mitu.
Mi imamo jedno veoma nesrećno nasleđe. Daću vam nekoliko podataka o tome koliko se u zadnje dve godine uradilo na suzbijanju šverca, šta se uradilo da se dodatno uredi ovaj sektor i da vidimo koliko će ovaj predlog zakona, ukoliko ga izglasate, biti dodatna snaga i dodatno oružje da se borimo protiv tih pojava.
Naravno, kada imate situaciju gde je bukvalno postojala spona na samom vrhu države između onih koji su švercovali i nekih državnih organizacija, kao što smo videli neke aspekte te veoma štetne pojave, pa ako pogledate prošlu godinu, skoro u 90% slučajeva na jugu Srbije, gde je došlo do presecanja kanala šverca, na ovaj ili onaj način, onda vidite da su i neki pripadnici našeg MUP-a bili u to uključeni.
Znači, radi se na presecanju svih tih veza koje su postojale devedesetih godina. Poražavajuća je činjenica to što se dešavalo pre nekoliko godina, a zbog toga ne mogu da ne budem i malo ironičan, kada čujem nosioce politike u to vreme, oni se danas prave ludi, kao da nisu bili na vlasti, a tada je 90% stranih cigareta bilo švercovano i tada su najveći mafijaši harali na ovom području i skupljali veliki novac.
Bukvalno, ako pogledamo situaciju u zadnjih nekoliko meseci ili zadnje dve godine, šta možemo da konstatujemo? Za samo jednu godinu (2001.), legalno je ocarinjeno dva puta više cigareta nego u zbiru prethodnih pet godina. Ako pogledamo koliko sada prikupljamo javnih prihoda, dame i gospodo, u 2002. godini budžet Republike Srbije je prihodovao 15 milijardi dinara u vidu raznih javnih prihoda koji se tiču cigareta - carina, poreza na promet i akciza.
To je mnogo više nego što je bilo prethodnih godina. Pogledajmo i neke druge akcije koje su urađene na tom planu: prošle godine je zaplenjeno 920.000 boksova, milion boksova je spaljeno; čak 80 osoba je uhapšeno i oko 20 švercerskih kanala presečeno.
Danas želim javno da se zahvalim svim časnim ljudima iz organa tržišne inspekcije, Finansijske policije, MUP-a, carine, svim onima koji su učestvovali i time pokazali šta može država kada se složno bori protiv ovog fenomena. Ako pogledamo dokaze, onda su najbolji u zadnje dve godine i govore da je napravljen pomak.
Naravno, imamo i javne prihode koji jasno pokazuju koliko je veći zahvat onoga što je pre bilo u sivoj zoni; pogledajte i Duvansku industriju Niš, doduše u nešto manjem iznosu, ali ipak je i tu napravljen napredak. U Vranju je takođe napravljen veliki napredak.
Prošla godina je bila rekordna u Duvanskoj industriji Niš i prvi put posle 15 godina su uveli treću smenu. Prošle godine su bili u stanju da nekoliko desetina miliona evra ulože u modernu opremu i da lansiraju moderne vidove paklica. Isto tako su bili u stanju da otkupe rekordne količine duvana od naših domaćih proizvođača; jednom rečju - nikada Duvanska industrija Niš nije bila u boljem stanju u svojoj istoriji.
Nije slučajno. Kada stegnete i suzbijete šverc ispliva Duvanska industrija Niš, ispliva naša domaća industrija, a to je za dobrobit svih, ne samo Niša, ne samo onih koji rade u lancu naše domaće proizvodnje, nego za sve naše građane, jer se smanjuje snabdevanje tim otrovom, a zna se odakle on dolazi. To je dobro za našu domaću proizvodnju, a da ne govorimo o javnim prihodima o kojima sam već govorio.
I nije samo to. Prošle godine, posle onih akcija, zatvaranja punktova i presecanja raznih kanala, ušli smo u neke sistemske promene, kao npr. način izdavanja akciznih markica. Vraćeno je čak 210 miliona akciznih markica, pa smo konstatovali koliko je bio neuređen taj sistem koji se sprovodio pre na saveznom nivou, gde se akcizna markica izdavala i šakom i kapom.
Prošle godine zaplenjeno je nelegalno izdatih i falsifikovanih akciznih markica u iznosu od 500.000 mogućih boksova. Sve je to, naravno, uz ono što je vraćeno, što je bilo legalno izdato, vraćeno da bude spaljeno i sada sve ide kao legalno izdato.
Najzad, imamo sistem koji izbegava sumnjive posrednike. Imamo jedan sistem gde oni koji žele da dobiju akcizne markice moraju da dokažu da imaju bar predugovor ili ugovor sa legitimnim proizvođačem, jednom realnom fabrikom cigareta, da bi uopšte mogli da uvoze. Ako je u pitanju uvoz u našu zemlju, onda taj proizvođač mora da dostavi dokaze da je ta akcizna markica stigla, da je nalepljena, na koju seriju, kad i na kom graničnom punktu se očekuje šleper za legalni uvoz.
Tu se naravno sprovodi carinjenje i naplata svih javnih dažbina. Možete da popričate sa bilo kim ko želi da se legalno bavi ovom industrijom - svi će vam potvrditi da su razmere šverca značajno suzbijene u našoj zemlji. Ako pogledate industriju, za one koji planiraju eventualno investiranje u našoj zemlji, možemo da kažemo da je količina ukupno švercovane robe sa nekadašnjih 30 - 40% danas pala na 10 ili 15%, a vrednost švercovane robe na našem tržištu sa 60-70% pala je na 25 do 30%.
Ne želim da krijem da i dalje imamo problema; da vam nabrojim nekoliko velikih problema koje imamo i koji su sistemske prirode. Prvi, što će vam potvrditi svaki časni pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova i poreske uprave, koji se svakog dana bore protiv ovog zla, jeste da negde oko 50% svih ovih kanala prelazi preko Kosova.
Dan-danas je na Kosovu moguć legalni uvoz cigareta, dažbine su mnogo niže, a ni do dana današnjeg nisu uveli akcizne markice, uprkos našim velikim naporima; bio sam u Prištini 10. maja sa tom porukom i tu su data mnoga obećanja. Naravno, vršimo veliki pritisak da se najzad, jer to nije nikakva velika nauka, i na Kosovu uvede jedna akcizna markica, tako da se zna da je ta roba uvezena na to tržište.
Danas je moguće uvesti i legalno platiti sve dažbine, koje su šest puta manje nego u Srbiji, i onda prebaciti te cigarete na ostatak teritorije Republike Srbije i bez iznenađenja najveći pritisak na šverc dolazi baš odatle.
Verujte, zbog toga su harmonizacija poreskog opterećenja i dodatno uređenje tog tržišta na teritoriji Kosova i Metohije i te kako nužni.
Ruku na srce, urađeno je nešto. Uhapšen je direktor Fabrike duvana u Gnjilanu i njegov zamenik, jer je jedna kontrola tamo ustanovila da je i te kako bilo švercovanih cigareta. Uhapšen je direktor carina na Kosovu i uhapšen je jedan krupni švercer cigarate, koji je nažalost posle toga oslobođen. Dakle, dešava se nešto, krenulo je, ali je i te kako ostalo puno da se uradi, da to ne bi bila rak-rana.
Važno je da je i tu napredak napravljen, jer nema više, kako to carinici kažu, šverca na mahanje - prođi, prođi, nego sada vidimo kada se preseče kanal to je kroz neke planinske puteve, to je kroz duple pregrade, to je na način koji pokazuje da oni više nemaju te veze u organizovanim službama, kao što su pre imali. Napredak je tu, ali ostaje taj problem.
Drugi problem je Crna Gora; harmonizacija našeg poreskog opterećenja sa Crnom Gorom, koju moramo da uradimo i koja nije laka. Na tržištima Zapadne Evrope, zbog njihovih problema u javnim finansijama, Engleska, Francuska, Italija su još povećale dažbine, tako da postoji interes i pritisak za švercovanja na tim teritorijama. Zato je nama potrebna saradnja sa Interpolom i sa svim drugim carinskim službama.
Naravno, danas kada se kaže duvan, nažalost, ne razmišlja se o otrovu, o zdravlju, nego o švercu, o kriminalu. Veliki napredak je napravljen i najbolji dokaz je koliko smo javnih prihoda mogli da usmerimo zdravstvu. Jedan dinar od svake paklice ide za opremanje naših bolnica i to je dobro.
Imamo znatno veće prihode i naša domaća industrija je najzad oporavljena. Najbolji dokazi za to je i veliki interes koji postoji u privatizaciji. Nijedan veći investitor ne bi hteo da uđe na naše tržište da ono nije u velikoj meri uređeno. Ali, ostaje mnogo toga da se uradi.
Hteo bih da kažem nekoliko reči i o ovom zakonu i zbog čega će on, ukoliko ga poštovani narodni poslanici usvojite na ovom zasedanju, dati dodatni zamajac za uređenje na ovom tržištu i kako ćemo uspeti dodatno da se borimo protiv ovih pojava kao što su šverc i rizici korupcije u državi.
Ovaj zakon ima tri cilja. Prvi je da se podstakne naša domaća industrija, i to od poljoprivrede, pa sve do proizvodnje. Kako? Prvi put se zakonski uređuje, ako neko želi da se bavi proizvodnjom cigareta, minimalne količine koje moraju da se otkupe od našeg domaćeg proizvođača. Ima i nekih dodatnih amandmana, na koje gledamo blagonaklono i mislim da ćemo u konačnoj verziji, kada dođe do glasanja, biti u stanju da dodatno pojačamo taj podsticaj, jer je bilo nekoliko dobrih ideja i na samom Odboru za poljoprivredu.
Imamo danas u Pirotu neke proizvođače koji negoduju, jer njihova proizvodnja nije kupljena od strane Duvanske industrije Niš. Ruku na srce, danas imamo veoma dominantnu poziciju Duvanske industrije Niš u otkupu tog duvana i oni do neke mere diktiraju tempo. Možemo da kažemo da će privatizacija Duvanske industrije Niš, Vranja i ulazak, pod veoma striktnim uslovima, još nekih proizvođača na naše tržište dovoljno podići potražnju za našim duvanom i isto tako biće više konkurencije između samih proizvođača cigareta, tako da će i naši proizvođači duvana biti u nešto boljoj situaciji.
Znači, prva stvar, zakonski se uvodi obaveza otkupa i u konačnom tekstu zakona, siguran sam, imaćemo još jače podsticaje za otkup našeg duvana. Pogledajmo malo na duži rok. Ova industrija je zapošljavala između petsto hiljada i šesto hiljada ljudi. To je industrija koja može da zaposli dosta ljudi, ali je ona u zadnjih 20 godina i te kako pala. Taj šverc cigareta i propast u jednom momentu same Duvanske industrije Niš je doveo do toga da u tom lancu i proizvođači duvana uđu u velike probleme, a da ne govorim o problemima koje imamo zbog toga što javne finansije nisu redovno isplaćivale premije za duvan. Zadnje dve godine te premije idu na vreme. Čim se donese tehnička dokumentacija, oni to dobijaju.
Prvi cilj ovog zakona jeste da se podstakne naša poljoprivreda, ali ne samo poljoprivreda, jer vidite da je cela filozofija ovog zakona, ne samo zbog domaće proizvodnje, nego i zbog borbe protiv šverca, da se što više proizvodi u Srbiji. Odatle imamo mogućnost, na kontrolisan način, da dođe do ulaska jednog broja stranih proizvođača cigareta kod nas kroz privatizaciju i dodelu nekoliko dozvola za proizvodnju cigareta.
Time će naši proizvođači duvana - profesionalci će se sa tim složiti, da ne bude demagogije, sorta i kvalitet moraju da se poboljšaju - sve više i više da budu uključeni u proizvodnju cigareta, a ne da Duvanska industrija Niš danas kupuje više napolju nego kući. Na taj način mi ćemo imati bolji efekat na naš spoljnotrgovinski bilans i razmenu u ovom domenu, jer duvanska industrija danas, nažalost, zbog sirovine, zbog aromata, zbog mašina, u stvari doprinosi debalansu naše spoljne razmene.
Mi moramo kroz ovaj zakon, kroz podsticaj naše domaće proizvodnje i sirovina, omogućiti da se više proizvodi kod nas, a mnoge druge stvari koje će se uraditi ovim zakonom treba da smanje debalans i da ova branša manje dovodi do deficita u našoj spoljnoj trgovini. To je prvi cilj ovog predloga zakona: da se podstakne domaća proizvodnja od duvana, pa sve do cigareta; da se to dešava kod nas; da zapošljava naše kapacitete; da se stvaraju radna mesta kod nas.
Ima naznaka da će, uz jačanje te industrije, ona biti u stanju, kao što su pokušali Hrvati i imali neke uspehe u poslednje dve godine na našem tržištu, da izvozi i da te cigarete budu naše cigarete, možda neke međunarodne marke, ali naše domaće marke da počnu da budu marke na nekim tržištima, prvo u okruženju, pa onda nešto dalje.
Uzgred budi rečeno, pošto znam da će biti priča o tome, ako stvarno pogledate i fiskalnu politiku koja je sprovedena u zadnje dve godine, zakone koje ste izglasali tačno aprila 2001. godine u domenu akciza, danas je efekat veoma jasan. Specifična akciza i te tri klase koje su postojale, kombinovane sa borbom protiv šverca, bile su i te kako značajan zamajac i podstrek za naše domaće proizvođače, koji su zadnje dve godine značajno povećali njihovo učešće na tržištu na uštrb onih koji su izvozili, uključujući i duvansku industriju iz Hrvatske. To je dobro za nas i taj prvi cilj koji je podstakao našu industriju duvana u širokom smislu je ona prava stvar.
Drugi cilj, da tu budemo jasni, to je da se dodatno uredi ova industrija. Nije slučajno jedan poslanik danas na Odboru pričao o nečemu što su bili monopoli duvana i što su ti monopoli dugo postojali u nekim veoma razvijenim zemljama, od Austrije, preko Francuske, pa do Velike Britanije. Imali ste monopole, jer ovo nije baš bilo koji proizvod. On je strateški i moguće su velike zarade u slučaju šverca. Ovde se ni u kom slučaju ne predlaže monopolizacija, niti se u ovom zakonu propisuje ko sme, a ko ne sme da se bavi ovom aktivnošću.
Jedino što se ovde radi, to je da se predlažu minimalni uslovi kako da dođe do profesionalizacije i daljeg čišćenja ove industrije. To ide od same proizvodnje sirovog duvana, pa sve do maloprodaje. Tu mi nismo izmislili neke neverovatne uslove. Verujte, u radu sa profesionalcima iz industrije, sa kolegama iz okruženja, trudili smo se da preuzmemo sve prakse koje su se pokazale kao dobre.
Jedna smo od retkih zemalja danas gde bilo ko može na bilo kom mestu da proda cigarete, bez ikakvog obeležja, bez ikakvog odborenja, bez ikakvih realnih sankcija u slučaju šverca.
Ovaj zakon predlaže da svi oni koji žele da se bave ovom industrijom moraju da ispune minimalne tehničke i finansijske uslove. Uz dijalog sa svima koji žele da iščiste ovu industriju došli smo do tih tehničkih i finansijskih uslova, koji su istovremeno i oštri, ali isto tako realni i prihvatljivi za one koji žele pošteno da se bave ovom industrijom.
Moram samo da kažem, ovaj zakon mora biti kompletiran u jednom segmentu koji smo predložili saveznom nivou, jer to je bilo na tom nivou kada se dolazilo do ovog predloga. Znači, imamo uvoz i provoz i predložićemo ovog puta da se, kroz prave izmene u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju i u carinskom zakonu, i taj segment uvoza i provoza dodatno upotpuni i da postoje ozbiljni uslovi za one koji žele da se bave uvozom i provozom.
Setimo se onog provoza koji je trebalo da prođe iz Bugarske u Mađarsku, navodno je nosio kroasane, a bio je to jedan veliki pokušaj šverca cigareta. Tu moramo dodatno da uozbiljimo stvari.
Ovo se tiče uslova onih koji žele da se bave prerađivanjem duvana, proizvodnjom cigareta, veletrgovinom i trgovinom na malo. Ovi uslovi su oštri, ali realni za naše uslove. Oni će omogućiti da imamo na ovom tržištu samo one koji žele na dugi rok i na pošteni način da učestvuju u ovoj industriji; nikako fantomske firme, nikako sumnjive posrednike, koji žele da kroz nekoliko operacija utaje porez i nestanu.
Želim samo da dam jedan primer ovde, a to je nešto što će biti sigurno jedna od najvidljivijih stvari, jedan od povoda... (Iz sale: Vidite, ministre.) To ću vam zapleniti za koji sekund.
Imamo tehničke i finansijske uslove da bi se dobilo odobrenje za izgradnju i za proizvodnju fabrike cigareta. Naravno, da ne bude smunje, Niš i Vranje će dobiti pravo da proizvode cigarete, naravno. Ako pogledate tehničke i industrijske uslove, tu jasno vidite da ovaj zakon predlaže da pravo za proizvodnju cigareta dobiju samo oni koji ispune uslove, koji su otprilike po gabaritu jedne duvanske industrije Vranje.
To znači da jedino oni koji na dugi rok žele da imaju nekih pet do 10% učešća na tržištu, a to znači marketing, to znači mnogo investicija u distribuciju, želeće da uđu u ovu utakmicu, da ispune uslove i da sagrade jednu fabriku cigareta.
Zašto ni u kom slučaju ne smemo da dozvolimo ono što se desilo u Rumuniji i u Makedoniji; nikakvi uslovi, a onda male fabrike cigareta koje niču kao pečurke; posle su imali, saznali smo u dijalogu sa našim kolegama iz tih zemalja, ogromne probleme da to kontrolišu.
Nažalost, tada ih ima tako mnogo. Oni imaju iste probleme u uspostavljanju pravne države, kao što mi dan-danas imamo u tim inspekcijskim službama i moraćemo mnogo da radimo na tome. Neke od tih fabrika, nažalost, samo su paravan za prepakivanje tih cigareta i u stvari su mogući učesnici legalizacije šverca.
Mi to ne možemo da dopustimo. Moramo da imamo na našem tržištu proizvođače cigareta koji su ovde na dugi rok, koji imaju šta da izgube, koji žele da razviju marke na našem tržištu i koji će biti na razne načine zaista deo naše industrije duvana, deo naših javnih finansija; na kraju deo samog privrednog života Srbije. Zbog toga imamo tako stroge uslove i na taj način ćemo imati samo manji broj, ne znamo koliki, jer to je nivo u nastajanju i videćemo koliko će biti tih licenci, a mislim samo nekoliko. Neće biti mnogo onih koji će biti spremni toliko da ulažu.
Kao što vidite, Vlada ne određuje da li će to biti 5, 6, 7, to je na tržištu i na samom ekonomskom interesu da odrede. Znači, drugi element, a prvi cilj ovog zakona, jeste podsticaj naše industrije u širokom smislu. Drugi cilj ovog zakona je profesionalizacija i uspostavljanje veoma oštrih uslova za učešće u ovoj industriji, ali bez monopolizacije i bez odluke koja bi bila administrativna i birokratska, da se da ovome ili onome.
Treći cilj, poslednja stvar pre zaključka, jeste da u ovom zakonu uspostavljamo i način odlučivanja o onome što će na ovaj ili onaj način izazvati veliko interesovanje u javnosti. Ako pogledate predlog formiranja Agencije za duvan, naravno da ona nije tu da birokratizuje, naravno da nije tu da deli privilegije ovima ili onima. Naprotiv, pogledajte kako je ona koncipirana.
U njenom radu i u upravnom odboru su uključeni svi resori koji na ovaj ili onaj način mogu biti pogođeni švercom i koji žele da uspostave red na ovom tržištu - od MUP-a, Carine, poreske uprave, Ministarstva finansije i ekonomije, do trgovine; ali i država mora da ima većinu; predviđeno je i učešće predstavnika same industrije.
Tako će upravni odbor i odlučivanje biti pred očima javnosti.
Sve odluke ove agencije biće podnošene sudu javnosti, ne samo zbog toga što imamo učesnike iz industrije za one krupne odluke koje moraju da prođu kroz upravni odbor, nego što će o njima morati da se izjasni Vlada i samim tim širi spektar učesnika neminovno kolektivnih vlada koje ćemo imati u sledećih nekoliko godina u našoj zemlji. To je dodatna kontrola za ono što se tu dešava.
Ne samo to, prihvatićemo amandman kojim se predlaže da se ne najmanje jedanput, nego dva puta godišnje izveštava ovaj cenjeni dom o tome koji je bio rad, učinak i odluke te agencije i Vlade u ovom domenu. Znači, na taj način je to napravljeno zbog toga što sve što se odluči u domenu duvana i cigareta, ma ko bio na vlasti, biće u očima naših građana sumnjivo.
Na taj način veoma snažni reflektori su upereni kroz međuresorsku odluku, plus učesnika iz industrije, pa Vlade i posle toga kroz informaciju ovom domu. Svi učesnici u odlukama koje se tiču odobravanja licenci i suzbijanja šverca znaju da će morati na kraju da odgovaraju, i te kako direktno, sudu javnosti i ovog doma.
Zbog toga ovaj predlog institucije je ovde da se ojača transparentnost, da se ojača kolegijalnost, da ne može da se odlučuje u jednom kabinetu, nego da sve važne odluke u ovoj industriji budu javne i da svi koji ih donose znaju da će morati da odgovaraju pred sudom javnosti za sve što su odlučili.
To je dodatna garancija da ovaj zakon, ukoliko ga cenjeni poslanici izglasate, biće dodatni zamajac, dodatno oružje da zajednički radimo na ovom putu koji je dao već mnogo toga, dao je prošle godine 15 milijardi dinara u naš budžet, a to je bilo svega nekoliko milijardi pre jedno dve do tri godine. Dao je suzbijanje mafije, presecanje mnogih švercerskih kanala, dao je oporavak jedne ključne industrije na jugu Srbije, u Nišu, u Vranju, i to je i te kako važno.
Taj put omogućava da na trajni interesni način ovde dođu i grade fabrike cigareta samo oni koji žele na dugi rok da ostanu ovde i da grade marke. Na taj način da imamo, ne samo uz one koji će biti strateški partneri duvanske industrije Niš i Vranje, nego i one koji će doći na tržište, objektivne saveznike za dalju borbru protiv šverca i onda ćemo njih direktno gađati.
Počev od potencijalnih strateških partnera, pa sve do sindikata duvanske industrije Niš ili Vranje, mogu da kažem da cela jedna industrija očekuje vaše usvajanje ovog zakona. Ovaj zakon će omogućiti ne samo da dodatno uredimo jednu stratešku i do sada problematičnu industriju, nego da oživimo važan segment naše privrede koji će moći dodatno da doprinese rastu; zatim, da smanjimo debalans u našoj spoljnotrgovinskoj razmeni; da otvorimo, prema nekim procenama, nekoliko hiljada dodatnih radnih mesta.
Jedan ovakav zakon može to da omogući. U pametnoj politici, suzbijanje i smanjenje konzumiranja duvana kao otrova, to je prava stvar na duži rok.
U međuvremenu, dok se taj dugotrajni proces sprovodi, da na pravi način omogućimo razvoj ovog proizvodnog sektora.
Za one koji kritikuju, ajde da vidimo kakav je bio taj učinak u zadnjih 10 godina, ajde da vidimo koje su činjenice danas i videćemo da nije slučajno što mnogo delegacija iz regije danas dolazi da vidi šta je to Srbija pravilno uradila zadnje dve godine da uredi ovu industriju, zašto je toliko interesovanje za našu duvansku industriju i šta je to što naše inspekcijske službe rade, konačno veoma dobro, u zadnje dve godine.
Zaključujem; stvarno iz srca se zahvaljujem hiljadama ljudi koji se svakoga dana na terenu bore protiv švercera i omogućavaju javne prihode i uređenu industriju. Apelujem na vas da glasate za ovaj zakon i zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući pažljivo ministra Đelića i njegovo izlaganje, zamena teza je bila za govornicom, jer ministar Đelić hoće da kaže kako se ovim zakonom zaustavlja šverc cigareta.
Međutim, ovim zakonom se ne zaustavlja šverc cigareta, nego se zatvaraju maloprodaje onih ljudi koji prehranjuju porodicu i onih ljudi koji na neki način žive od ovoga.
Šverc se zaustavlja na granici, gospodine ministre, a uveli ste i markice koje se lepe i stavljaju na svaku kutiju. Gospodine ministre, uveli ste i fiskalne kase, pa inspekcija čeka ispred prodavnice. Kada izađe neki kupac, on mora da pokaže račun. U tom računu stoji da je kupio kutiju "malboroa". Znači, šverc ne može na ovaj način da se zaustavi, već zakonom koji već postoji može da se zaustavi.
Međutim, šta želi Vlada Srbije ovim zakonom? Vlada Srbije želi da uzme monopol nad cigaretama i da samo nekoliko ljudi u Srbiji može da dobije licencu za prodaju cigareta na veliko. Kada su u pitanju ovi uslovi za koje ministar kaže da su veoma povoljni, ove uslove ne može da ispuni niko u maloprodaji.
Prvo o onome što je rekao gospodin ministar - hvali se kako su zapalili veliku količinu cigareta. Te cigarete nisu bile zarazne, gospodine ministre. Nismo mi videli da postoji izveštaj iz neke laboratorije da te cigarete nisu ispravne. Te cigarete je trebalo da date vojsci, da date onim ljudima koji su socijalno ugroženi ili da prodate, pošto je to poljoprivredni proizvod, pa da isplatite zaostale poljoprivredne penzije, gospodine ministre, a ne da zapalite. Postavlja se pitanje da li je stvarno zapaljena ona količina koja se pojavljuje u vašem izveštaju.
Što se tiče uslova kada je u pitanju ovaj zakon, agencija se otvara. Koliko je do sada otvoreno agencija u Srbiji, niko ne zna da nam kaže. Kaže se da agencija jednom godišnje podnosi izveštaj Vladi o svom radu, a Vlada Srbije jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Pa, to je demagogija. Kada je Vlada Srbije podnela neki izveštaj o svom radu u protekle dve godine?
Kaže ministar da smo mi druga država u Evropi po broju pušača. Pa, bili smo petnaesta država u Evropi 1999. godine, gospodine ministre, ali od kada je došao DOS na vlast propušili su i oni koji su prestali da puše i počeli su da puše oni koji nikada nisu pušili, a i vi ćete vrlo brzo početi da pušite jer ćete morati, gospodine ministre. Kada vas pojuri narod Srbije, imaćete veliki problem.
Gospodin ministar nije mogao da nam objasni da je ovaj zakon dobar. Takođe, pominje se izveštaj Vlade. Mi iz SSJ-a i građani Srbije, a verovatno i svi poslanici, očekivali smo da će Vlada doći u ovu skupštinu da nam kaže zašto se štrajkuje u Boru, zašto je 10.000 ljudi na ulici, zašto nisu izmirene obaveze radnika u Kragujevcu? Te cigarete ste mogli da prodate i da izmirite one obaveze koje ste imali prema radnicima u Kragujevcu. Najavljuje se otkaz za veliki broj radnika iz fabrika, iz velikih giganata Srbije. Takođe, nema Vlade da nam objasni šta će ti ljudi da rade.
Gospodine ministre, vi ste obećali da će se mala i srednja preduzeća u Srbiji otvarati svake nedelje. Mala i srednja preduzeća su te male maloprodaje koje vi zaustavljate ovim zakonom, gde su zaposlene porodice: tri radnika, četiri, šest itd. Reći ću šta to sprečava maloprodaju: vi i vaš zakon, pa ne mogu ljudi, ne samo novi koji žele da se bave trgovinom, već i oni koji su se bavili trgovinom i imali cigarete kao artikal u svojoj prodavnici, da rade.
Kada su u pitanju trgovci na veliko, mora da raspolaže magacinskim prostorom da može da smesti 30 tona cigareta. Pazite, trgovina na veliko! Do sada su ljudi uz 1.000 artikala imali su i cigarete. Sada taj neko ko već ima trgovinu na veliko mora da otvara neki novi magacinski prostor, da pravi neke hale itd, a vrlo je poznato da nema kredita u Srbiji i da to ljudi ne mogu sami da rade.
Takođe, gospodine ministre, predlažete u članu 28. da ne može da dobije dozvolu niko od trgovaca za maloprodaju, odnosno velikoprodaju, ukoliko je u poslednje tri godine bio novčano kažnjen da je prodavao cigarete. To su oni jadnici koji su ostali bez posla, koji su prodavali cigarete na kartonskim kutijama na buvljim i šarenim pijacama.
Gospodine ministre, vi ste obećali tim ljudima da ćete da ih vratite na posao. Ne samo da ih niste vratili na posao, nego im sada zaustavljate izvor prihoda da prehrane svoju porodicu. Svakom drugom su oduzete neke cigarete na tim kutijama i možda je svaki drugi taj trgovac, da ga tako nazovemo, koji je prehranjivao svoju porodicu, platio neku kaznu. Znači, oni ne mogu da dobiju dozvolu da u svojoj prodavnici, pored 500 artikala, imaju i cigarete.
Koliko mi je poznato, kada se vadi neka potvrda u sudu da li je neko lice osuđivano, vadi se samo ukoliko tražite dozvolu za oružje ili ukoliko ste konkurisali da se zaposlite u MUP-u, u vojsci i u inspekciji. Ne možete vi sada da tražite to od onih koji žele da otvore te prodavnice.
Dalje, predvideli ste specijalno vozilo za prevoz. Pazite, u jednom magacinu u velikoprodaji je došao vlasnik trgovine koji ima maloprodaju i kaže - dajte mi 100 kilograma brašna, 100 kilograma pirinča, 10 gajbi kisele vode i 200 kutija cigareta. E, ne mogu istim vozilom da se voze cigarete. To kažete u vašem članu 28, gospodine ministre. Znači, posebno vozilo mora da dođe, odnosno dva vozila da dođu u magacin velikoprodaje kako bi mogli da podignu robu koju su hteli.
Zatim, ovim zakonom predviđate da moraju i trafike da imaju mokre čvorove, jer se traži da se ispune higijenski uslovi. Vi koji imate trafike moraćete da dozidate toalet, pošto su neophodni higijenski uslovi za prodaju cigareta. To gospodin ministar kaže. To piše u članu 28.
Gospodine ministre, kažete da onaj ko želi na veliko da se bavi trgovinom cigareta mora 30 miliona dinara da uplati kao depozit Narodnoj banci. Vi mislite da tako prikažete onaj priliv u Narodnoj banci, kako Narodna banka u ovom mesecu ima toliko depozita, u onom mesecu onoliko itd.
Odakle nekom preduzetniku, koji se do sada bavio trgovinom i u svom magacinu imao cigarete, milion maraka da zadrži taj artikal u svom magacinu i da se bavi time? Odakle milion maraka? Ali, biće nekoliko ljudi, onih koji su do sada odrađivali za vas. No, naravno da se ovim zakonom ne stimulišu ljudi koji su izgubili posao i oni koji trenutno imaju trgovine na veliko i malo, da mogu i dalje da obavljaju ovu delatnost. Ovaj zakon je veoma rigorozan i veoma štetan.
Dalje, pet miliona dinara ide kao prihod u budžet. Znači, da sada imam velikoprodaju, imam već cigarete u velikoprodaji i moram da uplatim pet miliona dinara. Odakle mi pet miliona dinara? Takođe ne znam kako ćete to objasniti ljudima koji se bave tim poslom. Gospodine ministre, ovaj zakon je veoma štetan za sadašnje trgovce na veliko i malo, one koji se bave tim poslom i za oni koji treba da formiraju neko novo malo i srednje preduzeće.
Zašto ćemo mi glasati protiv ovog zakona? Prvo, zato što ste vi uveli u jednom članu npr. da ne mogu maloletna lica da kupuju cigarete u prodavnici; i sada, pošalje otac sina, koji ima 17 godina, da mu kupi cigarete, a prodavac kaže - ne može, daj ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu. U redu za decu do 14 godina, ali deca sa 17 godina su već omladinci, pa treba da prihvatite amandman koji je dala SSJ.

Narodni poslaniče, deseti minut; da li želite i drugih deset minuta?

Evo, sada ću da završim.

Dalje, licencu ne mogu da dobiju oni koji su izgubili posao, gospodine ministre, a žele da otvore neku prodavnicu, pa pored ostalih artikala da imaju i cigarete u svojoj prodavnici, jer treba da uplate enormne cifre. Visoke su kazne kada su u pitanju trgovci na veliko i trgovci na malo, čak i do 400.000 dinara. Pa izađite i recite koliko boksova cigareta treba da se proda da bi neko zaradio 400.000 dinara, gospodine ministre.

Pa, gospodine ministre, ne puni se budžet od kazni, nego od proizvodnje. Sve vreme od kada ste vi došli na vlast samo gledate da kaznama naterete narod da prestaje da radi ono što je radio i na taj način punite budžet.

Dalje, gospodine ministre, nećemo glasati za ovaj zakon zato što svako od trgovaca mora da kupi posebno vozilo da bi prevozio cigarete, zato što pet miliona dinara ide u budžet, ne vraća se trgovcu na veliko, zato što 30 miliona dinara iznosi depozit kod Narodne banke. Zato SSJ neće glasati za ovaj predlog zakona i očekujemo da poslanici u ovoj skupštini glasaju protiv ovog zakona.

Ovaj zakon je štetan, nije stimulativan, ne donosi nova radna mesta, zaustavlja i zatvara život onih ljudi koji su ostali bez posla i onih ljudi koji će ovih dana, gospodine ministre, ostati bez posla, zbog vaše politike koju vodite. Savetujem vam, obiđite malo Kragujevac, idite u Bor, obiđite ove poljoprivredne proizvođače, gospodine ministre, koji protestuju zbog šećerne repe, koja nije isplaćena; nosim vam poruku od Požarevca do Kruševaca, poruku poljoprivrednih proizvoiđača šećerne repe, da će vam blokirati auto-put u roku od 20 dana ukoliko ne izmirite obavezu za neisplaćenu, a predatu šećernu repu. Zahvaljujem.

 

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsendik poslaničke grupe DSS.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ceneći da je ministar u pravu kada kaže da je ovaj zakon jako važan za Srbiju, za privredu Srbije, ne možemo a da ne kažemo da on spada u jako ozbiljne sistemske zakone.
Ceneći da je ministar u pravu, mada ne uvek, mogu da postavim i moram da postavi pitanje - zašto je zakon koji je u proceduri od juna prošle godine tek sada došao na dnevni red, i to na vanrednoj sednici; zašto se dve godine čekalo da se o ovom zakonu raspravlja; zašto je Vlada donosila uredbe koje tretiraju transport cigareta tj. akciznih proizvoda kroz Srbiju; zašto nije formiran anketni odbor da se utvrdi koliko ima švercovanog duvana i svega ostalog; i ko švercuje duvan u Srbiji?
Zašto - pošto ima puno povika: to su radili bivši, to rade sadašnji, gospodin Šešelj kaže radi Cane, radi Cepter, radi ovaj, radi onaj - nije formiran anketni odbor da se to utvrdi, ako je ova oblast toliko važna? Zašto se baš sada pokreće ovo pitanje, i to od ministra u čijoj nadležnosti ovo nije.
Ovo je u nadležnosti ministra poljoprivrede, a ne u nadležnosti ministra finansija. I ovo nam možda otkriva prave namere, a to je da je ovaj zakon finansijsko-ekonomski, a ne sadrži elemente poljoprivrede. Ovaj zakon je, u suštini, po svojoj prirodi morao da bude zakon koji reguliše poljoprivrednu delatnost i privredu, a ne ekonomiju i finansije.
Tu dolazimo možda, iako je zakon po svom konceptu prihvatljiv i nije loš, govorićemo i o tome, do prave namere da se ubrza proces privatizacije ovih preduzeća. A da bi se to uradilo, mora pre svega da se donese zakon o duvanu, da se vidi ko su proizvođači, da bi oni koji su već tipovani da će kupiti naše fabrike znali da će te fabrike proizvoditi.
Da li je Filip Moris tipovan za DIN ili nekog drugog videćemo, ali možemo sada već da kovertiramo ko će koju fabriku kupiti i ko će šta tu raditi, tako da ćemo raspravljati o tome i videćemo ko je u pravu i zašto se ovo radi.
Zašto se ide ove godine u privatizaciju - zato što, jednostavno, budžet nema para i ne puni se. Ako se prodaju fabrike za par stotina miliona dolara, to je jedna dobra injekcija s obzirom da će sve pare otići u budžet, a da će građani Niša, Vranja i ostalih gradova ostati kratkih rukava. Mi ćemo fabrike, koje ćemo prodati nekome, potrošiti, odnosno te pare će se potrošiti. (Milka Marinković dobacije sa mesta.)
Gospođo predsedavajuća, zamolio bih da opomenete gospođu Milku, s obzirom da neprestano dobacuje i prekida i na taj način krši Poslovnik.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornike.

Znači, namera je da se novac od prodaje ovih fabrika, zato se ubrzano ide u proces donošenja zakona i ove godine će one biti privatizovane tačno tipovanim firmama, uplati ove godine u budžet i da se te pare potroše.
Jer, sigurno će biti izbora na jesen ove godine, pa će te pare da se potroše u kupovanje socijalnog mira, na isti način kao što su to radili njihovi prethodnici; dobri učenici će to uraditi i sada. I onda ćemo nešto što je stvarano generacijama, što je zapošljavalo između 500.000 i 600.000 ljudi, kako kaže gospodin Đelić, rasprodati tako u jednom potezu i ostati opet kratkih rukava.
Ovaj zakon, kao zakon o duvanu, ne tretira privatizaciju ovih firmi, već tretira tržište duvana. On je morao da bude delo ministra poljoprivrede, jer u dobroj meri ovaj zakon mora da ima razvojne segmente za poljoprivredu. Tu se ne bih složio sa ministrom Đelićem: ovaj zakon uopšte nema razvojne elemente za poljoprivredu; ne tretira se proizvodnja semena, o tome se najopštije govori; ne predviđa se postojanje instituta za duvan, instituta za duvansko seme; ništa se apsolutno ne tretira ovim zakonom.
Predviđaju se male količine duvana koje mora da otkupi onaj ko će dobiti licencu za proizvodnju duvana, apsolutno nedovoljne. Bolje je od postojećeg rešenja, koje je loše, ali jedan ozbiljan zakon o duvanu mora na drugi, sistemski način da uredi prostor proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, mora na drugačiji način da reguliše ovu oblast.
Ovaj zakon je parcijalan, on ne rešava problem šverca duvana, koji je, po našem mišljenju, ključni i najveći u poslednje tri godine. Najveći je bio krajem prošle i početkom ove godine. Zašto se ne iznesu podaci o tome koliko se i kako punio budžet, da je u jednom trenutku došlo do određene vrste presecanja kanala šverca duvana, onih koji su možda bili vezani za, kako neko ovde kaže, staru vlast, ali se nastavilo mnogim drugim kanalima. Upravo zbog toga je došlo do smanjenja šverca duvana u jednom trenutku, dok se novi kanali nisu ponovo uspostavili i dok to nije opet krenulo nekim utabanim trasama.
Protiv uredbe Vlade iz 2001. godine imali smo puno argumenata i zato smo tražili još septembra 2001. godine formiranje anketnog odbora, koji bi sagledao stanje na tržištu duvana, znači proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, sa ciljem da se vidi koliko se duvana švercuje. Ali, u ovoj skupštini tada nije prihvaćen od poslaničke većine DOS-a, ostatka DOS-a.
Parcijalno rešavanje ovog problema ne donosi nam ništa. Omogućava nam samo da se rasprodaju, da se privatizuju ove fabrike, a ne da se zaustavi šverc i ilegalna trgovina duvana i duvanskih proizvoda u Srbiji. Kad kažemo da je ovo parcijalno rešenje, imamo u vidu kakvo je stanje na našim carinama.
Govori se da su u Makedoniji, na Kosovu, ne znam gde sve, smenjeni na carinama oni koji su bili u lancu švercovanja duvana i duvanskih proizvoda; a ako imate na jednoj strani u carinama one koji učestvuju u švercu duvana i duvanskih proizvoda, mora onda da ih ima i na drugoj strani.
Zašto niko u našoj Carini nije smenjen, zašto niko nije pozvan na odgovornost, zašto se o tome nikada nije javno raspravljalo, zašto nema transparentnosti u ovoj veoma važnoj oblasti, za koju smo čuli da skoro sa 10% sredstava puni budžet Republike Srbije. To je približno, negde je između 8 i 10%, možda će ove godine biti i 10%.
Zašto se svi ti problemi nisu sagledali, da li bi budžet bio punjen možda sa 20% sredstava od duvana i duvanskih proizvoda da se uvede neka kontrola na svim carinama. Zašto su sitemi koji su bili uspostavljeni za vreme starog režima, da bi oni kontrolisali ko može da švercuje, a ne da bi se jednostavno sprečio šverc, već da bi postojala direktiva, kontrola, zašto se to više ne koristi?
Zašto kamere na graničnim prelazima ne rade, zašto mnoge stvari koje su postojale ne funkcionišu u našim carinama? Zato što nekome nije stalo da suzbije šverc. Ovo je tema prometa duvana i duvanskih proizvoda, to je i te kako tema ovog zakona. Ne može jedno bez drugoga, ovo je jedno parcijalno rešenje koje je prihvatljivo, DSS smatra da je ovaj predlog zakona bolji od postojećeg i mi ćemo ga podržati u načelu.
Imamo puno amandmana, odnose se na neke kaznene odredbe, odnosno na pooštravanje nekih odredbi i naravno, postoje dva koncepta, a mi smo se odlučili za koncept da se zabrani svaki vid reklamiranja duvana i duvanskih proizvoda, jednostavno da se na taj način približimo standardima Evropske unije, pošto je u tim zemljama to zabranjeno.
Takođe, ovaj zakon ima jako puno kontradiktornih odredbi, zapravo pogledajte član 54. i član 58. gde se kaže da pojedine odredbe u članu 54. postojećeg Zakona o duvanu ostaju na snazi, a onda se u članu 58. kaže da taj zakon apsolutno prestaje da važi. S obzirom da je član 58. onaj koji dolazi posle, znači da odredbe iz člana 54. ne važe, tako da ćemo imati jedan pravni vakuum.
Mislim da bi to valjalo pogledati, da se to reši, jer bi jako loše bilo da donesemo zakon, a da nam treba nakon toga tumačenje tog zakona, koja je odredba na snazi, a koja odredba nije na snazi. Neophodno je da učinimo sve da se spreči, pre svega, rasprodaja ove dve fabrike, pošto se radi o vrednostima od par stotina miliona dolara.
Te fabrike su jako važne za buduću strategiju razvoja Srbije, tako da ovaj zakon, po meni, koji ne reguliše poljoprivredu i njen razvoj - trebalo bi da vidimo ministra poljoprivrede koji je nadležan za ovo, a koji se očigledno malo bavi ovim, pa mora neko drugi, neko drugo ministarstvo da ga zamenjuje u onome što je njegov posao - treba da stvori uslove da dobijemo razvojne programe za duvanske industrije u Srbiji.
Na ovaj način duvanska industrija u Srbiji, i to nakon rasprodaje, ako je bude bilo uopšte ove godine, a biće je sigurno, jer je to nešto što se jako brzo i lako proda, za šta ima puno zainteresovanih, duvanska industrija, mislim na ove kod nas, neće više biti duvanska industrija Srbije, već će biti duvanska industrija "Filip Moris" ili nekog drugog; ona će biti ovde, ali profit neće.