Narodni poslaniče, da li želite da koristite i narednih 10 minuta.

Završavam sada, posle ću da koristim. Mi ovde moramo da predvidimo mehanizme da zaštitimo našu poljoprivredu, jer ovim zakonom to nije učinjeno. To je nešto što mora ministar da uradi, ima još vremena.
Mi ćemo glasati za Predlog zakona u načelu, ali tu je još puno odredbi i ne bi bilo hrđavo da ga ministar povuče, da se sve to doradi i da dođe na dnevni red, kako bismo imali kompletno i celovito rešenje koje ne bi ugrozilo egzistenciju poljoprivrednika u Srbiji. Ona će se ozbiljno dovesti u pitanje, odnosno rad naših poljoprivrednika, naročito u Vojvodini, gde će se možda količinom uvoznog duvana onemogućiti da naša privreda radi i da mi pravimo naš duvan. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, kako god okrenemo, koja god da je tema na dnevnom redu, ne može biti a da se mi socijalisti ne pomenemo. Nema smisla, gospodine Mihajlov, da pominjete, da vređate nas socijaliste kada govorite o prodaji preduzeća i da nas upoređujete sa aktuelnom vlašću.
Mi smo prodali samo jedno preduzeće, 49% akcija Telekoma i to za fantastičnih milijardu i 568 miliona maraka, a sami Italijani su platili oko milijardu maraka, dok aktuelna vlast prodaje šta može, sve što joj padne pod ruku i to budzašto. Toliko o prodaji.
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, svaka rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije o duvanu, odnosno dokumentima kojima se uređuju pitanja proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda treba da ima za krajnji cilj: prvo, podsticajni razvoj proizvodnje duvana i domaće duvanske industrije; drugo, suzbijanje i ukidanje šverca cigareta, crnog tržišta duvana i stavljanje ogromnih tokova novca u funkciju potreba države Srbije i njenih građana.
Šverc cigareta postoji i danas, kao i juče i godinama unazad, u Srbiji, u Crnoj Gori i u drugim državama u okruženju. Šverc cigareta predstavlja problem i svih zemalja Zapadne Evrope. Kada je o Srbiji reč, pominju se milijarde paklica cigareta koje se nelegalno uvoze u zemlju, pominje se cifra od nekoliko stotina hiljada do milijardu i više evra, to je novac koji se nezakonito zgrće od strane onih koji organizuju šverc cigareta.
Ove podatke potvrdili su, pored štampe, i neki lideri DOS-a i to u svojim javnim izjavama. Moram reći, u ime poslaničke grupe SPS, da Vlada Republike Srbije do sada nije postigla suštinske rezultate u suzbijanju šverca i otkrivanju ljudi koji iza svega stoje. U ovom slučaju nije bilo preduzimljivosti Vlade Republike Srbije, niti toliko izvikane transparentnosti.
Osim već poznatog i prisutnog marketinškog pristupa, slikanja pored kamiona zaplenjenih cigareta, još uvek nismo dobili sve podatke potrebne ovoj skupštini, odnosno ono što građane interesuje - ko stoji iza šverca cigareta, ime i prezime jedne ili više odgovornih osoba ili organizacije.
Moram reći i gospodinu Đeliću, možda je on u decembru 2000. godine bio van Srbije pa nije čuo da je ovde bila inicijativa da se formira anketni odbor, povod je bio neko pisanje u štampi, ali je suština da se utvrde sve činjenice koje su vezane za proizvodnju duvana i duvanskih proizvoda.
Mi socijalisti smo podržali formiranje tog anketnog odbora i rekli smo da nema potrebe da bude vremenski sve određeno, znači mogli su se baviti pitanjem proizvodnje i prometa duvana u dugom vremenskom periodu.
Druga stvar, činjenica je da je zbog čuvene zloupotrebe službenog položaja i podstrekivanja na krivično delo više desetina, odnosno hiljada ljudi optuženo, ali nije podneta krivična prijava za jedno krivično delo koje je najunosnije, a to je šverc cigareta. Šverc cigareta predstavlja takođe i segment organizovanog kriminala. Organizovani kriminal je veza države i kriminalnih struktura koje to rade.
Mi nismo dobili odgovor na prosto pitanje - ko stoji iza toga? Vlast je totalno nesposobna ili ima interesa da se to ne otkrije. Hoćemo činjenice, saznanja, ne treba nam gola priča. I ovoj skupštini i građanima je potrebno da znaju ko stoji iza šverca, a MUP nas s vremena na vreme obavesti da u Srbiji postoje ti i ti klanovi, te i te grupe, da se bave švercom cigareta, a nema, ko stoji iza toga, ime i prezime, krivična prijava, utvrđivanje odgovornosti i kažnjavanje krivca.
Predlog zakona o duvanu, o kom danas raspravljamo, neće poboljšati ništa u oblasti suzbijanja šverca duvana i duvanskih proizvoda. Neće tu ništa učiniti ni agencija za duvan, ona se formira ovim zakonom. Njoj je, pored više različitih poslova, pretenciozno utvrđena i obaveza da koordinira "aktivnosti organa i organizacija u oblasti suzbijanja nelegalnog prometa duvanskih proizvoda".
Novoformirana Agencija za duvan, dakle, treba da bude neki nadorgan, neko novo oružje Vlade u borbi protiv šverca cigareta. Ko u to još može poverovati, sem Vlade Republike Srbije. Smešno zvuči da novoosnovana Agencija za duvan i ti novozaposleni ljudi, po strukturi i po broju zaposlenih, po ovlašćenjima, mogu uopšte, a kamoli uspešno da koordiniraju rad MUP-a, Bezbednosno-informativne agencije i drugih specijalizovanih organa i jedinica koje se formiraju u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv šverca cigareta i duvanskih proizvoda.
Ovaj zakon ima cilj da uspostavi monopol Vlade Republike Srbije, i to gotovo apsolutni, u oblasti proizvodnje duvana, proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda u Srbiji; da, naravno, namakne što više novca u budžet, ne vodeći računa o zaštiti domaće proizvodnje, niti o njenom razvoju, niti o ljudima koji od toga žive.
Dakle, dok se na jednoj strani javno zalaže za tržišne uslove poslovanja, Vlada na drugoj ovim zakonom uvodi monopol i time postaje apsolutni gospodar sudbine i vrednosti duvana u Srbiji, celokupne proizvodnje i prometa. Kontrola je uspostavljena trostepenim odlučivanjem - preko resornih ministarstava, preko Agencije za duvan i na kraju same Vlade, ali i kroz rad republičkih inspektora, poljoprivrednog, sanitarnog, tržišnog; gde jedan stane drugi će nastaviti.
Vlada Srbije ovim zakonom po ko zna koji put formira neku novu agenciju, ovog puta za duvan, daje joj poslove koje bi trebalo da rade resorna ministarstva i time ustvari pokazuje da ovoj vladi ministarstva nisu potrebna, jer ono što rade ministarstva mogu uraditi agencije koje ona besomučno formira.
Ta agencija organizuje i sprovodi javni tender za dobijanje dozvole za proizvodnju duvanskih proizvoda, utvrđuje ko ispunjava uslove i predlaže Vladi davanje te dozvole. Uslovi za dozvolu su nabrojani u članu 22. Predloga ovog zakona i pokazuju da Vlada ne vodi računa o domaćim proizvođačima. To se da posebno zaključiti kroz tačku 6) prvog stava, gde se preduzeće odnosno preduzetnik obavezuje da kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 2.000 tona godišnje.
Smatramo da predloženo rešenje nije pravično. Prema podacima koje posedujemo, u 2001. godini proizvedeno je preko 12.000 tona duvana; u Vranju 1.900 tona i u Nišu ostalo. Ako se primeni ponuđeno rešenje onda bi kupovina domaćeg duvana bila 4.000 tona, a 8.000 tona bi ostalo van toga. Pravedno bi bilo, s obzirom na različitost kapaciteta ova dva preduzeća, kao i potrebu razvoja primarne proizvodnje, da postoji obaveza da se kupi najmanje 50% godišnje proizvodnje domaćeg duvana.
Zakon ne propisuje iste uslove za postojeća preduzeća, odnosno preduzetnike koji treba da dobiju licencu za obavljanje trgovine na veliko duvanskim proizvodima. U jednom slučaju za one koji postoje i rade propisuju se strogi uslovi u članu 28, a za druge koji imaju nameru da to čine traži se projekat i obezbeđuje bankarska garancija.
Preduzeće koje pak želi da se bavi uvozom duvana i duvanskih proizvoda treba da plati samo naknadu za uvoz duvana, a uslova gotovo i da nema, za razliku od onih postavljenih za domaće proizvođače i trgovce na veliko.
Zakon uvodi i preporučene maloprodajne cene, što je u stvari diktirana cena od strane proizvođača duvanskih proizvoda i konkurencije i trgovaca na veliko; znači, tu nemamo ni tržište ni konkurenciju. Kada je reč o trgovini duvanskim proizvodima na malo, pored više obaveza utvrđenih u članu 34. Predloga zakona, propisano je i plaćanje naknade za odobrenje obavljanja maloprodaje duvanskih proizvoda.
Za preduzeća i preduzetnike postavlja se jedno logično pitanje - zašto neko, ako je registrovao svoju firmu ili preduzeće za maloprodaju, koja uključuje i duvanske proizvode, i za to plati određenu cenu, mora sada posebno i naknadno da plaća i novi namet, tj. obavezu državi.
Koliko je zakon restriktivan i nepravedan pokazuje i član 40. koji utvrđuje obavezu republičkog poljoprivrednog inspektora da "uništi rasad duvana i rasađeni duvan koji je proizveden ili stavljen u promet suprotno odredbama ovog zakona" i da u roku od tri dana donese rešenje. Prvo da ga uništi, pa da onda donese rešenje. Ne daj bože da se eventualno proizvođaču ostavi mogućnost da dokaže da je rasad i rasađeni duvan proizveden u skladu sa zakonom, a kamoli da mu se odredi rok da eventualno otkloni određeni nedostatak i nepravilnost, kao što je bilo u do sada važećem zakonu.
Predlog zakona sadrži i brojne druge odredbe koje potvrđuju njegovu jednosmernost, nepravednost, restriktivnost u odnosu na domaće proizvođače duvana i duvanskih proizvoda. Ovaj predlog zakona nije usmeren na podsticanje izvoza. Vladu to ne interesuje, već samo kako da najjednostavnije namiri potrebe nikad punog budžeta.
Da Vlada Srbije i država nema strategiju u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda potvrđuju i podaci o uvozu i izvozu duvana i cigareta iz prošle godine. Tada je, naime, za uvoz plaćeno 70,5 miliona dolara, a izvoz duvana i cigareta vredeo je 3,9 miliona dolara, dakle 18 puta manje. Ovaj predlog zakona neće tu situaciju izmeniti. Naprotiv, samo može izazvati povećanja uvoza. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Poštovana gospodo narodni poslanici, pošto pred sobom imamo zakon o duvanu pitam se da li bi možda bilo dobro, pošto je ovo akcizna roba, da dobijemo i predlog zakona o kafi i alkoholu, jer mi se čini da u te dve oblasti još uvek nemamo dobru regulativu.
Kada je u pitanju kafa radi se isključivo o uvoznoj robi, akciznoj, privilegovanoj i imam utisak da se tu ostvaruju značajni profiti; a pitanje je uopšte šta se uvozi, da li se uvozi sirova, kako se to kontroliše i kako je to rešeno u tim odnosima. Po mojoj proceni, u Beogradu se popije dnevno 100 tona kafe, ali za koju masu je naplaćen porezu u toj oblasti - to treba zajednički da vidimo. Ali, da se vratim na ovu osnovnu temu.
Ovaj zakon u suštini ima dobro polazište i trebalo bi da ima tri jaka tretmana. Kada je u pitanju zakonska regulativa, to je prvo - tretman u oblasti zdravstva ili deo tretmana u oblasti zdravstva; drugi tretman bi bio u oblasti poljoprivredne proizvodnje, mada ga ima ali tu fale još neki elementi; i treći, najvažniji, fiskalni tretman.
Kažem fiskalni - jer je to jedan od značajnih fiskalnih izvora ove zemlje i ima utisak da bi odgovaralo i proizvođačima i veletrgovcima, kao i maloprodaji, da se ova oblast što stručnije definiše, jer pretpostavljam da oni koji redovno uplaćuju porez isplaćuju dobre plate, otkupljuju sve ugovorene količine duvana, ne žele da budu u ukupnoj priči koja se pojavljuje oko ove teme.
Dobar deo rešenja ima punog smisla i može pomoći delimičnom rešavanju problema u ovoj oblasti, jer celina rešenja izlazi iz okvira ovog zakona i podrazumeva mnogo drugih oblasti i potrebu da se u tim oblastima sve to reguliše.
Ovde je mogao da stoji jedan član zakona koji bi definisao zdravstvenu oblast, a ne da se pozivamo na tu zdravstvenu oblast. Prosto, mogli smo napisati član zakona koji kaže - zabranjeno je reklamiranje cigareta putem elektronskih medija. I, stvar je prosta, onda ne biste imali slične probleme ili različite varijacije reklamiranja u toj oblasti i to bi na taj način bilo dobro rešeno, ali i da kaznimo onda elektronske medije koji to budu radili.
Znači, ne samo svi proizvođači, i trgovci u svim oblastima imaju interes da se reklamiraju. Mi ne možemo zabraniti nikome od njih da se reklamira, ali možemo reći u zakonu šta nije dobro, a pre svega sa stanovišta zdravlja, iako stoji činjenica u koju zaista verujem da je Srbija jedna od država koja, prema broju stanovnika, ima najveći broj lica koja konzumiraju cigarete.
Ranije je postojao deo zakona koji je regulisao oblast duvana, a to pre svega sa stanovišta poljoprivrede. Mislim da je inspekcijski nadzor u toj, a i u drugim oblastima, mali jer je ta inspekcijska služba u oblasti poljoprivrede dosta mala. Znači, nema ona neophodne gabarite, ima kontrolni paket, ali nema gabarite koji su neophodni da se sve to iskontroliše.
Prema tome, mislim da bi ne sa stanovišta samo kontrolne funkcije, već bi moglo još nekim merama, a rekao bih pre svega da su važne mere kod proizvođača semena, posebna vrsta kontrole; dalje, kod onih ovlašćenih subjekata koji su dobili od strane proizvođača da ugovaraju proces neposredne poljoprivredne proizvodnje, način pisanja tih ugovora.
Imate u prethodnom postupku davanje semena, preparata, davanje određenih količina đubriva i imate možda neke subvencije u finansijskom smislu da bi se ta proizvodnja obavila, a onda dođete na kraj obligacije koju ste potpisali i ne možete da ostvarite svoju zaradu, ulazite u damping cene, imate pad i obavezno ste u gubicima.
Nisu problem veliki proizvođači. Mislim da su najveći problem mali poljoprivredni proizvođači i uloga ovog člana koji govori o potrebi da se obaveže da kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 2.000 tona. Mislimo da je neophodno podići ovaj nivo od 2.000 tona bar na 3.000 tona.
A kada govorimo o tonama mogu da kažem jedan uporedan pokazatelj. Ako imate 500 tona neobrađenog duvana, to se spakuje u nekih 30 do 50 šlepera, a kada isterate izađe 120 do 150 šlepera gotovih cigareta i kada uzmete meru prihoda i varijacije na koji način se ostvaruje prihod u toj oblasti, možete da merite prihodom od milion evra do 12 miliona evra na tu količinu. Znači, odmah možete da pomnožite cifru sa četiri, pa ćete imati i količinu prihoda iz te oblasti.
Znači, prilično su visoki profiti, rekao bih dosta visoki kada je u pitanju naša privreda u ovoj oblasti i mislim da otkupni nivo treba biti na nekom višem nivou, jer bi time branili osnovne primarne proizvođače, pošto njihovi obrti u toj oblasti nisu svakodnevni, već proces proizvodnje u toj oblasti traje od proizvodnje do prodaje od 6 do 8 meseci. Na taj način možemo da izvršimo zaštitu tih ljudi koji se bave neposrednom proizvodnjom.
Prešao bih na ovaj deo koji govori o trgovcima, da li su preduzeća ili preduzetnici, nije ni važno, ali mislim da kada je u pitanju dobijanje licence i odluka o davanju licence, dosta toga je obrađeno, ali po meni fale neki detalji. Možda se ne vide, ali su krupni. Ovde se kaže da raspolaže odgovarajućom infrastrukturom, da raspolaže prevoznim sredstvima itd. Vi to možete u Srbiji da uzmete sve u zakup, vozni park i magacin, možete da uvezete na lizing ili na drugi način, da iznajmite u zakup iz inostranstva opremu sa kojom ćete, jer imate opreme po Evropi vrlo jeftino, manufakturno ostvarivati ukupan proces proizvodnje.
Dalje se govori o toj garanciji od pet miliona, pa 30 miliona itd. Mislim da ona nije dovoljna i da bi se moralo kod tih proizvođača, da li su preduzeća ili preduzetnici, ući u imovinska prava, šira imovinska prava, radi zaštite, a pogotovo ako se radi o višestrukim povratnicima, odnosno ljudima koji su svake godine imali veliki broj poreskih rešenja kojima je utvrđivana utaja poreza, kao i ako su to još višestruki povratnici u jednoj godini, pa su plaćali novčane ili prekršajne kazne samo u toj oblasti.
Koliko znam, iako o tome treba govoriti sa respektom, veliki broj inspektora u finansijskoj policiji u prethodnom periodu je utvrđivao, naplaćivao i podnosio prijave sa zakašnjenjem. Već kada pređete u fazu pravosuđa to se razvodnjavalo veštacima, raznim drugim rešenjima, iako rešenje inspektora finansijske policije u toj oblasti jeste rešenje stručnjaka za tu oblast i činjenice koje je utvrdio su neposredne, jasno utvrđene, dokazane. Znači, realizovana je prva faza i kada krenete u drugu onda neki tamo veštaci kažu - to nije dobro obračunato, kažu ovako ili onako i dolazite u fazu da je najveći deo tih lica prolazio sa prekršajnom, poneko sa uslovnom kaznom, gotovo niko sa bilo kakvim zatvorom, pa bilo od mesec dana.

Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Samo još dve rečenice, pa završavam. Pošto su ovde pominjane ove cifre, kratko ću; pominjana je cifra od 30 miliona i pošto ovo nije evidentiran prihod budžeta za 2003. godinu, tih 30 miliona, a verovatno će se ovde pojaviti cifra na raznorazne načine kada imate ove proizvođače, veletrgovce, pa maloprodaju, pa kada imate sve ostale, pojaviće se više stotina miliona dinara.
Predlažem Vladi Republike Srbije, a mislim da će se kolege poslanici složiti sa tim, da reši tri akutne stvari koje su u ovom momentu bitne za Srbiju, a to je pre svega Borski okrug, problem je u Boru i Majdanpeku, probleme kod otkupa duvana u pirotskom i u drugim krajevima i problem isplate šećerne repe. Znači, postoje sredstva, nisu namenski predviđena i ovih više stotina miliona dinara moglo bi se upotrebiti pre svega za Borski okrug, za sanaciju restrukturiranja privrede tog kraja, da nemamo one svakodnevne proteste, da rešimo u Pirotskom okrugu ovo. Znači, to su konkretne mere koje možemo odmah realizovati iz ovih izvora prihoda do kraja ovog meseca.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Prijavljuje se za reč ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo Mićić, dame i gospodo, želeo bih, imajući u vidu da je ovo kraj intervencija šefova ili predsednika poslaničkih grupa, da pokušam da odgovorim bar na nekoliko pitanja i  otklonim nedoumice koje su se pojavile do sada.
Prvo moram konstatovati da je malo ironično da nam pokušavaju dati lekcije oni koji su bili na vlasti kada je Srbija bila crna rupa šverca cigareta u našoj zemlji, kada su se spojili sa vrhom države i da sinovi koji su navodno nosili gajbe u stvari su nosili boksove i obezbeđivali velike zarade.
Što se tiče nekih drugih primedbi ovde, bilo je nekih aluzija oko jednog proizvođača cigareta koji se pojavio u zadnje dve godine pod markom "fast" i ne želim da napravim nikakvu reklamu za tu marku. Moramo konstatovati da je ona napravila jedan prodor na tržištu i ne postoji ništa u zakonu, sve do ovih novih zakona koji će doći na snagu, što zabranjuje bilo kome da reklamira svoj proizvod na televiziji.
Uzgred budi rečeno i to sam u uvodnom izlaganju rekao, mislim da je ta linija na momente prekršena i u postojećem zakonu, jer sve više se pojavljuje forma paklice ili pak, što sam otkrio kao i vi, da u nekim ovim reklamama se kaže - kupuje se, ali nije novina, a dole imamo adresu nekog internet sajta gde na engleskom piše tobacco tj. duvan.
Sve to, a kontaktirao sam službe, mora da se prestane i novi zakon koji će doći pred ovaj cenjeni dom kroz koji mesec treba da preseče, i to veoma jasno, da li u Srbiji uopšte sme da se reklamira bilo koja marka na bilo koji način vezana sa cigaretama. Videćete da to pitanje i nije toliko automatski i tako lako rešivo.
Danas, mnoge medijske kuće imaju velike prihode od tih oglašivača. Pitanje je da li te reklame u potpunosti ukinuti ili pak bolje urediti, tako da se više nego danas izbegava aluzija da je to cigareta. Svaka zemlja treba to da preseče na svoj način. Mislim da to treba da pripada tom zakonu i u tom momentu biće veoma važno izaći sa tim povodom. Mislim da tu treba ići i strožije i bolje, jer jednostavno uvek ljudi iz marketina i iz medija znaju da nađu načina da ipak aluzija bude i te kako direktno povezana sa ovim.
Velike kuće u domenu proizvodnje cigareta su se dovijale na razne načine, pa su čak lansirale i njihove marke odeće, parfeme i druge stvari, da bi onda njih reklamirale kada ne mogu cigarete. Mašta je veoma bujna kada se dođe do toga, jer zarada je velika. Možda ovaj dom, a na vama će biti da o tome odlučite, može to da zabrani u potpunosti. To dolazi sa nekim posledicama, ali tu bih stao.
Što se tiče "fast-a", želim da kažem zvanično mišljenje koje sam u ime ministarstva potpisao, zabranjeno je ono što je u stvari bilo relativno nejasno rečeno u mišljenjima Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i Savezne uprave carina. Došlo je do pitanja, da li neke cigarete koje su navodno "otišle na doradu u Bugarsku" kada se vrate u našu zemlju mogle da budu tretirane kao domaće cigarete. Odgovor mog ministarstva i moj lični je - ne.
Zbog toga danas imamo spor sa tom firmom, jer ono što se tiče ugovora koji imaju sa Duvanskom industrijom Niš i Vranje za proizvodnju cigareta na domaćem tržištu i sve dok se poštuju ti zakoni, ne vidim šta tu može da se zameri. Međutim, ne može da se kaže da ide neka cigareta na doradu u Bugarsku, jer izgleda nema dovoljno kapaciteta za tu marku koja se brzo razvija, a da se onda posle toga deklariše kao domaća cigareta. Od toga nećemo odstupiti. Ovaj ministar finansija je veoma jasno to stavio do znanja.
Mogu dugo da vam pričam o raznim intervencijama i pritiscima, o raznim sugestijama, o velikoj aktivnosti te firme da se to što su uvezli i što stoji na lageru u Nišu, nekih 30 tona, proglasi domaćom proizvodnjom. Sve dok sam ja ministar finansija, cigareta koja je proizvedena u Bugarskoj je bugarska, a nije srpska.
Ako ta grupa želi da ispuni uslove da sagradi jednu fabriku cigareta na našoj teritoriji i da zaposli nekoliko stotina ljudi, da nastavi da investira u distribuciju, onda ne vidim ništa sporno. Zakon je isti za sve i niko ne može da me ubedi da neka cigareta može da ide na doradu u Bugarsku i da se navodno varati kao naša. Toliko o tome i toliko o rešenosti da se zakon primeni po istom aršinu prema svima, ma ko oni bili.
Što se tiče uspešnosti u domenu borbe protiv šverca, ovde treba najmanje da imamo demagogije. Ni u jednom momentu nisam rekao da smo u potupnosti uspešni. Sami vidite šverc na veoma razvijenim tržištima, sa i te kako razvijenim upravama, sa jakim inspekcijama, sa velikom kontrolom tih inspekcija i stepenom korumpiranosti koji je manji nego kod nas. U Engleskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj učešće nelegalnih cigareta raste.
Tu vidimo da ono o čemu govorimo nije nikakav blic krig ili neki brzi rat; ovo će biti rovovska borba, ovo je nešto što nikada neće sići sa dnevnog reda. Uvek će biti pitanje i mislim da je apsolutno korektno da naši građani mere uspešnost bilo koje vlade u tome na kom nivou se nalazi šverc cigareta. Iskustvo je pokazalo da ogromno učešće švercovanih cigareta na bilo kom tržištu nije moguće bez nekakvog prećutnog odobravanja samog vrha države.
Mislim da je veoma dobro da naš narod i te kako strogo gleda i meri svojim očima ono što se dešava na trafikama, u svakodnevnom životu, pa onda kroz statistike, pa onda kroz rezultate fiskalne i druge, poljoprivrede domaćih proizvođača, a bilo da su to domaće firme ili inostrane, koje će hteti da se pridruže razvijanju našeg tržišta sa našim resursima. Sve je to u redu.
Kada konstatujemo da se u jednoj godini dva puta više ocarini nego u zbiru pet prethodnih godina; kada vidimo da javni prihodi nikada nisu bili veći; kada vidimo da je naša najveća fabrika, jedna od najvećih na Balkanu, imala rekordnu proizvodnju prošle godine, kada vidimo da je morala da uvede treću smenu, kada vidimo da je ona bila u stanju i da lansira nove proizvode kao nikada u svojoj istoriji; kada vidimo koliko ljudi je uhapšeno( 70), a nekih dvadesetak velikih lanaca šverca presečeno; kada vidimo koliko je krivičnih prijava podneseno; i kada vidimo da je 920.000 boksova boksova zaplenjeno i milion uništeno, 260 miliona akciznih markica spaljeno zbog toga što se više ne uklapaju u novi, mnogo strožiji način izdavanja akciznih markica ili zbog toga što u Subotici i u nekim drugim mestima nailazimo na falsifikate - kada vidimo sve to, dame i gospodo, nema dvojbe, ovo mora biti prioritet ove vlade i bilo koje sutra.
To nije samo pitanje javnih prihoda, nego zdravlja i zbog toga moraju da se unište te cigarete, jer ko zna gde su prozvedene. Ko bi onda mogao da pravda bilo koju vladu da ubacuje vojnicima i bilo kome drugome neku robu za koju se ne zna gde je prozvedena, šta bi se desilo ako oni obole, na koji način država može to da radi i da se igra sa njihovim zdravljem.
Dame i gospodo, ova vlada vidi kao jedan od svojih velikih zadataka -gde je imala zapažene i već priznate rezultate na međunarodnom planu, daleko od toga da su kompletni, ali verujte, nama je jasno da 2003. godine i sa ovim zakonom više nego ikada - da mora raditi na suzbijanju šverca, na razvoju naše poljoprivrede u ovom domenu, na obezbeđivanju jake i ne samo domaće, nego regionalne i nadam se sutra međunarodne pozicije fabrika koje budu proizvodile cigarete na našem tlu. Hvala.