Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o duvanu, koji je danas pred nama, predstavlja zaista veliki korak u jasnom definisanju tržišta cigareta u Srbiji. Ovaj propis je zaista krajnje liberalan i svakome daje mogućnost da se bavi proizvodnjom i prodajom cigareta. Naravno, ako pri tom ispuni odgovarajuće uslove koji su precizirani u ovom zakonu.
Država se ovde zaista minimalno meša, a tržišni principi će odrediti ko će opstati u ovom poslu a ko ne, što je zaista dobro u ovom zakonu.
Predlog zakona treba posmatrati kroz njegova tri aspekta. Prvi se odnosi na obavezu proizvođača duvanskih proizvoda da godišnje kupuju najmanje dve hiljade tona domaćeg obrađenog duvana; to je zaista dobro i u krajnjoj instanci doprineće uzgajanju dosta kvalitetnijeg duvana, kao i zaštiti naše domaće proizvodnje.
Što se tiče drugog aspekta, on se odnosi na precizan i regulisan proces od proizvodnje do prodaje duvana. Predviđeni uslovi za proizvodnju i prodaju duvana su zaista krajnje oštri, što treba istaći kao dobro i pozitivno u ovom zakonu.
Otprilike u ovom trenutku samo dve fabrike, Duvanska industrija Niš i Duvanska industrija u Vranju, ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom. Na ovaj način i ovom oštrinom maksimalno će biti izbegnut šverc duvana, što između ostalog i jeste cilj ovog predloga zakona.
Treći aspekt se odnosi na postojanje i samu organizaciju agencije za duvan. Formiranjem ove agencije zakonopisac ne želi da povećava birokratiju. Zaista takav prigovor ne stoji, jer prosto u ovoj agenciji će raditi samo nekoliko radnika. Poenta ove agencije je u tome što će u njenom upravnom odboru sedeti i predstavnici industrije duvana, kao i stručnjaci iz resornih ministarstava.
Na ovaj način će država imati uspostavljenu kontrolu nad primenom ovako bitnog zakona kao što je zakon o duvanu. Zaista kontrola države u ovoj oblasti i te kako treba da bude prisutna. Agencija svoje predloge daje Vladi Srbije, a takođe mora izvestiti i Skupštinu Srbije. Pored toga što se uspostavlja kontrola države, ovde se uvodi transparentnost i javnost u pogledu svih dešavanja na ovu temu i uopšte svih stvari vezanih za proizvodnju, pa i za promet duvana.
Postoje dva osnovna razloga koja opredeljuju ovakav pristup koncipiran u samom Predlogu zakona o duvanu. Prvi je da su akcize, carine i porez na promet nad duvanskim proizvodima zaista najizdašniji budžetski prihod, a ilegalna prodaja donosi ogroman profit, odnosno veliki gubitak za državu.
Drugi razlog je jasna činjenica da pušenje ugrožava zdravlje naših ljudi i građana. Zato u ovom zakonu, koji je pred vama, postoji odredba koja obavezuje da jasno i vidno bude naznačeno da je pušenje štetno za zdravlje; takođe i odredba koja će onemogućiti maloletnim licima da kupuju cigarete. Sve ovo predstavlja veliki razlog i opravdava uspostavljanje pune kontrole države, kako u proizvodnji, tako i u prometu duvana i proizvoda od duvana.
Hteo bih ovom prilikom, ilustracije radi, da kažem da je potrošnja cigareta u Srbiji približno 2,5 miliona paklica dnevno, što čini godišnju potrošnju od 18.000 tona ili 912.000.000 paklica. Pri iole normalnom oporezivanju, godišnji budžetski prihod od duvanskih prihoda trebalo bi da iznosi oko milijardu evra ili oko 60 milijardi dinara, što približno odgovara ukupnom saveznom budžetu za prošlu godinu.
Prema sadašnjem nivou oporezivanja, uključujući i nelegalnu prodaju, budžeti ostvaruju jedva trećinu ovog iznosa, što je još jedan razlog koji opravdava jasno i opravdano uspostavljanje pune kontrole države u ovom našem zakonu.
Ovde bih hteo da istaknem nešto što je u prethodnom periodu bilo zaista nesvakidašnje, a to je da je postojala inicijativa radnika fabrika duvana za što brže donošenje ovog zakona, a potom i njihovo aktivno učešće u pisanju ovog zakona, tako da je to zaista malo nesvakidašnje za naše podneblje, ali je kod zakona o duvanu i te kako bilo prisutno.
Na kraju, ovaj zakon definitivno uvodi red u proizvodnju sirovog duvana, obradu, proizvodnju cigareta, uvoz, izvoz, veleprodaju, maloprodaju, tako da se mogućnosti za nelegalnu proizvodnju i trgovinu umnogome i bitno sužavaju. Zato predlažem Skupštini da iz ovih razloga jednodušno prihvati ovaj predlog zakona o duvanu, kao zvaničan i jasan početak borbe protiv šverca ove prirode.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Dušan Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa pažnjom sam slušala ekspoze ministra Đelića, koji je rekao da je cilj ovog zakona borba protiv pušenja i smanjenje potrošnje duvana. Čitajući zakon nisam mogla da pronađem odredbu koja bi doprinela ovom cilju zakona. Dobar deo svog ekspozea on je posvetio štetnosti duvana, ali to je u nadležnosti nekih drugih ministara i nije trebalo o tome da priča.
U jednoj jedinoj odredbi stoji da je zabranjena maloprodaja duvana maloletnim licima. Ali, i to je mrtvo slovo na papiru, jer ako dete dođe ispred trafike, zatekne tu bilo koga, vas ili mene na primer, zamoli da mu neko kupi cigarete jer ga je otac poslao, pretpostavljam da će svako za sebe sam sigurna to uraditi. Znači, nije to način da decu uputimo na zdrav život i da ih ubedimo u štetnost duvana.
Zatim je gospodin ministar, hvaleći se, rekao da je u toku prošle godine u budžet Republike Srbije na osnovu poreza, akciza i carina negde oko 15 milijardi dinara ušlo samo od duvana. Ja sam očekivala da će se zbog toga zahvaliti svim pušačima, jer je na taj način budžet uspešno punjen i država je mogla da servisira svoje dugove prema ostalim građanima.
Zašto je toliko duvana potrošeno prošle godine? Verujte, ko je od 2000. godine mislio da nikada neće pušiti počeo je da puši, a ko je pušio duplirao je količinu cigareta, jer pod DOS-ovom vlašću nije lako izdržati i sve one probleme, sa kojima se građani svakodnevno susreću, rešavati.
Ovim zakonom, gospodo, ako hoćete da ga pročitate i protumačite onako kako jedino i može, država hoće da preuzme monopol nad proizvodnjom i prometom duvana, kao što je to uradila sa naftom. To je učinila preko jedne od mnogobrojnih agencija. Sada se osniva agencija za duvan.
Ona se, kako se u zakonu kaže, osniva radi organizovanja i sprovođenja javnog tendera za obavljanje proizvodnje duvanskih proizvoda i utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje trgovine duvanskim proizvodima. Zašto da Vlada Srbije odlučuje o tome ko može da se bavi proizvodnjom ili prometom duvana, ko ispunjava uslove da učestvuje na javnom tenderu?
Pitala bih gospodina ministra, da je ovde, sačekala bih taj odgovor, da li liberalni kapitalizam, za koji se navodno zalažete, podrazumeva monopol države u mnogim oblastima, pa i u ovoj. Pretpostavljam da bi rekao da ne podrazumeva, što je teorijski tačno, ali svuda gde ima para Đinđićeva Vlada pokušava da sprovede monopol, pa je to tako i u ovom slučaju; očekujem uskoro i agencije za kafu, maline, viski, puževe. Sve ono što je profitabilno u ovoj državi moglo bi da bude monopolisano od strane ove vlade.
Ako pogledamo ko su članovi Upravnog odbora ove agencije - neko se ovde usudio da kaže da su to stručnjaci za duvan, ne bih rekla da su stručnjaci za duvan, ali su možda stručnjaci za šverc duvana - a to su ministri finansija, unutrašnjih poslova, zdravlja, direktor Republičke uprave javnih prihoda, direktor Uprave carina, oni koji se očigledno najbolje razumeju u šverc. Zašto bi oni sada bili efikasniji kao članovi upravnog odbora, a nisu efikasni na čelu svojih resornih ministarstava, gde već imaju mogućnost da se uhvate u koštac sa problemima i uvedu red u proizvodnju i promet duvana.
Inspekcijske službe, koje već postoje u tim resornim ministarstvima, treba da odlučuju o tome ko ispunjava uslove za proizvodnju duvana, veleprodaju i maloprodaju. To su i do sada radile, a sada se sve to okreće na tumbe, pa između ministarstava i tih koji o tome odlučuju postoji neka agencija.
Došli smo u situaciju da ministarstva i njihovi organi daju mišljenje agenciji koja je tvorevina Vlade. To je potpuno naopako postavljena stvar, ali tako Vlada zamišlja kontrolu proizvodnje duvana; očigledno više bez nekih agencija ne može ništa da se radi.
Ispunjenost uslova za otkup, obradu i promet duvana utvrđuje ova famozna agencija, po pribavljenom mišljenju Ministarstva poljoprivrede i Ministrstva zdravlja, a to su do sada radila ova ministarstva preko nadležnih inspekcija. Meni je zaista žao, imamo jako malo vremena da o ovom zakonu govorimo i moje kolege će nastaviti da govore o problemima koje smo mi uočili u ovom zakonu.

Reč ima narodni posalnik Dušan Ilić, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.

Dame i gospodo poštovane kolege, moram odmah na početku da se osvrnem na govor mog kolege iz DS-a. Voleo bih da mi objasni na koji način ovaj zakon podstiče proizvodnju duvana ukoliko je obavezno da se otkupi 2.000 tona godišnje, a kako je i sam naveo, govorimo o 18.000 tona duvana i duvanskih proizvoda, od kojih je 13.000 tona sadašnja domaća proizvodnja. Verovatno je to neka levičarska matematika koja je samo njemu jasna. Voleo bih da mi to obrazloži.
Ovaj predlog zakona trebalo bi kompletno da reguliše oblast proizvodnje, obrade, trgovine na veliko i malo i uvoza duvana i duvanskih proizvoda. Nažalost, on to ne čini i uglavnom je koncentrisan na trgovinu, i to je jedan od ključnih problema i jedna od ključnih zamerki koje DSS ima na ovaj zakon.
Ovaj zakon je u svakom slučaju potreban i bolje od dosadašnjeg reguliše oblast o kojoj govorimo. Izuzetno je značajan zbog toga što se u ovoj sferi privrede, zbog izuzetno velike razlike između cene koštanja i maloprodajne cene, ostvaruju enormno veliki profiti i zato je potrebno dobro regulisati ovu oblast. To je ključni razlog zbog koga ćemo podržati ovaj zakon u načelu.
Međutim, sporno je to što Vlada ovaj zakon nije stavila na dnevni red mnogo ranije, a posebno je sporno to što ga nije stavila na dnevni red zajedno sa zakonima koji bi takođe trebalo da regulišu neke strateške oblasti, prvenstveno zakon o šećeru i zakon o alkoholu, koje bi svaka normalna zemlja trebalo da ima. Jedini zaključak koji mi se nameće iz ovoga je da se Vlada konsultuje sa pojedinim partnerima iz zemlje i inostranstva, da u konsultaciji sa njima određuje termine i način donošenja zakona. Primer privatizacije šećerana mislim da potvrđuje ovu moju sumnju.
Predlog zakona je, kao što sam rekao, uglavnom koncentrisan na trgovinu i veoma malu pažnju posvećuje proizvodnji duvana i duvanskih proizvoda. Domaća proizvodnja je ionako već na kolenima, zato što je prethodna levičarska vlada podsticala šverc duvana, a sadašnja levičarska vlada toleriše šverc duvana.
Istovremeno, pogubno na proizvodnju deluje i to što su cene cigareta izuzetno niske u odnosu na evropske, prvenstveno zbog niskog standarda našeg stanovništva. Postavljam pitanje, sebi i vama, da li je nizak standard dovoljan razlog za držanje niskih cena. Ako postepeno transformišemo socijalne cene komunalnih usluga ili hleba, na primer, ne vidim razloga zašto ne bismo to činili sa cenama duvana i duvanskih proizvoda.
Govorim kao nepušač, trudim se da budem racionalan i znam da će veliki deo populacije ovo moje razmišljanje pogoditi, ali je činjenica da niske cene duvana podstiču pušenje. Pušenje ugrožava zdravlje naših sugrađana. To se pre ili kasnije odrazi na zdravstvene i socijalne fondove, koji su ionako mizerni i opterećeni.
Bilo bi dobro razmisliti o cenama. Već je govorio o tome poslanik Mamula. Nije utvrđeno ko određuje zaštitne cene, kao štoje već govorio moj prethodnik iz DS-a. Očigledno je da imamo iste izvore, s tim što mislim da ih on nije najbolje razumeo.
Kada govorimo o budžetskim prihodima koji bi bili ostvareni u ovoj poreskoj sferi, moramo reći da bi se povećanjem cena duvana i duvanskih proizvoda stvorio prostor za snižavanje ostalih poreskih stopa, recimo poreza na promet. Možda bismo čak i budžetu stvorili prostor za neke druge poreske olakšice, recimo nekakvo stimulativno oporezivanje profita ili nešto slično. Zato je vrlo važno razmisliti i o ovome.
Druga zamerka DSS-a na ovaj zakon, što je veoma zabrinjavajuće, ministar zdravlja kao da nije učestvovao u njegovoj izradi. Zdravstvena zaštita nije dovoljno obrađena i posebno nije dovoljno naglašena štetnost pušenja. Umesto što vodi kampanje sa nekim šarenim bilbordima, što menja cigare za voće na Terazijama, možda bi bilo bolje da se ministar ovome više posvetio i obezbedio neka rešenja koja smo mi iz DSS-a predložili u svojim amandmanima.
Tu se radi prvenstveno o rešenjima kojima bismo naterali proizvođače i uvoznike duvana i duvanskih proizvoda da deo izuzetno velikih prihoda koje ostvaruju uplate u fondove zdravstvene zaštite i u fondove koji bi pomogli lečenje od bolesti nastalih kao posledica pušenja, kao i za fondove kojima bismo stvorili prostor u životnoj sredini odvojen za pušače. To je svetski trend i u skladu je sa ekološkim propisima. Na kraju krajeva, Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima se u ovoj zemlji već godina gazi.
Samo delimično ću se osvrnuti na agenciju i žao mi je što gospodin ministar nije prisutan, ali rado bih ga pitao da li misli da ovakvo rešenje o upravnom odboru agencije možda nije u suprotnosti sa budućim standardima o sukobima interesa, koji će sigurno biti predmet našeg interesovanja; to je jedan od potrebnih zakona, a verujem da ga svi mi smatramo reformskim. Obzirom da je agencija alfa i omega po ovom predlogu zakona, izuzetno bi bilo značajno pooštriti kontrolu nad radom agencija.
Ne slažem se sa kolegama iz drugih stranaka koji tvrde da je ovaj zakon restriktivan prema trgovcima. Naprotiv, u igri su izuzetno velike sume od kojih se običnim građanima zavrti u glavi. Zato prava za bavljenjem ovom delatnošću moraju biti pod izuzetno oštrim nadzorom. Svako ko prekrši ovaj zakon i pravila koja su u njemu propisana mora biti kažnjen oduzimanjem prava, odnosno licence da se bavi ovom delatnošću.
Vlasnici maloprodajnih objekata i kioska mogu da se bave i prodajom žvaka i novina, ukoliko žele da se kockaju sa zakonom. Veletrgovci jednostavno moraju biti kažnjeni ukoliko postanu alavi. U tom smeru idu i naši amandmani, koji su mnogo oštriji u pogledu prava za dobijanja licence, kao i sankcija za kršenje pravila igre, odnosno zakona.
Na kraju, postaviću jedno pitanje koje bi možda moglo da upozori na krajnje namere predlagača zakona. Mene izuzetno zanima zbog čega su ublaženi uslovi za dobijanje licence za bavljenje trgovinom na veliko; ne mogu da je dobiju preduzeća i preduzetnici koji su u periodu od tri godine unazad imali problema, odnosno počinili krivična i prekršajna dela iz oblasti nedozvoljene trgovine duvanom; taj period je u nacrtu bio pet godina. Vlada ga je ublažila na tri godine, pa bih postavio pitanje - s kim se to Vlada Srbije nagodila?

Reč ima narodna poslanica Živodarka Dacin.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, zaista moram da dam zamerku svim kolegama narodnim poslanicima koji su do sada diskutovali, jer nisu slušali pažljivo ministra Đelića kad je rekao: "Ovo je (nov termin koji se prvi put ovde čuo) međureformski zakon".
Žao mi je što gospodin ministar nije tu da nam malo tu terminologiju pojasni, jer prvo sam pomislila da je to u stvari pozitivna samokritika aktuelne vlasti DOS-a, kao da je prihvatila da svi zakoni, za koje se do sada govorilo da su reformski, nisu reformski; bar ne za narod, nego verovatno za ove iz vrha vlasti; ili je to taj međuprostor dat time što je osam meseci ovaj predlog zakona stajao u skupštinskoj proceduri, imajući u vidu da smo ga mi dobili još 24. juna prošle godine, a tek danas stiže na dnevni red.
Mi socijalisti sigurno jesmo za to da se sve ilegalni tokovi ukinu i da se sve dovede u legalne tokove, bez obzira da li se radi o proizvodnji, o životu, o radu. Da li će ovaj zakon opravdati svoja očekivanja, to ćemo videti.
Ono čemu se žestoko protivimo jesu ponovo kaznene odredbe. U DOS-ovoj vlasti više ne postoji ni jedan zakon koji ne poseduje posebno poglavlje sa kaznenim odredbama. Mislim da nije lepo da aktuelna vlast svoje građane predstavlja nedgovornim licima i da zapravo mogu da poštuju zakon, što je inače dužnost i obaveza građanina svake države, pa i naše, samo ako za posledicu ima drastično kažnjavanje i ako se građanin lupi po džepu, polupraznom ili, na žalost, još više praznom.
Nama socijalistima smeta poglavlje dva o osnivanju agencije. Znate, ministar je rekao da fabrike duvana niču kao pečurke iz dana u dan. Ja bih rekla da vladine agencije niču kao pečurke iz dana u dan. Više ne znamo koliko agencija ima na teritoriji Republike Srbije, a sada se čak Vlada ne libi od toga da ih zvanično uvede i u zakon.
Sigurno je da će sprovođenje ovog zakona doneti značajno punjenje budžeta Republike Srbije, ali sa druge strane, iako se ovde nigde ne vidi, zna se da će se taj budžet istovremeno i prazniti. Kako? Molim vas lepo, svi ovi administrativni radnici agencija, kolega malopre reče da će par ljudi raditi u ovoj agenciji, ali ovo nije jedina agencija koju DOS-ova vlada ima, moraće da se finansiraju i da postanu budžetski korisnici.
Ne bih imala ništa protiv da je naša privreda na zavidnom nivou, da ona nije propala, da nije rasprodata i da ljudi nisu ostali bez posla. Više bih se radovala da je Vlada dala ideju o revitalizaciji privrede, pa na taj način da upošljava nove mlade radnike, pa i one radnike koji su iz objektivnih uslova ostali bez posla, nego da stvaramo neki administrativni aparat, kancelarijske činovnike koji će, eto, na račun države primati platu. To je u redu da je naša država bogata.
Ali, onda ne stoji priča da je, recimo, nas u zdravstvu zaposleno previše i da Ministarstvo za zdravlje, odnosno Vlada Republike Srbije ne može da nam isplati lične dohotke, odnosno zarade. Zdravstvenim radnicima iz opštine Kikinda za decembar - januar nije plaćeno ni jedno dežurstvo, ni jedan prekovremeni sat, jer budžet Republike Srbije nema para.
Isto tako, svi mi dolazimo iz neke lokalne samouprave. U najavi je da će budžet lokalne samouprave smanjiti za bar po 1.000 dinara zarade radnicima zaposlenim u oblasti kulture, u predškolskoj ustanovi i tamo gde je njihova obaveza za finansiranje. Normalno je, para nema. Oni ne dobijaju pare od pokrajinskog budžeta, pokrajinski budžet ne dobija od republičkog i šta onda? Da li smatrate da građanin Srbije neće moći da proceni da li mu je bitnije da ima lekara, apotekara, učitelja ili da ima radnika tamo u nekoj agenciji.
Ako je za utehu, a smatram da nije, piše da upravni odbor, zamislite, neće biti plaćen iz sredstava budžeta Republike Srbije. S obzirom da smo videli ko se predlaže za članove upravnog odbora, bože moj, za takav rad se mora naći neki drugi način da se nagradi, ali ne iz ovih sredstava.
Jedna klauzula govori o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima. Lično sam za to i nemam ništa protiv, ali pitanje je šta se sa tim dobija. Trebalo je da stoji da jedan deo sredstava bude uložen u obaveznu edukaciju maloletnih lica, počev od prvog razreda osnovne škole i svake naredne školske godine zaredom, gde bi efekat bio mnogo kvalitetniji, jer bi se sigurno značajno smanjio broj maloletnih konzumenata duvana, a samim tim verovatno da ni u poznim godinama ne bi postali aktivni pušači. Ako se borimo za zdravlje ljudskog organizma, mislim da nam je to svima cilj, onda bi trebalo na taj način da utičemo na edukaciju, čuvanje našeg potomstva i naše budućnosti.
Da se ne radi o minornim sredstvima koja će biti direktni priliv sredstava budžeta Republike Srbije, navešću samo član 29. stav 2, gde stoji da se za dobijanje licence u trgovini na veliko plaća pet miliona dinara, koji predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije; a u članu 35. stav 2. - odobrenje za obavljanje maloprodaje plaća se, u vidu naknade, 3.000 dinara po objektu. Možda ovih 3.000 dinara i ne zvuče mnogo, ali ako pogledamo u svakoj sredini na koliko mesta se vrši prodaja duvana, onda ćemo videti da to i nisu minorna sredstva. O kaznenim odredbama i da ne govorim.
S obzirom da mi vaš demokratski poslovnik ne dozvoljava da više govorim, moram ostaviti vreme i svojim kolegama, biću zaista krajnje pragmatična na kraju. Predlažem, pošto nigde u zakonu ne stoji kako će se vršiti distribucija para od sprovođenja ovog zakona, nisu tu ni ministar Đelić ni premijer Đinđić, da se 1/3 svih sredstava dobijenih primenom ovog zakona direktno prebace Ministarstvu za zdravlje, 1/3 da se prebaci Ministarstvu za zaštitu životne sredine i neka jednom trećinom raspolaže resorni ministar za popunu budžetskog deficita.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da nas ministar udostoji svojim prisustvom i da onda prijavim povredu Poslovnika, član 100. stav 1, ali pošto njega nema, kako su građani Srbije obavešteni o njegovom krivičnom delu izgovorenom danas sa ove govornice, tako će valjda saznati i da sam povodom toga prigovorio.
(Dobacivanje.)
Ti mali ćuti, nisam te ništa pitao.
Naime, ministar je danas u 13 sati i 45 minuta rekao: "Što se tiče nekih drugih primedbi ovde, bilo je nekih aluzija oko jednog proizvođača cigareta koji se pojavio u zadnje dve godine pod markom "fast" i ne želim da napravim nikakvu reklamu za tu marku. Moramo konstatovati da je ona napravila jedan prodor na tržištu i ne postoji ništa u zakonu, sve do ovih novih zakona koji će doći na snagu, što zabranjuje bilo kome da reklamira svoj proizvod na televiziji."
Time je ministar počinio krivična dela podstrekivanja na izvršenje krivičnog dela i saučesništvo u prikrivanju krivičnog dela i trebalo je da ga vi, koji vodite ovu skupštinu, upozorite da smo samo pre nekoliko meseci doneli Zakon o radiodifuziji, koji u članu 104. kaže: "Zabranjeno je reklamiranje proizvoda duvanske industrije"; pa dalje kaže: "Zabranjuje se objavljivanje neistinitih, prevarnih, pritajenih i ocrnjujućih reklama...kojima se utiče na mišljenje slušaoca ili gledaoca, delujući na njegovu podsvest tako da on tog uticaja nije svestan ili nije potpuno svestan".
Ovim predlogom zakona predviđate da maloletnim licima neće biti dozvoljeno da kupe cigarete na trafici, a reklamirate im cigarete, neka bude i da je to pritajena reklama, reklama je potpuno čista. Jedan od tih hiljadu špijuna, koje ministar danas hvali, mogao je da stane pred bilo koju trafiku i da kaže - dajte mi ovo što se zove "fast", što ima ovakav logotip, a nisu novine. Prodavac bi mu dao cigarete. To je taj vid reklamiranja.
Moram da vam kažem, Zakon o radiodifuziji, za koji nismo glasali, predvideo je u članu 19. i 68. da se štite maloletnici, da to čini jedna od agencija koje ste formirali i da se (čl. 19.) "naročito stara da programi koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici po pravilu nisu u prilici da ih vide ili čuju."
Emiteri su dužni (čl. 68.) da "ne emituju programe čiji sadržaji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno označe."
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Znao sam da vas samo interesuje vreme, a pričam o deci, čije trovanje ovde dozvoljavate, ministar podstrekuje na trovanje dece, i vi ćete meni da kažete da pravite zakone po meri naše dece. Da kažete onom malom ministru, ako ne budem slučajno u sali, a čekaću ga ceo dan da se pojavi ovde, da li bi mogla u njegovoj Francuskoj njegova deca na televiziji da gledaju reklame za cigarete.
Rekao je da ne postoji zakon koji zabranjuje reklamiranje bilo kog proizvoda, pa ga pitam - a šta je to zabrana reklamiranja alkoholnih pića, stručno-medicinskih postupaka, roba i usluga čiji je promet ili pružanje zabranjeno zakonom, lekova ili tretmana lekovima koji se mogu dobiti samo na lekarski recept. Gde sme ministar da dođe u Skupštinu da laže? To je počelo kada ste vi došli na vlast i završiće se 29. maja, znate već.

Primedba koju je izrekao narodni poslanik Tomislav Nikolić, kao zamenik predsednika poslaničke grupe, tiče se člana 100. stava 1. Poslovnika o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine.
Strogom primenom Poslovnika narodni poslanik bi dobio kaznu, pošto vrlo dobro zna da je i u svojoj, upravo u završenoj diskusiji, prekršio više članova tog istog poslovnika. Stroga primena Poslovnika nije važila ni u jednoj diskusiji, jer će ta tema i u ovom sastavu Skupštine, i u sledećem, da proizvodi kontraverze i zahteva napore svih nas da se sve ono što je nelegalno u trgovini i proizvodnji duvana suzbije.
Dakle, vaša primedba ne stoji, povrede Poslovnika nije bilo. Molila bih i vas i sve druge poslanike da vode računa o rečenicama koje izriču za govornicom Narodne skupštine. (Poslanik iz sale: Pročitajte stenogram pa ćete videti.) To uključuje i dobacivanje iz klupa, a podrazumeva i obavezu predsedavajućeg da čita stenogram; mogu vam ponoviti sve ono što je bilo kršenje Poslovnika u nastupima svih narodnih poslanika i ministra, a nije sankcionisano strogom primenom Poslovnika, čime je i poslednji govornik ostao bez kazne po Poslovniku Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mićović.