Molim vas da budete korektni i da mi ovaj minut ne računate u vreme za diskusiju, ovaj minut ćete mi oduzeti, govorim o nečemu što je vrlo ozbiljno a ne reklamiram proizvod.
Dakle, ovde nema, nigde ne piše ko ga proizvodi. A zašto sam to rekao? Proizvodi ga DIN i DIV, a doći ćemo do Peconija i do toga koga sve Peconi finansira. Proizvode prerađuju i pakuju DIV i DIN i to rade u dva puta većim količinama nego sve ostale cigarete na kojima piše da su oni proizvođači tih cigareta, DIV-a i DIN-a. Dva do tri dinara naplaćuju preradu onoga što dođe u jednu paklu cigareta, a pakovanje tih cigareta prodaje se po 30 dinara.
Taj duvan se uvozi iz Južne Amerike i Azije. Peconi ga uvozi budzašto - ako se dva i po miliona pakli dnevno potroši, ne značajno manje ovih cigareta o kojima govorimo - računajte koliki profit ide tom Peconiju i drugim ljudima iz vrha vlasti koji sa njim rade taj posao. Jer, nije reč ni o kakvom tržištu, nije reč ni o kakvom ozbiljnom poslu, nego je reč o monopolskom položaju, reč je o banditizmu, o tome da udarne televizije reklamiraju te cigarete po ceo bogovetni dan, a da se taj novc sliva bez ikakve kontrole u privatne džepove.
E, sad da vidimo koga finansira Peconi. Neka izađe ministar i neka kaže koga finansira. Znam da SRS ne finansira, a vi znate da neke stranke iz vlasti, kao i neke druge očigledno, finansira. Pa da vidimo koga i na koji način on to finansira. Da vidimo šta radi Petar Matić. Znate li ko je on? Ne znate?
Znate Onda, gospodine ministre, izađite pa kažite kakve probleme ste imali posle sukoba BAT-a i Japan Tabaka, kada su dolazili državni funkcioneri nekih stranih zemalja i tražili prijeme, pa jedne niste hteli da primite, pa ste drugog puta morali da ih primite zbog mnogo problema koje ste imali da objasnite svoje postupke, omogućavajući BAT-u Caneta Subotića, Stanka Subotića, Caneta Žapca - kada on ne zna šta da radi podnosi tužbe protiv srpskih radikala, a pre svega Vojislava Šešelja - monopol.
Ništa drugo tu nema, nego što više državnog aparata, što više birokratije, 11 članova upravnog odbora, sedam članova sa predsednikom nadzornog odbora, direktor agencije - to je najunosniji posao danas u Srbiji. Unosnije mu je da bude direktor agencije nego da bude, recimo, ono što je bio Vojislav Koštunica do juče.
On o svemu odlučuje: koliko će BAT da dobije, Di trejd, Dalvič, kako god hoćete, ali u svakom slučaju su preduzeća Stanka Subotića Caneta. Zato to neće doći ni pod čiju kontrolu, nego će predstavnici vlasti, oni koje Vlada odredi, da kažu - ti imaš pravo da trguješ, a ti nemaš pravo da trguješ; pa ćete onda da imate dozvoljenu reklamu, celodnevnu reklamu na svim televizijama za ove cigarete, a mene će predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući Narodne skupština da opominje zato što tobož te i takve cigarete reklamiram.
Osim jačanja birokratskog aparata, osim uzimanja još sredstava iz budžeta, ne vidim kako će se na ovaj način, stvaranjem agencije, doprineti da više finansijskih sredstava dođe u budžet Srbije. Nadam se i voleo bih da nisam u pravu, ali nažalost dosadašnje iskustvo i delatnost DOS-ovske vlasti to pokazuje, pa čak i današnje reči ministra Đelića, koji je hvalio ovu vrstu kampanje i takvu vrstu prodora na celokupno srpsko tržište.
Još jednom se zahvaljujem, a za one koji ne znaju šta se zbiva na tržištu duvana, šta se sve događa u našoj zemlji, neka pročitaju knjigu dr Vojislava Šešelja "Stanko Subotić Cane-Žabac, kralj duvanke mafije". Ne biste se smejali, bilo bi poučno za vas ministre.

Narodni poslaniče i ovo poslednje je reklamiranje proizvoda, tako da sam u pravu kada vam kažem da to nije u redu.
Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim da prokomentarišem nekoliko primedbi.
Prvo, što se tiče ovog zakona, rekao sam da je on međuresorski. Možda je to doprlo do vas kao međureformski. Tog lapsusa nije bilo, sećam se dobro šta sam rekao, a šta je u stenogramu videćemo. Znači, on je međuresorski zato što, kao što vidimo i to je bilo u uvodnom izlaganju, kao čisto poljoprivredni zakon ovde uistinu, što su mnogobrojni za ovom govornicom primetili, on ima jaku fiskalnu komponentu, ima tu aspekata koji se tiču trgovine, tako da je on ustinu međuresorski. Mi ne predlažemo međureformske zakone, već reformske, bar se tako trudimo.
Što se tiče nekih drugih primedbi, pomenuta firma ili marka, dobro se sećam da sam rekao u uvodnom izlaganju, valjda je to bila treća ili četvrta reč, da ne želim da pravim nikakvu reklamu, jer naravno to nije bilo pitanje, već pošto je bilo dosta priče oko te firme i te marke, hteo sam samo da objasnim što se tiče nekih odobrenja koja su navodno dobili i čini mi se da to nije neka naročita reklama. Naprotiv, rekao sam da je jedno negativno mišljenje dato za mogućnost dorade nekih cigareta u susednoj Bugarskoj, tako da ne mogu da vidim kakva je to reklama.
Drugo, konstatovao sam činjenicu na tržištu, nije bila nikakva reklama, niti je u mom opisu posla da reklamiram bilo koga, a najmanje proizvođače cigareta; jer, to je valjda prva stvar rečena u uvodnom izlaganju, cigareta je otrov koji ubija, skraćuje živote i mislim da je poželjna statistika da vidimo smanjenje konzumiranja duvana u našoj zemlji, a naročito među mladim generacijama.
Hteo bih da dodam nekoliko elemenata oko ove agencije. Agencija nije tu da bude neki tvrdi birokratski aparat. Ko je pomno pročitao zakon mogao je da konstatuje da članovi upravnog odbora, koji dolaze iz Vlade, to je izričito napisano u jednom stavu, ne primaju nikakvu nadoknadu za svoj rad. Znači, tu još nema nikakve regulative za sada, iako se priprema takav nacrt zakona, ali posle će biti predlog u vidu konflikta interesa između javnog i privatnog. Videćemo stvari koje su moguće, a koje nisu moguće. To je pitanje za jednu dalju debatu.
Interesantno je konstatovati da se ovim zakonom ne određuje ko sme, a ko ne sme da se bavi duvanom, već se ostavljaju isti aršini za sve i nadležni organi treba da konstatuju da su ti uslovi ispunjeni. Na taj način imaćemo profesionalizaciju ovog sektora i izbeći ćemo neke sumnjive posrednike, neke fantomske firme. One su znale da se pojave zadnjih godina, nažalost i u zadnje dve godine, ispune male uslove da bi se bavile ovim poslom, obave dva posla i nestanu.
Na ovaj način samo oni koji ispunjavaju stroge tehničke i finansijske uslove i ako ih ispunjavaju, a ne po odabiru te i te ličnosti ili te i te firme, postaju odgovorniji učesnici na ovom tržištu; ovde učestvuju samo oni koji u raznim elementima u ovom procesu žele da idu na dugi rok i koji će imati šta da izgube ukoliko krše zakon; na taj način ćemo imati mnogo uređeniju industriju. Nema cenzusa u smislu ko sme, ko ne sme, nema odabira, nema neke političke volje, nego se samo želi ovim zakonom bolje urediti ova industrija.
Što se tiče političkih organizacija, vredi konstatovati da danas imamo dva zakona - ovo već nije u domenu zakona koji je danas na dnevnom redu - ali mogu da kažem da u novom nacrtu zakona o finansiranju političkih organizacija, koji će, nadam se, veoma brzo kao predlog biti upućen ovom domu, stoji odredba da svi donatori ili pak finansijeri političkih organizacija treba da budu deklarisani i moraće postojati finansijski izveštaj o tome.
Jedan takav nacrt će se naći pred ovim cenjenim domom ove godine, a nadam se što pre, tako da te regulative danas nema i sva nagađanja su moguća. Kao što ne želim da učestvujem u bilo kakvom reklamiranju, a najmanje nekih proizvođača cigareta, još manje želim da učestvujem u nekom nagađanju.
Najzad, kada se govori o ovom slučaju i kada se gleda ova industrija, naravno sve što se tiče duvana u očima naših građana je sumnjivo, ali mogu da kažem da su najbolja brana činjenice i rezultati: u 2002. godini 15 milijardi, bilo je nekog nagađanja koji je to procenat, a to je 8% ovogodišnjeg budžeta, prikupljeno je na razne načine u legalnom prometu cigareta; više od 70 osoba lišeno je slobode zbog toga što su bili u nekim lancima šverca; nekoliko desetina krivičnih prijava podneseno je protiv tih ljudi koji su se bavili nelegalnim aktivnostima.
Najzad smo ušli u ono što je bila baš ta aljkava, nedovoljno profesionalna regulativa, na prvi pogled zadovoljavajuća, pa ako je jedno preduzeće uredno registrovano u sudu i ako podnese neke papire, bože moj, može da mu se izda ta akcizna markica i tako smo došli u pravi haos, gde su se mnoge firme, neke od njih su u međuvremenu nestale, opskrbile tim akciznim markicama.
Prošle godine Vlada Republike Srbije je ustanovila jednu izuzetno strogu proceduru, koja je najviše obradovala one koji žele da se legalno i legitimno bave ovom aktivnošću, da država i naši građani ne trpe posledice nelegalnih aktivnosti u ovoj industriji, da ne može baš bilo ko da zaduži akciznu markicu, da ta akcizna markica u nekom doglednom periodu, a to je jedna od stvari o kojoj ste pričali ovde, eventualno može da se pretvori u fiskalnu markicu, tako da njeno zaduživanje znači i u samom startu uplaćivanje.
Međutim, fiskalna markica iziskuje veoma važna i obimna sredstva, a naročito za neke proizvođače alkoholnih pića i to domaćih, tako da ona u ovom momentu nije primenjiva, ali se o njoj razmišlja. Možemo isto tako razmišljati o mogućnosti da se i sama cena zna, ne po administrativnoj, nego odluci proizvođača, uvoznika ili trgovca na veliko, u slučaju da je to pravno lice uvoznik; da se na taj način odredi cena, tako da bi bilo koja niža cena od toga bila povod za sumnju, u trafici ili bilo gde.
Čak ima i nekih amandmana ovde, koji su podneseni u tom pravcu i to možemo razmotriti. Tu bih hteo da zaključim. Ovo nije međureformski, ovo je izrazito reformski zakon. Ovo je zakon koji baca još više svetla na ono što naši građani žele.
Dobijam, kao i mnogi drugi, veliki broj dopisa, gde naši građani žele da se sve više i što bolje zna šta se dešava u ovoj industriji. Na taj način i kroz ove agencije imaćemo jedan kolegijalni međuresorski način odlučivanja, gde više neće biti uopšte moguće da jedna osoba ili uski krug ljudi odlučuje o važnim stvarima u ovoj industriji. Tako da bilo koja odluka od iole kakve važnosti u ovom domenu mora da dođe na videlo, na sunce javnosti. Oni koji ih donose, moraće samim tim imati i te kakva dobra obrazloženja, dokazati proces, dokazati transparentnost procedure, da bi odbranili te odluke.
Želim ovim povodom da se ponovo zahvalim svima onima koji su u zadnje dve godine imali značajno učešće u ovome, pa i vama. Zahvaljujući naročito onim fiskalnim odredbama, a i ta specifična akciza je bila ona prava stvar, pa se na pravi način obuhvatilo ono što je bilo u sivim zonama. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni posalnik Bratoljub Janačković, a posle njega narodni poslanik Milan Stanković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, velika je tiranija navike i to tolika da se ona svrstava u prirodnu potrebu. Jedna od navika koja izaziva tiraniju nad ljudskim organizmom je pušenje ili uživanje duvanskog dima, da budem precizniji i jasniji. Ta tiranija izaziva smrtonosne posledice i zove se nikotinska epidemija.
U našoj zemlji, prema nekim procenama, između 40 i 45% stanovništva su predani uživaoci duvanskog dima, a čime držimo, nažalost, odlučno drugo mesto u Evropi sa tendencijom da vrlo brzo budemo i na samom vrhu ove neslavne piramide. Još je porazniji podatak da među sredonjoškolskom populacijom, po mojim saznanjima, čak 60% srednjoškolaca aktivno puši.
Ako se tome doda da se do 2000. godine na crnoj berzi godišnje u Srbiji rasturalo oko 17.000 tona cigareta, a u legalnim tokovima tek 7.000 tona, onda je situacija još gora. Danas je procena da se budžet Srbije u toku godinu dana ošteti za približno 100 miliona evra, koliko se i dan-danas na ilegalnom tržištu rasturi cigareta. Takva situacija po građane Srbije je bila dvostruko pogubna: em se dobrovoljno trujemo i samoubijamo, em dobar deo tih sredstava umesto da ide u budžet za zdravstvene fondove završava u kasama i džepovima kriminalnih kartela.
Dame i gospodo narodni poslanici, po mojim saznanjima veliki procenat javnih troškova u zdravstvu tiče se lečenja od bolesti koje su direktna posledica uživanja duvanskog dima. Po meni, najbolji lek za suzbijanje pušenja i time smanjenje zdravstvenih troškova je povećanje cena cigareta putem specijalnih taksi namenjenih za podršku prevenciji od pušenja. Najveći rezultati, iskustva pokazuju, postignuti su upravo ovim putem.
Ali, ako povećate cene, povećava se zakonito i šverc cigareta i zarada kriminalnih kartela. U ilegalni prodor na tržišta uključuju se i najveći proizvođači cigareta. Evropska unija upravo se tuži sa najvećim proizvođačima cigareta koje osnovano optužuje za krijumčarenja na naša i evropska tržišta.
Tu je i država. Ona na potrošnji koja šteti zdravlju obezbeđuje stabilne fiskalne prihode. Treba da zaštitite zdravlje i suzbijete pušenje, da obezbedite fiskalne prihode za državu, da obezbedite prisustvo velikih proizvođača cigareta da vam oni ne bi sami ilegalno upali na tržište, a s druge strane da obezbedite opstanak domaćih marki cigareta i sprečite šverc. Zaista, kompleksna i teška pitanja koja ne mogu tako lako da se definišu, a kamoli da se za njih nađu odgovori.
Nova demokratija jeste za suzbijanje pušenja kroz povećanje cena cigareta i to kroz posebnu taksu koja bi cenu cigareta podigla za 100 posto. Kako to da se učini kada onda preti porast šverca kao zakonita posledica, kao sistem spojenih sudova u još nedovoljno dobro organizovanoj državi kakva je danas Srbija.
Druga mera je da se uvedu posebne takse na dobit proivođača, uvoznika i distributera da se deo natprosečnih profita ne bi prelivao u profite ili plate monopolista u proizvodnji, uvozu ili distribuciji, već da završi u posebnim zdravstvenim fondovima i budžetu Republike Srbije.
Iako razumemo nameru Vlade Republike Srbije i podržavamo napore ministra finansija da najveći deo ovih prihoda završi u budžetu Republike Srbije, iako shvatamo potrebu i pozdravljamo nameru države da uredi i ova pitanja koja se tiču uslova pristupa tržištu cigareta i u proizvodnji i u prometu, ipak imamo neke dileme i nismo sigurni da su sva rešenja predložena ovim zakonom prava i dobra.
Ta pravila favorizuju velika početna ulaganja i praktično svetske kartele i vlasnike svetskih licenci. Fetišizira se proizvodnja cigareta, kao da se radi o proizvodnji "spejs šatla". U proizvodnji su važne marke i recepture. Država uzima na sebe da reši pitanje konkurencije tako što će sprečiti nastajanje malih firmi, jer ih teže kontroliše. Razumemo i prihvatamo i to. Veliki su nekada bili mali.
Zašto bi mi štitili tržište u ime "Filip Moris"-a ili velikih kartela, a da to pravdamo nesposobnošću države ili činjenicom da samo mali švercuju. Uostalom, doneli smo zakone koji će onemogućiti postojanje takvih fantomskih firmi. Prihvatamo načela konkurencije i da svako u zavisnosti od veličine proizvodnje mora da nabavlja,kupuje i domaći duvan.
Drugo pitanje na koje sam hteo da ukažem tiče se Evropske unije, koja je uvela stroge kriterijume u pogledu količine katrana u proizvodnji. Ti standardi se sada, po mojim saznanjima, ne primenjuju kod nas. A da bi se standardi poštovali potrebna je posebna tehnologija. Za dve godine mi ćemo možda biti primorani da poštujemo te standarde, ali će onda lobi proizvođača tražiti odlaganja primene tih standarda, jer će tvrditi da su potrebna velika sredstva za nove tehnologije.
Na kraju, suštinska mera za suzbijanje pušenje je povećanje, i to veliko, cene cigareta. Država koja to može da primeni, vodi pravu politiku u proizvodnji duvana.
Podržao bih napore ministra finansija, malopre obrazlagane, da je ovde suštinski problem kako zapravo, strogim uslovima, sprečiti da ovo, što se igrom slučaja zove roba i proizvod, a u suštini je otrov, bude što manje atraktivno za naše mlađe populacije. Mi treba da damo svoj prilog ozdravljenju ove nacije na taj način što bi se aktivnom politikom svi skupa zauzeli da se pošast uživanja duvanskog dima svede i u Srbiji na meru koja priliči civilizovanim, normalnim zemljama u 21. veku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanković, a posle njega narodni posalnik Dragoljub Vojinović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslednji put Zakon o duvanu je donesen 1994. godine i taj zakon, slažemo se s tim, uglavnom se bavio proizvodnjom duvana. Ovaj sada predloženi zakon je u neku ruku sveobuhvatniji, jer sem proizvodnjom, bavi se i onim fiskalnim delom, odnosno prometom duvana i duvanskih proizvoda. Kada kažem - duvanski proizvodi, mislim pre svega na cigarete, jer se uglavnom svi slažu sa tim.
Taj zakon iz 1994. godine je u priličnoj meri štitio poljoprivredne proizvođače, odnosno proizvođače duvana, naročito u članu 16. tog još uvek važećeg zakona, koji je omogućavao tim poljoprivrednim proizvođačima da daju prigovor ukoliko njihov duvan, proizveden na njihov parceli, nije klasifikovan na odgovarajući način. Sada predloženi zakon jeste u neku ruku sveobuhvatniji i odnosi se i na poljoprivredne proizvođače, odnosno proizvođače duvana. Međutim, on ih u potpunosti ostavlja na milost i nemilost fabrika duvanskih proizvoda, odnosno fabrika cigareta, da one odlučuju po kojoj ceni i u koju klasu će taj duvan da svrstaju.
Kao razlog za donošenje ovog zakona Vlada navodi da želi ukupnu proizvodnju i promet duvana da stavi u legalne tokove. Slažemo se s tim da svaka država proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda želi da stavi u legalne tokove, jer to predstavlja značajan prihod za budžet, ali se iz obrazloženja Vlade nameće interesantno pitanje - šta je bilo prethodne dve godine, od kada je ova vlada na vlasti i otkad ona radi, da li su tokovi prometa duvana i duvanskih proizvoda i cigareta bili u ilegalnim tokovima?
Pored ovoga, država želi da donese zakon koji će omogućiti veću proizvodnju duvana, jer samo povećana proizvodnja duvana i izvoz duvana i duvanskih proizvoda može da donese određeno materijalno blagostanje čitavoj državi i narodu. Na žalost, ovaj predloženi zakon ni na koji način ne favorizuje proizvodnju cigareta i izvoz cigareta, već sasvim suprotno. Neki članovi ovoga zakona mogu da dovedu do zatvaranja nekih fabrika, čak i fabrike duvana u Vranju.
Prema ovom predlogu zakona, da bi fabrika proizvodila cigarete potrebno je da proizvede godišnje 2,5 milijarde komada cigareta i da otkupi 2.000 tona duvana. Fabrika duvana u Vranju, koliko sam obavešten, otkupljuje godišnje 1.900 tona duvana. Ako bi se slovo zakona strogo primenjivalo, ta fabrika od iduće godine ne bi mogla da obavlja svoju delatnost, odnosno ne bi mogla da radi.
O tržišnoj ekonomiji u ovom zakonu nema ni govora. Sve ovo se može videti iz nekoliko članova predloženog zakona. Prvo, član 23. kaže da Vlada odlučuje o davanju dozvole preduzeću, odnosno preduzetniku, na osnovu ispunjenosti uslova iz člana 22. ovog zakona, a na predlog agencije. Kako će to izgledati u praksi? Agencija će konstatovati da je određena fabrika ispunila uslove za proizvodnju cigareta i onda će taj predlog proslediti Vladi, a Vlada će sama da odluči da li će nekome dati dozvolu za obavljanje tog posla ili neće. Ovaj član zakona baš na taj način to i predviđa.
Dalje je ovim zakonom regulisano i sledeće: da bi neko postao trgovac na veliko mora da ima magacin sa prostorom u koji će moći da smesti 30 tona cigareta, da uplati u budžet Republike pet miliona dinara za licencu i da uplati depozit od 30 miliona dinara za tih pet godina.
Ova dva člana zakona, oko dobijanja licence i oko proizvodnje cigareta, jasno pokazuju da namera Vlade nije tržišna ekonomija, već zaštita krupnog kapitala, posebno stranog, jer u nekim članovima zakona se, pored svega ostalog, govori i o tzv. preporučenim cenama cigareta. Tako se u članu 33. kaže da uvoznik određuje preporučene maloprodajne cene i o tome obaveštava agenciju. Šta to znači preporučene cene? Da li će neko da diriguje tržištem cigareta, odnosno cenom cigareta?
Kao šlag na torti, ova vlada traži od Narodne skupštine Republike Srbije da joj da diskreciono pravo da daje i da oduzima dozvole za proizvodnju cigareta, dozvole za trgovinu cigaretama i licence. U članu 23. i u članu 29. govori se o davanju dozvole za proizvodnju cigareta, a u članu 25. i 32. o oduzimanju dozvole za trgovinu na veliko, odnosno o oduzimanju licence.
Istovremeno se građani stavljaju u neravnopravan i diskriminatorski položaj. Kad treba oduzeti dozvolu, onda je dovoljno, pored ostalog, i da proizvođač cigareta ili trgovac budu kažnjeni nepravosnažnom presudom; kada Vlada treba da vrati dozvolu ili licencu, onda je potrebno pravosnažno da bude ukinuta presuda. Mi iz SPS-a smatramo da je to nepravedeno i da su građani u inferiornom položaju u odnosu na državu.
Ovakvo diskreciono pravo koje se daje nekome, a posebno Vladi u čijim rukama je novac, može da bude veoma opasno. Mogu samo da vas podsetim i na podatak da je ova Narodna skupština predsedniku Narodne skupštine dala određena diskreciona prava, a koliko je to opasno mnogi poslanici su to videli na svojoj koži.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Vojinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dva su ili nekoliko razloga da govorim o zakonu o duvanu, s obzirom na moje zanimanje.
Prvi razlog - ovih dana je Ministarstvo zdravlja otpočelo veliku akciju protiv pušenja. Doduše i ranije je bilo nekih akcija ministarstva, pa se sve brzo završi na tome.
Drugi razlog - poslanik sam iz Niša. Mislim da je to dovoljan razlog da o tome treba da progovorim.
Treći razlog - čuo sam to ovde, ali ću parafrazirati Bećkovića - reče mi jedan čovek da onaj ko kontroliše tržište duvana i nafte, taj i vlada svetom, a izgleda i državom".
Kao lekar sam sigurno protiv pušenja. Na kraju krajeva, dokazano je da su preko 42 sastojka u duvanu kancerogena, a da ne govorim o toksičkim. Sve mi se danas čini da smo mi govorili ovde o nekom zakonu o švercu, ne o zakonu o duvanu.
Gospođo, ovde mi se dobacuje. Ako neko hoće, može posle da dođe na razgovor sa mnom.
Mislim da izvršna vlast ima mogućnosti da šverc spreči. Tu je policija, tu je carina i mi ne bi o tome trebalo da govorimo. Ovde je u pitanju akcizni proizvod koji donosi visoke dobiti i puni budžet. Neću o tome dugo da govorim.
Da je to tako, ima jedna kratka istorija i to sam ministru ispričao, pa ću i vama kratko ispričati. Još kralj Milan je svojom tzv. devetom adresom, a to je deveti član zakona, doneo odluku. Kada je na Berlinskom kongresu Srbija postala samostalna, dobila je obavezu da napravi prugu. Date su koncesije za prugu i duvan, i to stranim firmama. Ubrzo je to propalo, pa su se onda setili ljudi i vratili koncesije nazad, naročito za duvan, i ubrzo napraviše prugu. Da li od duvana, to ne znam.
Hoću da kažem da ovaj akcizni proizvod puni budžet i Vlada treba time da se bavi. Nije stvar u tome da sama Vlada puni budžet. Ona mora da vodi računa i da joj ljudi budu zaposleni.
E sada, ako smo čuli podatak da je skoro preko 600.000 ili 900.000 ljudi, a to sam čuo od stručnjaka u Nišu, vezano na neki način za proizvodnju duvana, za trgovinu duvanom, onda o tome moramo da povedemo računa. Neću se dugo zadržavati oko toga.
Reći ću prvo da ništa nije novo, ovde se govorilo o agenciji, ništa to nije novo. Agencija vam je kao Uprava za monopol, što je bilo u Kraljevini. To jeste, ali postoji jedna druga stvar; kada ste govorili o transparetnosti, što ne predložiste u članu 6. stav 4. umesto: "sedište agencije je u Beogradu", da stoji u Nišu ili Vranju? Tamo su duvandžije i tamo su proizvođači duvana.
Znači, postoji nekakva sumnja, a o tome neću da govorim. Ono što sam vam rekao danas, a na čemu će se ovde i zadržati, to je da ovaj zakon izgleda lepo upakovan, čak možda ima i mašnicu, ali nema razvoj, on ne daje mogućnost razvoja. O tome je govorio i gospodin Mamula, pa je rekao - nema zaštitnih cena za proizvođače duvana, nema ugovora o tome.
Reći ću ovde da u definiciji nekih pojmova ovde nema, da tako kažem, ideja da postoji npr. institut za duvan. Ima li negde u Srbiji institut za duvan, ako je to jedna važna sirovina u fiskalnom pogledu, da ne kažem i za nešto drugo - nema. U Nišu ima nešto malo započeto u fabrici. Ali, to podrazumeva i zapošljavanje visokostručno obrazovanih ljudi, od molekularnih biologa, tehnologa, ako hoćete i medicinara, da mi razvijemo svoja semena. Poznati smo po proizvodnji semena u drugim granama poljoprivrede (tu je i gospodin ministar, to nije moj resor).
Znači, tu nema u proceduralnom delu razvoja, a da vidimo sada ima li razvoja oko prerade. Sve mi se čini da se ovde ide za tim i bojim se da će se oko prodaje na neki način uništiti sopstvena proizvodnja i prerada duvana. Član 22. Zakona kaže ovako: "Pravo učešća na javnom tenderu ima i preduzeće, odnosno preduzetnik, koji podnese detaljan projekat i sa bankarskom garancijom...". Pa ko će bolji projekat da podnese nego "British american tobacco" ili "Filip Moris", oni će najbolje projekte dati.
Ali, postoje uslovi koje mora da ispuni, a to je da ima skladišni prostor, da ima laboratoriju. Međutim, u članu 15. stoji da on sve to može i da iznajmi. Šta to znači - on može napraviti projekat, dobiti garanciju banke, iznajmiti za godinu dana, uništiti vašu proizvodnju i izaći. Pa je li to razvoj - molim vas, to nije razvoj. Po mojoj proceni, to je tendencija da se nešto proda, i to već naručenom strateškom partneru.
Sve u svemu, ovaj zakon nema strategiju razvoja jedne tako važne grane koja puni budžet. Za mene nije važna, naprotiv, ali za državu jeste važna. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.