Mene raduje ovo o čemu je govorio ministar, da delimično prihvata naš amandman, ali radi javnosti, da se zna, mi smo mislili, pošto se govori o rešenjima, da rešenja moraju biti pravosnažna i pravno valjana da bi po njima moglo da se postupa. Šteta koja može da nastane ako se oduzme roba ili nekom zabrani delatnost, a može da mu se zabrani ako je učinio prekršaj ili krivično delo po ovom predlogu zakona, prema tome, tu može biti masa zloupotreba.
Može neko nekoga da potplati da neki radnik napravi određeni prekršaj, da sutra tom bude oduzeta dozvola za rad. Ovde se radi o krupnim stvarim a i krupnim investicijama. Radi se o unosima od po 30 miliona ili do pet miliona dinara. Znate li šta znači za nekoga u toj pravnoj sigurnosti da neko nekom nepravosnažnom odlukom ili ne odlukom koja nije konačna, bude kažnjen, oduzeta mu dozvola, pa on to dokaže posle šest meseci ili godinu dana i slično. Mislim da to rešenje nije dobro.
Da li je - odluka, ili - rešenje, rešenje o kažnjavanju, u svakom slučaju to rešenje mora da bude pravno valjano tj. pravosnažno da bi neko mogao da postupa i oduzima dozvole. Sve drugo uopšte nije u ovom sistemu i ne garantuje nikakvu sigurnost.
Prema tome ide ova intencija o kojoj je govorio ministar, mada mi amandman nismo videli, nije nam dostavljen, kao šta nam je i po članu 142, poslednji i pretposlednji stav, oduzimano pravo da govorimo, ali da podsetim samo - predsednik Skupštine nije bio juče na raspravi, kada smo o dva amandmana raspravljali, o amandmanu na član 3. i na član 5, a Zakonodavni odbor je sa zakašnjenjem; od jednog dana uspeo da nam dostavi mišljenje; pa neka bar ne vreme zakažu sednicu i razmatraju materijale, da ne bi došli u ovakvu situaciju da danas imamo jedno, a sutra drugo. Juče smo mogli da raspravljamo, a danas ne možemo više. Hvala.
