Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, ovaj član zakona pokazuje ono što smo tvrdili tokom cele rasprave i u načelu i u pojedinostima, nameru predlagača da kada postigne cilj prekine svaku vezu sa prethodnim stanjem i u odnosu na uspostavljeno stanje završi ono što je naumio.
Ako je predlagač hteo da bude konsekventan, onda bi bilo logično da među razloge prestanka mandata stavi i prestanak članstva u poslaničkoj grupi sa čije liste je izabran. Predlagaču to očigledno ne treba, kao što mu neće trebati te poslaničke grupe kada ispuni ovaj cilj.
Sud će sigurno presuditi u korist onih koji polažu prava na te mandate, a mi socijalisti smo jedni od njih, jer imamo prava na pet mandata koje nam je skupštinska većina oduzela. Očigledna je namera, kada se ovaj zakon usvoji, da se poslanici koji daju podršku Vladi i predlozima DOS-a nagrade, da budu zastupljeni u parlamentu, da im se ne može oduzeti mandat. Lepo kaže predlagač, oni postaju vlasnici svog mandata.
Suštinski, većina odredbi iz ovog člana nema svoju sadržinu i nisu primenljive. Šta znači stav 1, gde se kaže - podnošenjem ostavke prestaje mandat. Bili smo svedoci da je 13 ljudi pismeno izjavilo da podnosi ostavke. O tome je obavešten Administrativni odbor. Konstatovano je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ti ljudi nisu napravili ni jedan gest, ni pismeno ni usmeno, da to povuku, bez obzira što to ne bi važilo, ali nisu, Skupština to nije konstatovala. Znači, svejedno.
Znamo naravno da ako do toga dođemo u međuvremenu od podnošenja ostavki i dok se to konstatuje utvrdiće se i cena te ostavke i onda će se naravno preko toga preći kao da nije ni postojalo. Mi smo predložili, kolega Mitrović je to obrazložio, da jedan od razloga prestanka mandata poslanika bude prestanak članstva u političkoj stranci ili koaliciji sa čije liste je izabran.
Mislimo da to pokazuje našu doslednost u odnosu na ovaj predlog. Smatramo da osnov koji neko stiče treba d bude politička stranka ili koalicija sa čije liste je izabran, a na osnovu opet raspoloženja građana i da to treba da služi kao osnov za raspodelu mandata.
Zašto je ovo doslednost i zašto je potrebno? Iz prostog razloga što niko, ali baš niko od ovih narodnih poslanika nije na izbore izašao sa svojim imenom i prezimenom. U svetu postoje samo dva izborna sistema, većinski i proporcionalni, i dvadesetak modifikacija tog izbornog sistema.
Poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su izabrani po proporcionalnom izbornom sistemu. Političke stranke i koalicija su sačinile izborne liste. Svi su oni bili zastupljeni od broja jedan do 250, i socijalisti, poređani po azbučnom redu. Građani su glasali za te izborne liste. Nisu glasali ni za jednog pojedinca. Svih tih 250 ljudi je učestvovalo u izbornoj kampanji. Partija je konačno odredila ko je taj ko će predstavljati političku stranku u parlamentu Skupštine Srbije.
Nikome od tih 250 ljudi nije smetalo i nije bio problem da bude na listi političke stranke. Nije mu smetalo da svoj integritet i svoje ime i prezime stavi na listu. Nije bio ni problem kada su izabrani. Naravno, problem nastaje kada su isključeni. Činjenica je da stranka raspolaže tim mandatima i treba njima da raspolaže.
S druge strane, doduše, imamo situaciju da se zakon ne primenjuje, pa onda i ove odredbe logično ništa ne znače, jer ostaju prazno slovo na papiru.
Smatrali smo potrebnim da ovaj amandman podnesemo i time stvorimo vezu između izbora poslanika i mandata. Ukoliko to ne bi postojalo, sve gubi smisao. Mi znamo da je ovaj zakon u stvari za jednokratnu upotrebu. Izabraće se poslanici. Zakon kao takav se više neće primenjivati. Znamo i da će smanjenjem broja poslanika unutar ove skupštine, unutar poslaničkih grupa, jedni biti kažnjeni, kao mi socijalisti, jer nam se kradu dva mandata, ali će zato biti nagrađene fantomske poslaničke grupe i biće nagrađena skupštinska većina.
Amandman kolege Mitrovića ima svoj smisao, jer vlasnici mandata su političke stranke i one treba njima i da raspolažu.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić:

Dame i gospodo narodni poslanici, otprilike nekako uporedo sa početkom rada komisije na ustavnom polju, počela je da curi neka vest o kloniranoj bebi u Americi i onda se ta polemika odjednom prenela i u sada već bivšu SRJ; i stručnjaci, naučnici, polemisali su oko toga da li postoji mogućnost da se rodi u Srbiji beba, klonirana ili ne. I sve je to demantovao predlagač ovog zakona o izboru narodnih poslanika, jer se zaista rodilo klonirano čedo.
SRS je izašla na izbore 2002. godine, sa svojom izbornom listom. Očigledno da su čitali svi o tom kloniranom čedu, pa ih sada ne interesuje ovakav zakon, koji im se prezentira ovde, sa istim načinom i stilom.
Dakle, pošto je SRS izašla na izbore, sa svojom izbornom listom, a isto tako i druge tri političke stranke, odnosno opcije, jedna koalicija i dve stranke, bilo bi, po mišljenju srpskih radikala, sasvim normalno da se ne prekraja volja birača i da se u ovom zakonu o izboru poslanika primeni upravo taj princip podele mandata.
Da to ne bude po principu delegata, nego da se prema volji građana izaberu sa izbornih lista narodni poslanici ili savezni poslanici, koji su tada predstavljali određenu moć, odnosno brojnost.
Član 19. na koji sam, u ime SRS, podneo amandman, govori u stvari o želji i nameri da se izvrši lopovluk. (Nered u sali.)
Da li ste primetili da su pijani poslanici napali zamenika predsednika poslaničke grupe SRS i vi ništa niste učinili?

Molim poslanike da zauzmu svoja mesta u sali. (I dalje nered u sali.)
(Poslanik iz sale: Kakva je ovo sednica, kada se poslanici tuku ovde? Šta je ovo?)
Molim da zauzmete svoje mesto i da ne pravite nered u sali, narodni poslaniče, kao i svi drugi narodni poslanici. Molim vas da zauzmete svoja mesta i da nastavimo rad.
Molim poslanike da zauzmu svoja mesta, da bi narodni poslanik Stevan Kesejić mogao da završi svoje izlaganje i da bismo mogli da nastavimo sednicu.
Još imate dva minuta da govorite o amandmanu. Iskoristili ste tri minuta. (Žagor.)
Molim vas da saslušamo narodnog poslanika koji ima još dva minuta o amandmanu. Izvolite.
Molim narodnog poslanika Aleksandra Vučića da zauzme svoje mesto da nastavimo rad, da čuje svog kolegu iz svoje poslaničke grupe, ostao mu je još jedan minut i molim narodnog poslanika da, ako hoće, iskoristi taj jedan minut.

Gospođo predsedavajuća, meni uopšte nije smetao Alekandar Vučić, nego ste mi vi onemogućili da izlažem (žagor - smeh). Naime, niste dozvolili indirektno, preko poslanika DOS-a koji su ovde stvorili gužvu, da izložim svoj amandman. Zaista i ne vidim više svrhu da ga izlažem.
Nema svrhe uopšte da ga izlažem, jer poslanici Demokratske stranke i njihovi koalicioni partneri su očigledno doneli odluku o tome kako će da glasaju. Sigurno je da bi ovaj amandman uticao na poboljšanje zakona. Ne bi ga mogao popraviti jer ovo ne može ni vrelom vodom da se ispravi, što klonirano Čedo stvori.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Sikimić i Nada Kolundžija.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Đorđe Mamula i Petar Cvetković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Ovde je greška u kucanju. Što se tiče člana 20. govori se o tome kada poslaniku prestaje mandat u slučaju iz člana 21. stav 1. tačka 1. do 6. (Žagor.) Član 21. ima samo jedan stav i to je očigledno neka greška, verovatno se misli na član 19. Pošto nije bilo ispravke, pretpostavljam da se zapravo u ovom prvom redu tekst odnosi na ... (žagor).
Dakle, u članu 20. se kaže - kad poslaniku prestane mandat u slučaju iz člana 21. stav 1. tačka 1. do 6. Ovde je očigledno greška u kucanju. Misli se na član 19. od stava 1. do 6, pa bi trebalo ispraviti i u članu 21, jer se i tu govori o članu 21. stav 1. tačka 1. do 6, a misli se na član 19.
Ako bi se usvojio amandman na član 19. koji smo predložili u ime DSS-a onda bi ovaj član 20. bio besmislen, bio bi suvišan. Mi smo u članu 19, a to je amandman 13, izneli da svim poslanicima mandat prestaje izborom novih poslanika na posrednim ili neposrednim izborima za skupštinu ili izborom novih poslanika od strane novog saziva Narodne skupštine; pre isteka vremena na koji je izabran poslaniku prestaje mandat iz razloga predviđenih zakonom Republike Srbije koji uređuje izbor narodnih poslanika; kada poslaniku mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, politička stranka slobodno bira njegovu zamenu sa zbirne liste.
Mislim da naš 13. amandman na član 19. potpunije ovo reguliše i ako bi taj amandman bio usvojen onda bi ovaj član 20. postao suvišan i zato preporučujem ovaj naš amandman kao dobro rešenje.

        Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nova Srbija predlaže da se član 20. izmeni i da glasi ovako: "Kad poslaniku prestane mandat u slučaju iz člana 19. stav 1. do 6. ovog zakona Narodna skupština izabraće novog poslanika iz odgovarajuće poslaničke grupe ili poslanika iz poslednjeg saziva Veća građana, odnosno veća Republika Savezne skupštine koga predloži odgovarajuća politička stranka, politička koalicija ili druga organizacija koja je zastupljena u Narodnoj skupštini Republike Srbije poslaničkim mandatima osvojenim na decembarskim izborima 2000. godine".
Dakle, to je ono što smo juče i danas mnogo puta pominjali, upravo eliminacija poslaničkih grupa i legalizovanje izborne volje građana, jer politička realnost na koju smo se pozivali je izmerena izbornom voljom građana 2000. godine i do novih izbora ona je takva i jedina merodavna da daje poslanike u Savezni parlament.

Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Sikimić i Nada Kolundžija.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Nije prisutan.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović, predstavnik predlagača.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ostalo da u raspravi o pojedinostima raspravljamo još o sedam amandmana predlažem da produžimo vreme, da završimo raspravu u pojedinostima, a da zatim pristupimo glasanju.
Pre nego što donesemo ovu odluku kao Skupština, molim vas da utvredimo kvorum.
(Poslanici SRS napuštaju salu.)
Konstatujem da imamo kvorum.
Dakle, stavljam predlog da Narodna skupština nastavi rad do završetka rasprave u pojedinostima i da zatim pristupimo glasanju o Predlogu ovog zakona.
Za 121, protiv 34, uzdržanih 35, nije glasalo pet, od ukupno 195 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da nastavimo rad, a da potom pristupimo glasanju o zakonu.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Todorović, Joca Arsić, Toma Bušetić, Zoran R. Anđelković, Sreten Mitrović, Ljubomir Mucić, Dragan Jovanović, Žarko Obradović, Đura Lazić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić, Slobodan Tomović i Rade Bajić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč?
Molim vas da se javite na vreme. Zato što galamite. Da ste vi tiši, onda biste čuli.