TREĆE VANREDNO ZASEDANJE, 13.02.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

13.02.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:45 do 18:45

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore (pojedinosti) (2003)
  • Treće vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore – glasanje (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
    Molim da, radi kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
    Konstatujem da smo primenom elektronskog sistema za glasanje utvrdili da su u sali prisutna 84 narodna poslanika i da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
    Sprečeni su da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragoslav Bošković, Radmilo Mišović, Išpanovič Ištvan (pre podne); Petar Mišić, Miloš Lukšić, Bojan Pajtić, Predrag Stojanović i Milutin Prodanović (najavili zakašnjenje).
    Pozvani su da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
    Takođe, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Nataša Mićić, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, Narodnog pokreta Otpor, Nacionalnog demokratskog instituta, Udruženja univerzitetskih profesora i nastavnika Srbije - Sekcija "Kolubara" i USAID-a.
    Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZBORU POSLANIKA SKUPŠTINE SRBIJE I CRNE GORE (nastavak u pojedinostima)
    Pre nego što pređemo na novi amandman, obaveštenje o govornoj grešci, izrečenoj juče sa moje strane i unetoj u stenogram. Pri izricanju stava Zakonodavnog odbora umesto reči " odbio ovaj amandman, govornom greškom je izrečeno "odbacio".
    S obzirom da ova govorna greška proizvodi i materijalnu grešku, molim da se u stenogram unese ova ispravka, jer se radi o mom lapsusu. U izveštaju Zakonodavnog odbora glagol glasi "odbio" i predsedavajući je dužan da pročita kako glasi izveštaj, te vas o tome obaveštavam.
    Prelazimo na član 3, na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici Zoran Ćirković, Zlata Đerić i Miodrag Stamenković.
    Zakonodavni odbor je odbio ovaj amandman.
    Da li se predlagač izjašnjava? (Ne.)
    Da li neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković. u ime podnosilaca amandmana.
    ...

    Zoran Ćirković

    Dame i gospodo, grupa potpisnika ovog amandmana predlaže da se dopuni član 3. stav 1. On glasi: "U raspodeli mandata u Skupštini učestvuju političke stranke,  političke koalicije i druge organizacije koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Predlažemo da se umesto tačke stavi zarez i završi rečima "srazmerno osvojenim poslaničkim mandatima na poslednjim izborima za Narodnu skupštinu Republike Srbije".
    U obrazloženju se pozivam na Ustavnu povelju, član 20. stav 2, koja propisuje srazmernost, a ovaj zakon tu stvar mora samo da operacionalizuje.
    Pročitaću vam član 20. stav 2. koji kaže: "Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju se iz svake države članice u skladu sa evropskim standardima, na osnovu zakona država članica itd. (i nastavlja se tekst) tokom prve dve godine po usvajanju Ustavne povelje poslanici se biraju posredno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštni Crne Gore".
    Da ironija bude veća, iako čitam što piše u Ustavnoj povelji, članovi Zakonodavnog odbora presuđuju kako je moj amandman u suprotnosti sa Ustavnom poveljom. Neverovatno. To je u političkoj praksi ostrakizam. To je u stvari potreba da se neko kazni zbog toga što se ne slaže sa onim kako to predlagač ovog zakona predlaže.
    Mislim da nema potrebe imati ostrakizma prema ljudima koji su se dokazali u svom opozicionom delovanju. Zaista nemam nameru da skupštinsku govornicu upotrebim za govore kao na mitinzima. Što se tiče mitinga, imam mnogo više nastupa nego Čeda Jovanović, čak sam mnogo talentovaniji govornik bio na mitinzima. Ali, gospodin Čeda Jovanović, kao neiživljen, za ovom govornicom zaista mitinguje, što nije u redu, jer u skupštinskoj debati ton moramo da spustimo za jednu oktavu niže i moramo da delujemo ubedljivo a ne da galamimo. Možemo da galamimo kada smo na političkim mitinzima, skupovima itd.
    Još jednom molim da mi neko iz Zakonodavnog odbora objasni zbog čega ovaj amandman nije u saglasnosti sa Ustavnom poveljom, kada u njemu Ustavnu povelju doslovno citiram?
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Zakonodavni odbor je odbio ovaj amandman.
    Da li neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, tražeći da se stav 2. menja. Inače se u njemu kaže da kandidat za poslanika može biti narodni poslanik, a na prvim izborima za poslanike Skupštine i savezni poslanik Veća građana i Veća republika Savezne skupštine.
    Ovim amandmanom, u ime poslaničke grupe SRS, tražim da se poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju sa zbirne izborne liste za izbore narodnih poslanika održane 23. decembra 2000. godine i 10. januara 2001. godine.
    Zašto sam ovo tražio? Mislim da je ovo suštinski amandman kojim bismo najveći deo nelogičnosti i onoga što je loše u Predlogu ovog zakona uspeli da ispravimo i izbegnemo. Naime, mislim da je gospodin Pajtić odgovorio da ne može da se prihvati taj amandman zato što nije u skladu sa Ustavnom poveljom. Jednostavno, to nije tačno.
    U članu 20. Ustavne povelje je rečeno da se poslanici biraju srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne ovako kako ste vi napisali - po poslaničkim grupama. Logičko tumačenje vam jasno govori da je to, kako ste vi želeli, potpuno nemoguće. Nisu poslaničke grupe učestvovale na izborima. Na taj način je prekrojena izborna volja naroda i građana Srbije.
    Ako se već kaže - da bi se napravio takozvani kadrovski kompromis, verovatno računajući na svoje ljude - da može da bude poslanik iz Veća građana i Veća republika, kako onda da ne može učesnik na izborima za takvu državu? Kako onda ta zajednica Srbije i Crne Gore predstavlja nekoga ko nastavlja pravni kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije? Oni ne mogu da budu poslanici, ali zato mogu oni koji ni na jednim od izbora nisu učestvovali, ni na saveznim izborima u septembru 2000, niti na izborima u decembru 2000. za republički parlament Srbije.
    One političke stranke koje nisu učestvovale na izborima, nego dobile mandate kao deo nekih drugih zbirnih izbornih lista, ne mogu da imaju svoje posebne mandate, ne može njihova zasluga da bude to što su učestvovali u izbornoj kampanji. Da ne pričam o samom delegatskom sistemu za koji kažete da je na najvišim evropskim standardima, a taj delegatski sistem je primenjivan u Evropi u vreme Pariske komune, i to neuporedivo savršeniji nego ovaj koji ste vi danas nametnuli, i u vreme sovjetskih ustava iz 1918, 1924. i Brozovog Ustava iz 1974. Ne znate vi to.
    Ti ljudi koji su na ovakav način izabrani, a nisu bili na toj zbirnoj izbornoj listi pod takvim imenom, ne mogu da budu zastupljeni u parlamentu državne zajednice zato što oni ne predstavljaju nikoga. To je nešto čime se prekraja izborna volja, na veštački način pravi većina. To predstavlja politički kriminal svoje vrste.
    Mogu da imam i da nemam ništa protiv i Branislava Ivkovića i Marka Petrovića i ne znam koga, ali njihove stranke (ne znam ni kojim grupacijama pripadaju) nisu učestvovale u tim izborima. Oni tamo ne mogu da budu zastupljeni, oni ne predstavljaju nikoga. Tek kada narod za njih bude glasao, za njihovu izbornu listu, oni mogu da kažu - da, ovo je takva predstavnička, posredna demokratija, pa mi ćemo nekoga da predstavljamo. Oni danas ne predstavljaju ama baš nikoga. Sa tim mora da se prekine, sa tim moramo da stanemo, jer tu kraja neće biti.
    Kažete - neće više poslanik biti odgovoran tome i tome. Ajde da se dogovorimo - može slobodni mandat, da ne bude vezan ili imperativni mandat, ali da budu jasna pravila, da budu jasne norme po kojima se mora postupati, a ne da imamo potpuno jasan zakon, a da nam opet vlast radi direktno suprotno svim tim normama i da kaže - sve to može, jednom ćemo da tumačimo na jedan način, kada isterujemo poslanike Vuka Obradovića, a kad nama zatreba, onda ćemo to da tumačimo na drugačiji način. Kako kome šta treba.
    Takva vrsta arbitrarnosti u ponašanju, takva vrsta odnosa ne samo prema političkim protivnicima, nego prema građanima Srbije koji su birali svoje predstavnike u ovaj parlament, ne može da se toleriše. Jednostavno, ne može da se toleriše.
    (Predsedavajuća: Pet minuta.)
    Mislim da je najbolji način da prihvatanjem ovog amandmana rešimo najveći broj muka i problema u ovom zakonu. Ako se ovo prihvati, ovaj zakon neće biti tako neprihvatljiv, neće biti tako loš kao što inače jeste i neće nositi sa sobom tako teške posledice po celokupan pravno-politički život, kao što ga inače nosi. Uostalom, u svakom slučaju...
    (Predsedavajuća: Šest minuta.)
    Šest minuta jeste, a i 29. maj je bliži za tih šest minuta.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Gospođo Čomić, najpre vama da prigovorim, kao eminentnom pravniku koji će ostati upamćen u istoriji Srbije po Predlogu zakona o lustraciji, da ne možete da kažete da je Zakonodavni odbor odbio amandman, zato što ta terminologija nije izvedena iz Poslovnika Narodne skupštine. Zakonodavni odbor, po članu 135. stav 2. Poslovnika, može samo da predloži Skupštini da prihvati ili da ne prihvati amandman. Čak nema pravo ni da predloži da odbije amandman, zato što postoji ne samo terminološka razlika između reči odbije i ne prihvati. Ono što odbijate, o tome ne raspravljate. Ono što ne prihvatite, raspravljate pa ne prihvatite.
    Dakle, Zakonodavni odbor je mogao da predloži Skupštini, po članu 135, da ne prihvati ovaj amandman, čak nije morao ni da obrazlaže. Obrazloženje mu ne odgovara stvarnosti. Amandman nije nesaglasan sa Ustavnom poveljom, zato što Ustavna povelja traži srazmernu zastupljenost, a ovaj amandman je obezbeđuje. On samo uvodi u čitav niz amandmana kojima smo promenili izborni princip za posredni izbor poslanika za Skupštinu zajednice država, ali uopšte nije u koliziji sa Ustavnom poveljom. Ovim amandmanom se obezbeđuje srazmerna zastupljenost.
    Član 3. Predloga zakona u stavu 1. kaže: "U raspodeli mandata u Narodnoj skupštini učestvuju političke stranke, političke koalicije i druge organizacije (to mi nije jasno, ali neka ide) koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Ako ste koristili reči: "koje su zastupljene", sad vas pitam - kako je došlo do toga da neke političke stranke ili koalicije budu zastupljene u Narodnoj skupštini? Došlo je do toga tako što su imale izborne liste i tako što su, po izveštaju Republičke izborne komisije, te izborne liste osvojile određeni broj mandata.
    To je sve što je izvedeno iz narodne volje pokazane na izborima. Narodna volja se iskazivala kroz glasanje za izborne liste, a izborne liste su osvojile mandate. To su vam dokumenti koji i dan-danas važe, eno ih u "Službenom glasniku", eno ih i na CD-u "Službenog glasnika".
    To su do sledećih izbora jedini merodavni rezultati, koji označavaju rezultate izbora. Kada su izborne liste zastupljene u Skupštini Srbije, onda ćemo delegate da biramo po srazmernoj zastupljenosti izbornih lista. Ako je izborna lista DOS osvojila 176 narodnih poslanika, onda ona ima pravo u procentu kojim se 176 sadrži u 250, da se u tom procentu sadrži i u 91; da li je to 70%, 65%, nije bitno uopšte, ali taj procenat treba primeniti na izbornu listu DOS. Onda, ako ste ljudi, makar koliko da ste posvađani, makar koliko da ste se razišli u ove dve godine vi ćete to podeliti skladno odnosu koji ste ugovorili u okviru DOS-a.
    Ne primećujem kod vas želju da izigrate velikog partnera iz DOS-a. Vaša želja bila je zasnovana na tome dok niste videli da Ustavni sud to neće da dozvoli. Sada je zasnovana na tome da se između opozicionih stranaka pronađu najpre male stranke koje uvek mogu da budu ugrožene, a onda među njima i sitne duše koje mogu da promene svoju boju i da u pratnji policije dolaze i odlaze na posao i s posla, pa da vam omoguće da zajedno sa Milom Đukanovićem cementirate ovaj veštački odnos u Narodnoj skupštini.
    Juče je predlagač zakona rekao da je ovo sada politička realnost. Jeste, ovo u Skupštini je politička realnost, ali kako se do nje došlo - na neustavan i na nezakonit način. Možemo li mi da priznamo da je nepravo rodilo pravo? Ne možemo. Mora da se krene od početka, da se pronađe izvor neprava. Izvor neprava je u tome što ste otimali mandate poslaničkim grupama. Hajde, razumem u okviru DOS-a, možda vam smetaju, pa na kraju krajeva nije ni bitno. Kada u okviru DOS-a imate 176 poslanika, raspoređujte ih kako god hoćete, ali ne možete strankama koje su samostalno išle na izbore da otimate mandate. To nije vaše. Možete da kažete - evo, Demokratska stranka je DOS ...
    (Predsedavajuća: Pet minuta.)
    Kada bi dao bog da ima 176 na izbornoj listi iz Demokratske stranke, svi bi bili poslanici, i to možete, to su vaši odnosi u koaliciji. Kada se drznete da idete u političke stranke koje sa vama nisu imale veze na izborima, onda je to znak da je od demokratije, kojom nas zapljuskujete već dve i po godine, ostalo samo slovo "d". Izabraćete vi sastav ove skupštine u skladu sa svojim željama i sa svojom voljom. Sve je to nelegitimno ...
    (Predsedavajuća: Šest minuta.)
    Sve će biti nelegalno. Mora Ustavni sud da se izjasni i o ovim zakonima koji su ovde donošeni u vreme kada, kako vi kažete, Mile Korićanac nije bio poslanik. Kako je on mogao da glasa? Ili je to bilo nelegalno, ili je nelegalno sada kada glasa gospođa Joksimović. Ona, naravno, ne bi mogla da bude poslanik ni u kom slučaju, zato što je službenik Ministarstva spoljnih poslova, ali ko to vama da dokaže...
    (Predsedavajuća: Šest minuta i 30 sekundi.)
    Završavam. Ona je možda i zamenik, ali pretpostavljam da je pomoćnik ministra spoljnih poslova. Ne može da bude narodni poslanik. Po zakonima fizike dva tela ne mogu u isto vreme da budu na istom mestu, tako neko ne može da bude pomoćnik (žagor). Milka, mogu, ali ti da budeš odozdo, to tako može.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Sedam minuta, narodni poslaniče.
    Molim narodnog poslanika da konsultuje Poslovnik Narodne skupštine o načinu obraćanja Skupštini. Dužna sam da se zahvalim na proceni rezultata sticanja znanja koja mi nisu profesionalna, jer po profesiji sam diplomirani fizičar. Molila bih zaista da se ne zloupotrebljava petominutno ograničenje, Poslovnikom uređeno, za raspravu u pojedinostima o amandmanima.
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Moram da kažem da sam se do sada u najvećoj meri složio sa predlagačima, sem u jednom delu, da se poslanicima Savezne skupštine ne omogući da budu birani u buduću skupštinu državne zajednice. Mi smo smatrali da je to važno, upravo da bi se obezbedio kontinuitet između SRJ i buduće državne zajednice Srbija i Crna Gora, pošto je na diskontinuitetu najviše insistirao jedan deo, da kažem, srpske delegacije u Ustavnoj komisiji i DPS, a neću pominjati koji su, to svi dobro znaju i to nije sporno.
    Upravo je naš zahtev bio, radi obezbeđivanja kontinuiteta, da se da poslanicima Savezne skupštine da budu poslanici u budućoj državnoj zajednici. Ovo ograničenje koje postoji u ovom članu, da samo na prvim izborima mogu da budu kandidovani, znači da ukoliko dođe do raspuštanja te skupštine pre isteka dve godine na novim posrednim izborima oni neće biti kandidovani. To je jedna stvar.
    Druga stvar, složio bih se da je potrebno da izborne liste budu te koje će biti relevantne za dodelu mandata. Sam koalicioni sporazum, ukoliko to reguliše, treba da bude relevantan za raspodelu mandata. Tako da ne može, ako bismo sada sabrali hipotetički, a što je naravno nemoguće, sem 176 poslanika koje je DOS nekada osvojio - DOS sada ima još plus šest poslanika, koje su oteli socijalistima i SSJ-u - da sada ima 182 mandata za raspodelu. Tu govorim o tim zloupotrebama i krađama kojih ovde ima i koje su uzele maha i daju za pravo onima koji kažu da se vladina podrška zasniva na lopovluku i na krađi, a što je tačno i u šta ne treba sumnjati.
    Imamo mi tu i spornih mandata vezanih za pravnu zabludu. Mene čudi da profesor prava, koji je doktorirao na zabludi o građanskom pravu, dopusti da bude doveden u pravnu zabludu i da mu zbog toga ili prestane ili mu se vrati mandat. Da li to treba da postavimo kao pitanje ovde, ako su tako lako bili dovedeni u pravnu zabludu, da li treba da im se odredi psihijatrijsko veštačenje, da se utvrdi da li imaju ili nemaju poslovnu sposobnost potrebnu za obavljanje poslaničkih dužnosti.
    Znači, tu je više stvari regulisano i ovakav amandman ima ovaj deo koji se odnosi na sprečavanje lopovluka i krađe u srpskom parlamentu, a za nas je prihvatljiv. Nije prihvatljiv onaj deo koji kaže da se raskida i da nema kontinuiteta između Skupštine SRJ i državne zajednice. Mislim da je to u ovom trenutku važno, jer upravo na ovaj način taj kontinuitet obezbeđujemo, za razliku od onoga što tog kontinuiteta nema u onom delu koji se odnosi na posredne izbore, koji u stvari govore da je to jedan novi vid skupštine.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Replika na izlaganje narodnog poslanika Dejana Mihajlova? Reč ima narodni poslanik Tomislav  Nikolić, ima pravo na repliku. Osnov za repliku, tumačenje predloga amandmana.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Narodni poslanik Dejan Mihajlov nije dobro protumačio moje izlaganje. Ne postiže se kontinuitet između dve države tako što će, recimo, savezni poslanik Dragoljub Mićunović biti poslanik u novom sazivu. To uopšte nema veze sa kontinuitetom. Personalni sastav nove skupštine ne obezbeđuje kontinuitet. Trebalo je da Ustavna povelja, Zakon za sprovođenje Povelje, da ponašanje u iduće dve godine obezbedi kontinuitet. To, hoće li Pera, Mika, Laza koji su bili savezni poslanici biti ponovo ili neće, to sa kontinuitetom nema zaista nikakve veze.
    Amandman nije želeo da raskida državnu zajednicu, ako znate ideologiju SRS, onda vam je jasno da nama ovo ne odgovara. Ne zato što hoće da sačuva državu, nego što tvrdimo da neće da je sačuva. Mi bismo želeli da imamo unitarnu državu, a jednog dana opametiće se Srbi, i u Srbiji i u Crnoj Gori, i glasaće većinski za one koji žele da im naprave jednu jedinstvenu državu.
    Što se tiče amandmana oko broja poslanika, koliko će ko da ima, to se posle definiše članom 5. Krađe se storniraju članom 5. i vraća se izvorno, po rezultatima iz decembra i januara meseca, broj poslanika na izbornoj listi koji je osvojila tog dana. Mešetarenja se poništavaju kada Skupština svojom većinom to ne želi da učini.