Gospođo Čomić, najpre vama da prigovorim, kao eminentnom pravniku koji će ostati upamćen u istoriji Srbije po Predlogu zakona o lustraciji, da ne možete da kažete da je Zakonodavni odbor odbio amandman, zato što ta terminologija nije izvedena iz Poslovnika Narodne skupštine. Zakonodavni odbor, po članu 135. stav 2. Poslovnika, može samo da predloži Skupštini da prihvati ili da ne prihvati amandman. Čak nema pravo ni da predloži da odbije amandman, zato što postoji ne samo terminološka razlika između reči odbije i ne prihvati. Ono što odbijate, o tome ne raspravljate. Ono što ne prihvatite, raspravljate pa ne prihvatite.
Dakle, Zakonodavni odbor je mogao da predloži Skupštini, po članu 135, da ne prihvati ovaj amandman, čak nije morao ni da obrazlaže. Obrazloženje mu ne odgovara stvarnosti. Amandman nije nesaglasan sa Ustavnom poveljom, zato što Ustavna povelja traži srazmernu zastupljenost, a ovaj amandman je obezbeđuje. On samo uvodi u čitav niz amandmana kojima smo promenili izborni princip za posredni izbor poslanika za Skupštinu zajednice država, ali uopšte nije u koliziji sa Ustavnom poveljom. Ovim amandmanom se obezbeđuje srazmerna zastupljenost.
Član 3. Predloga zakona u stavu 1. kaže: "U raspodeli mandata u Narodnoj skupštini učestvuju političke stranke, političke koalicije i druge organizacije (to mi nije jasno, ali neka ide) koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Ako ste koristili reči: "koje su zastupljene", sad vas pitam - kako je došlo do toga da neke političke stranke ili koalicije budu zastupljene u Narodnoj skupštini? Došlo je do toga tako što su imale izborne liste i tako što su, po izveštaju Republičke izborne komisije, te izborne liste osvojile određeni broj mandata.
To je sve što je izvedeno iz narodne volje pokazane na izborima. Narodna volja se iskazivala kroz glasanje za izborne liste, a izborne liste su osvojile mandate. To su vam dokumenti koji i dan-danas važe, eno ih u "Službenom glasniku", eno ih i na CD-u "Službenog glasnika".
To su do sledećih izbora jedini merodavni rezultati, koji označavaju rezultate izbora. Kada su izborne liste zastupljene u Skupštini Srbije, onda ćemo delegate da biramo po srazmernoj zastupljenosti izbornih lista. Ako je izborna lista DOS osvojila 176 narodnih poslanika, onda ona ima pravo u procentu kojim se 176 sadrži u 250, da se u tom procentu sadrži i u 91; da li je to 70%, 65%, nije bitno uopšte, ali taj procenat treba primeniti na izbornu listu DOS. Onda, ako ste ljudi, makar koliko da ste posvađani, makar koliko da ste se razišli u ove dve godine vi ćete to podeliti skladno odnosu koji ste ugovorili u okviru DOS-a.
Ne primećujem kod vas želju da izigrate velikog partnera iz DOS-a. Vaša želja bila je zasnovana na tome dok niste videli da Ustavni sud to neće da dozvoli. Sada je zasnovana na tome da se između opozicionih stranaka pronađu najpre male stranke koje uvek mogu da budu ugrožene, a onda među njima i sitne duše koje mogu da promene svoju boju i da u pratnji policije dolaze i odlaze na posao i s posla, pa da vam omoguće da zajedno sa Milom Đukanovićem cementirate ovaj veštački odnos u Narodnoj skupštini.
Juče je predlagač zakona rekao da je ovo sada politička realnost. Jeste, ovo u Skupštini je politička realnost, ali kako se do nje došlo - na neustavan i na nezakonit način. Možemo li mi da priznamo da je nepravo rodilo pravo? Ne možemo. Mora da se krene od početka, da se pronađe izvor neprava. Izvor neprava je u tome što ste otimali mandate poslaničkim grupama. Hajde, razumem u okviru DOS-a, možda vam smetaju, pa na kraju krajeva nije ni bitno. Kada u okviru DOS-a imate 176 poslanika, raspoređujte ih kako god hoćete, ali ne možete strankama koje su samostalno išle na izbore da otimate mandate. To nije vaše. Možete da kažete - evo, Demokratska stranka je DOS ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Kada bi dao bog da ima 176 na izbornoj listi iz Demokratske stranke, svi bi bili poslanici, i to možete, to su vaši odnosi u koaliciji. Kada se drznete da idete u političke stranke koje sa vama nisu imale veze na izborima, onda je to znak da je od demokratije, kojom nas zapljuskujete već dve i po godine, ostalo samo slovo "d". Izabraćete vi sastav ove skupštine u skladu sa svojim željama i sa svojom voljom. Sve je to nelegitimno ...
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Sve će biti nelegalno. Mora Ustavni sud da se izjasni i o ovim zakonima koji su ovde donošeni u vreme kada, kako vi kažete, Mile Korićanac nije bio poslanik. Kako je on mogao da glasa? Ili je to bilo nelegalno, ili je nelegalno sada kada glasa gospođa Joksimović. Ona, naravno, ne bi mogla da bude poslanik ni u kom slučaju, zato što je službenik Ministarstva spoljnih poslova, ali ko to vama da dokaže...
(Predsedavajuća: Šest minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Ona je možda i zamenik, ali pretpostavljam da je pomoćnik ministra spoljnih poslova. Ne može da bude narodni poslanik. Po zakonima fizike dva tela ne mogu u isto vreme da budu na istom mestu, tako neko ne može da bude pomoćnik (žagor). Milka, mogu, ali ti da budeš odozdo, to tako može.