Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Sikimić i Nada Kolundžija.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Todorović, Joca Arsić, Toma Bušetić, Zoran R. Anđelković, Sreten Mitrović, Ljubomir Mucić, Dragan Jovanović, Žarko Obradović, Đura Lazić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić, Slobodan Tomović i Rade Bajić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Ima reč narodni poslanik Rade Bajić, u ime podnosilaca amandmana.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa SPS podnela je amandman na član 4. koji govori da se o izboru poslanika stara RIK, a mi smo dodali da to čini tako što sprovodi postupak izbora poslanika na način utvrđen Zakonom o izboru narodnih poslanika.
Naime, ovde se želi dekretom staviti Izbornoj komisiji da radi ono što njoj ne pripada. Izborna komisija je stvorena da organizuje, sprovede i utvrdi konačnu volju birača, a ne da dekretom sprovodi dogovore, političke nagovore za kupovinu i da to legalizuje i sprovede kroz svoj rad. Tražimo da izborna komisija, a zna se kako je osnovana, radi po Zakonu o izboru narodnih poslanika.
Ako već nismo hteli da koristimo septembarske izbore za Saveznu skupštinu kao temelj za izbor poslanika u Saveznu skupštinu, zbog toga što je stvorena jedna nakaradna država, i hajde da to i prihvatimo, morali su temelj biti republički izbori iz decembra 2000. godine.
Dakle, morala se ispoštovati ta izborna volja građana; ništa drugo, već jednostavno primeniti Zakon o izboru narodnih poslanika, i danas tako utvrditi. Ne može se komisija postaviti kao radno telo Skupštine; ona je nezavisna, autonomna i takva mora da ostane ako želimo da ispoštujemo komisiju i Zakon o izboru narodnih poslanika.
Baš juče, kad sam se vraćao, čujem jednu zaista divnu rečenicu; tim povodom rekao sam mojim drugarima: pa, nemojte se čuditi kako se biraju poslanici, kakva je nakaradna država, tako se nakaradno biraju i poslanici. Juče nam je Bog poslao jednu upozoravajuću poruku - pa država koja nije mogla nikome dati jedan gol, uzela je bod reprezentaciji ove države; to nešto znači. Dakle, nešto ne valja i mora se promeniti.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Ćirković, Zlata Đerić i Miodrag Stamenković.
Zakonodavni odbor je odbio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, u ime grupe narodnih poslanika, podnosilaca amandmana.

Dame i gospodo, Zakonodavni odbor je odbio amandman sa istim obrazloženjem. Kaže da ovaj amandman nije u saglasnosti sa Ustavnom poveljom, pa ću opet da čitam odredbe Ustavne povelje i sadržaj ovog amandmana pa vi procenite. Molim i predsednika Zakonodavnog odbora, pošto pretpostavljam da je on napisao ovaj izveštaj, neka objasni šta je mislio pod tim. Onda, njegov potpredsednik ili ovlašćeni predlagač itd.

Dakle, da pređemo na amandman. Predložio sam potpunu izmenu člana 5, koji u tekstu Predloga ovoga zakona glasi: "Poslanici se biraju srazmerno broju narodnih poslanika koji poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije ".

Recimo, ovaj stav je odmah u suprotnosti sa članom 3. ovog istog zakona, jer se u članu 3. kaže da u raspodeli mandata učestvuju političke stranke, političke koalicije i druge organizacije koje su zastupljene u Skupštini Srbije. Tu učestvuju stranke, a ovde ne učestvuju stranke, nego učestvuju poslanički klubovi. Zbog toga sam predložio da se ovaj prvi stav briše, iz prostog razloga što je u kontradikciji sa prvim amandmanom koji sam predložio na član 3. predloženog zakona, a maločas sam obrazložio da se taj stav dopunjava rečima koje ga bliže određuju.

Dakle, predložio sam, a Odbor je odbio, da taj član 5. glasi: "

"Administrativni odbor utvrđuje broj poslanika koji se biraju na predlog svake poslaničke grupe obrazovane po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, a koju čine poslanici stranaka ili koalicija koje su učestvovale na poslednjim parlamentarnim izborima.

Broj mandata koji pripadaju političkim subjektima iz člana 3. ovog zaokna određuje se tako što se osvojena poslanička kvota iz decembarskih izbora 2000. množi sa 91 i dobijeni broj podeli sa 250. Strankama odnosno koalicijama pripada onoliko mandata koliko je celi broj količnika iz prethodnog stava, a preostali mandati se raspodeljuju po redosledu najvećeg decimalnog dela (u opadajućem nizu) količnika koji se dobija u prethodnom stavu ovog člana.

Administrativni odbor donosi odluku o izabranim poslanicima dan nakon stupanja na snagu ovog zakona i odmah je dostavlja poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije posredstvom predsednika Narodne skupštine."

I zaista, u obrazloženju koje sam dao piše da se prvi stav člana 5. u Predlogu zakona briše jer predstavlja negaciju prvog amandmana, koji uređuje način izbora poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore. Ustavna povelja propisuje srazmernu zastupljenost poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore, a ona se predstavlja prostim pravilom trojnim, kako mi predlažemo, a ne Dontovim količnikom, kako predlaže DOS-Reforme Srbije, kao inicijator ovog zakona.

Politički subjekti u izbornoj utakmici ne mogu biti poslaničke grupe (koje su oblik tehničkog organizovanja poslanika), već samo stranke i koalicije koje su učestvovale na poslednjim parlamentarnim izborima krajem 2000. godine.

Zbog čega predlažem da se izbor poslanika vrši na osnovu proporcije - zato što je proporcija propisana Ustavnom poveljom. Iz proporcije ne proizilazi Dontov količnik, nego proporcionalni račun, s jedne strane.

S druge strane, zaista su Dontovim količnikom birani poslanici u ovaj parlament, ali kasnijim aktom koji je ova skupština donela, Zakonom o lokalnim izborima, propisano je da se odbornici biraju u skupštinama opštinama po proporcionalnom sistemu, i to korišćenjem ovog istog računa. I na taj zakon sam intervenisao, prosto da se jezički i tehnički upodobi. To nije prihvaćeno, mada se tu može shvatiti o čemu se radi.

I dalje smatram da ono što je propisano Ustavnom poveljom mora biti preliveno u ovaj zakon. Prema tome, ako govorimo o tome, dosledno sam se držao Ustavne povelje i u amandmanima na ovaj predlog zakona polazio sam od tog principa zakonitosti.

Pozvao sam se na viši akt, na Ustavnu povelju, i još jedno me čudi - kako je to Zakonodavni odbor našao da ja predlažem stvari koje nisu u saglasnosti ...

(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)

Hvala lepo, mada su me u početku ometali, ali ne vredi.

 

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Todorović, Joca Arsić, Toma Bušetić, Zoran R. Anđelković, Sreten Mitrović, Ljubomir Mucić, Dragan Jovanović, Žarko Obradović, Đura Lazić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić, Slobodan Tomović i Rade Bajić.

Zakonodavni odbor je odbio ovaj amandman.

Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?

Ima reč narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS - Slobodan  Milošević podneo sam amandman na član 5. ovog zakona, odnosno na uredbu Čede Jovanovića koju ste vi krstili zakonom.
Naučno je poznato, kolege poslanici, da memorija kod ljudi nije savršeno regulisan proces, kao što su vitalne funkcije, disanje ili metabolizam. Međutim, kod vas iz DOS-a i funkcija memorije, po onome kako pričate o zadnjih 10 godina, jeste savršen mehanizam, pa upravo zbog toga molim vas, kolege poslanici iz DOS-a, podsetite se šta ste govorili pre 2000. godine, šta ste govorili u izborima 2000. godine - da je svako prekrajanje glasova najveći zločin koji se čini prema ovom narodu. I zbog toga ću na mom leskovačkom jeziku ovaj zakon oceniti da je to beter - beterinde zakon koji će se doneti u ovom domu, a to je ono što srpski jezik, koji ima samo tri stepena poređenja, ne može da proceni. Ali, o tome ću nešto kasnije.
Prisetite se, dakle, svih onih ružnih reči i onoga što ste govorili o tome kako su se glasovi krali, kako se radilo ovo ili ono, i kako ste time želeli da zaštitite građane.
E, sada vi, gospodo iz DOS-a, dovodite parlament u situaciju da onaj zločin koji je ranije činjen učini i ovaj parlament i donese zakon kojim će praktično poništiti volju građana, ukrasti glasove građana, jer predlažete da se poslanici za parlament ne biraju prema izbornim listama nego prema nekim virtuelnim poslaničkim grupama.
Znali ste vi iz DOS-a i znate da je to nemoguće pa ste zato odredili da podnosilac ovog zakona bude gospodin Čedomir Jovanović, a ne Vlada, ni nadležno ministarstvo, jer sutradan kad odete sa vlasti, lako ćete reći - pa, to nije predložila Vlada, to je predložio gospodin Jovanović itd. i time ćete uvući parlament u velike muke.
Znam da vi mislite, svi vi iz DOS-a, i gospodin Jovanović, da podnošenje ovog zakona izgleda možda kao organizacija neke dečije lutkarske predstave ili predstave u "Radoviću"; ali ne, gospodo, ovo je zakon kojim vi treba da obezbedite krađu glasova naroda i birača Srbije.
Danas je ova skupština, dakle, pred jednim takvim zadatkom i zato je ovo beter - beterinde zakon koji se pojavljuje u ovoj skupštini.
Zamolio bih kolege poslanike da o ovom amandmanu kažem još nešto - u srpskom jeziku postoji poređenje : loš, gori i najgori, i mnogi su ovaj zakon ocenjivali kao najgori; međutim, po leskovačkom dijalektu ocenjujem ga petim stepenom poređenja, jer u leskovačkom postoji beter - pobeter - najbeter - debeter i beteret-beterinde. To je peti stepen poređenja, draga gospodo. To je prava slika ovog zakona koji danas pokušavate da nametnete ovom domu.
Još da podsetim, kada je gospodin Jovanović juče onako slobodno izgovorio da je slobodna procena političke volje značajnija od birača, od želje birača, onda to ukazuje na to kakva je osionost gospodina Jovanovića i DOS-a da u ovom domu na taj način nastupaju i tako govore. A, ako je ovo sve u redu, pitam predlagača - zašto je gospodin Novković, nosilac petooktobarske revolucije u Leskovcu, za jedan dan smenjen iz Savezne skupštine, istog trenutka kada je napustio DS.
A, vi ovde ne želite da isključite pet poslanika koji su isključeni iz partije, da im oduzmete mandat. Znam da narod sve to vidi, ali vi to ne znate. Znam da je vaša deviza umesto demokratije "cilj opravdava sredstva", i znam da se do ovoga može doći samo krađom glasova i kupovinom. I, ne osuđujem one koji kupuju. Osuđujem i zgražavam se nad onima koji prodaju svoje glasove da bi se na ovaj način završile neke stvari.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
I zato, vezano za memoriju, moram da kažem za početak da DOS stvarno misli da će svima nama, pa i biračima Srbije, iz svesti vrlo lako iščileti ovo što danas radite u ovom domu. Budite sigurni da neće i da će se na prvim narednim izborima narod osvetiti svemu ovome. Zar vam ono što se dogodilo ovih dana u Leskovcu, gospodo iz DOS-a, ne ukazuje jasno na sve ovo što sam govorio? Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predstavnik predlagača.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se više puta kroz amandmane ponavlja ta politička procena da raspodelu mandata treba vezati za izbornu listu, odnosno izborni rezultat iz 2000. godine, predlažem vam da sami sprovedete račun i vidite da bi se politički problemi ponovili. Ali, u tom slučaju ne bi bili vezani za jednu partiju, pošto je zbog unutrašnjeg sukoba došla u problematičan položaj, već za koaliciju koja je takođe, zbog istih političkih sukoba, problematizovala svoje odnose u toj meri da praktično jedna stranka više ne egzistira u njenom okruženju.
S obzirom da je iza ovog stalo 109 poslanika DOS-a, razmišljajući o većoj šteti mi smo vrlo jasno rekli da su one stranke koje su ušle u ovaj parlament, sa ljudima što su ih predstavljali kao šefovi poslaničkih grupa, same odgovorne za unutrašnje političke procese koji su zapravo doveli te stranke u poziciju da mi danas ne znamo ko su njihovi predstavnici, ko je njihov predsednik, ko su poslanici, ko su ovlašćena lica; upravo zbog toga, u skladu sa članom 20. Ustavne povelje, mi smo rekli - trenutna politička situacija i srazmerni odnosi snaga u parlamentu.
Ta snaga se ne meri kroz poslaničke klubove. U njima se organizuju poslanici. I, makar jedan poslanik da predloži umesto poslaničkog kluba, uvek će većina u ovom parlamentu, koja je posledica egzistiranja političkih interesa, biti većina koja će se preneti u parlament državne zajednice, i nemoguće je da manjina iz ovog parlamenta, koja postoji, bude većina u nekom drugom.
Na kraju, to je čak i pitanje zdravog razuma. Razumem interes koji je usmeren pre svega ka kritici ovog principa, ali bolji princip od ovoga ne postoji. Jedini bolji princip od ovoga je organizovanje neposrednih izbora za skupštinu državne zajednice, ali, kao što vam je poznato, tako nešto nije bilo moguće ne zbog predstavnika našeg parlamenta, već zbog vrlo izričitog stava dela crnogorske političke javnosti, koju je predstavljala Demokratska partija socijalista.
U jednoj takvoj situaciji DOS je predložio da kroz posredne izbore izađemo u susret onima koji su težili toj dodatnoj potvrdi kontinuiteta, kroz kriterijum davanja prava postojećim poslanicima u Veću građana i Veću republika da budu kandidati na prvim izborima za državnu zajednicu.
To smo uradili i time je deblokiran proces koji je stajao u mestu tri meseca, ne sa namerom da bilo koga omalovažimo, ne sa namerom da nešto srušimo, nego sa namerom da na onome što je već srušeno pokušamo nešto da izgradimo. Vrlo su jasno definisane okolnosti pod kojima će se utvrditi obim svake delegacije unutar parlamenta, koja će popuniti taj broj od 91 poslanika.
Definisana je mogućnost žalbe Vrhovnom sudu Srbije; nezadovoljni raspodelom mandata mogu da ulože žalbu, pa neka taj sud presudi po tom pitanju i neka posle pet meseci kaže: da li su stranke i koalicije nosioci mandata ili su poslanici nosioci mandata.
Ali, nemoguće je da bude i jedno i drugo. Pošto u ovom trenutku nemamo konačan odgovor na to pitanje, a imamo vrlo jasne procese u parlamentu, mi smo rekli kakvo je postojeće političko stanje i svi oni koji su nezadovoljni mogu da ulože žalbu Vrhovnom sudu Srbije, pa neka on donese konačnu odluku i ta odluka će biti poštovana. U svakom slučaju, do sada je bila poštovana.
Konačno, stalno se pominje jedan argument koji se vezuje za skupštinski život Savezne Republike Jugoslavije. Gospodin Novković je bio član naše stranke, izabran je na izborima u izbornoj jedinici Leskovac, napustio je stranku, podneo ostavku i po tom osnovu se povukao.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, kao šef poslaničke grupe.

Kolege narodni poslanici, kolega Cvetković je podneo amandman u ime poslaničke grupe, sličan ostalim koje smo podneli, gde pokušava da reši osnovni problem ovog zakona, a osnovni problem ovog zakona je u tome što nije pošten. To je suština i to se vidi iz aviona.
Mislim da i prethodni govornik ni sam ne veruje u ono što je nama pričao. Niko ovde ne pokušava da manjinu pretvori u većinu ili slično, niti je to moguće. Reč je ovde o prostoj stvari. Primer Dontovog količnika na broj poslanika - to su mi čak rekle i kolege iz DOS-a, a nema razloga da im ne verujem, ljudi su koji se bave matematikom - direktno opredeljuje broj mandata koji će dobiti pojedine poslaničke grupe u budućem parlamentu.
Jedno je kada računate na 37 poslanika, koliko je SPS dobila 2000. godine, to je 14 mandata. Drugo je kada računate na 32, tada je u pitanju 12 mandata. Tu je stvar prosta, dva mandata se nama kradu. Jedan će dobiti onaj ko je nagrađen za svoje prisustvo ovde i za glasanje, za podršku vladinim predlozima, a drugi će dobiti DOS. U strukturi mandata koji se dobiju takva će biti raspodela i nema uopšte razloga za bilo kakvu priču i bilo kakve velike reči.
Ako predlagač ovog zakona ne zna ko je zakoniti ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije neka pita gospodina Šabića. Sedi ispred njega svakog dana i ima vremena da ga pita, s obzirom da je gospodin Šabić, kao resorni ministar koji reguliše ovo pitanje, doneo jedno rešenje. Prema tome, stvar je i tu prosta.
Mi smo podneli amandman (kolega Cvetković, a i pre toga) kojim tražimo da se broj poslanika utvrdi prema broju glasova koji su dobile političke stranke i koalicije. Znači, DOS ima mogućnost da reši pitanje svojih mandata unutar svoje koalicije, ali on to ne želi. Zašto? Zato što su u međuvremenu formirane fantomske poslaničke grupe; a ne bi bilo problema da se primenjivao Zakon o izboru narodnih poslanika i da su rešavana pitanja koja je SPS tražila od aprila prošle godine.
Ako neko osam ili devet meseci ne želi da reši nijedno pitanje koje mi postavimo, ne reši pitanje pet spornih mandata, u celom tom periodu nalazi administrativne i druge prepreke da to pitanje ne reši, onda mi nemamo šta da pričamo o pravu, pravdi i poštovanju zakona. To je osnovni problem ovog zakona i predlagač uopšte nema potrebe da nam objašnjava. Mi znamo šta je suština. Suština je da se poveća čak i broj mandata koji je DOS dobio. Malo je 174. Malo je, jer taj broj 174 očigledno ne obezbeđuje ono što DOS-u treba u Saveznoj skupštini i time će se samo utemeljiti ovo što je napravljeno.
Rezultati iz decembra 2000. godine su tu jasni. Juče sam pomenuo i nema potrebe da ponavljam. Zna se koje su političke stranke i koalicije učestvovale u izborima. Primenom ovog zakona, gde poslaničke grupe postaju nosioci prava na dobijanje mandata, potpuno menjamo izbornu volju građana.
Juče sam osporio pitanje 13 mandata poslanika koji su podneli ostavke. To je nečuveno, nepoznato. Neko je podneo ostavku, dao o tome pismenu izjavu i u međuvremenu jedan odbor konstatuje da to ne važi; plus desetak spornih mandata. Kada se podeli broj glasova koje su pojedine koalicije ili stranke dobile u odnosu na broj mandata, otprilike na svakog poslanika dolazi po 14.000 glasova. Znate onda koliko je hiljada ljudi ugroženo ovim i da to predstavlja primer kršenja ljudskih prava. Ovim je oštećeno 287.000 birača Srbije.
Da li će podnosilac zakona, ako ovaj zakon o lustraciji bude usvojen, biti zbog ovoga lustriran? Naravno da hoće. Ovo je najeklatantniji primer kršenja ljudskih prava i to osnovnog ljudskog prava, prava da bira, a predlagač očigledno o tome ne vodi računa.
Mi smo podneli ovaj amandman sa željom da pokušamo da tu osnovnu, sistemsku grešku ovog zakona ispravimo i zato smo i predložili da osnov za raspodelu mandata budu glasovi iz decembra 2000. godine. Sve ostalo je farsa, čista politika i vrlo konkretan interes DOS-a.
Problemi unutar koalicije DOS nas se ne tiču. Nas se tiču naši mandati. Malo je što nam je ukradeno pet mandata u Republičkoj skupštini, nego nam se kradu još dva mandata u budućoj zajednici i zato smo i podneli ovaj amandman, da tu osnovnu nepravilnost, da tu krađu ispravimo.