Zašto se gospodin Jovanović toliko buni zbog ove replike? Gospodin Jovanović je promašio i temu, što nije čudno, jer nije pravni stručnjak, a promašio je i vreme i mesto.
Nije vreme mitinga. Nije 1997. godina, podsetio bih gospodina Jovanovića, kada se zalagao da se zaštiti izborna volja građana, a sada gospodin Jovanović upravo krade tu izbornu volju građana i pokušava preko poslaničkih grupa tu izbornu volju građana da izmeni.
Kada je u pitanju amandman na član 10, zašto se traži brisanje? Gospodine Jovanoviću, mogli ste i da pročitate obrazloženje amandmana. Mislim da sam bio dovoljno jasan - u članu 10. se traži brisanje reči "poslaničke grupe". Kao što sam rekao, u jednom ciklusu izbora, u postupku izbora ni po jednom zakonu, ni u jednoj državi do sada nije mogla poslanička grupa da bude inicijator ili bilo kakav učesnik. Hvala.
O amandmanu kolege narodnog poslanika neću trošiti mnogo reči, jer on nema svoj smisao, ali imam moralnu i partijsku obavezu da kažem nekoliko reči.
Kolega Cvetkoviću, manite se predsednika Slobodana Miloševića. U vreme tog diktaroskog režima u Srbiji je održano 16 različitih vrsta izbora. Predsednik Milošević je tri puta neposredno izabran od građana Srbije.
Bolje je da odgovorite ovoj skupštini i vama nešto što ste zaboravili, da je Odlukom Vlade Republike Srbije i vašeg predsednika, predsednik Milošević kidnapovan i odveden u Hag. Verovatno je vaš predsednik tada bio u pravnoj i činjeničnoj zabludi, kao što je DOS često u zabludi.
Verovatno je bio u zabludi kada je potpisao Beogradski sporazum i ovu ustavnu povelju kojom je ukinuta Jugoslavija. Manite se Slobodana Miloševića.
Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, ne postoji ni jedna skupština koja sama sebe poštuje u elementarnom smislu, a koja ne počiva na poslaničkim klubovima. Ni jedan parlament ne može da funkcioniše bez poslaničkog kluba, pa ne može ni ovaj.
Poslanički klubovi su nosioci političkog života i prirodno je da poslanički klub čini stranka ili koalicija, ukoliko proizilazi iz izborne liste.
U parlamentu ne mogu da funkcionišu stranke kao takve i upravo zbog toga postoje poslanički klubovi. Poslanički klubovi imaju određena prava, koja su bitno drugačija od prava stranaka sa kojima možemo da računamo u nekim drugim situacijama, ali ne u parlamentarnom životu. Tako je bilo i do sada, tako će biti ubuduće, bez obzira ko je vlast a ko je opozicija.
Svi posredni izbori bili su organizovani u ovoj državi tako što su poslanički klubovi radili taj posao, jer je nemoguće da se stranka pojavi kao akter u tom poslu, pošto stranka ne funkcioniše kao organizacija u parlamentarnom životu unutar same skupštine, nego poslanička grupa u njeno ime ili u ime koalicije. To je aksiom.
Kao što je meni potpuno jasno da vi ne želite da priznate zbog toga što trpite konkretnu političku štetu, vi morate razumeti da je isto tako nama savršeno jasno da se politički interesi ne mogu ignorisati i zaobilaziti.
Naše društvo nema sistem vrednosti. U tom neuređenom društvu razvili su se najrazličitiji interesi. Te interese artikulišu stranke. Ti interesi danas dopuštaju predstavnicima stranaka da za skupštinskom govornicom kažu da je neka stranka nepostojeća, fantomska, da je izmišljena, a da sa istom tom strankom pave koaliciju 300 km južnije i da sa tom strankom formiraju vlast.
To su činili SPS, SNS, DSS - nemojmo da bacamo tu vrstu prašine jedni drugima u oči, nego da kažemo da parlamentarna većina donosi zakone, a o ustavnosti tih zakona brine Skupština, Zakonodavni odbor, Ustavni sud. To je matrica političkog života i sve osim toga je neistina.
| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
| Predsedava
Ko se dalje javlja za reč?
Vi tražite reč kao zamenik predsednika poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije?
Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović.
Gospodin Čedomir Jovanović je rekao vrlo tačne konstatacije u prethodnom izlaganju - da poslanički klubovi imaju legitimitet ukoliko proizilaze iz izborne list; drugo, veoma tačno, da je Demokratska stranka Srbije napravila koaliciju sa Socijalističkom narodnom strankom i drugim strankama u Leskovcu.
Ta koalicija je napravljena, koliko znamo, posle izbora. Na tim izborima je i učstvovala Socijalistička narodna stranka. Zato ta koalicija i postoji.
U Leskovcu Socijalistička narodna stranka nije fatomska nego je realna, a u ovom parlamentu - zaključite sami?
Što kaže Stevan Gudurić - junačine, bu!
Draga moja gospodo, tačno je, poslaničke grupe proističu od poslanika koji su bili na izbornim listama. Nisu valjda ljudi, glasajući 23. decembra 2000. godine za socijaliste, mislili na Bakija Anđelkovića i na Žarka Obradovića, nego su u južnom Banatu mislili na Zorana Nikolića, u Sremu su mislili na Stevana Ž. Gudurića i Vladu Garčevića, u Mačvi na Dragana Tomića, u Srbiji na Baneta Ivkovića. Mi smo legalno izabrani ovde u ovoj skupštini.
To što ste vi iz Demokratske stranke Srbije dali Ustavnom sudu Srbije prigovor o ustavnosti člana 88. - hvala vam, mi smo to iskoristili da budemo ovde u Skupštini i da imamo svoju poslaničku grupu.
Još nešto, Vrhovni sud Srbije još razmatra ko ima legalitet u Socijalističkoj partiji Srbije. Vrhovni sud neće zaboraviti da je gospodin Veljko Odalović, kao lažni član Statutarne komisije, jer nikada nije izabran na prethodnom kongresu, potpisivao dokumenta.
Međutim, situacija ide dalje. Slobodan Milošević, koji je izabran na ovom kongresu samoreprodukcije, zakazao je novi kongres. Ne želim da otvaram tu priču oko socijalista. Socijalistička narodna stranka je legalna stranka u Skupštini Republike Srbije, a o tome kako je narod prihvata videli smo i u Leskovcu, Despotovcu i 23. februara gospodin Milan Ćuruvija će pobediti u Alibunaru.