Izvinjavam se, nisam galamio. Žagor je opšti u sali. To je u vašoj nadležnosti, a ne u mojoj. Ne bih želeo da preuzimam vaše ingerencije.
Kao što ste rekli, poslanička grupa Socijalističke partije je podnela amandman na član 20. iz razloga da se, u skladu sa našim amandmanom na član 19, uslovi za prestanak mandata povećaju i da se uvede ono što je i zakonom predviđeno, a to je članom 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, da mandat može da prestane i prestankom članstva. Ovaj naš amandman je upravo u saglasju sa prethodnim amandmanom, ukoliko bude usvojen.
Znači, da se broj tačaka od jedan do šest se poveća od jedan do sedam. Mislimo da je ovaj amandman koristan, iz razloga što će nastati određeni problemi i u novom parlamentu. Ovde je bilo dosta reči o tome na koji način i kako mogu da se gube mandati, ko je vlastan, da li su to poslaničke grupe, da li su to koalicije, da li su to liste koje su bile predmet glasanja, odnosno za koje se izjašnjavalo biračko telo i dosta argumenata je dato da to bude vlasništvo onih koji su liste sačinjavali i da oni mogu da raspolažu mandatima.
Ako prestanak članstva ne bude taj uslov, na koji način će političke partije, liste ili koalicije moći da raspolažu mandatima. Doći ćemo u situaciju jednog apsurda da, recimo, Koka-kola izrazi zahtev da ima pet poslanika u Republičkoj skupštini ili u skupštini zajednice država, da raspiše tender, da se prijavi pet poslanika i da potpišu da prihvataju poslaničku grupu Koka-kola ili poslaničku grupu Hajneken ili poslaničku grupu ne znam koju.
Oni će biti vlasni da raspolažu svojim mandatima i na taj način ćemo imati more poslaničkih grupa i mogućnosti. Ja ovo banalizujem do kraja, ali kažem da i takva mogućnost u našem parlamentu, pored svega ovoga što se dešava, može da se desi. Upravo ovaj amandman i ovi što slede iza njega, kao i usklađivanje sa amandmanom na član 19. koji to reguliše, sprečavaju takve mogućnosti.
Moći će da se formiraju raznorazne poslaničke grupe sa ovim ili onim nazivima i da onaj ko nije učestvovao u izborima može da ih ima. Recimo, prijavi se SPO i nađe pet poslanika koji će formirati poslaničku grupu SPO, a znamo da na izborima nije prošao cenzus od 5% i da nema poslaničku grupu u ovom parlamentu. Prema tome, ovaj amandman ide za tim da uskladi ono što je rečeno u amandmanu na član 19.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?        
Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.

Ovim amandmanom bi se na neki način nadoknadila priča koju ovih nekoliko dana imamo ovde, a to je da kada se reši pitanje mandata u Republičkom parlamentu, i onih nelegalnih mandata, da ti poslanici u saveznom parlamentu i oni izabrani posle usvajanja ovog zakona, a nisu legitimni poslanici u ovom parlamentu, izgube to mesto i da političke partije, kojima pripadaju, u naknadnom postupku faktički na tim mestima izaberu poslanike. Prema tome, važno je da se ovim amandmanom pokaže dobra volja, da se poštuje parlamentarni odnos snaga u ovom parlamentu, a ne veštački stvoren.
Malopre sam se javio po Poslovniku i stvarno ne shavatam takvu diskriminaciju u odnosu na Socijalističku partiju Srbije. Kada jedan poslanik Socijalističke partije Srbije skine sako zato što mu je toplo, izađe iz sale, bude izbačen iz sale. Kada ovde obezbeđenje uđe u salu, a obezbeđenje nema pravo da uđe u salu bez poziva predsednika Skupštine, treba neko da nam objasni zašto je ušlo obezbeđenje u salu ili onaj ko je izazvao incident u ovoj sali, zbog čega je obezbeđenje ušlo, da bude odstranjen iz ove skupštine.
Ovako, Socijalistička partija Srbije smatra da je namerno, odlukom predsednice Skupštine, diskriminisana, izbačen je jedan njen poslanik zato što mu je bilo toplo i skinuo sako, a drugi poslanici, zbog kojih ulazi obezbeđenje, ovde su povlašćeni i mogu da rade šta god hoće.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Đorđe Mamula i Petar Cvetković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Malopre sam izneo primedbu na član 21. kako je omaškom naveden član 21. umesto člana 19. i tu sam dao obrazloženje, tako da bih vas podsetio još jednom na to zašto predlažemo da se usvoji amandman 13 na član 19. čijim usvajanjem i član 21. postaje suvišan.
Dakle, taj amandman glasi: "Svim poslanicima mandat prestaje izborom novih poslanika na posrednim ili neposrednim izborima za Skupštinu ili izborom novih poslanika od strane novog saziva Narodne skupštine. Pre isteka vremena na koje je izabran, poslaniku prestaje mandat iz razloga predviđenih zakonom Republike Srbije koji uređuje izbor narodnih poslanika. Kada poslaniku mandat prestane pre isteka vremena na koje je izabran, politička stranka slobodno bira njegovu zamenu sa zbirne liste".
Isto obrazloženje važi i za članove 22. i 23, a ukoliko bi se usvojio amandman 13 na član 19. onda bi članovi 22. i 23. postali suvišni.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Istovetan amandman na član 21, koji su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Sikimić i Nada Kolundžija, na sednici Zakonodavnog odbora povukao je narodni poslanik Srđan Sikimić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, te je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Todorović, Joca Arsić, Toma Bušetić, Zoran R. Anđelković, Sreten Mitrović, Ljubomir Mucić, Dragan Jovanović, Žarko Obradović, Đura Lazić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić, Slobodan Tomović i Rade Bajić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor je odbio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa čiji sam član podnela je amandman na član 21. sa obrazloženjem da se broj šest zameni brojem sedam i da to ne bi izgledalo tako suvoparno mi u obrazloženju kažemo da se shodno amandmanu na član 19, kojim je uneta nova tačka 1. i istovemeno izvršena prenumeracija preostalih tačaka, ovom izmenom vrši usklađivanje teksta zakona.
Dakle, suština našeg zalaganja je u sledećem: da se ovaj zakon, koji sasvim sigurno ima jednokratnu upotrebu, jer on reguliše kako ćemo u novoj zajednici država da izaberemo poslanike u parlament, primeri Zakonu o izboru narodnih poslanika, tačnije članu 88. stav 1, u kome se kaže da nekome prestaje mandat ako bude isključen, da ne upotrebim onu drugu reč - izbačen iz političke stranke kojoj pripada. Mi se zalažemo da se i u ovaj zakon unese ta odredba da, ako određena stranka, opcija ili koalicija kaže da je iz nekih razloga prestalo članstvo određenom poslaniku u toj stranci, to bude i na ovaj način sankcionisano.
Mi nemamo nikakve druge misli sem da uprimerimo jedan i drugi zakon i da ono što već postoji u pozitivnoj zakonskoj praksi inkorporiramo i u ovo što će biti za jednokratnu upotrebu.
Prihvatajući naše amandmane na član 19, prihvatili biste i ovaj amandman koji u suštini samo predstavlja potpunije objašnjenje našeg zahteva vis-à-vis člana 19. Zahvaljujem .

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Prelazimo na član 22. na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Đorđe Mamula i Petar Cvetković.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.

Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi od ovalašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Na isti član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Sikimić i Nada Kolundžija.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.

Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi od ovalašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Đorđe Mamula i Petar Cvetković.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.

Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi od ovalašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Prelazimo na član 23, na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici Srđan Sikimić i Nada Kolundžija.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.

Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi od ovalašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Podsećam vas da je Zakonodavni odbor izvršio pravno-tehničku redakciju teksta Predloga zakona tako da se:

- u članu 2. reči "u daljem tekstu: Skupština" brišu;

- u članu 3. stav 1. i članu 15. stav 1. posle reči "Skupštini" dodaju reči "Srbije i Crne Gore";

- u članu 3. stav 2, članu 19. stav 1. tačka 7, članu 22. stav 1. i 2. i članu 23. stav 1. i 2. posle reči "Skupštine" dodaju reči "Srbije i Crne Gore";

- u članu 19. stav 3. posle reči "Skupštinu" dodaju reči "Srbije i Crne Gore";

- u članu 22. stav 1. posle reči "Skupština" dodaju reči "Srbije i Crne Gore";

- u članu 5. stav 2. reč "Dontov" zamenjuje rečju "D Ontov";

- u članu 9. stav 1. ispred reči "valjan" dodaje reč "pravno".

Sa pravno-tehničkom redakcijom Zakonodavnog odbora saglasio se predlagač.

Konstatujem da će se, prilikom pripreme zakona za objavljivanje u "Službenom glasniku Republike Srbije", u tekst zakona uneti pravno-tehnička redakcija koju je izvršio Zakonodavni odbor.

 

Pošto smo završili pretres Predlog zakona u pojedinostima, pitam da li predlagač zakona želi završnu reč?

Izvolite, reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije i predstavnik predlagača.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da sam dužan da ispred naše poslaničke grupe, posle dva dana vrlo teške rasprave, ponudim još jedanput argumente iznete u uvodnom izlaganju, jer su, po mišljenju poslanika što su predložili ovaj zakon, nezaobilazni činilac da sam po sebi zaslužuje i mislim da će dobiti potrebnu podršku parlamenta.
Zakon o izboru poslanika za Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore samo predstavlja finalizaciju jednog posla u pravnom smislu otpočetog definisanjem Beogradskog sporazuma i podrškom koju je tom sporazumu dao ovaj parlament, a potom i Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje, takođe su ih izglasale Skupština Republike Srbije, potom parlament Crne Gore, a zatim potvrdila Savezna skupština.
U zakonu o izboru poslanika za Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore mi smo se rukovodili principima na kojima počivaju dokumenta što nas u ovom trenutku obavezuju na poštovanje. Mislim da su mnogi problemi zapravo proizašli iz nespremnosti da se uvaže zakonitosti iskazane u Ustavnoj povelji i u Zakonu o njenom sprovođenju.
Dakle, u ovom trenutku ponavljam da smo mi kao poslanička većina spremni da uvažimo svaki amandman ako sam po sebi neće predstavljati isključivo izraz političke volje što teži zadržavanju nekog stanja iz prošlosti, već naprotiv, iskazuje jasan stav da, sa jedne strane, poštuje Ustavnu povelju i Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, a sa druge strane, uvažava realnost, jer u društvu u kome mi živimo praktično je nemoguće samo jednim dokumentom definisati sve interese, ozakoniti ih ili ih na drugi način osporiti.
Posle svega onoga što smo kao zemlja prošli, možemo govoriti o vrlo jasnim interesima, njih artikulišu stranke, ali ti interesi nisu jednobrazni i oni su međusobno suprotstavljeni. Ti interesi su se potvrdili i u ovoj skupštinskoj raspravi kao interesi što se ne mogu pomiriti. Dakle, ni jedan zakon, pa ni Zakon o izboru poslanika za Skupštinu državne zajednice, ne može premostiti one razlike unutar naše koalicije, ni u okviru nekih opozicionih partija, ni učiniti političku većinu u ovom parlamentu manjinom u parlamentu državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Ono što možemo da uradimo kao Skupština jeste da drugačijim odnosom prema toj državnoj zajednici, koji se danas demonstrira učešćem u raspravi i glasanjem o ovom zakonu, iskažemo spremnost da stvorimo nešto što će samo po sebi biti trajnije od određene većine ili večnije od jednog izbornog rezultata.
Moguće je da se izbori za tu skupštinu ponove za tri, četiri, pet ili šest meseci, a najkasnije za dve godine kao neposredni, ali danas moramo definisati fundamente državne zajednice kao nešto nesporno.
Ako je nesporni interes Srbije i Crne Gore, što je iskazano kroz prihvatanje Ustavne povelje, državna zajednica što se može razviti na definisanim osnovama, onda svojim ponašanjem tu državnu zajednicu treba da očuvamo. To ne znači da treba svi jednoobrazno da glasamo, ali znači da treba da uvažimo jedni druge.
U ovom trenutku mi kao poslanička većina uvažavamo sve one volje što su, pre svega, konstruktivne i ne podstiču nastojanja da se svaki posao obesmisli. Spremni smo da prihvatimo amandman kojim se pojašnjava i otklanja i onaj minimalni strah da će zbirna lista delom biti usvojena, delom ne.
Zaista ne možemo da prihvatimo amandmane kojima se osporava pravo poslaničkoj grupi da bude predlagač kandidata za poslanike u novoj Skupštini i ne možemo da prihvatimo amandmane kojima se definiše 23. decembar 2000. godine kao taj ključni kriterijum za utvrđivanje rejtinga i međusobnih odnosa učesnika u našem parlamentarnom životu.
Zašto ne možemo da odustanemo od poslaničke grupe? Upravo zbog toga što je poslanička grupa jedini akter u političkom životu parlamenta, ne stranke. Kada pogledate amandmane koje smo podnosili kao skupštinski poslanici, videćete da na svakom amandmanu stoji ime naše poslaničke grupe. Da li je ona fiktivna ili ne, ona je realnost proistekla iz odnosa političkih snaga u našoj Skupštini.
Koje su otežavajuće okolnosti? Otežavajuće okolnosti su takve što je zapravo nemoguće jednim zakonom negirati sve one podele i razlike koje su obeležile naš dugogodišnji rad.
Ono što možemo da uradimo jeste da odgovornim odnosom, pre svega prema poslovima što predstoje, pružimo šansu toj državnoj zajednici da se razvije i bude bolja od one kakva je, recimo, zamišljena Ustavnom poveljom; ona je po mnogo čemu problematična, ali jeste izraz realnosti koju smo mi prihvatili. Ako smo prihvatili jedanput taj princip, onda smo dužni da ga poštujemo i u svim budućim radnjama, dakle i u ovoj.
Politička relanost nam nalaže da sledimo onaj put kojim ćemo počiniti najmanje grešaka i oštetiti najmanje poslanika i građana koje oni predstavljaju. Praktično, to znači da treba da uvažimo parlament kao biračko telo, parlament od 250 poslanika, koji predstavljaju građane.
Da li su predstavnici građana samo stranke ili poslanici, mi smo dali svoju definicuju kao DOS. Ta definicija nije prihvaćena od strane Ustavnog suda i mi ne želimo više o tome da raspravljamo. Kada Ustavni sud bude procenio i dao svoj konačni sud, mi ćemo to prihvatiti i sprovesti.
Dakle, ničiju izbornu volju nismo pogazili. Naprotiv, pokušavamo da je u meri u kojoj je to moguće sačuvamo i ispoštujemo. Između ostalog, zbog toga tako beskompromisno insistiramo na sprovođenju ovog zakona, jer mi svoju koaliciju doživljavamo kao političku snagu onih građana koji su pre dve godine glasali za promene u našoj zemlji - socijalne, ekonomske, kulturološke, u načinu vođenja politike, u odnosu Srbije i Crne Gore.
Nije moguće živeti na nivou definisanom 1992. godine, nije bio prihvatljiv nivo iz 2000, ali zato mislimo da treba da uradimo i damo taj konačni napor od sebe kako bismo, zapravo, kao poslanička većina usvojili ovaj zakon i time poslali u novu skupštinu predstavnike onih koji danas deluju u parlamentu Srbije. To je naš maksimum u ovom trenutku.
Slažemo se sa amandmanima u tom pravcu, ali ne i sa onima čiji je cilj da se cena, što je obeležila naš dvogodišnji rad u ovom parlamentu, ponovi u parlamentu nove državne zajednice. Ako ne možemo međusobne odnose da regulišemo u ovoj skupštini, mislim da smo dužni da ih regulišemo na drugačiji, korektniji način u ovoj skupštini koju danas stvaramo. Praktično, to znači da poslanička većina u ovom parlamentu mora biti poslanička većina i u parlamentu državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Kako se formira ta poslanička većina? U skladu sa političkim interesima. Danas se u svetu stvaraju koalicije levih i desnih stranaka, stvaraju se koalicije zelenih i konzervativaca i niko u tome ne vidi ništa više osim nastojanja da se politički interesi usaglase kako bi društvo funkcionisalo.
Meni je drago što smo uspeli da usaglasimo te interese sa potrebom za nesmetano funkcionisanje Republike Srbije. Ubeđen sam da ćemo glasanjem taj odnos preneti na nivo državne zajednice, čime će i ona početi da funkcioniše na drugačiji način od svega onog što je obeležilo njenu najkraću istoriju u poslednjih 10 godina.
Dakle, pružite šansu ovome što je stvoreno 27. januara glasanjem u ovom parlamentu. Slažemo se sa amandmanima koji otklanjaju bilo kakvu nedoumicu i umanjuju mogućnost zloupotrebe i time iskazujemo svoju spremnost da na drugačiji način od svojih prethodnika radimo taj posao, ali ne možemo da prihvatimo one amandmane kojima se, zapravo, naše društvo vezuje za događaje od pre dve godine, koji su prevaziđeni svim onim što je u međuvremenu učinjeno.