Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo loše za ovaj parlament kada bi ova rasprava otišla u onom pravcu u kome je išla, recimo, rasprava o Ustavnoj povelji i kada bi naši nesređeni dnevno - politički odnosi, u meri u kojoj je to neprihvatljivo, politizovali ovaj posao, koji je pre svega od državnog i nacionalnog značaja.
Mi raspravljamo o odluci o konstituisanju jedne komisije koja treba da raspravlja o pitanjima koja su otvorena poslednjih godina i koja su otvorena u prethodnim diskusijama - o pitanjima statusa predsednika Republike, o pitanjima teritorijalne organizacije, o pitanjima mogućnosti da se Ustav menja kroz Ustavom definisanu proceduru; komisija potom treba da predloži nekoliko rešenja o kojima će parlament odgovorno raspravljati.
Verujte da je za nas kao poslaničku većinu neprihvatljiva svaka rasprava o Ustavu, koja podrazumeva onu vrstu politizacije koja je obeležila naš dvogodišnji rad. Mi smo o tome sa predstavnicima stranaka razgovarali na konsultacijama, pokušavajući da dostignemo onaj nivo saradnje i konsenzusa koji bi garantovao ovoj komisiji mogućnost da o svemu odgovorno raspravlja.
Dakle, ničim se ne prejudiciraju rešenja i nije tačno da je naša namera da donosimo ustav pukim preglasavanjem u parlamentu, jer je jasno da se ustavom ova država definiše na takav način da zapravo ona treba da funkcioniše. Ako ustav bude zavisio od tanke parlamentarne većine, onda će svaka parlamentarna većina moći da ga menja. Apelujem na predstavnike opozicije da razumeju u ovome našu zaista dobru nameru i volju da na ovom poslu radimo zajedno, jer ovaj posao nije dnevno - političkog značaja.
Bitno je reći zašto se danas počinje sa ovom raspravom. Tačno je da su postojali mnogobrojni zahtevi da se Srbija ustavno i definiše. Ti zahtevi su postojali i u onom danu kada je Ustav usvojen, pre 13 godina. I tada je bilo onih koji su zadovoljni i onih koji nisu zadovoljni. Tada je bilo predstavnika vlasti koji su tvrdili da je potrebno doneti ustav, da je potrebno raspisati izbore, i bilo je predstavnika opozicije koji su takođe tvrdili da je potrebno prvo raspisati izbore, pa napraviti ustav.
I nikada se vlast i opozicija ne mogu složiti u apsolutnoj meri, ali hajde da danas kažemo da je npr. ovo najidealniji trenutak, sa kojim smo se mogli susresti u poslednje dve i po godine, za otpočinjanje ovog posla. Zbog čega? Zbog toga što ovaj parlament nije mogao ustavom da redefiniše Srbiju, niti da razmišlja o tome, dok se ne zna da li je Srbija nezavisna država, da li je deo federacije koja je postojala prethodnih deset godina, ili je deo državne zajednice koja je u međuvremenu stvorena.
Pošto znamo kakva je državna sudbina Srbije, bar u naredne tri godine, mi danas želimo da otklonimo one prepreke koje postoje u postojećem ustavnom modelu, koje sprečavaju njeno nesmetano funkcionisanje u okviru te državne zajednice.
Koje su to prepreke? Otprilike iste one koje su postojale i od 1992. godine, kada je Ustavom SRJ Republici Srbiji nametnuto ustavno usklađivanje, koje potom nije izvršeno. Dosta puta smo o tome govorili i zaista mi, kao većina, ne želimo da se na ovakav način konfrontiramo sa opozicijom.
Hajde da pokušamo da vidimo da li je moguće da ovaj parlament formira komisiju koja će potom odgovorno otvoriti sva pitanja koja postoje, ponuditi odgovore, i da li je potom moguće da se mi usaglasimo oko najkvalitetnijih odgovora?
Da li možemo da kažemo da se ustav menja na ustavom utvrđeni način - možemo. Za nas to nije problem, ali hajde odmah da razmišljamo i o sledećem koraku - šta će se desiti ukoliko to ne bude moguće? To nije pitanje za ovu raspravu, to je pitanje za komisiju. Zbog toga se u toj komisiji nalaze, pored predstavnika parlamenta, i predstavnici institucija kojima inače ne bi bilo mesta u jednoj parlamentarnoj komisiji.
Jedini proceduralni nedostatak jeste zapravo onaj poslovnički, koji nas onemogućava da u ovom trenutku možemo apsolutno u skladu sa Poslovnikom da formiramo komisiju, jer Poslovnik ne predviđa mogućnost formiranja komisije u kojoj bi bili i predstavnici drugih institucija u društvu.
To je jedna primedba i o tome smo razgovarali na konsultacijama i složili smo se - tačno je, jeste, ali hajde da pokušamo to da rešimo uz obostranu saglasnost, jer su nam ti ljudi potrebni u toj komisiji. Nama su potrebne sudije Ustavnog suda zbog toga što raspravljamo o mogućnostima promene Ustava u jednoj vanrednoj situaciji.
Zbog čega je ona vanredna? Mislim da je to jasno i o tome su prethodnici govorili. Mi ne možemo organizovati referendum na teritoriji Republike Srbije da bi onda Ustav bio menjan kroz ustavom definisanu proceduru. Verujem da dvotrećinska većina nije nepremostiva prepreka, jer sam siguran da ćemo kroz proces usaglašavanja stavova, misleći o interesima ovog društva, moći da postignemo taj konsenzus.
Ali, hajde da to ostavimo za komisiju. Rokovi su limitirani - osam dana, pa petnaest dana za izradu zakona, upravo zbog toga što želimo da se što pre sa tim počne. Zašto se čekalo? Rekao sam jedan elementarni razlog, zbog toga što nismo znali u kojoj državi živimo. Ali, oni koji su sve vreme bili kritičari takvog odnosa prema ovom poslu danas kažu - previše se čekalo, ali mi ne želimo ovo da podržimo, jer, recimo, u ovom poslu učestvuju i oni kojima tu nije mesto.
Zašto učestvuje Koalicija "Povratak"? Jer je jedina politički organizovana snaga na Kosovu i Metohiji, molim vas, trenutak (negodovanje), koja je koherentni element, znači ona u sebi okuplja više partija. Da li to isključuje neke druge? Ne isključuje nikoga, ali je ta koalicija učestvovala na izborima na prostoru Kosova i Metohije, na koje je izašlo 60% biračkog tela srpske nacionalnosti, i ona ima neki legitimitet. Ta koalicija je učestvovala i na drugim izborima i imala problematične rezultate, ali hajde da kažemo da nije, da je mnogo više realno da oni učestvuju, makar u izradi ovog predloga zakona, nego da tražimo od UNMIK-ove administracije da učestvuje.
Pa, dosta nam je bio jedan Solana, pa oni koji (negodovanje)... su nas kritikovali zbog učešća Solane danas traže da učestvuju UNMIK kome to nije posao. Ovaj parlament i ovo društvo ima dovoljno snage da rešava svoje državne probleme i da u procesu tog rešavanja uvažava međunarodne okolnosti. U tim okolnostima naravno da će akteri biti predstavnici međunarodne administracije na prostoru Kosova i Metohije, ali u predlogu ove odluke nije bilo realno da tako nešto tražimo, jer njima nije ni mesto u ovom poslu sada. I o tome smo razgovarali i vrlo smo jasno tako nešto potcrtali.
Što se tiče postojećih modela za rešenje ustava, oni zaista postoje i njih komisija treba da uvaži, ali oni nemaju veze sa ovom odlukom. Ova odluka, zapravo, samo daje formalno pravo toj komisiji da počne da radi, da uvaži sve postojeće ustavne predloge i da izađe sa nekim dokumentom pred nas. Dakle, ništa ne prejudicira. I ako možemo da pomerimo raspravu u tom pravcu, onda danas treba da razgovaramo o tome da li su stranke zadovoljne odnosom u okviru te komisije.
Mi smo na konsultacijam vrlo jasno rekli zbog čega je broj predstavnika ograničen na 15. To je otprilike oko 5% poslanika našeg parlamenta. DOS je na svoju štetu smanjio broj predstavnika da bi druge stranke mogle da imaju u okviru toga, jer nije funkcionalna komisija od 30 članova. Ali, ako parlament kaže da treba 30 nije nikakav problem da mi imamo 30 članova te komisije, s tim što će to samo dodatno opteretiti rad. Mislim da smo generalno proporciju očuvali.
Jedno od pravila koje je tu bilo prisutno jeste da svaka poslanička grupa treba da ima predstavnika i zbog toga neke poslaničke grupe imaju po jednog. Drugo pravilo je bilo da ispoštujemo broj poslanika koji postoji kod poslaničkih grupa i uspostavimo neku međusobnu srazmeru, pa su tako poslaničke grupe sa 20 ili 30 poslanika srazmerne onom broju poslanika koji ima naša koalicija ovde i zbog toga mi nismo delili sebe na poslaničke grupe, jer bi tako samo uvećavali broj predstavnika u okviru te komisije. Ne sa namerom da bilo koga varamo, nego sa namerom da čineći ustupke pomognemo rad te komisije.
Potreba ovog društva je da se ustavno definiše zemlja, iz mnogo razloga, a neki su i pomenuti i oni se ne vezuju samo za period naše vlasti. Neki su oni koji se vezuju za perspektivu ovog društva, jer mi i o tome moramo voditi računa, i zbog toga ova komisija treba da radi. I, ona će raditi.
Ako to bude zavisilo samo od poslaničke većine, ona će biti obezbeđena, ali mislim da je svim strankama koje učestvuju u parlamentarnom životu Srbije mesto u toj komisiji, i garantujemo da će njihovi stavovi biti uvaženi, da će se težiti kompromisima, jer Srbija mora biti društvo u kome se svi osećamo jednakim.
Ako mi stvaramo Srbiju po meri današnje poslaničke većine, sutra će neka druga da je prilagodi sebi. To nije ono što želimo. Mi želimo demokratski uređenu državu i ona se može stvoriti na ovakav način. Komisija to omogućava i ja vas pozivam da za to glasate, sa svim onim spornim pitanjima koja ostaju otvorena, ali koja komisija treba pažljivo da razmatra i mislim da će tako biti i učinjeno. Hvala.