Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 129 narodnih poslanika.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, ubacite svoje identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radmilo Mišović, Meho Omerović, Bojana Aleksić, Juhas Atila, Vladan Jovičić, Dragan Šutanovac i Radoslav Veselinović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, koje je sazvano na zahtev grupe od 109 narodnih poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 162. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Četvrtog vanrednog zasedanja sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Shodno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od sedam dana zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji Predlog odluke o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, radi stvaranja uslova za početak rada na promeni Ustava Republike Srbije.
S tim u vezi, podsećam vas da je u članu 65. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora utvrđeno da države članice imaju obavezu da izvrše izmenu svojih ustava ili donesu nove ustave radi usklađivanja s Ustavnom poveljom u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje, a da je članom 20. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje utvrđena obaveza država članica da usklade svoje ustave s Ustavnom poveljom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima državne zajednice Srbija i Crna Gora u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Ustavne povelje i da su navedeni rokovi počeli da teku od 4. februara 2003. godine, odnosno od dana usvajanja i proglašenja Ustavne povelje u Saveznoj skupštini.
Kao što ste mogli da vidite, za Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini utvrđen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, koji je podneo narodni poslanik Bojan Pajtić;
2. Predlog zakona o koncesijama, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O OBRAZOVANjU KOMISIJE ZA PRIPREMU ZAKONA O NAČINU I POSTUPKU PROMENE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog odluke, koji je podneo narodni poslanik Bojan Pajtić, kao i izveštaj Odbora za ustavna pitanja.
Podsećam vas da ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova i da se ono raspodeljuje poslaničkim grupama, srazmerno broju poslanika koje te grupe imaju.
Podsećam vas da se, prema Poslovniku, o predlogu odluke vodi jedinstven pretres.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke.
Da li predlagač odluke, narodni poslanik Bojan Pajtić, želi reč? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, formiranje komisije za izradu uz predlog zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije praktično predstavlja prvi korak u izmeni aktuelnog, odnosno donošenju novog Ustava Republike Srbije.
Razlozi i motivi koji su nas naveli na predlaganje ovakve procedure odnose se kako na potrebu usklađivanja Ustava Republike Srbije sa Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje, tako i na potrebu raskida sa autoritarnom prošlošću i osavremenjivanja onih odredaba Ustava koje se odnose na organe državne vlasti i na teritorijalnu organizaciju Republike Srbije.
Funkcije ove komisije ogledaće se, pre svega, u razrešavanju pitanja legalnosti odnosno konstitucionalnosti, dakle pitanja da li je neophodno da se Ustav Republike Srbije promeni prema proceduri koja je propisana postojećim Ustavom Republike Srbije, s obzirom da se radi o kategoriji krutog ustava, odnosno ustava koji je praktično nepromenljiv.
Nepromenljivost Ustava izazvala je teške posledice i u prethodnih desetak godina, budući da smo deset godina živeli u situaciji da je Ustav Republike Srbije bio neusaglašen sa saveznim ustavom, da smo živeli u situaciji da je Savezni ustavni sud osporavao i proglašavao neustavnim pojedine odredbe Ustava Republike Srbije, a da pri tom Ustav Republike Srbije u tom delu zbog ovakve procedure nije mogao da bude korigovan.
Dalje, Ustav Republike Srbije praktično je nepromenljiv i zbog činjenice da Republika Srbija u ovom trenutku nema faktički nego samo formalni suverenitet na Kosovu i Metohiji, a da je, s druge strane, Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije.
U tom smislu, mirenje sa ovakvom situacijom, odnosno raspisivanje referenduma koji je deo procedure koja je potrebna (prema aktuelnom Ustavu) da se promeni postojeći Ustav, značilo bi mirenje sa sadašnjim stanjem stvari na Kosovu i Metohiji, što sasvim sigurno nećemo prihvatiti i što sasvim sigurno niko od nas ne želi.
U tom smislu ne želimo da prejudiciramo ono što će komisija da odluči, ali je izvesno da komisija svojim postankom i svojom funkcijom ide u pravcu ustavnog diskontinuiteta, odnosno kreće se u pravcu promene Ustava kroz delimični diskontinuitet ili potpuni diskontinuitet.
Delimični diskontinuitet značio bi praktično da se zadrži deo procedure koja postoji u postojećem Ustavu, posebno onaj deo koji se odnosi na dvotrećinsko odlučivanje u parlamentu; potpuni diskontinuitet bi značio potpuno novu proceduru donošenja novog republičkog ustava.
Ustavnim diskontinuitetom, kao putem promene Ustava, kretali smo se i prilikom izrade Predloga ustavne povelje zajednice država Srbije i Crne Gore i, osim Republike Mađarske, praktično su sve zemlje u tranziciji pribegle ustavnom diskontinuitetu, kao načinu izmene ustava. Neke od njih, kao što su Slovačka, Češka, Slovenija, imale su korelaciju između ustavnog diskontinuiteta i državnog diskontinuiteta; kod drugih, kao što je npr. Poljska, ustavni diskontinuitet je pre svega bio posledica promene društvenih odnosa unutar zemlje.
Možemo reći da je ustavni diskontinuitet praktično jedna od osnovnih odlika zemalja u tranziciji - dakle raskid sa nedemokratskom totalitarnom prošlošću i nedemokratskim totalitarnim društvenim odnosima u tim državama.
Napominjem da je stručna javnost praktično nepodeljena po ovom pitanju i praktično podržava ovakav način promene odnosno donošenja novog republičkog ustava.
Komisija u ovom sastavu koji danas izaberemo, odnosno koji danas predložimo institucijama koje će delegirati svoje predstavnike u nju, udariće temelje konstituisanja ne revizionoj nego ustavotvornoj vlasti, dakle jedinoj vlasti koja je samokonstituišuća, jedinoj vlasti koja sama propisuje pravila svoga konstituisanja i koja propisuje sama obim svoje vlasti.
U tom smislu druga funkcija ove komisije biće opredeljivanje i rešavanje pitanja reprezentativnosti onog organa koji će učestvovati u postupku promene odnosno donošenja novog ustava, kako od definisanja predloga novog ustava, tako i do izglasavanja samog ustava, odnosno do potrebne većine prilikom izglasavanja tog ustava u parlamentu.
Ono što je jako važno jeste da smo već prilikom predlaganja ove komisije definisali da u nju ulaze predstavnici sva tri oblika vlasti - zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, svih onih institucija koje su relevantne za funkcionisanje pravnog sistema, svih parlamentarnih političkih stranaka. I, sasvim je izvesno da buduća ustavna komisija, odnosno telo koje bude radilo na izradi novog republičkog ustava, sigurno mora poći od tog principa, dakle, najšireg konsenzusa, kako predstavnika vlasti tako i nevladinih organizacija, stručne javnosti i institucija koje je potrebno konsultovati prilikom izrade novog ustava.
Novim ustavom definiše se Srbija kao nova politička zajednica zasnovana na principu i načelu demokratičnosti.
Ukoliko prihvatimo predlog konstituisanja komisije na ovaj način, daćemo toj novoj političkoj zajednici u začetku nešto što je svakoj novoj političkoj zajednici u samom početku neophodno, a to je najširi konsenzus političke i stručne javnosti.
Glasajte za ovaj predlog! Hvala lepo.

Zahvaljujem predlagaču.
Da li izvestilac nadležnog Odbora za ustavna pitanja želi reč? (Ne želi.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele da uzmu učešća u raspravi?
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, zamenik predsednika poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobili smo ovaj predlog zakona koji je pokušao da objasni predlagač, gospodin Pajtić. Dve stvari su sasvim izvesne, a to je da mora doći do promene ustava; drugo, da će do promene ustava veoma teško doći, s obzirom da važeći Ustav članovima 132, 133. i 134. propisuje dvotrećinsku većinu za mogućnost promene ustava, odnosno za donošenje novog ustava, kao i referendum, gde takođe dve trećine građana mora da se izjasni o promenama ustava, odnosno donošenju novog ustava. Dakle, to su dve stvari koje apsolutno nisu sporne.
Ono što je sporno u ovom predlogu odluke jeste to što u tački 1. piše da se obrazuje komisija sa zadatkom da, u skladu sa članovima 132, 133. i 134. Ustava Republike Srbije i članom 65. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, predloži zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije i proceduru rada komisije. To ne bi bilo sporno, međutim, u obrazloženju odluke se govori nešto sasvim drugačije. U glavi II stav 2. piše: "Naime, konstituisanje nove državne zajednice Srbija i Crna Gora nas upućuje na mogućnost drugačijeg postupka promene Ustava Republike Srbije od postupka utvrđenog članom 132. i 133. Ustava".
Dakle, u potpunoj koliziji je predlog odluke i obrazloženje ovog predloga odluke, pa bih zamolio gospodina Pajtića, predlagača, da to malo pojasni u sledećem izlaganju, s obzirom da mi sada nije jasno da li se ova odluka donosi u skladu sa članovima 132, 133. i 134. ili se radi o tome da se izbegne primena članova 132, 133. i 134. Ustava. Gospodine Pajtiću, molim vas da ovo objasnite.
Sasvim je sigurno da, s obzirom da će biti veoma teško sprovesti referendum na prostoru Kosova i Metohije, sa čime se potpuno slažem sa predlagačem, mora doći do nekog postupka kojim bi se eskivirali članovi Ustava. To treba jasnije reći, a ne u odluci reći jedno, da je to u skladu sa ovim članovima Ustava, a u obrazloženju da je to protivno i da se mora promeniti sve ono što regulišu članovi 132, 133. i 134.
Poslanička grupa SSJ ima ozbiljne primedbe na ovu odluku, jer je očigledno da je ona u suprotnosti sa važećim Ustavom Srbije. Isto tako, prihvatamo da je gotovo nemoguće u ovom skupštinskom sastavu promeniti Ustav Srbije dvotrećinskom većinom. Zato treba naći kompromisno rešenje, ali to treba reći jasno i glasno građanima Srbije, a ne da se u odluci kaže jedno, a u obrazloženju drugo. Meni kao narodnom poslaniku, a građanima Srbije još manje je jasno šta se u stvari dešava - da li će se promeniti ustav u skladu sa članovima 132. i 133. važećeg Ustava ili će se ti članovi izbeći, odnosno eskivirati kako bi se donele promene Ustava.
Još jedno je veoma diskutabilno, a to je da mi nismo dobili predlog zakona. Dakle, radi se o obrazovanju komisije, a mi nemamo zakon o promeni Ustava. Dok ne dobijemo zakon o promeni Ustava, odnosno predlog zakona o promeni Ustava, mi ne možemo da glasamo za odluku, jer ne znamo šta će ta komisija u stvari doneti i na osnovu čega će ta komisija raditi. Nadam se da će predlagač detaljnije obrazložiti ovo za šta sam postavio pitanje, jer su očigledno u koliziji odluka i obrazloženje ove odluke. Zahvaljujem na pažnji.

Za reč se javio narodni poslanik Bojan Pajtić, predlagač odluke.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o predlogu zakona. Pred nama je Predlog odluke o obrazovanju komisije. Osnovni zadatak ove komisije jeste da izradi predlog zakona o načinu i postupku promene Ustava. Molim vas da ne anticipiramo ono što će biti rezultati rada te komisije, koja će biti procedura, koji će biti način. U ovom trenutku ne postoje nikakve polazne osnove. Jedina polazna osnova jeste komisija koja treba da uđe u posao i u određenom roku da predloži ovoj skupštini način i postupak promene ovog ustava. Sve ostalo, ustav, struktura ustava, to je sve tek tema za diskusiju koja će sigurno trajati mesecima u ovom parlamentu.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Izvolite, narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, o promeni Ustava Republike Srbije se dosta govori u zadnje dve i po godine, DOS najviše, i to sa manjim ili većim intenzitetom, ne objašnjavajući u čemu je problem sa postojećim ustavom, šta su njegovi nedostaci, ako ih ima, već se daju negativne i paušalne ocene, po pravilu, kada pažnju javnosti treba skrenuti sa loših poteza aktuelne vlasti ili problema koji postoje u Srbiji. U isto vreme, Ustav Republike Srbije se kršio neograničeno, kad god je to DOS-u trebalo, a o tome se ćutalo ili je to proglašavano saglasno Ustavu Republike Srbije.
O promeni Ustava se razgovaralo i pre nekoliko nedelja kod predsednice Narodne skupštine, a povodom predsedničkih izbora i njene tadašnje obaveze da raspiše izbore. Tada je promena Ustava iskorišćena kao suštinski razlog da se izbori ne održe, odnosno da ne budu raspisani. U toj odluci stoji da će izbori biti održani nakon što se izvrši usaglašavanje Ustava Republike Srbije sa Ustavnom poveljom.
Tada sam u razgovoru sa predsednicom Narodne skupštine, u ime SPS-a, a povodom Ustava, pošto je i to bila jedna od tema, izneo stav da je SPS protiv promene Ustava Republike Srbije, jer je u pitanju dobar ustav koji je donet, kako kaže jedan dobar poznavalac ustavno-pravne materije, na principima moderne države, i kada se pogleda njegov sadržaj videće se da je malo modernih rešenja koja ne mogu na osnovu tog ustava biti usvojena.
Postojeći ustav ima kvalitet koji se ne može prenebregnuti. Njime je uspostavljeno pravno i teritorijalno jedinstvo Republike Srbije. Taj ustav drži Srbiju na okupu i on je kohezioni faktor. Uostalom, Ustav Srbije i u praksi je više puta bio na ispitu kod građana i taj ispit je uspešno položen. Ovaj ustav je praktično 15 puta na izborima proveravan i tu je na najbolji način potvrdio svoje vrednosti.
Ustav u stvari (to je suštinski razlog ove priče o promeni Ustava) sadrži određena rešenja koja nisu po meri DOS-a i interesa koje DOS zastupa, pa se zato Ustav i menja. Primera radi, rešenja o predsedniku Srbije. Pokazala se praznom priča o velikim ovlašćenjima predsednika Republike. Džabe velika ovlašćenja kad kandidat DOS-a ne može da pobedi na neposrednim izborima, čak i ako se smanjuje izborni cenzus u vreme održavanja izbora.
Očigledna je namera DOS-a da izmeni način izbora predsednika države i da, umesto neposrednih izbora, to prebaci u parlament i da tu, uz pomoć skupštinske većine i novoformiranih fantomskih poslaničkih grupa, obezbedi većinu potrebnu za izbor predsednika države.
U razgovorima o Ustavu sam rekao, a i danas ću to potvrditi, da će SPS u odnosu na promenu Ustava nastojati svojim učešćem da se izbori za dve stvari. Prvo, da se Ustav Srbije ne menja na neustavan način. Kako se Ustav menja, poznato je, sadržano je u Ustavu. Ne može se prihvatiti ustavni puč, kao što je to već učinjeno sa Ustavnom poveljom. Drugo, takođe želimo da kažemo šta je za nas socijaliste neprihvatljivo u promeni Ustava. Naime, mi nećemo prihvatiti da se pod firmom regionalizacije Srbije izvrši, praktično, federalizacija Srbije, cepanje Srbije, njena feudalizacija.
Nećemo prihvatiti elemente državnosti u sadržaju autonomije. Nećemo prihvatiti ništa što bude na štetu Srbije. Smatramo da Srbija treba da ima predsednika izabranog na neposrednim izborima. Biće sigurno i više drugih pitanja o kojima će socijalisti izneti svoj stav, ali o tome ćemo razgovarati kada budu konkretna pitanja na dnevnom redu.
Povodom komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava, rekao bih nekoliko stvari. Videćemo da li će komisija kroz rešenja naizgled tehničkih pitanja izvršiti suštinske izmene odredaba koje regulišu način promene Ustava i time utvrditi put za ostale neustavne promene.
Povodom sastava komisije - nije uvažen princip i potreba proporcionalne zastupljenosti svake poslaničke grupe u parlamentu. Ovaj odnos, kada su u pitanju narodni poslanici, napravljen je bez nekog čvrstog i tačnog kriterijuma, da kažem odoka. Kada se ustavna komisija bude formirala, onda ovo treba ispraviti i mora se znati koji broj poslanika se uzima kao mera zastupljenosti neke poslaničke grupe.
DOS ne može i smatram da nije ni pošteno da sada nastupa kao celina. Pre dva dana, kada je jedno drugo pitanje bilo na dnevnom redu - raspodela mandata u budućoj Skupštini Srbije i Crne Gore - i kada je nama socijalistima trebalo oteti dva mandata, postupilo se drugačije. Onda je prikazana drugačija struktura DOS-a. Ne može se jedanput ići zajedno, a drugi put podeljeno; ako postoje različite poslaničke grupe onda treba utvrditi da sve poslaničke grupe budu zastupljene u toj komisiji.
Zašto su u ovu komisiju uključeni predstavnici Koalicije "Povratak" sa Kosova i Metohije, odnosno jedan njen predstavnik? Nisam ubeđen da je to dobro rešenje, pošto je poznato da ta koalicija na izborima na Kosovu i Metohiji nije dobila podršku biračkog tela. Oni su tu izgleda samo zato što Vlada Republike Srbije stoji iza njih.
Uostalom, Vlada Republike Srbije je i finansirala izbornu kampanju, praktično vodila u ime te koalicije kampanju na izborima, i medijski i na svaki drugi način pokrila sve aktivnosti Koalicije "Povratak". Naravno samo one za koje se smatralo da su dobre, a one loše se i ne pominju, kao ni ugled te koalicije među srpskim i ostalim življem na Kosovu i Metohiji.
Logično bi bilo da jedan od poslanika ove skupštine koji živi na Kosovu i Metohiji bude član ove komisije. Naime, mi u našem parlamentu imamo više poslanika sa Kosova i Metohije i logično je da jedan od njih bude član te komisije.
Na kraju, pošto se svi iz DOS-a pozivaju na Ustavnu povelju, kao razlog za promenu Ustava, želeo bih da pomenem da u Povelji stoji obaveza država članica zajednice da u roku od šest meseci od stupanja na snagu Ustavne povelje, a to je 4. februar ove godine, izvrše izmene svojih ustava ili donesu nove ustave. Ova komisija ne govori da je reč o jednom ili drugom. Mi smatramo da je racionalno da se prave izmene postojećeg Ustava, umesto izrade novog; takođe, da se izvrše izmene u odnosu na usvojenu Ustavnu povelju i da rešenja koja objektivno nisu izdržala probu vremena budu zamenjena.
U svakom slučaju, komisija mora i zvanično da utvrdi rok u kome ceo postupak oko promene Ustava mora biti završen. Mi znamo da je to šest meseci. Ovo kažem jer se završetak ovog posla uzima i kao razlog za odlaganje predsedničkih izbora, pa može biti i zloupotrebljen kroz beskrajno odlaganje, što će samo pojačati političku krizu u zemlji koja već duže vreme postoji. Srbiji nije potreban novi ustav, koliko su potrebni novi izbori i nova vlada. Promena Ustava ne može i ne sme biti izgovor za odlaganje izbora u Republici Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem. Pitam, da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS. Izvolite.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovani predsedavajući, da li ova skupština ima legitimitet uopšte da raspravlja o bilo kojoj tački dnevnog reda, pa i o ovoj? (Žagor.)
Naravno da nema. Ako govorimo o Ustavu, jednako kao i pitanje legitimiteta možemo da postavimo pitanje - zašto se promena Ustava vrši tek sada? Zašto se čekalo više od dve godine da se otvori pitanje promene Ustava, ako znamo da je Ustav osnovni akt i okvir svih državnih promena, institucionalnih promena i uopšte reformi u jednoj državi, koja treba da krene sa izgradnjom demokratije, da uđe u proces tranzicije, ali ne sa zastarelim mehanizmima i institucijama, već sa novim institucijama.
Zašto se čekalo ovoliko da se krene u postupak promene Ustava Srbije? Zašto je bilo potrebno da neko odlaganje promene Ustava Srbije koristi i kao mogućnost za odlaganje preispitivanja volje građana? Zašto se u ovoj skupštini, koja nema legitimitet za promenu Ustava - zato što je došlo do mnogih promena u sastavu poslaničkih grupa koje nisu u skladu sa ovim ustavom - odredbe postojećeg Ustava ne poštuju i na taj način se menja sastav Skupštine?
To su pitanja na koja se u ovoj skupštini sleže ramenima i koja se pravdaju nekom naknadnom voljom određenih poslanika koja je suprotna ovom zakonu. Ne bismo hteli da ulazimo u to kako je ta volja data, kojim sredstvima i mehanizmima. Činjenica je da je ona suprotna volji građana. Može se reći da ova skupština u ovom sastavu nije legitimna da donosi bilo koje odluke, a naročito da se bavi ovim odlukama.
Stručna javnost i uopšte političke stranke u najvećem broju smatraju da je potrebno doneti novi ustav i napraviti diskontinuitet sa postojećim Ustavom. To je jedinstven stav.
Ne postoji jedinstven stav u kom obliku da se napravi diskontinuitet sa promenom postojećeg Ustava. Da li da se ide na mehanizam dvotrećinske većine u ovoj skupštini ili da se ne ide na referendum ili da se ustav usvoji nekom većinom. Neki bi rekli možda i apsolutnom većinom u ovoj skupštini, kako bi na taj način mogli, putem nelegitimnog sastava Skupštine, da proture rešenja koja su prihvatljiva za njihovu političku opciju.
Kao stranka smo se zalagali od prvog dana da je najbolje rešenje za diskontinuitet zakazivanje izbora za ustavotvornu skupštinu, koja bi na najbolji mogući način odslikala volju i političko opredeljenje građana za pojedinu opciju koja bi se zalagala za određeni ustav - da li je to pitanje republike, monarhije ili nekog drugog oblika. Jednostavno, na taj način bi se utvrdila volja građana i njihovo opredeljenje za ustavno uređenje i uopšte za državu u kojoj žele da žive. Nažalost, nije bilo saglasnosti za jedno takvo rešenje. Bez obzira što je određeni deo stručne javnosti insistirao na ustavotvornoj skupštini, do toga nije došlo.
Nakon donošenja Ustavne povelje, i protiv volje nekih, moralo je da se uđe u postupak izrade novog ustava Srbije. Zašto su mnogi bili protiv novog ustava Srbije? Novi ustav Srbije znači izbore posle donošenja tog ustava. Kome ne odgovaraju izbori? Onima koji se plaše izbora i koji se plaše građana i znaju da nemaju podršku građana u Srbiji za ono što rade.
Zato je verovatno i skrivena namera prilikom donošenja ovog ustava, da se pitanje izbora posle donošenja ovog ustava odloži; sprovođenjem rešenja iz ovog ustava primenjivaće se tek kada istekne period od četiri godine ili jedan redovan izborni ciklus; time se donošenjem ustava ne rešava pitanje novih izbora, već se i to odlaže.
Očigledna je namera nekih da se na taj način uđe u pisanje ovog ustava i uopšte u sam postupak, kao i da se na taj način izigraju volja i opredeljenje građana da se napravi pravni diskontinuitet i da se izgradi nova država koja će biti adekvatni pravni okvir za promenu sistema, što ova svakako nije.
DSS je prva stranka koja je izašla sa predlogom ustava i procedure za promenu tog ustava, da se komisija za promenu Ustava formira na osnovu proporcionalnog učešća poslanika u ovoj skupštini, ali ne na dan kada ste vi nelegitimno i protivzakonito promenili njen sastav, nego na dan konstituisanja Skupštine i da se sve odluke i u toj komisiji, a i u ovoj skupštini donose dvotrećinskom većinom.
Ovo je zbog toga da bi se obezbedilo apsolutno da ustav bude rezultat saglasnosti najvećeg broja političkih činilaca u zemlji, a ne samovolje određenih grupacija, koje kršenjem zakona menjaju krvnu sliku ovoj skupštini. DSS je insistirala da nema ovog međukoraka sa donošenjem zakona o utvrđivanju načina i postupka promene Ustava, da se utvrdi komisija koja bi za promenu Ustava i za pisanje novog teksta ustava utvrdila i postupak njegovog donošenja; mislim da bi to bilo jednako moguće i samo bi se skratio postupak izrade novog ustava.
Ako se pogleda sastav ove komisije, nameće se kao stav - da li je potrebno ovoj skupštini opet neko tutorstvo za pisanje ustava; ako je zakonodavna aktivnost, naročito po pitanju ustava, i po postojećem ustavu u rukama ove skupštine, zašto je potrebno uključivati mnoge druge u sastav rada ove komisije? Pa, imamo tri člana Vlade, tu su predstavnici odbora, ali ako pogledamo sastav skupštinskih odbora, oni ne odslikavaju proporcionalno sastav poslanika u ovoj skupštini, tako da možemo da kažemo da su i ti odbori nelegitimni.
Uzećemo samo Odbor za ustavna pitanja, koji ne preslikava sastav poslanika u ovoj skupštini, a to je jedan, da kažem slobodno, od najvažnijih odbora, gde bi to moralo da se poštuje.
Kroz same odbore, kroz učešće Vlade, namera je da se kroz ovu komisiju obezbedi volja veštačke većine u ovoj skupštini, ali manjine u Srbiji, da se obezbedi prevlast jedne takve grupacije.
Isto tako, na konsultacijama koje smo imali kod predsednika Skupštine, gde smo dobili ovaj tekst i gde su mogle da se izvrše samo manje izmene na Predlog odluke, postavilo se ne samo pitanje učešća Koalicije "Povratak", kao političkog subjekta na Kosovu, već se postavilo pitanje - da li treba, u skladu sa Rezolucijom 1244 i sa preambulom Ustavne povelje, pozvati možda i administraciju UNMIK-a i obavestiti ih da je u toku izrada novog ustava Srbije i da se oni, u skladu sa Rezolucijom 1244, uključe u pisanje novog ustava Srbije.
Smatralo se da je Koalicija "Povratak" jedina koja je relevantna da učestvuje u pisanju ovog ustava. Ako se podsetimo da je veliki broj Srba sa Kosova bojkotovao izbore za kosovsku skupštinu, zaključuje se da je samo polovina ili manji deo Srba sa Kosova uključen u pisanje ustava, a da većina, jednostavno, ne učestvuje. Većina građana Kosova neće učestvovati u pisanju novog ustava.
Smatramo da svakako treba pozvati administraciju na Kosovu da se uključi u izradu ovog ustava. To je u skladu sa preambulom Ustavne povelje i sa Rezolucijom 1244. Isto tako, većina stranaka i većina političara sa severa Kosova nisu učestvovali na izborima u okviru Koalicije "Povratak", te oni neće biti zastupljeni u pisanju ovog ustava. To su neke stvari sa kojima se susrećemo i koje će svakako morati da budu rešene prilikom formiranja komisije za pisanje ustava, ukoliko postoji namera da to bude rešeno.
Demokratska stranka Srbije ne može da podrži ovakav predlog, zato što je on suprotan proceduri koju je DSS predložila i načelima za novi ustav Srbije, koje je promovisala još januara prošle godine i u kojima stoji da je taj posao isključivo u nadležnosti ove skupštine, da nama ne treba tutorstvo ili nešto drugo od strane Vlade i drugih službi u postupku pisanja ustava, već da stručnu pomoć svaki član komisije može da zatraži i da se ovom odlukom obezbedi stručna konsultacija kod svih nadležnih u toku izrade ustava, pa i samog ovog zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije.
Svakako, mi ne možemo da podržimo ovo, ali očekujemo da se u postupak izrade novog ustava uđe krajnje ozbiljno i odgovorno, da neka rešenja ne budu smandrljana i da se pojedini činioci ne vode dnevno - političkim interesima, već interesima države. Jer, ukoliko uđemo u jedno kolo lakih i brzih promena ustava, po principu diskontinuiteta, pitanje je gde će nas to dovesti i da li će neka sledeća vlast biti ta koja će opet na isti način menjati ustav i uvoditi pravnu i svaku drugu nestabilnost u državu, institucionalno, i na taj način praviti od naše države ruglo, što nam svakako nije interes.
DSS će krajnje ozbiljno i odgovorno ući u proces promene Ustava, jer smatra da je to jedan od najozbiljnijih poslova, kojim je ova skupština trebalo još ranije da se pozabavi.