Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo loše za ovaj parlament kada bi ova rasprava otišla u onom pravcu u kome je išla, recimo, rasprava o Ustavnoj povelji i kada bi naši nesređeni dnevno - politički odnosi, u meri u kojoj je to neprihvatljivo, politizovali ovaj posao, koji je pre svega od državnog i nacionalnog značaja.
Mi raspravljamo o odluci o konstituisanju jedne komisije koja treba da raspravlja o pitanjima koja su otvorena poslednjih godina i koja su otvorena u prethodnim diskusijama - o pitanjima statusa predsednika Republike, o pitanjima teritorijalne organizacije, o pitanjima mogućnosti da se Ustav menja kroz Ustavom definisanu proceduru; komisija potom treba da predloži nekoliko rešenja o kojima će parlament odgovorno raspravljati.
Verujte da je za nas kao poslaničku većinu neprihvatljiva svaka rasprava o Ustavu, koja podrazumeva onu vrstu politizacije koja je obeležila naš dvogodišnji rad. Mi smo o tome sa predstavnicima stranaka razgovarali na konsultacijama, pokušavajući da dostignemo onaj nivo saradnje i konsenzusa koji bi garantovao ovoj komisiji mogućnost da o svemu odgovorno raspravlja.
Dakle, ničim se ne prejudiciraju rešenja i nije tačno da je naša namera da donosimo ustav pukim preglasavanjem u parlamentu, jer je jasno da se ustavom ova država definiše na takav način da zapravo ona treba da funkcioniše. Ako ustav bude zavisio od tanke parlamentarne većine, onda će svaka parlamentarna većina moći da ga menja. Apelujem na predstavnike opozicije da razumeju u ovome našu zaista dobru nameru i volju da na ovom poslu radimo zajedno, jer ovaj posao nije dnevno - političkog značaja.
Bitno je reći zašto se danas počinje sa ovom raspravom. Tačno je da su postojali mnogobrojni zahtevi da se Srbija ustavno i definiše. Ti zahtevi su postojali i u onom danu kada je Ustav usvojen, pre 13 godina. I tada je bilo onih koji su zadovoljni i onih koji nisu zadovoljni. Tada je bilo predstavnika vlasti koji su tvrdili da je potrebno doneti ustav, da je potrebno raspisati izbore, i bilo je predstavnika opozicije koji su takođe tvrdili da je potrebno prvo raspisati izbore, pa napraviti ustav.
I nikada se vlast i opozicija ne mogu složiti u apsolutnoj meri, ali hajde da danas kažemo da je npr. ovo najidealniji trenutak, sa kojim smo se mogli susresti u poslednje dve i po godine, za otpočinjanje ovog posla. Zbog čega? Zbog toga što ovaj parlament nije mogao ustavom da redefiniše Srbiju, niti da razmišlja o tome, dok se ne zna da li je Srbija nezavisna država, da li je deo federacije koja je postojala prethodnih deset godina, ili je deo državne zajednice koja je u međuvremenu stvorena.
Pošto znamo kakva je državna sudbina Srbije, bar u naredne tri godine, mi danas želimo da otklonimo one prepreke koje postoje u postojećem ustavnom modelu, koje sprečavaju njeno nesmetano funkcionisanje u okviru te državne zajednice.
Koje su to prepreke? Otprilike iste one koje su postojale i od 1992. godine, kada je Ustavom SRJ Republici Srbiji nametnuto ustavno usklađivanje, koje potom nije izvršeno. Dosta puta smo o tome govorili i zaista mi, kao većina, ne želimo da se na ovakav način konfrontiramo sa opozicijom.
Hajde da pokušamo da vidimo da li je moguće da ovaj parlament formira komisiju koja će potom odgovorno otvoriti sva pitanja koja postoje, ponuditi odgovore, i da li je potom moguće da se mi usaglasimo oko najkvalitetnijih odgovora?
Da li možemo da kažemo da se ustav menja na ustavom utvrđeni način - možemo. Za nas to nije problem, ali hajde odmah da razmišljamo i o sledećem koraku - šta će se desiti ukoliko to ne bude moguće? To nije pitanje za ovu raspravu, to je pitanje za komisiju. Zbog toga se u toj komisiji nalaze, pored predstavnika parlamenta, i predstavnici institucija kojima inače ne bi bilo mesta u jednoj parlamentarnoj komisiji.
Jedini proceduralni nedostatak jeste zapravo onaj poslovnički, koji nas onemogućava da u ovom trenutku možemo apsolutno u skladu sa Poslovnikom da formiramo komisiju, jer Poslovnik ne predviđa mogućnost formiranja komisije u kojoj bi bili i predstavnici drugih institucija u društvu.
To je jedna primedba i o tome smo razgovarali na konsultacijama i složili smo se - tačno je, jeste, ali hajde da pokušamo to da rešimo uz obostranu saglasnost, jer su nam ti ljudi potrebni u toj komisiji. Nama su potrebne sudije Ustavnog suda zbog toga što raspravljamo o mogućnostima promene Ustava u jednoj vanrednoj situaciji.
Zbog čega je ona vanredna? Mislim da je to jasno i o tome su prethodnici govorili. Mi ne možemo organizovati referendum na teritoriji Republike Srbije da bi onda Ustav bio menjan kroz ustavom definisanu proceduru. Verujem da dvotrećinska većina nije nepremostiva prepreka, jer sam siguran da ćemo kroz proces usaglašavanja stavova, misleći o interesima ovog društva, moći da postignemo taj konsenzus.
Ali, hajde da to ostavimo za komisiju. Rokovi su limitirani - osam dana, pa petnaest dana za izradu zakona, upravo zbog toga što želimo da se što pre sa tim počne. Zašto se čekalo? Rekao sam jedan elementarni razlog, zbog toga što nismo znali u kojoj državi živimo. Ali, oni koji su sve vreme bili kritičari takvog odnosa prema ovom poslu danas kažu - previše se čekalo, ali mi ne želimo ovo da podržimo, jer, recimo, u ovom poslu učestvuju i oni kojima tu nije mesto.
Zašto učestvuje Koalicija "Povratak"? Jer je jedina politički organizovana snaga na Kosovu i Metohiji, molim vas, trenutak (negodovanje), koja je koherentni element, znači ona u sebi okuplja više partija. Da li to isključuje neke druge? Ne isključuje nikoga, ali je ta koalicija učestvovala na izborima na prostoru Kosova i Metohije, na koje je izašlo 60% biračkog tela srpske nacionalnosti, i ona ima neki legitimitet. Ta koalicija je učestvovala i na drugim izborima i imala problematične rezultate, ali hajde da kažemo da nije, da je mnogo više realno da oni učestvuju, makar u izradi ovog predloga zakona, nego da tražimo od UNMIK-ove administracije da učestvuje.
Pa, dosta nam je bio jedan Solana, pa oni koji (negodovanje)... su nas kritikovali zbog učešća Solane danas traže da učestvuju UNMIK kome to nije posao. Ovaj parlament i ovo društvo ima dovoljno snage da rešava svoje državne probleme i da u procesu tog rešavanja uvažava međunarodne okolnosti. U tim okolnostima naravno da će akteri biti predstavnici međunarodne administracije na prostoru Kosova i Metohije, ali u predlogu ove odluke nije bilo realno da tako nešto tražimo, jer njima nije ni mesto u ovom poslu sada. I o tome smo razgovarali i vrlo smo jasno tako nešto potcrtali.
Što se tiče postojećih modela za rešenje ustava, oni zaista postoje i njih komisija treba da uvaži, ali oni nemaju veze sa ovom odlukom. Ova odluka, zapravo, samo daje formalno pravo toj komisiji da počne da radi, da uvaži sve postojeće ustavne predloge i da izađe sa nekim dokumentom pred nas. Dakle, ništa ne prejudicira. I ako možemo da pomerimo raspravu u tom pravcu, onda danas treba da razgovaramo o tome da li su stranke zadovoljne odnosom u okviru te komisije.
Mi smo na konsultacijam vrlo jasno rekli zbog čega je broj predstavnika ograničen na 15. To je otprilike oko 5% poslanika našeg parlamenta. DOS je na svoju štetu smanjio broj predstavnika da bi druge stranke mogle da imaju u okviru toga, jer nije funkcionalna komisija od 30 članova. Ali, ako parlament kaže da treba 30 nije nikakav problem da mi imamo 30 članova te komisije, s tim što će to samo dodatno opteretiti rad. Mislim da smo generalno proporciju očuvali.
Jedno od pravila koje je tu bilo prisutno jeste da svaka poslanička grupa treba da ima predstavnika i zbog toga neke poslaničke grupe imaju po jednog. Drugo pravilo je bilo da ispoštujemo broj poslanika koji postoji kod poslaničkih grupa i uspostavimo neku međusobnu srazmeru, pa su tako poslaničke grupe sa 20 ili 30 poslanika srazmerne onom broju poslanika koji ima naša koalicija ovde i zbog toga mi nismo delili sebe na poslaničke grupe, jer bi tako samo uvećavali broj predstavnika u okviru te komisije. Ne sa namerom da bilo koga varamo, nego sa namerom da čineći ustupke pomognemo rad te komisije.
Potreba ovog društva je da se ustavno definiše zemlja, iz mnogo razloga, a neki su i pomenuti i oni se ne vezuju samo za period naše vlasti. Neki su oni koji se vezuju za perspektivu ovog društva, jer mi i o tome moramo voditi računa, i zbog toga ova komisija treba da radi. I, ona će raditi.
Ako to bude zavisilo samo od poslaničke većine, ona će biti obezbeđena, ali mislim da je svim strankama koje učestvuju u parlamentarnom životu Srbije mesto u toj komisiji, i garantujemo da će njihovi stavovi biti uvaženi, da će se težiti kompromisima, jer Srbija mora biti društvo u kome se svi osećamo jednakim.
Ako mi stvaramo Srbiju po meri današnje poslaničke većine, sutra će neka druga da je prilagodi sebi. To nije ono što želimo. Mi želimo demokratski uređenu državu i ona se može stvoriti na ovakav način. Komisija to omogućava i ja vas pozivam da za to glasate, sa svim onim spornim pitanjima koja ostaju otvorena, ali koja komisija treba pažljivo da razmatra i mislim da će tako biti i učinjeno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, tragedija je srpskog naroda, srpske države i svih građana Srbije što se u protekle dve godine najozbiljnijim državnim pitanjima bave ljudi koji za to nisu sposobni, koji se u to ne razumeju i nisu dovoljno obrazovani, bez obzira na to kakve su im namere. Namera je suviše subjektivna kategorija u ovom slučaju, da bi se moglo precizno i objektivno raspravljati o njoj. Međutim, suština političkog delovanja na toj platformi i ono što mogu biti posledice već su i te kako objektivne kategorije i mogu da izazovu opštu zabrinutost.
Ovde vlast želi da menja Ustav. To je jedna legalna i legitimna politička želja. Međutim, već se desilo nešto što je krajnje nelegalno i nelegitimno. Ovde je na protivustavan način izglasana odluka da se menja Ustav. Ovde je već uspostvljena obaveza da se menja Ustav Republike Srbije, na protivustavan način, izglasavanjem tzv. Ustavne povelje. Vi ste obavezali Narodnu skupštinu Srbije da menja ustav apsolutnom većinom glasova, a u Ustavu stoji da se ustav može menjati samo dvotrećinskom većinom glasova.
Vi ste već stvorili pravno nepodnošljivu situaciju, i u njoj se sve više zaplićete kao pile u kučine. Ovde je onaj koji je izašao sa predlogom da se usvoji odluka o obrazovanju komisije za pripremu zakona o promeni Ustava dao izvesno političko obrazloženje i time pokazao da se ne razume ni u politiku, ni u pravo.
Ovde se najčešće govori o kontinuitetu. Govori se o prekidu kontinuiteta, raskida se s nečim, pa se kaže - raskida se sa totalitarnom prošlošću, raskida se sa autoritarnom prošlošću, ali onaj ko o tome govori ne zna kolika je suštinska razlika između totalitarne prošlosti i autoritarne prošlosti.
Prvo, po pitanju kontinuiteta - postoji pravni i politički kontinuitet. Raskid političkog kontinuiteta, tj. prekid političkog kontinuiteta za državu nije nikakav problem. Kod svake promene vlasti taj princip, Pajtiću, pošto ništa ne znaš moram da te podučim, dolazi do promene ... do raskida (negodovanje) odnosno do prekida ...
Čekajte, ovo je Pajtić obrazlagao (žagor), stalno menjaju prezimena, šta ja znam, ovo je Pajtić. U beleškama imam da je ovo Pajtić govorio. A, ovo je Pajtić, pa stalno menjaju prezimena, ne mogu da se snađem u tome (negodovanje)... Milka, nemam još mnogo vremena, polako, da ja kažem ovo što imam.
On govori o prekidu političkog kontinuiteta. To je u redu. Desio se prekid političkog kontinuiteta vašim dolaskom na vlast 2000. godine i narod je tada za vas tako glasao.
Ne igrajte se sa prekidom pravnog kontinuiteta. Postoji međunarodno-pravni kontinuitet država i postoji unutrašnji pravni kontinuitet država. I jedno i drugo je veoma, veoma važno. Kraljevina Jugoslavija, odnosno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca ljubomorno je čuvalo kontinuitet Kraljevine - države u međunarodno-pravnom smislu. Komunistički diktator Tito grčevito se borio da sačuva međunarodno-pravni kontinuitet Kraljevine Jugoslavije.
Grčevito se borio, a vama je Koštunica za pola sata pod noge bacio međunarodni kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije, izvršivši državni udar i poslavši Gorana Svilanovića u njegovo ime, mimo Savezne vlade, da traži prijem u UN Savezne Republike Jugoslavije, kao novoformirane države, iako smo već bili u članstvu UN, samo nam je članstvo suspendovano po pitanju učešća u radu Generalne skupštine. Naša zastava se vijorila pred Generalnom skupštinom na Ist Riveru u Njujorku.
Tu je pod noge bačen međunarodno-pravni kontituitet. Pod noge je bačena Kraljevina Srbija, međunarodno priznata kao nezavisna država na Berlinskom kongresu. Pod noge je bačeno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Jugoslavija, Demokratska Federativna Jugoslavija, FNRJ, SFRJ i SRJ. Sve je bačeno pod noge jednim nepromišljenim potezom. Iz tog poteza sada je nikla "solanija", kao provizorijum zapadnih sila koji neće dugo trajati.
Šta je sada sa Srbijom? Srbija se, ukidanjem savezne države, našla u veoma teškoj situaciji. Ona mora insistirati na nekom međunarodno-pravnom i unutrašnjem pravnom kontinuitetu. Srbiji je veoma teško da sada postigne priznanje međunarodnog pravnog kontinuiteta sa Kraljevinom Srbijom, Kraljevinom Jugoslavijom itd. To je u međunarodnom pravu, po mojoj proceni, sada nemoguće.
Srbija sada još jedino može insistirati na pravnom kontinuitetu sa onom SR Srbijom iz komunističkog perioda. Samo joj još to preostaje. Ako i to bacite pod noge, dovešćete nas u situaciju da se Srbija uskoro priznaje kao novoformirana država sa raznoraznim ucenama sa Zapada, po pitanju Kosova, Vojvodine, Raške oblasti, odnosno Sandžaka i ko zna čega još. Vi to spremate Srbiji, a mi srpski radikali još ne možemo da vas u tome sprečimo, ali nećemo ni zajedno sa vama da u tome učestvujemo. Naše je da kažemo narodu šta mu vi spremate.
Vi kažete ovde da je ovo raskid sa totalitarnom i autoritarnom prošlošću. Da to malo objasnim Pajtiću, a i Ristiću, nije zgorega. Raskid sa totalitarnom prošlošću desio se u decembru 1990. godine prvim parlamentarnim višestranačkim izborima. Tada je totalitarna prošlost, izlaskom raznih stranaka na izbore, odbačena.
Od 1990. do 2003. godine nije bilo totalitarizma, ali tu imamo autoritarnu prošlost. Šta je tu bilo autoritarno? Medijska blokada opozicionih stranaka. Bila je u vreme Miloševića, a kod vas je još izraženija. Otimanje poslaničkih mandata opozicionim strankama, to je naša autoritarna prošlost, iz ove kože se ne može pobeći. Bilo je toga ranije, a sada ima mnogo više. Ranije bar nisu otimali registracije strankama, a vi ste sada oteli registraciju Vuku Obradoviću ili tek spremate nekima. Nešto je bilo oko Ivkovića, pa ste odustali na vreme. Inače, i tu je bilo na ivici.
To je autoritarna prošlost. Šta je još autoritarna prošlost? Kršenje odredbi Ustava, zakona voljom vlasti, koja smatra da je njen interes preči od poštovanja pravnih normi i principa pravnog poretka. To je autoritarizam. Autoritarizam je po tome vrlo blizak autokratiji. On nije u suštini autokratija, jer kod autokratije nema ni izbora, nema ni ustavnog uređenja u pravom smislu reči, ali autoritarizam po pojedinačnim aktima podseća na autokratiju. Toga je bilo ranije, a sada ima mnogo više. Autoritarizam, naša autoritarna prošlost je drakonsko kažnjavanje opozicionih poslanika, novčano kažnjavanje, manipulisanje sa davanjem mogućnosti da se glasa, da se govori u Skupštini itd. Sa medijima je situacija danas mnogo gora nego ranije, mnogo gora. To je što se tiče prirode režima.
Raskid je moguć tek sa sledećim izborima. Ali, da vidimo što se tiče vaše želje da menjate Ustav. Sadašnji Ustav Srbije ima falinku u svom legitimitetu i to je tačno. Ovaj Ustav je donela komunistička skupština. Ima on jedan demokratski element, referendum. Ja ću vas podsetiti, te 1990. godine najžešće se naša stranka zalagala za ustavotvornu skupštinu, još je bilo stranaka.

Da li želite da koristite narednih deset minuta?

Da, iskoristiću sve.

Samo vas molim da se vratite na temu.

Ovo je tema. Ovde se pripremaju promene Ustava. To je tema. Ja govorim o suštini stvari, a ne o tome hoće li Marko ili Janko biti u toj vašoj komisiji. To nas radikale ne interesuje, mi nećemo biti u toj vašoj komisiji.
Dakle, ovo je ustav koji je po sadržaju demokratski. Ima određene mane kao svaki ustav, ali po sadržaju je demokratski. Ovaj ustav nije sasvim demokratski po načinu donošenja. Donela ga je komunistička skupština i to mu je nedemokratska crta, ali je išao na referendum i siguran sam da je referendum bio regularan. Na referendumu narod je prihvatio ovaj ustav. Dobrica Ćosić je lično pozivao narod, i mnogi drugi istaknuti akademici, da izađe na izbore. Više od 50% građana je sigurno izašlo i glasalo za ovaj ustav i niko to nije osporavao, iako ja nisam izašao da glasam, ni naša partija. To je nešto što je naknadno Ustavu dalo demokratski element.
Nešto još suštinskije je potvrdilo demokratsku prirodu ovog ustava. To je izlazak svih registrovanih političkih stranaka na decembarske izbore 1990. godine po odredbama ovog ustava i izlazak svih relevantnih stranaka na sve sledeće izbore po odredbama ovog ustava. Ovaj ustav je mogao da nam padne i sa neba, mogao je Bog lično da ga napiše, ali on je ovde kroz 12 godina političke prakse prihvaćen kao relevantan ustav.
To što nije usaglašen sa saveznim nije toliko bitno, jer u slučaju da su u koliziji savezni i republički ustav, primenjuje se savezni. To što nije usaglašen sa saveznim nije proizvodilo negativne pravne posledice i ne treba da se zamajavate tim pitanjem.
Ovo je jedini ustav koji ima Srbija, a vi želite da ga menjate. Ja nemam ništa protiv vaše želje, ali onda treba prvo da neko kaže šta je to što u sadašnjem Ustavu nije dobro. Vi znate da ga treba menjati, a još niko nije objasnio šta je to što u njemu treba menjati. Možda u njemu treba menjati sve, a možda samo nešto. Možda je dovoljno menjati amandmanima ono što se mora menjati. Ja se slažem da se neke stvari moraju menjati i odmah bih vam nabrojao pet stvari, pet članova Ustava. Nije nikakav problem, ali kako ga menjati? Ovaj Ustav se jedino može menjati po ustavom propisanoj proceduri.
Ako ćete vi sada raskinuti pravni kontinuitet Srbije, ovo malo kontinuiteta što nam je preostalo, onda će vama doći spolja da pišu Ustav. Ne možete izbeći Solanu i slične njemu. Ako je moguće da se ovaj ustav menja na protivustavan način, onda će vam sutra doći i reći - ovo mora da uđe u Ustav, glasali vi, ne glasali. Onda će vam reći - dovoljno je da glasa petina narodnih poslanika i izglasano je. Sve je onda moguće.
Kada se ustav baci pod noge, onda ništa nije zabranjeno. Na ovom ustavu se čuva Krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku i svi drugi sistemski zakoni. Padne li ovo pod noge, celi pravni poredak je pao pod noge. Onda je dozvoljeno i ubijati, ima više snage. Onda je dozvoljeno nelegalno hapšenje, onda je sve dozvoljeno. Onda sve zavisi od odnosa snaga i nema nikakvih pravnih regula. Ne igrajte se sa Ustavom. Čuvajte pravne regule i ako želite da ih menjate pokušajte da obezbedite da se to menja na regularan, legalan i legitiman način.
Tačno je da je ovo jedan od teško promenljivih ustava u savremenom svetu. Ja sam lično za to da se iz Ustava izbaci odredba da se ustav može menjati samo referendumom. Po meni, dovoljna je dvotrećinska većina da se menja ustav. Međutim, morate bar jedan referendum zakazati da se promeni ta odredba da se ustav mora menjati isključivo referendumom. Taj jedan referendum morate zakazati.
Drugo, ovaj ustav kaže i da se državni simboli na sličan način donose. Zakažite referendum po pitanju ove odredbe Ustava o promeni zastave, grba, himne. Ako narodu ponudite dobra rešenja, većina građana će izaći na referendum. Vežite taj referendum za neke izbore, pa će i to biti motiv da građani glasaju na referendumu.
Postoji način da se građani ubede da izađu na referendum. Ako vi zbog problema i teškoća da obavite referendum gazite Ustav, niko živ ne može proceniti kuda će nas ovo odvesti.
Drugo, želite da nekom varijantom ustavnog zakona promenite ovu ustavnu odredbu o načinu izmena ustavnog teksta. To ne može. Materijalno pravo sadrži samo ustav. Ustavni zakon može da sadrži samo procesno pravo kako će se ustav primenjivati, ali nikad u suprotnosti sa odredbama koje se tiču materijalnog prava.
Ne može se ustavnim zakonom menjati sadržaj ustava. Pod Titom je i moglo nekada, ali nećete se valjda pozivati na taj presedan iz 1953. godine, kada je Tito Ustavnim zakonom menjao Ustav. Nije vam to valjda uzor za ugled. Okanite se toga.
Dalje, vi ovde kažete da ćete formirati komisiju koja će pripremiti zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Kažete da će u komisiji biti predstavnici parlamenta proporcionalno, predstavnici Vlade, Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Koalicije "Povratak", Vrhovnog suda i Ustavnog suda.
Gde vam je ovde demokratski princip podele vlasti? Ne mogu babe i žabe zajedno. Ako je inicijativa nikla u parlamentu, konsenzusom svih parlamentarnih stranaka, dovoljno je 50 potpisa narodnih poslanika i da se pristupi promenama ustava. To je regularno. Nigde u Ustavu nije ovlašćen Ustavni sud da podnosi takvu inicijativu, kao ni Vrhovni sud, ni Koalicija "Povratak".
Vi unosite Koaliciju "Povratak" u zakon, u opšti pravni akt. Šta ako sutra neko odluči da ugasi Koaliciju "Povratak"? Opet se posvađaju Nebojša Čović i Rada Trajković i ode Koalicija "Povratak". Ako Rada Trajković zatraži proširenje stana, eto odmah, ako zatraži još četiri miliona dinara, sve puče. Ne smete se igrati sa zakonima na taj način. U zakonu ne sme da stoji Koalicija "Povratak", kao što ne sme ni Koalicija DOS. Vi znate kako ste se vi brzo posvađali. To ne sme da stoji u opštem pravnom aktu, i to sistemskom opštem pravnom aktu.
Drugo, ovim što mislite da pripremite vi zapravo rušite pravni poredak, rušite državu i otvarate "Pandorinu kutiju", niko ne zna šta sve može da izađe iz te kutije i kakve posledice može da ima.
Ustav je demokratski ili nedemokratski, pre svega po svojoj sadržini. U svetu postoje primeri oktroisanih ustava koji su imali i te kako važne demokratske posledice. Šta je Magna charta libertatum - to je temelj engleskog ustavnog prava, to je oktroisani ustavni tekst. Šta je Bill of rights - oktroisani ustavni tekst, izvanredne demokratske pravne posledice.
Nije ovde suštinska razlika u pitanju monarhije i republike. Ovde se vi ponašate kao svemoćni monarh, ali i dalje je u praksi taj zakon. Englezi ljubomorno čuvaju svoj ustavno-pravni kontinuitet. Nemaju jedinstven ustavni tekst, ali imaju možda najrazvijenije ustavno pravo na svetu, jer ljubomorno čuvaju svoj ustavno-pravni kontinuitet, a vi svi samo tako gazite, diskontinuitet, diskontinuitet. Ljudi, stanite malo. Nije od vas svet počeo. Ponašate se kao Adam i Eva. Sve je pred njima, celi svet, samo da počnu da rade. Ko je među vama Adam a ko je Eva, u to neću da ulazim. Po političkim posledicama se sagledava i po tome ko više jauče. Uvek je Eva više jaukala od Adama.
Dakle, pozivam vas da se vratite poštovanju Ustava, a onda smo spremni da razgovaramo, da učestvujemo u inicijativi za promenu, da se prvo utvrdi šta u ovom ustavu nije dobro, jer ima stvari koje nisu dobre, šta u ovom ustavu nije u saglasnosti sa Ustavnom poveljom, i o tome smo spremni da razgovaramo, ali nismo spremni da razgovaramo o protivustavnom načinu promene ustavnog uređenja. To ne prihvatamo.

Pravo na repliku, predstavnik predlagača, narodni poslanik Bojan Pajtić.

Gospodin Šešelj, po svom dobrom običaju, pokušava da stvori privid stručnosti. Ne govori se o ustavnom diskontinuitetu, jer apsurdno je pričati o tome da zakoni ostaju negde u vazduhu ili da prestaje da postoji pravni poredak. Naravno da postoji ili vacatio legis, prelazne i završne odredbe, mehanizmi koji pokrivaju sve ostale zakone koji proizilaze iz Ustava.
Ono što gospodin Šešelj tvrdi o totalitarnosti i autoritarnosti - nemojte nam držati predavanja. Višestranačje od 90-tih godina u Srbiji bilo je farsa. Kao neko ko je učestvovao u tom trenutku u tom režimu, laskate sebi ako tvrdite da je to bio višestranački sistem.
Što se tiče neusaglašenosti i toga da nije bilo loših posledica zbog neusaglašenosti saveznog i republičkog ustava, setite se situacije kada je Savezni ustavni sud osporio one odredbe republičkog ustava koje se odnose na nadležnosti predsednika Republike u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti i da nije bila sprovodiva ta odluka Saveznog ustavnog suda. Dakle, najviša ustavna instanca u ovoj zemlji nije bila u poziciji da ospori tu odluku.
Da li se to odražava na konzistentnost pravnog sistema, to vi kao doktor opštenarodne odbrane objasnite. Hvala.