Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Dragan Jočić.

Dame i gospodo, danas na dnevnom redu imamo jedno na prvi pogled tehničko pitanje, a to je Predlog odluke o obrazovanju komisije za pripremu zakona o promeni Ustava Republike Srbije. Isti ovaj Ustav Republike Srbije gazili ste nebrojeno puta do sada, nešto svojom voljom, nešto voljom onih koji vam daju naloge, ali donosili ste omnibus, šinobus zakone, donosili ste zakone o radu, a stara rimska poslovica kaže - što više zakona, to veće bezakonje, u kojima se nimalo niste obazirali na slovo ovog ustava, da bi se danas na dnevnom redu pojavilo jedno tzv. tehničko pitanje, a u suštini najbitnije pitanje u jednoj državi, pitanje promene najvišeg akta jedne države, ustava.
Bez ikakve rasprave o tome da li je potrebna promena Ustava, bez ikakve rasprave o tome da li se ta promena Ustava vrši na Ustavom predviđen način, članom 132. i 133. važećeg Ustava Republike Srbije, kaže se da danas treba da donesemo odluku o obrazovanju komisije za pripremu zakona za promenu Ustava. Kao da danas u Srbiji nema prečeg posla i kao da će u Srbiji poteći med i mleko, firme će početi da rade, radnici će početi da rade, neće biti 800.000, 900.000, milion nezaposlenih, počeće da se smanjuju školarine, pojeftiniće struja, sve će biti bolje, samo ako ovog ustava nema. Dobro, ako je tako, hajde da vidimo na koji način predviđate da promenite Ustav Republike Srbije, za šta nemate konsenzus svih političkih subjekata na sceni Srbije.
Međutim, ovaj perfidan način je verovatno smišljen u istoj onoj kuhinji koja je početkom devedesetih smislila Karingtonov predlog za tzv. mirenje bivših republika članica SFRJ, zatim Badinterovu komisiju, zatim Dejtonski sporazum i na kraju Rambuje.
Dakle, iz iste one kuhinje koja je smislila 2000. godine sumnjiv scenario za dovođenje na vlast vas, gospodo iz DOS-a, došla je i ova inicijativa da se izbegne konkretno pitanje promene Ustava po članovim 132. i 133. ovog ustava, već da se formira neka komisija koja će raditi zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Opet jedno izigravanje narodne volje.
Po važećim odredbama, kao što smo više puta čuli, ali ja ću ponoviti, predlog za promenu Ustava može podneti samo najmanje 100.000 birača, najmanje 50 narodnih poslanika, predsednik Republike (koga nemamo) i Vlada. Ukoliko mislite da imate potrebnu volju i želju svih političkih subjekata, mogli ste kao predlagači, mogla je Vlada, ili v.d. predsednika Republike, moglo je 50 narodnih poslanika najmanje, da skupite 100.000 potpisa i da stavite predlog za promenu Ustava na referendum, kako bi se proverila volja naroda o tom pitanju za promenu Ustava. Međutim, vi ste svesni toga da promena Ustava neće proći na taj način, jer narod to ne želi.
Vi ste smislili jedan drugi način koji je, po onome što smo čuli danas, prekid ustavnog i političkog kontinuiteta. Ukoliko ste želeli da taj predlog obavite na demokratski način, a niste, mogli ste da izaberete demokratski način, onaj koji je jedino moguć, ili u ovim promenama Ustava ili raspisivanjem izbora za ustavotvornu skupštinu. Na izborima biste, narodnim žargonom rečeno, "pukli ko zvečke", pa zbog toga vam ne pada na pamet da raspisujete nikakve izbore, pa ni izbore za ustavotvornu skupštinu.
Na tim izborima koji bi bili raspisani, stranke bi se izjašnjavale o tome kakva ustavna rešenja po njima treba doneti, da li treba menjati Ustav ili ne itd, a birači bi se na izborima za ustavotvornu skupštinu izjasnili o tome kojim rešenjima i kojim strankama poklanjaju svoje poverenje. Tu bi bio kraj pravnog galimatijasa koji je, po svemu sudeći, ovde na snazi.
Međutim, kao što sam pre nekoliko dana u svojoj diskusiji rekao, formiranjem državne zajednice, koja to nije, Srbije i Crne Gore, stekli su se uslovi da se pravni galimatijas u kome se nalazimo ili pravna papazjanija samo dalje zakuvava, samo dalje komplikuje. Zašto? Jednostavno, zbog toga što, ako je formirana država na osnovu mešanja mnogobrojnih stranih faktora i stranih političara koji su se zalagali da nam nametnu neka rešenja za koja oni misle da su dobra, a da se pri tom narod apsolutno nije pitao šta on misli o tome, sada se dolazi na stanovište da se po osnovu Ustavne povelje ili njenog člana 65, ukoliko se dobro sećam, mora pristupiti promeni Ustava Republike Srbije ili država članica, zarad njihovog usklađivanja sa odredbama iz Povelje.
Taj isti član 65. ne precizira da li će biti doneti celoviti novi ustavi, da li će morati da se ponište sve odredbe važećih ustava ili će neke odredbe važećih ustava morati samo da se usklade sa Ustavnom poveljom koja je doneta na nenarodan način, na nedemokratski način i voljom onih iz inostranstva koji su vam je napisali i koji su vam je doneli.
Upravo tako, sa namerom da se realizuju ciljevi zbog kojih ste dovedeni na vlast uz pomoć iz inostranstva, sada imamo jedan vrlo perfidno smišljen mehanizam za promenu republičkog Ustava. Dakle, formira se komisija, a vi iz opozicionih stranaka, ukoliko hoćete da učestvujete u procesu i da kontrolišete proces promene Ustava koji će evidentno biti, zbog toga što se ovde ne postavlja pitanje da li Ustav treba menjati, već Ustav će biti promenjen, uzmite učešće u onoj meri u kojoj vam se to učešće nudi u ovom zakonu o obrazovanju komisije za pripremu promene Ustava. Ukoliko ne želite, nemojte da uzmete učešće, jer vam je to na volju. Dakle, po principu uzmi ili ostavi, ali promene Ustava će biti.
Dolazimo do toga da se narodna volja još jednom prenebregava i da se još jednom smišlja način da se izbegne ono što se ne može izbeći, a to je raspisivanje izbora. Kao i da se produžava vlast DOS-a koja se održava na sumnjive načine i uz sumnjivo obezbeđivanje većine u ovom parlamentu. Sve se čini, samo da ne dođe do izbora. Budite sigurni, do izbora će doći, makar to bio dan ranije ili dan kasnije.
Moraćete priznati činjenicu da zaista ova skupština i ovaj odnos u republičkom parlamentu ne odražava raspoloženje naroda. Moraćete raspisati izbore kad - tad. Do tada, SPS neće biti za ovakav predlog odluke o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, zbog svega navedenog u mom izlaganju i zbog onoga što se čulo u izlaganjima poslanika iz SPS-a. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jočić, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovana gospodo poslanici, pred nama je ova odluka. Primio sam je, doduše, danas. To je jedan od razloga što se ovako bitni predlozi akata dostavljaju dosta kasno. Čini mi se da i sam naziv teksta, odnosno naziv odluke nije dobro urađen, jer ne može biti komisija za pripremu zakona, nego komisija za pripremu predloga zakona.
Istorijski i politički, nalazimo se u jednom sasvim drugom kontinuitetu nego što smo bili pre 2000. godine. Potpuno je tačno da je državni interes donošenje novog ustava. Jednostavno, danas smo od svih govornika čuli da ovaj ustav nije dobar. On je donet davno. Moramo ga uskladiti sa Ustavnom poveljom. To nam je obaveza.
Potpuno je nemoguće da tvrdimo da jedan pravni akt ne može da se promeni. Mi bismo ovde mogli kada budemo doneli novi ustav da u njega inkorporiramo odredbu da se on nikad neće moći promeniti. Kako bi ga promenili? Moramo da znamo da je došlo do prekida političkog kontinuiteta, a samim tim i do jedne nužde da na ovakav način menjamo Ustav.
Referendum ne može da se raspiše zato što ima milion glasača koji nisu za Srbiju sa njenim sastavnim delovima, a vi znate na koga mislim. Jednostavno, to ne može da se sprovede i mora na ovakav način da se uradi. Ono što zapada za oči jeste da li bi trebalo na drugi način da se izvrši promena Ustava, nego što je ovaj. Nije mi jasno zašto bi se donosila ova odluka da bi se odredila komisija i zašto bi se donosio jedan ovakav zakon.
Čini mi se da i pogled ovlaš na ovaj zakon otkriva intenciju pre svega vladajuće većine ili, da budem konkretan, izvršne vlasti, da se ustanovi jedna komisija koja će biti potpuno šarolika, široka, da ne samo napiše ovaj zakon (koji ne znam kako bih kvalifikovao, nije ni ustavni zakon, pošto bi ustavni zakon trebalo da dođe posle donošenja nekog ustava), nego i same norme koje su materijalne, koje pišu ustav, koje određuju i organe i sudbinu države da utemelji.
Moram da kažem da ako je ad hok komisija koja je bila potrebna za pravljenje Ustavne povelje bila napravljena onakva kakva jeste, zbog političkog konsenzusa onih koji su hteli, onih koji nisu hteli, onih koji nisu znali šta hoće od zajedničke države, morala je da bude napravljena. Ovde ne vidim potrebu da Ustav Republike Srbije bude napravljen od komisije ovog sastava.
Moram da kažem da je Komisija za izradu Ustavne povelje, bez obzira šta mislimo o Ustavnoj povelji i bez obzira šta mislimo o njenom radu, bila sastavljena od onih koji su nosioci legitimiteta naroda, a to su poslanici. Sastav ove komisije to ne obećava. Komisija je komponovana tako da se u zakonodavnu vlast mešaju svi.
Ovde je rečeno da se išlo za tim da se nađe opšti konsenzus između Vlade, sudija, parlamenta. Međutim, pri pisanju ovakvog ustava konsenzus može biti samo između onih koji su nosioci vlasti, a to su narodni predstavnici, poslanici i stranke koje imaju mandate u ovoj skupštini. Prema tome, konsenzus samo između nosilaca političke vlasti, a ne konsenzus između najširih grupacija.
Ako se već pravi diskontinuitet i ako je prethodna vlast donela toliko komplikovanu proceduru da Ustav prosto ne može da se promeni, ne računajući ni onaj referendum, čini mi se da ova vlast donosi komplikovani sastav da bi se ostvarila većina za koncept ustava po meri Vlade. Već ovaj prvi korak kojim se nagoveštava cela procedura ide za tim, kao što je neko ovde rekao, da ćemo po prvi put u političkoj istoriji imati otkroisani ustav od strane Vlade ili, ako hoćete, prvog čoveka te vlade, a to je premijer ove države.
Ako gledamo ceo sastav ove komisije, prosto mi nije jasno kakva je razlika između predstavnika odbora i poslanika. Želeo bih da mi na to neko odgovori. Zašto se vade pojedini predstavnici odbora da budu u sastavu komisije, pa se onda kao druga kategorija ili potkategorija govori -biće i poslanici, pa se na kraju stavlja i Vlada, pa onda Vrhovni sud, Ustavni sud, na kraju će angažovati stručnjake. Zašto predstavnici Vrhovnog suda i zašto predstavnici Ustavnog suda, ako imamo stručnjake? Osim ako neće neko da napuni broj koji je ovde, 25.
Sećam se premijera, gospodina Đinđića, kada je napravljena Komisija za izradu Ustavne povelje da je na broj 27 rekao - ova skupina neće biti sposobna ni jelovnik da napravi. Ako idemo za tim, što se nisu vodili ili što se Vlada nije vodila tim rezonom da napravi manju, jezgrovitiju i efikasniju komisiju?
Na stranu što komisija od svih ovih ljudi ne sme da postoji. Šta će izvršna vlast u izradi ustava, osim ako neće da sugeriše rešenja o večitom opstanku Vlade. Polazim od pretpostavke i vi dobro kažete, ovo je zakon. Ni ovo nije zakon, ovo je odluka o zakonu. Komisija koja bude radila ovaj zakon ostaće i za izradu Ustava.
Druga stvar - obrazuje se komisija sa zadatkom da, u skladu sa članovima 132, 133, 134. itd., a ne vidim šta je to u skladu sa ovim članovima, a predlaže se ovom odlukom. Ne vidim da će inicijativu u budućnosti za promenu Ustava predlagati 50 narodnih poslanika. Barem to ne slutim. Ne vidim da će se doneti neki akt o promeni Ustava. Ne vidim da će uopšte biti odlučivano dvotrećinskom većinom. To su sve one stvari koje ostaju dosta, dosta dubiozne. Čini mi se da je potreban logičan redosled, ako hoćemo da menjamo Ustav na ovakav način i ako hoćemo da uvažimo ovaj istorijski momenat, jer jednostavno mi kršimo proceduru koja je predviđena Ustavom i uspostavljamo novu.
Ta procedura mora da bude koliko - toliko normalna. Mislim da poslanici moraju da iniciraju akt o promeni Ustava, sa određenom većinom, mislim da taj akt mora da proglasi Narodna skupština, da Narodna skupština mora da napravi komisiju od narodnih poslanika, i to sa onim procentom kako su osvojili mandate 2000. godine. Na kraju krajeva, možemo im pridružiti eksperte, koji mogu da pričaju, da nam sugerišu; ta komisija od narodnih poslanika mora da podnese predlog promene Ustava ovoj skupštini.
Sve drugo, ponavljam, predstavlja oktroisani ustav, ili ustav po meri Vlade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vlast je u nameri da menja ustav na protivustavan način donela Povelju, kojom je predviđeno da se ustav menja, ne dvotrećinskom većinom, kako je to sadašnjim ustavom predviđeno, već apsolutnom većinom.
Istini za volju, sumnjam da možete da obezbedite i tu apsolutnu većinu, jer u Narodnoj skupštini 23 poslanika, kako sam ja izračunala, nema više taj status i sve odluke koje donosimo sa takvim poslanicima, odnosno građanima, koji su slučajno ovde, voljom predsedavajućeg ili predsednika Skupštine, nelegitimne su, pa će i ova odluka koju budemo usvajali, ako bude doneta glasovima tih građana, takođe biti nelegitimna.
Ali, da pođemo od same odluke, koja je potpuno kontradiktorna sa obrazloženjem odluke. Pitam se da li je gospodin Pajtić pisao Predlog odluke ili je pisao obrazloženje, ili možda nije pisao ni jedno ni drugo. Jer, pod tačkom 1. stoji da se obrazuje komisija sa zadatkom da, u skladu sa članom 132, 133. i 134. Ustava Republike Srbije, predloži zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije i proceduru rada komisije. A, u obrazloženju u stavu 2. se kaže da konstituisanje nove državne zajednice Srbija i Crna Gora upućuje na mogućnost drugačijeg postupka promene Ustava Republike Srbije od postupka utvrđenog članovima 132. i 133. Ustava, kojima je predviđena komplikovana procedura, koja praktično onemogućava da se promeni Ustav.
Ovde su mnogi govorili, ali mene niko nije ubedio da je nemoguće promeniti Ustav, na način propisan Ustavom. Verovatno je nemoguće da prođe koncept Zorice Radović ili Ružice Đinđić, ali neki koncept prihvatljiv narodnim predstavnicima ovde, kao legitimnim predstavnicima svoga naroda, sigurno je da može da dobije dvotrećinsku većinu.
Slažemo se sa tim da je možda potrebno promeniti sadržinu Ustava u nekim odredbama, i oko toga možemo i da razgovaramo i da se složimo, ali ne možemo da se složimo sa ovom procedurom, a motiv za nepoštovanje procedure koja je Ustavom predviđena jeste sigurno to što vi ne smete ni na referendum da izađete. Pa, vi sada narod da pozovete na kolače, na Trg Republike, narod neće da izađe, jer će misliti da je neka prevara. Tako ne možete da ga motivišete ni na referendum, jer narod neće ovakvu promenu Ustava.
Narod sigurno neće dalje rasparčavanje države i ne znam kako mislite da vodite kampanju, npr. da hoćete taj referendum, vi ste o tome sigurno razmišljali, lakše bi vama bilo da to sve bude po Ustavu. Niste želeli da ga zaobiđete, ali ste shvatili u kakvoj ste poziciji. Nećete izbore za ustavotvornu skupštinu, ne smete na referendum, hajde onda da zaobiđemo, pa na mala vrata, i onda koga u komisiju. Molim vas, predstavnike Vlade - šta će predstavnici Vlade, jeste li vi ovde birali Vladu? Vlada ovde ima svoje predstavnike, koji je podržavaju. Šta će ovde predstavnici sudova, i Vrhovnog suda i Ustavnog suda? Dajte te eksperte koje imate van Skupštine, van Vlade, van sudova, valjda ima još neko ko se razume u ustavno - pravnu materiju u ovoj zemlji.
Odbor za ustavna pitanja - izdigli ste odbore iznad Skupštine. Naravno, Nataša Mićić, koja je donela odluku, molim vas, odluku bez presedana, o raspisivanju, odnosno neraspisivanju izbora. Videli ste u "Službenom glasniku" kako ta odluka glasi - raspisaću izbore kada se donese ustav. A šta ako se ustav ne donese? Može da se desi da se ustav ne donese, šta će onda, kakve će to posledice imati, da li će neku novu odluku neko da donese, pa da kaže - ovom odlukom stavlja se van snage ona odluka koju je Nataša Mićić tog i tog dana potpisala. Ne znam kakvi su ti savetnici gospođe Nataše Mićić, kada može takvu odluku da donese?
Zatim, Skupština AP Vojvodine - molim vas, vi se stvarno igrate ozbiljnim stvarima, vi polako dajete krilca Nenadu Čanku. Pa on će svakim danom sve veće i veće apetite da ima, već otvoreno nastupa sa tim svojim separatističkim tendencijama.
Koga sa Kosova i Metohije? Jesu li bili izbori 2000. godine na Kosovu i Metohiji, jesu li učestvovali svi građani sa prostora Kosova i Metohije, svi Srbi, na izborima - jesu. Jesu li izabrali narodne predstavnike ovde - jesu. Pa, šta će onda ovaj "Povratak"? To su samoproklamovani predstavnici srpskog naroda, koji su dali legitimitet šiptarskoj skupštini, koja sada hoće otcepljenje od Srbije. I, kako će oni da dolaze ovde na tu komisiju? Hoće li transporterima NATO-a, pošto ne smeju da izađu među svoj narod? Ne znam, pozabavite se i tim pitanjima.
O ovim bivšim poslanicima, koji još uvek glasaju i koji će glasati i o ovome, i verovatno posle i o tom ustavu, o tome će naknadno knjige da se pišu i to će ostati pečat za ovu vlast.

Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog odluke upućen je Skupštini  17.2, a danas je 19.2. Odmah je dat na razmatranje poslanicima Narodne skupštine. U tački 6. piše - komisija je dužna da, u roku od 15 dana od dana konstituisanja, Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavi predlog zakona iz tačke 1. ove odluke.
Šta je to hitno, kada na red čeka negde oko 52 zakona, koliko mi znamo? Nije li to putokaz da je ovo već neko napisao i da se samo čeka da ova skupština aminuje, kao što je do sada to uradila sa nekoliko zakona?
SPS će glasati protiv ove odluke, a jedan od razloga je i to što je u Predlogu odluke Koalicija "Povratak", za koju znamo čiji je predstavnik, znamo da na izborima 2000. godine Koalicija "Povratak" nije dobila poverenje naroda, posebno srpskog naroda, koji živi na prostoru Kosova i Metohije. Ona ništa nije ni učinila u kosmetskoj skupštini da se srpskom i crnogorskom narodu na Kosovu i Metohiji poboljša život i da se regulišu zakoni na osnovu Rezolucije 1244, što je bila i obaveza.
Ono što je uradila to je da je dala legitimitet, odnosno da daje legitimitet donošenju zakona i albanskim poslanicima za brže donošenje odluke o nezavisnosti Kosova, a to je na posebnoj sednici skupštine učinjeno, gde je, u prisustvu 20 poslanika Koalicije "Povratak", ušla u proceduru deklaracija, koju su predložili poslanici albanske koalicije i podržali šefovi poslaničkih grupa albanskih partija. Znači, Koalicija "Povratak" je prećutno odobrila jednu takvu deklaraciju, da uđe u skupštinsku proceduru, osim dva poslanika koja nisu bila prisutna na toj sednici.
Dakle, SPS neće glasati za ovakvu odluku.

Ima reč narodni poslanik Arsen Kurjački.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, u odluci o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, kada smo čuli obrazloženje, mogao je da se stekne privid višepartijskog sastava ove komisije, uz učešće predstavnika stručnih institucija, udruženja građana, i tome slično. Bila je očigledna želja da se stvori privid diskontinuiteta od prošlog načina donošenja Ustava kada je jedna partija to samostalno rešavala.
Ali, ako malo detaljnije pogledamo sastav komisije, videćemo da se predstavnici poslanika dvojako biraju: jedni po proporcionalnom sistemu, iz reda predstavnika poslaničkih grupa, a drugi iz sastava stručnih odbora. Ako znamo da su u svim ovim odborima većinu činili predstavnici vladinih stranaka, ako znamo da većinu čine i u poslaničkoj grupi DOS-a, ako povrh toga dodamo još i predstavnike Vlade, što je zaista glupost da se zakonodavna i izvršna vlast tako preklapaju, onda je jasna namera predlagača da se stvori potrebna većina, vladina većina, koja će opet po svojim merilima stvarati novi ustav, kao i sve što je do sada radila.
Ali, neću se dalje na tome zadržavati. Svoju diskusiju bih usmerio na odredbu da Skupština AP Vojvodine daje jednog predstavnika. Ako analiziramo šta je zadatak komisije, onda vidimo da se kaže da se komisija formira sa zadatkom da predloži zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Pitamo se - šta će tu onda predstavnik AP Vojvodine?
Da vas podsetim da je Skupština AP Vojvodine skoro donela svoj osnovni akt, zakon ili najviši pravni akt, što će reći - nije donela ali ga je stavila na javnu raspravu, posle koje će biti usvojen, pa se pitam da li je Skupština Srbije učestvovala u donošenju tog pravnog akta. Da li je Skupština Srbije imala predstavnika u komisiji Skupštine Vojvodine? Nije. (Glasovi: Jeste. Gordanu Čomić.) Ona je poslanik Narodne skupštine i isto tako je narodni poslanik i u Skupštini Vojvodine, ali nije kao predstavnik Skupštine Srbije delegirana da učestvuje tamo.
Dakle, ako zakonodavnu aktivnost autonomije shvatimo tako da se to podrazumeva kao regulisanje one materije koja se tiče samo nje i koja ne reguliše odnose koji su zajednički sa ostatkom države, onda je to u redu. Međutim, u ovom slučaju se reguliše materija koja se tiče i ostatka države, bez predstavnika drugog dela države, ili kako se to nekad zvalo - uže Srbije.
Da li vas ovo podseća na kontinuitet koji smo imali od 1974. godine, kada su predstavnici Vojvodine i te kako učestvovali u donošenju svih odluka koje su se ticale života čitave Srbije, a predstavnici Srbije tzv. uže Srbije nisu imali nikakve mogućnosti da utiču na političke, ekonomske i sve ostale životne tokove u Vojvodini.
Mislimo da taj kontinuitet koji sada ponovo počinje ispod žita da se provlači nije dobar, jer smo svi bili svesni posledica koje su iz toga nastale. Naravno da ni ona surova centralizacija posle toga nije valjala, ali to ne opravdava da na mala vrata ponovo uvalimo neke odnose koji se nisu pokazali dobrim.
Interesantno je to da se u svakom predlogu, a vidimo i amandmane koji se podnose na razne zakone, uvek predlaže predstavnik Skupštine Vojvodine kao predstavnik Vojvodine, pa se postavlja pitanje ko su predstavnici građana Vojvodine u Skupštini Srbije i svim ostalim telima koja ova skupština formira.
Da li smo to mi, narodni poslanici iz Vojvodine, bez obzira da li pripadamo poziciji ili opoziciji, da li su to predstavnici svih naroda koji sede ovde, Srba i Mađara i svih ostalih, ili su to predstavnici administracije Vojvodine, neki činovnici, aparatski i politički, koji mogu da zastupaju samo interes vladajućeg establišmenta u Vojvodini.
Da li su poslanici u Vojvodini zastupljeni u svim telima adekvatno veličini biračkog tela Vojvodine to je drugo pitanje, ali se ne može prenebregnuti činjenica da se proturaju neki predstavnici Vojvodine koji nisu birani voljom građana Vojvodine. To pitanje upravo treba da se postavi, sada kada pričamo o tome, u vezi sa legitimitetom Skupštine Vojvodine.
Ne znam koliko vam je poznato, ali Skupština Vojvodine je legalno formirana na osnovu rezultata izbora po tada važećem zakonu, odnosno još uvek važećem zakonu. Zakon sa tri kandidata u drugom krugu spada u izrazito diskriminatorske zakone i ne omogućava ni približno odslikavanje prave političke izborne volje birača Vojvodine.
Primera radi, koliko je Skupština nelegitimna pokazuju podaci da je SRS dobila poverenje 17% birača u Vojvodini, a nema nijednog predstavnika od 120 poslanika u Skupštini Vojvodine; SPS je dobio preko 20%, a ima svega dva poslanika. Da li je to legitimno? Naravno da meni nije žao ni SPS ni SRS, jer su oni doneli takav zakon koji im je u prethodnom sazivu i doneo aposlutnu vlast u Vojvodini, ali ni tada a ni sada Skupština Vojvodine nije legitimna i to mora da se zna.
Ako želimo vladavinu prava, stabilne institucije, ako želimo rešavanje političkih i svih drugih kriza jednim normalnim putem, putem izbora, onda se mora obezbediti, jednom za svagda, poštovanje političkog raspoloženja naroda. Naravno, to se može uraditi normalnim izbornim zakonima i bez naknadnog prekrajanja slobodno izražene političke volje građana. To je suština i poenta cele priče.
Za ovaj saziv Skupštine Vojvodine to se ne može reći i zato smo mi iz DSS već davno tražili od ostatka DOS-a ispunjavanje svih onih predizbornih obećanja, tj. raspisivanje vanrednih izbora za Skupštinu Vojvodine. Naravno, zahvaljujući ovakvom izbornom zakonu, a kao drugo neprincipijelnim ucenama u okviru tadašnjeg DOS-a, onima koji su prigrabili apsolutističku vlast u Vojvodini naravno ne pada na pamet da raspišu izbore i provere ko su zaista pravi predstavnici naroda u Vojvodini.
Ali, baš zato, ne mogu ni sebe delegirati ni promovisati kao ekskluzivne predstavnike Vojvodine, ni u Skupštini Srbije ni u bilo kom drugom telu koje ova skupština formira. Vojvodinu predstavljamo samo svi mi narodni poslanici iz Vojvodine i Vojvodinu ne može niko da svojata, niti da sebe predstavlja kao ekskluzivnog predstavnika. Hvala.