Ovo je bila replika.
Pravo na repliku, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Pod ranijom vlašću doveden je u pitanje međunarodno-pravni kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije u odnosu na Socijalističku Federativnu Republiku  Jugoslaviju. Upravo je članstvo koje je ostvareno u Ujedinjenim nacijama nakon 5. oktobra obezbedilo međunarodno-pravni kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije i uključivanje Savezne Republike Jugoslavije u sve međunarodne institucije i organizacije.

Na taj način smo obezbedili važenje mnogih međunarodnih ugovora, čiji je potpisnik bila još Kraljevina Srbija, koji su se prenosili sa države na državu i upravo tim činom je obezbeđen međunarodno-pravni kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije a sada državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Na taj način smo omogućili ovoj državi da bude član svih međunarodnih organizacija i da funkcioniše ravnopravno u njima, a ne da budemo oni koji su iz te zajednice izopšteni, država koja je bila bombardovana (bez ulaženja u činjenice kako i zašto smo bili bombardovani); jednostavno, na ovaj način je sve to učinjeno i mislim da je to nešto pozitivno i ne treba da se to osuđuje, jer smo tako sačuvali državu od onoga što je čekalo nove države koje su se učlanile nakon rasturanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Replika.)

 

Nemate pravo na repliku. Po kom osnovu replika?

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Pogrešno je tumačio izlaganje prethodnika.)

Nije vaše izlaganje. Gospodin Mihajlov je dobio repliku na izlaganje narodnog poslanika Vojislava Šešelja. Tu je zatvoren krug.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Tražim repliku na izlaganje gospodina Mihajlova.)

Ne može replika na repliku.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: On može?)

On može zato što je narodni poslanik Vojislav Šešelj izazvao pravo na repliku.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Ja nisam Vojislav Šešelj.)

Vidim da niste.

Da li se još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?

Izvolite, narodni poslanik Zoran Ćirković, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nemam naviku da za skupštinskom govornicom mitingujem, mada priznajem da imam dosta mitingaškog staža. To mi ne dopušta ni moje parlamentarno iskustvo, a i ozbiljne godine kojima raspolažem. Naravno, pošto ja uvek pričam zanimljivo, nadam se da ćete biti pažljivi i da ćete saslušati ono što kažem. Neki koji nisu nešto naučili imaće prilike da nauče. Za neke koji neće da uče možda je svaki pokušaj beznadežan.
Moramo da utvrdimo sledeće: postojeći Ustav Srbije je anahron, prevaziđen i štetan po očekivane ustavne reforme. Istina je da je izvršna vlast u dobroj meri delegitimisana da takve reforme izvrši, iz tog razloga što uživa nelegitimnu podršku nelegitimne skupštinske većine u ovom parlamentu. Potreba za donošenjem novog ustava je prosto imperativna. Diskontinuitet sa prethodnim komunističkim režimom, sa prethodnim ustavnim rešenjima, takođe je neophodan.
Sećam se 1990. godine, kada je donošen Ustav Republike Srbije, bila je velika dilema u javnosti da li izbori pa ustav ili ustav pa izbori. Istina je da su i neki vajni opozicionari tada zagovarali rešenje da postojeća komunistička skupština donese takav ustav. Ustav je na neki način kasnije upodobljen referendumom. Pretpostavljam da je narodna volja bila da taj ustav dobije narodnu podršku. Nemam nikakvog razloga da sumnjam u to, mada priznajem da su bile određene euforične okolnosti u kojima je to učinjeno. Naravno da je to učinjeno pod određenom nacionalnom tenzijom.
Tada sam kao predstavnik udružene opozicije Srbije u mom gradu obišao biračka mesta. Osnovna primedba je bila što su biračka mesta bila okićena komunističkim simbolima. Stajala je tu petokraka koja stoji i sada iznad pulta predsednice Narodne skupštine, ali ne stoji preko puta, iznad bivšeg Karađorđevića dvora. Ne razumem što je skidana noću, kada su komunisti stavljali petokraku u toku dana. Ne razumem zašto je u toku dana skidana sa bivšeg dvora Obrenovića, a u toku noći sa bivšeg dvora Karađorđevića. Da li su se srca neokomunista zaledila te noći kada su ostali bez tog simbola? Zbog kontinuiteta bi možda bilo dobro da se vrati ona petokračina itd.
Ako hoćemo da već pričamo o tome, skinite ovu petokraku, gospođo Mićić, iznad predsedništva, skinite petokraku i iz vašeg kabineta. Preporučivano vam je da ponesete tu petokraku kući, da je ostavite na mestu koje vam se najviše dopada. Pohranite je gde god ona može da koristi. Ona u ovom trenutku šteti. Ako govorimo o diskontinuitetu, o tome smo morali da vodimo računa.
Najbolji način da se dođe do ustavnog diskontinuiteta jeste ustavotvorna skupština. Moguće je da su 2000. godine posle petooktobarskog puča postojale okolnosti da se postojeći skupštinski sastav proglasi ustavotvornom skupštinom. Podsećam, poslednja ustavotvorna skupština u zemlji Srbiji, odnosno u komunističkoj Jugoslaviji je bila posle izbora 11. novembra 1945. godine, ali tada su revolucionari pokrali narodnu volju. Bila je jedna kutija za Broza i bila je jedna kutija za monarhiju, koju su nazivali "ćorava kutija", pa kada je "ćorava kutija" bila mnogo teža nego ona koja je bila za monarhiju, samo su došli agenti Udbe i izvršili presipanje. Doduše, sada ima neke razlike. To presipanje se u ovom parlamentu ne čini baš na tako bezočan način, ali otprilike sa istim posledicama.
Da se vratim na temu. Dakle, da bi napravili ustavni diskontinuitet, najbolja stvar bi bila da se sada organizuju izbori za ustavotvornu skupštinu, ako su već rokovi sa 5. oktobrom poodmakli. Doduše, neki su i izdali ideale te petooktobarske revolucije. Zato je pokret 6. oktobar pravo rešenje, da se vratimo izvornim principima i zalaganjima izvornog DOS-a.
Nova Srbija je za ustavnu i parlamentarnu monarhiju. Iz tog razloga, zaista bi jedan referendum morao da verifikuje narodnu volju, da utvrdi da li je narodno raspoloženje da se vaspostavi monarhija u zemlji Srbiji. Taj bi kontinuitet onda bio, naravno, sa Kraljevinom Srbijom, u njenim istorijskim granicama.
Još jednom, ako bismo hteli stvar da zaista upristojimo, kao ozbiljni ljudi tome treba da težimo. Dakle, postoji rešenje ustavnog problema. Potreban je diskontinuitet sa prethodnom komunističkom vlašću. Njega obezbeđuju izbori za ustavotvornu skupštinu. Ustavotvorna skupština donosi ustav i proglašava ga. Nakon toga, Srbija se vraća zajednici demokratskih naroda i država.
U svakom slučaju, ako je čak i ova komisija neko rešenje koje će doneti ustavni zakon o promeni ustava, onda ćemo mi podržati i takvo rešenje. Ono sa čime nećemo biti zadovoljni jeste tempo i dinamika kojim bi se ta nova rešenja ustavnog zakona, odnosno u ustavu donosila.
Ima opet jedna manjkavost - ukoliko bi se postojeći Ustav prilagodio Ustavnoj povelji koja je izglasana u ovom parlamentu, a čini mi se da je Ustavna povelja ograničena na rok od tri godine, onda, po logici stvari, zaključujemo da bi i ovaj žalosni ustav ove naše žalosne zemlje takođe bio ograničenog trajanja. Mi zaista želimo da ustav Srbije bude večan, kao što je Magna charta libertatum, o kojoj je govorio profesor Šešelj.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Nema prijava.)
Nastavljamo jedinstveni pretres o Predlogu odluke o formiranju komisije za pripremu zakona o postupku promene Ustava.
Prema prijavama za reč narodnih poslanika, prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Lukić, poslanička grupa SSJ.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem nekoliko reči o Predlogu odluke o obrazovanju komisije za pripremu zakona o promeni Ustava. Radi se o načinu i postupku promene Ustava. Očigledno je da nešto ne štima u samom startu kod donošenja ove odluke. Naime, mi smo na samoj sednici Odbora za ustavna pitanja dobili ovaj materijal. Znači, nismo imali ni par minuta da ga pogledamo.
Zatim, većina poslanika takođe zna da su materijal praktično dobili danas, jer je u poslaničkim klubovima bio od juče. To već u samom startu donosi određenu dilemu šta se zapravo želi i zbog čega se to radi na ovakav način. Opšta je ocena nas u SSJ, i većine poslanika, da je ovo zapravo prvi korak u promeni Ustava. Ukoliko je to tačno, a nisam do sada čuo nijedan razlog da to nije to, postavljaju se pitanja koja sigurno traže odgovor pre nego što se pristupi ovom poslu, pre nego što se ova komisija konstituiše.
Rečeno nam je da je postignut najširi konsenzus kod ovog pitanja. Ako je to tako, ako je postignut najširi konsenzus i u ovoj skupštini i u stručnoj javnosti itd, nema uopšte razloga da se bar u jednom delu ne poštuju odredbe starog Ustava, a to je onaj deo koji je sadržan u članu 132. i 134. gde se za donošenje odluke o promeni Ustava traži dvotrećinska većina. S obzirom da je ovde zapravo to prvi korak u promeni Ustava, mi iz SSJ smatramo da bi trebalo bar u startu pokazati to jedinstvo želje za promenom Ustava i da bi tu trebalo ići na dvotrećinsku većinu.
Kod obrazloženja ove odluke imamo nekoliko protivurečnosti. Ne bih se mnogo upuštao, ali govoreno je o usklađivanju sa Ustavnom poveljom. Mi vrlo dobro znamo kako je Ustavna povelja doneta, da je doneta natpolovičnom većinom i to na jedan način da sigurno kod donošenja Ustavne povelje nije postignut najširi konsenzus. Međutim, sada je to polazni akt na osnovu koga vršimo promenu Ustava. Ukoliko ovu komisiju formiramo natpolovičnom većinom ili prostom većinom, onda može da se desi do kraja da se Ustav usvoji prostom većinom.
Pitanje poštovanja autoriteta najvišeg pravnog akta takođe se postavlja kao dilema. Naime, mi smo se u dvogodišnjoj praksi ovog parlamenta više puta pozivali na taj ustav i više puta smo slušali predstavnike vlasti kako se vrlo vatreno sa ove govornice pozivaju na Ustav Srbije. Međutim, kada to nije bilo potrebno, dešavalo se da se za taj ustav izgovore najružnije reči, kao da nije božije slovo i da nije nužno primenjivati ga itd.
Najružnije što smo mogli čuti kod obrazloženja, to je da zapravo mora da se promeni način promene Ustava, jer Kosovo nije u sastavu Srbije, formalno nije moguće izvesti referendum na teritoriji Kosova i Metohije. Sigurno da to iritira i one ljude koji su raseljeni i koji ne mogu da se vrate u svoje domove i ne mogu da ostvaruju ni minimum svojih ljudskih prava. Mislim da ipak zaslužuju mnogo veću pažnju nego što je jedna stavka u obrazloženju za donošenje ove odluke.
Takođe se postavlja pitanje, ako je sve tako korektno i ako je postignut tako širok konsenzus, da li je ovaj odnos kod broja članova komisije realan i da li tu nećemo doći u situaciju da opozicija bude samo dekor u ovoj komisiji, kao i kasnije verovatno u komisiji za izradu ustava i u ostalim organima koji treba da učestvuju u promeni Ustava. To sve sluti da će procedura promene Ustava biti sprovedena pod pritiskom ove sadašnje većine koja je vrlo klimava i očigledno je da je veštačka.
Opet, s obzirom da smo pritisnuti rokovima, postavlja se još jedna dilema i opasnost da nam neko sa strane, na kraju, u cajtnotu, kada više ne bude vremena, servira jedan ustav koji ćemo morati sa jednim šturim obrazloženjem da prihvatimo. Još jednom ponavljam da je stav SSJ da treba bar kod ovog prvog koraka u promeni Ustava postići dvotrećinsku većinu u ovoj skupštini. To je naš predlog. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevo Dragišić, a posle njega narodni poslanik Zoran Anđelković.

Dame i gospodo, pojam prava obuhvata tri ideje: ideju pravde, svrsishodnosti i pravne sigurnosti. Na osnovu te tri ideje definišu se i tri osnovna obeležja prava ili jednog pravnog akta, a to su njegova forma, sadržina i obavezujuća snaga. Vi načinom na koji želite da promenite Ustav, ono što je na prvi pogled očigledno, rušite onaj treći princip pravne sigurnosti. Time u stvari taj budući ustav lišavate njegove obavezujuće važnosti.
Što se tiče forme prava, vi ćete obezbediti formu. Neka skupština će doneti i izglasati neki opšti akt koji će se zvati ustav. On će imati formu. Sadržina će biti usklađena sa vašim političkim interesima, vašom ideologijom, vašim pogledima na političke probleme. Pravnu sigurnost ne može da obezbedi ni većina, ni volja, ni ništa što bi bilo u skladu sa vašim interesima, ukoliko donesete novi ustav mimo procedure koja je predviđena Ustavom koji hoćete da promenite. Postavlja se pitanje: da li vi hoćete da menjate ceo Ustav? Da doneset nov? Da li hoćete da promenite neke odredbe ovog ustava, a možete to da učinite na neki drugi način.
Po svemu sudeći, po onome što se govori u javnosti već dve godine, po onome što neki vaši predstavnici ovih ili onih stranaka iznose u javnosti, ovde se radi o donošenju novog ustava. Vi kažete da konstituisanje nove državne zajednice upućuje na drugačiji postupak promene Ustava. Šest meseci imate rok da donesete novi ustav. Ne može to biti razlog za kršenje Ustava. U redu, treba uskladiti i imamo jedan problem. Mora se postojeći Ustav Republike Srbije uskladiti sa novom pravnom situacijom. Imate rok od šest meseci. To ne znači da treba sada pocepati ovaj ustav i krenuti ispočetka. Ne kaže Ustavna povelja ove nove državne zajednice da sada treba baciti stari ustav i doneti novi. Kaže, šest meseci vam je rok.
Vi namerno brkate pojmove i kažete - sada moramo ispočetka, jer tako kaže Ustavna povelja. Ne kaže tako Ustavna povelja. Ona samo ostavlja rok od šest meseci. Kažete, biće problem organizovati referendum, neće možda biti dvotrećinska većina, neće biti dovoljno zainteresovanih građana da izađu na taj referendum. Šta to znači? To znači da prvo treba da shvatite da ne donosite zakon o budžetu, da se ne donosi paket poreskih zakona ili zakon o svojinskoj transformaciji ili neki drugi zakon na koji opozicija mora obavezno da ima primedbe i obavezno glasa protiv.
Mi treba sada da donesemo novi ustav. Ustav koji bi trebalo da bude na snazi jedno 100, 200, 500 godina, koliko bude postojala ova država, pa da se u tim budućim vekovima možda dograđuje, usavršava, kao što to neke ozbiljne zapadne zemlje čine. Dvesta godina nekim amandmanima doteruju svoj ustav. A da bismo došli do takvog ustava, vi kao vlast koja želi sebe da nazove ozbiljnom, treba da kažete sada svim relevantnim političkim snagama u državi da se sedne za sto i da se donese jedan akt koji bi se smatrao kompromisom svih političkih stranaka i bio proizvod trenutnih želja svih političkih partija u Srbiji, koji bi mogao da obezbedi dovoljan broj građana na referendumu.
Ako bi sve relevantne političke stranke, snage u ovoj državi stale iza jednog predloga ustava, onda ne biste imali razloga da se plašite da li će taj referendum da uspe ili ne. Onda bi se svi pozivali na taj referendum, bio bi to neki opšti referendum; onda bi to bila formalnost, ali bismo bili sigurni da neka buduća vlast neće promeniti taj ustav, ako bude smatrala da on ne odgovara njenim političkim interesima. Ustav ne sme da bude smetnja političkim interesima, kao što ovaj ustav sada predstavlja smetnju vašim političkim interesima.
Ustav je jedan okvir u kome Srbija treba politički da živi vekovima. Koja je garancija da te odredbe, koje budu u vašem novom ustavu, koje budu predviđale način njegove promene, neće biti prekršene na ovaj isti način? Zašto bi buduća vlast bila obavezna da poštuje odredbe o promeni novog ustava? Time ćemo ustav svesti na kategoriju jednog običnog zakona o budžetu, ili o izborima, ili o bilo čemu.
Na kraju da vam kažem, u nedelju, u 18,00 sati na Trgu Republike biće održan miting u organizaciji SRS, kojim ćemo ispratiti dr Vojislava Šešelja na put u Hag.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Dame i gospodo, mi u stvari danas izgleda formalno razgovaramo o inicijativi za promenu Ustava, a u suštini, nemamo nikakvu inicijativu za promenu Ustava i niko do dana današnjeg nije pokrenuo nikakvu inicijativu za promenu Ustava. Naravno, ako se tako ne tretira inicijativa o obrazovanju komisije za to kako će se menjati ustav.
Kad je reč o samom ustavu, nije nikada sporno da politička partija, poslanička grupa, čak i građani pokrenu inicijativu za promenu ustava, ali bilo bi dobro, kad se već govori o formiranju komisije, da se kaže razlog za promenu ustava, sem priče o diskontinuitetu, a naročito priče onih koji verovatno, kada govore o diskontinuitetu, zaboravljaju da su vršili vlast u tom višestranačju u 23 opštine, od 1992, od 1996, u Nišu, Kragujevcu, Beogradu. Beograd ima dva miliona stanovnika, to vam je jedna država.
Od 1996. godine sadašnja vlast, a tadašnja opozicija, vršila je vlast u Beogradu, a da ne govorim o Novom Sadu itd. Prema tome, po toj logici ispada da je u svim tim opštinama bila farsa od demokratije i da tamo nije bilo višestranačja. Ja ne mislim tako, naravno, ali to proizilazi iz onoga što je ovde rečeno. Dakle, mi ne polazimo od toga, bez obzira koliko smatramo i koliko ne vidimo razloge za promenu Ustava, da nema legitimnih poslova, prava i potrebe da se pokrene inicijativa za promenu Ustava.
Ali, bilo bi korektno da mi danas ovde u parlamentu čujemo, sem želje za diskontinuitetom, šta je to što ne valja u ovom ustavu, šta to treba promeniti, u kom pravcu idu inicijative, da li inicijative tih predlagača (i ko su predlagači) idu ka tome da se formira možda parlamentarna monarhija, jer smo čuli danas da postoji i to zalaganje, ili da se razbije država ponovo, sada ne na tri, nego na šest delova, jer se ovde govori kakav je bio referendum.
Pa, jeste bila euforija, vezana za referendum, da se podrži ustav, ali je osnov te euforije bio to što Ustav podrazumeva objedinjavanje Srbije iz tri dela i formiranje ponovo jedinstvene Srbije. Da li sadašnja inicijativa, i da li ta inicijativa uopšte postoji, podrazumeva razbijanje Srbije i podelu ne na tri, nego na šest ili ne znam na koliko delova?
Da bismo uopšte razgovarali o inicijativi za formiranje komisije, bilo bi važno da znamo neke osnovne postulate i osnovne elemente za promenu ustava, u stvari, ko stoji iza toga, ko hoće da promeni ustav i ko predlaže neke inicijative.
Naravno, sve to nemamo, nego ostavljamo prostor za kasniju priču o tome ko će kako biti, evo, da krenemo onda na samu odluku o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Znači, polazi se od toga da će se menjati ustav i da, ako već ta komisija treba da predloži odgovarajući zakon o načinu i postupku promene Ustava, taj zakon neće biti u skladu sa sadašnjim ustavom.
Da li Skupština ima pravo da prihvati da glasa uopšte o zakonu koji je suprotan Ustavu, da li će predsednik Skupštine, tj. vršilac dužnosti predsednika Republike moći i da li ima pravo, da li ima hrabrosti, kao sudija, kao pravnik, da potpiše sutra taj zakon, koji, već znamo unapred, očito neće biti u skladu sa ustavnim ovlašćenjem.
Ta priča o tome da mi ne možemo obezbediti 50% izašlih uopšte ne stoji. Naravno, podsećam vas da kad je reč o ova prethodna dva - tri kruga izbora za predsednika Republike jedan broj birača nije računat u bonus. Ako je neko tada doneo odluku da jedan broj birača nije računat u bonus, u smislu kvoruma, ako možemo tako da kažemo za 51%, onda se može po toj logici tumačiti slično i za promenu Ustava. Znači, uvek postoji uslov i izlaz iz toga, ukoliko se stvarno želi promeniti Ustav na ustavni način.
Ali, ukoliko se želi da se Ustav promeni na neustavni način, i ukoliko se sada u startu polazi od toga da se ovde ne želi obezbediti ni dvotrećinska većina u parlamentu, niti politički konsenzus za promenu Ustava u Srbiji, a time i od strane političkih partija, onda proizilazi ovaj predlog odluke o obrazovanju komisije koji imamo.
Vidite, i samo obrazovanje komisije polazi unapred od nepoverenja Vlade prema poslaničkim grupama i prema političkom raspoloženju građana Srbije. Nije ovakav odnos snaga i ovakav način predlaganja komisije želja da se dođe do stručnog mišljenja ili do mišljenja nekog šireg kruga ljudi.
Ovde je, u stvari, želja da se od 25 članova komisije napravi da Vlada Srbije, ili DOS u okviru Vlade Republike Srbije, ima minimum 14 mesta, plus jedno za koje se ne razume čije je, i plus dva tzv. nezavisnih. Znači, u startu se želi da se obezbedi većina u ovoj komisiji za odluku koja je možda već pripremljena, kad je reč o zakonu o promeni ustava.
O čemu je reč? U ovoj odluci se kaže da komisiju čine predstavnici Odbora za ustavna pitanja; naravno, biće neko iz DOS-a, to je potpuno jasno, jer neće se glasati za nekoga iz opozicije. Znači, jedan. Odbor za pravosuđe - drugi iz DOS-a; Zakonodavni odbor - treći iz DOS-a; šest predstavnika DOS-a po ovoj odluci parlamentarnih političkih partija (na to ću se vratiti); tri iz Vlade Republike Srbije, naravno, podrazumeva se iz DOS-a; Skupština AP, većina je DOS, prema tome iz DOS-a; i, Koalicija "Povratak" (o njoj ću reći nešto posebno) - i ona je DOS. Kad to saberete, proizilazi da je to 14 od 25 članova ove komisije, koja treba da obezbedi predlog koji treba Skupština ovde da verifikuje.
Zašto se polazi od nepoverenja, kome treba da se predloži ovaj zakon - valjda parlamentu, valjda ovim poslanicima. Ako poslanicima treba da se predloži zakon o promeni Ustava, čak da pođemo od toga da će ovaj parlament dvotrećinski da prihvati promenu Ustava neustavno, onda treba da bude taj odnos parlamentarnih snaga ovde. Ko će biti u tome? Može se čak reći da ne moraju biti poslanici u toj komisiji, mogu biti i neki van.
Ali političke partije u ovom parlamentu moraju da budu proporcionalno zastupljene u komisiji, ukoliko iskreno želite da pravite ustav ili ukoliko želite da bar većina građana Srbije podrži to što vi predlažete.
Na ovaj način u startu unapred želite da kažete da nas ne interesuje polovina ovog parlamenta, čak ni 60% ovog parlamenta, znači, interesuje nas šta misli 40% parlamenta, i tih 40% moraju da obezbede ovde dve trećine u samoj komisiji. Tako ste predložili sastav ove komisije od 25 ljudi.
Mi smo zainteresovani da radimo u svim telima, ali pogledajte taj nonsens, nešto što je potpuno suludo: pogledajte, SSJ ima 13 poslanika, ili 14, 14 tačno ima, jednog ste ukrali, ali svejedno. Dakle, ima jednog člana komisije ovde. Nepostojeća poslanička grupa, koja ima pet tzv. poslanika, ima jednog člana komisije. SPS ima 37, ili vi kažete 32. Sa 37 poslanika, ili kako vi priznajete 32, predlažu se dva člana komisije. Kako to može, na osnovu čega vi to mislite? Kako? Vi ste se dogovorili tamo, seli, i nama odredili dva. Pa to vi možete da odredite za upravni odbor, da li će iz DSS-a i iz DOS-a da bude.
Ako hoćemo da učestvujemo ovde, mi ćemo učestvovati, ali samo ukoliko se odredi procenat, utvrđen, pa makar taj procenat bio sa priznatim brojem poslanika u republičkom parlamentu, a ne sa stvarnim, koliko SPS ima, 37.
Ako je to 32, onda je 32, a ne vi sednete i kažete - e, mi ćemo imati 14, vi ćete imati dva, vi ćete imati jednog. Na osnovu čega? Na osnovu čega sada ovde poslanička grupa, koja ima pet poslanika, ima jednog predstavnika? Šta? Kao apstraktna priča - eto, mi smo rešili da imamo jednog da bi obezbedili većinu. Znači, u startu se polazi od želje da se ovde ne stvori nikakav zajednički stav o tome, nego da se unapred izvrši preglasavanje i obezbeđivanje većine u toj komisiji.
I, na kraju, kada je reč o Koaliciji "Povratak" kao predstavniku sa Kosova, vi ste 2000. godine u decembru sprečili glasanje na Kosovu; rekli ste - nije bezbedno. Posle nekoliko meseci, kada je trebalo Koalicija "Povratak" da izađe na izbore, rekli ste - bezbedno je. Za njih je bezbedno. Zatim, bezbedno je za kosovski parlament, a za republički parlament nije bilo bezbedno za građane Srbije. Za savezni parlament ste rekli - poništi, jer su Srbi bili nesposobni da glasaju do 20 časova nego do 17 časova. Tako je bilo.
Znači, za parlamentarne izbore za kosovski parlament, da Koalicija "Povratak" obezbedi poslanike, bilo je bezbedno i to je u redu. Mi kao SPS imamo poslanike u parlamentu sa Kosova i Metohije, a ako vi nemate to je vaš problem. Mi imamo. Potpredsednik Skupštine Srbije je sa Kosova i Metohije. Prema tome, ako neko treba da bude sa Kosova i Metohije, ko je onda legitimniji nego poslanici sa Kosova i Metohije u ovom republičkom parlamentu. Pa, oni će da zastupaju taj narod i da govore o tome.
Prema tome, ako želite i ako imate stvarnu i iskrenu nameru da menjate Ustav, onda iskreno pristupite tome, ne samo zakonski nego i poštujući volju birača na izborima u decembru 2000. godine i na taj način formirajte komisiju koja treba na ovome da radi. U suprotnom, sve drugo je jedna farsa koju želite da napravite pred građanima Srbije, kao - vi želite demokratizaciju i demokratske promene Ustava, a u suštini želite jedan oktroisani ustav koji ćete sami, u kabinetu DOS-a, da napišete i da ga ovde sa 124 poslanika izglasate. Hvala.