Dame i gospodo narodni poslanici, teško je u ovom trenutku govoriti o ovom dokumentu jer je očigledno da cela Srbija prati početak suđenja Vojislavu Šešelju, našem kolegi poslaniku i bilo bi fer da smo prekinuli sednicu da taj početak otpratimo, jer, jednostavno, odbrana Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja u Hagu je i nacionalno i državno pitanje. Ali, očigledno je da nema dovoljno razumevanja za to.
Kada je reč o ovom dokumentu, on ništa novo ne donosi u odnosu na sadržaje koji već postoje u Ustavu Srbije. Manjinska prava, ljudska prava, individualne, kolektivne i građanske slobode su u našoj zemlji i u Srbiji i u SRJ bili na najvišem nivou, po najvišim standardima Evrope i sveta. Ako se samo osvrnemo na manjinska prava, konkretno znamo da u Vojvodini više od tridesetak nacionalnih manjina živi harmonično sa većinskim srpskim narodom, jer je sve uređeno na najbolji način.
Takva prava imali su i pripadnici albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji, ali znamo iz kojih razloga oni ta prava nisu koristili. Valjda je u Srbiji danas svakom jasno da na Kosovu i Metohiji svojevremeno nisu bila ugrožena ljudska prava, manjinska prava, već da se radilo o nečem drugom, znači da je agresija došla zbog konkretnih interesa NATO pakta.
Kada je reč o samom dokumentu, odmah na početku u članu 5. imamo jednu suprotnost i kontradiktornost sa članom 9. Ustavne povelje. Veoma dobro znamo, upozoravali smo pre nekoliko dana kada smo usvajali Ustavnu povelju, da treba da se vodi računa o tom članu gde se kaže da se manjinska, ljudska prava, individualne i građanske slobode ne mogu smanjivati, odnosno da se dostignuti nivo ne sme smanjivati.
Takvo rešenje u Povelji je pogubno i teško da sada može da se ispravi ovim dokumentom, jer da sve države zadržavaju mogućnost da se ta prava ili slobode ograniče i suspenduju. Naravno, pod određenim uslovima.
Ti uslovi su, na primer, separatističke, oružane pobune, teroristički akti. Mi danas na jugu Srbije upravo imamo jednu takvu situaciju. Teško da, u skladu sa ovim dokumentom, država može i sme da interveniše.
Primedbe su velike, primera radi, i na član 27. gde se govori o verskim zajednicama. Ovde je trebalo precizirati o kojim se verskim zajednicama radi, jer na mala vrata se otvara mogućnost slobodnog delovanja verskih sekti, a veoma dobro znamo da su verske sekte i te kako pogubno uticale na sve zemlje u tranziciji, u Rusiji pogotovo, tako da je naša sudbina slična sudbini svih tih zemalja.
U sledećem članu se govori o civilnom služenju vojnog roka; mi sada imamo Hag kao Damoklov mač, pa onda civilno služenje vojnog roka, pa ko će ovu zemlju braniti. Očigledno je da se to nameće sa strane i da će imati dosta pogubne posledice i po narod i po državu.
Ili, u članu 30. se govori da u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora nema cenzure, a ima cenzure. Teško da će se posle usvajanja ovog akta smanjiti cenzura, jednostavno sve je kontrolisano od strane predstavnika sadašnjih vlasti, tako da nikakvo unapređenje ne možemo očekivati posle usvajanja ove Povelje o manjinskim i ljudskim pravima.
Kada govorimo o slobodi udruživanja u članu 32. gde se kaže da pojedine političke organizacije, a ovde se govori o organizacijama, mogu da budu zabranjene, vlast vrlo lako može da proglasi najozbiljnije političke protivnike za one koji žele da sruše ustavni poredak, bolje reći i čitavu Vladu, i da ih zabrani. Ovaj član je nedorečen i svakako treba na kraju ugraditi i rečenicu - u skladu sa zakonom.
Kada govorimo o pravu na obrazovanje, ovde imamo da je osnovno obrzovanje obavezno; a šta je sa drugim, šta je sa srednjom školom, šta je sa fakultetom, da li je ovo korak nazad u odnosu na rešenja koja su postojala u sadašnjem Ustavu.
Kada je reč o pravima nacionalnih manjina, imamo zabranu nasilne asimilacije. Veoma dobro znamo, to je izneto u prepodnevnoj raspravi, asimilacije nema u Srbiji, ali šta je sa asimilacijom našeg naroda u mnogim državama oko nas? U Mađarskoj je 300.000 Srba bilo 1918. godine, a sada ih je pet, šest ili 10.000.
Kada govorimo o članu 52 - pravo na očuvanje posebnosti, pa u tački 2 - pravo na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, a govorili smo i o tome; to je albanska zastava na jugu Srbije. Gde je srpska zastava? Šta je ova vlast uradila da se to promeni? Čović danas gostuje kod Robertsona, da li će nešto rešiti, da li neko sumnja uopšte da Šiptari nešto rade bez saglasnosti svojih mentora sa strane?
Jednostavno, usvajanjem ove povelje neće se poboljšati položaj, pre svega onog dela naroda koji je najugroženiji, a to je srpski narod na Kosovu i Metohiji, to je srpski narod na jugu Srbije.
Ovde se, pre svega, kroz ovu povelju brine briga za Vojvodinu, Rašku oblast i prave se problemi tamo gde nema problema, ali scenario je već viđen više puta u ovoj zemlji i naći će se neko iz tzv. međunarodne zajednice, izraziće zabrinutost za bilo koju odrednicu, vezano za ostvarivanje manjinskih prava. Taj scenario već znamo, tako je išao i ovih godina.
Iz svih tih razloga nećemo glasati za ovu povelju.
