Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 150 narodnih poslanika.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, ubacite svoje identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radmilo Mišović, Zaharije Trnavčević, Velimir Simonović, Zoran Anđelković, Slobodan Pavlović, Živanko Radovančev, Juhas Atila i Petar Mišić. Predrag Stojanović je najavio zakašnjenje.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2003. godini, koje je sazvano na zahtev grupe od 102 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Sedmog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Shodno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od sedam dana zbog potreba da Narodna skupština, poštujući obavezu iz člana 8. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora i člana 4. Zakona za njeno sprovođenje, usvoji tekst Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, pre konstituisanja Skupštine Srbije i Crne Gore.
Takođe, članom 6. stav 2. Zakona predviđeno je da se prva sednica Skupštine Srbije i Crne Gore održi u roku od pet dana od dana izbora poslanika, što znači najkasnije u ponedeljak, 3. marta 2003. godine, a članom 4. Zakona da se Povelja o ljudskim i manjinskim pravima donosi do konstituisanja Skupštine Srbije i Crne Gore, znači u postojećem sazivu Savezne skupštine.
Kao što ste mogli da vidite, za Sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini utvrđen je sledeći
Dn e v n i r e d :
1. Tekst Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koji je podnela Komisija za izradu teksta Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – TEKST POVELjE O LjUDSKIM I MANjINSKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA
Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.

Gospođo Mićić, juče sam vas upozorio da je narodni poslanik dr Vojislav Šešelj podneo ostavku na mesto narodnog poslanika i da treba da nam omogućite, to je i njegova želja, da poslanička grupa SRS broji 23 narodna poslanika, s obzirom da ovog časa broji 22. Kako se situacija u Srbiji ubrzano razvija, nama će biti potreban svaki glas za obaranje Vlade Zorana Đinđića. I jedan glas može da presudi. Juče su dva glasa presudila o nekom vašem zakonu.
Upozoravam vas da vi povređujete Zakon o izboru narodnih poslanika, član 88, koji kaže da poslaniku mandat prestaje danom podnošenja ostavke i da je Skupština dužna da na prvoj narednoj sednici, posle prijema obaveštenja, konstatuje da je narodnom poslaniku prestao mandat.
Vi nam tu odluku zadržavate da ne bismo popunili poslaničku grupu SRS, izgovarate se na nekakav Administrativni odbor, koji u ovom slučaju nema šta da radi. Imate ostavku narodnog poslanika, imate u sali dovoljno narodnih poslanika da se odvija sednica na kojoj se to samo konstatuje. Posle toga će nam trebati Administrativni odbor da konstatuje da li naš predloženi kandidat ispunjava uslove iz zakona; vi znate šta je to: da ga je predložilo ovlašćeno lice, da on prihvata kandidaturu, da Republička izborna komisija kaže da nam pripada mandat itd.
Molim vas da prestanete da igrate tu igru i da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika dr Vojislava Šešelja, pošto nemate uporište ni u jednom aktu za odugovlačenje tog konstatovanja.
Imam jedan predlog, po Poslovniku. Zamolio bih vas da danas pauza bude u 13,00 časova, zato što će se u 13,15 dr Vojislav Šešelj prvi put pojaviti pred Haškim tribunalom. Televizija će to prenositi.
(Glas iz sale: Gledaćemo snimak.)
Vas ne pozivam ni da gledate snimak, vi imate vremena za radovanje oko toga, ali je Srbija veoma zainteresovana kako će veliki Srbin i veliki srpski heroj da nastavi svoju borbu u Hagu. Mi ćemo to svakako gledati. Ako to vama ništa ne znači, nama mnogo znači. Hoćete li sat ranije ili kasnije otići na pauzu, vama to ništa ne znači.

Narodni poslaniče, mi smo o ovome juče raspravljali. Rekla sam vam da nema povrede Poslovnika, jer je potrebno da Administrativni odbor konstatuje prestanak mandata. To je u skladu sa  članom 69. Poslovnika, koji kaže: "Odbor razmatra razloge prestanka mandata pojedinih narodnih poslanika i o tome podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom za dodelu mandata novom narodnom poslaniku, a na način propisan zakonom".
Jedino što mogu, to je da, u skladu sa članom 73, sazovem sednicu Administrativnog odbora i da se o tome sačini izveštaj, nakon čega ću konstatovati ostavku narodnog poslanika dr Vojislava Šešelja.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Hoću da se Administrativni odbor izjasni o ovoj povredi.)
Molim Administrativni odbor da se izjasni da li postoji povreda Poslovnika koju je istakao narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Tomislava Nikolića da u 13,00 časova napravimo pauzu.
Za 59, protiv 76, uzdržana dva, nije glasalo 44, od ukupno 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog da u 13,00 časova odredimo pauzu.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Primili ste tekst Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, sa ispravkom, koji je podnela Komisija za izradu teksta Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Takođe, primili ste, radi upoznavanja, i zaključak Komisije za izradu teksta Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, sa sednice održane 24. februara 2003. godine.
Pre otvaranja pretresa podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika, ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova i da se raspoređuje srazmerno broju poslanika, koje poslaničke grupe imaju.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu listu sa prijavljenim govornicima.
Otvaram pretres.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Dragan Jočić, kopredsedavajući Komisije za izradu teksta Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovane dame i gospodo poslanici, nacrt povelje o ljudskim i manjinskim pravima, koji je pred vama, sastavila je Ustavna komisija uz pomoć posebne komisije sastavljene od stručnjaka, a na osnovu jednog teksta koji je i pre postojao kao predlog i koji je zapravo izradio u nekoj osnovnoj verziji Centar za ljudska prava.
Rad na izradi ovog ustavnog akta obeležila je sasvim drugačija atmosfera, mnogo konstruktivnija, puna tolerantnosti prema drugačijim političkim shvatanjima i sa neuporedivo više saglasnosti u mišljenjima, nego što je to bio slučaj u gotovo sedmomesečnom radu Ustavne komisije koja je radila i ovaj prvi tekst. Razlozi za drugačiju atmosferu verovatno se nalaze u svesti svih njenih članova o važnosti ovog pitanja i uopšte o važnosti ljudskih sloboda i prava, a u okviru toga i posebnih manjinskih prava, o važnosti za punu integraciju u Evropu, i, što je najvažnije, za ostvarivanje jednog od osnovnih ciljeva državne zajednice, koji mora u njoj da se realizuje.
Imajući u vidu trenutno stanje države i državne zajednice koju smo napravili, potrudili smo se da osnovna ljudska prava koja se garantuju na nivou zajedničke države moraju biti konsolidovana i u Povelji i na taj način učinjena evidentnim, bez obzira što ustavi država članica poseduju takve norme.
U ovu povelju su ugrađeni izvori koji proizilaze iz međunarodnog prava, koji štite ljudska i manjinska prava, a to su Evropska konvencija o ljudskim pravima, određene međunarodne konvencije sačinjene od Saveta Evrope, Okvirna konvencija Saveta Evrope o nacionalnim manjinama i, u svakom slučaju, tu je inkorporiran i savezni Zakon o ljudskim i manjinskim pravima.
Ono što će ostati u svakom slučaju kao nedorečeno, a moralo je da ostane tako, s obzirom da je državna zajednica jedna zajednica koja ima svoj ograničeni ili uslovni rok, to su neka pitanja koja nisu mogla da se definišu, a ova mala ustavna povelja, ili Povelja o ljudskim i manjinskim pravima, bila je vezana za osnovna rešenja.
Samo da napomenem da je u članu 7. Ustavne povelje određen institut državljanstva koji je dosta rigidan. Po ovom članu, državljani države članice imaju jednaka prava i obaveze i u jednoj i u drugoj državi, osim izbornog prava. Ovo smo pokušali rešiti u ovoj povelji članom 43. Jedan od osnovnih i prvih zakona koji bi trebalo da donese ova skupština je i sigurno zakon o državljanstvu.
Mi sada imamo dva zakona, jedan Zakon o državljanstvu Socijalističke Republike Srbije i jedan savezni. Po ovom rešenju, koje nije moglo ići šire nego što ga je ova ustavna povelja proširila, možemo doći u situaciju da jedan broj naših građana koji imaju državljanstvo ovde, gde su građani druge ili treće generacije, imaju državljanstvo na primer jedne države članice Crne Gore, budu u jednom momentu potpuno nezaštićeni i izgube izborno pravo. Prema tome, kada budemo usvojili ovaj dokument, nadam se da će se pojaviti od nadležnog resornog ministarstva prvi predlog zakona o državljanstvu.
Ono što smo isto uradili u ovoj povelji, a probali smo da korigujemo onu prvu, to je domen koji se zove zaštita ljudskih prava. Po Povelji državljani, odnosno građani uživaju prava i štite se tamo gde su državljani. To znači da se, osim u određenom broju slučajeva, skoro sva prava i sva pravna zaštita iscrpljujuju u državi članici.
Ovim bismo došli do jednog apsurda, ukoliko ostanu takva rešenja, a da nismo ovo uradili, da određenom građaninu budu povređena prava u državi članici, npr. u Crnoj Gori, da on ne može da nađe zaštitu na nivou državne zajednice i da, pošto uđemo u Savet Evrope, ode direktno na sud za ljudska prava u Strazburu. Tada bi se državna zajednica, ni kriva ni dužna, našla kao tužena, a ako on dobije spor u Strazburu štetu bi plaćala državna zajednica. U članu 9. stav 3. ovu smo anomaliju Ustavne povelje ispravili i u ovom momentu regresno pravo ili isplatu štete vršiće država članica koja je i povredila to pravo.
Ono što je urađeno da se zaštite svi oni koji nemaju državljanstvo, to je u članu 35; uveli smo zapravo da dete rođeno na teritoriji Srbije i Crne Gore ima pravo na državljanstvo, ako drugog državljanstva nema. Uveli smo princip "jus soli", tako da će svako onaj ko bude, doslovno rečeno, ugledao sunce na teritoriji državne zajednice, postati njen državljanin.
U odeljku tri govori se o pravima pripadnika nacionalnih manjina; čini mi se da u vezi s tim imamo najliberalniji zakon ili najliberalniju Ustavnu povelju u Evropi. Tu garantujemo i individualna i kolektivna prava u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, upotrebe jezika. A, osim ovog naslova i prava nacionalnih manjina, s obzirom da su mnogi pripadnici nacionalnih manjina, a pogotovo što se u Crnoj Gori drugačije zovu pripadnici nacionalnih manjina, nego što je ovaj pravni međunarodni standard, uveli smo da može da se koristi sve ono što mogu i što žele da koriste oni koji pripadaju nacionalnim manjinama.
Jednostavno, čini mi se da je ovaj dokument dobar i da je od strane OEBS-a dobio najviše ocene i da van ovog, bogami, ni teorijski se ne može, kako u pogledu ljudskih prava, tako i u pogledu manjinskih prava. Čini mi se da ovaj dokument - formalno mu se može naći određenih mana, ali ne toliko krupnih - predstavlja jedan dobar put ka demokratiji buduće državne zajednice. Hvala vam.

Zahvaljujem predstavniku predlagača. Pre nego što nastavimo raspravu o tekstu Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, želim samo da vam kažem da ću, u skladu sa članom 81. Poslovnika, odrediti današnji dan kao dan za glasanje, da bismo ispoštovali rokove koji proizilaze iz Ustavne povelje i Zakona za sprovođenje izbora, kao i rok da se Savezna skupština mora konstituisati u roku od pet dana od dana izbora saveznih poslanika. Dakle, u zavisnosti od dužine rasprave i dogovora, ali u svakom slučaju danas će biti dan za glasanje. Podsećam vas da je za usvajanje ove povelje potrebno 126, dakle, kvalifikovana većina. Molim vas da vodite računa o tome.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo raspravljati o konvenciji o ljudskim pravima i slobodama i pravima nacionalnih manjina. Ako je nešto dobro povodom usvajanja Ustavne povelje, onda je to povelja koja bi trebalo da reguliše i formuliše prava nacionalnih manjina i ljudska prava i slobode.
To je ono što svakako treba pozdraviti i to je jedna novina u našem ustavnom uređenju; i, u svakom slučaju, to je pozitivan propis. Nažalost, uprkos tome što je gospodin Jočić rekao da je ova povelja usvojena sa visokim stepenom saglasnosti članova Ustavne komisije, lično smatram, a i stav je SSJ, da ona nije potpuna i da kao takva ne štiti dovoljno ni prava nacionalnih manjina, ali ni prava većinskog naroda u Srbiji i Crnoj Gori.
Nažalost, tek kasno popodne smo dobili povelju o nacionalnim manjinama i ljudskim pravima. Razumem da je to moralo tako, s obzirom da je tek preksinoć Ustavna komisija usvojila ovu povelju, tzv. malu povelju, ali ipak mislim da je to malo vremena za narodne poslanike da bi kvalifikovano o tome danas diskutovali i da bi je usvojili ili odbacili.
Po mom dubokom uverenju ona je nedovoljno kompletna, nije potpuna, i kao takva ne može biti dovoljna zaštita prava i ljudskih sloboda, ali ni prava nacionalnih manjina, a nažalost, ni prava većine u ovoj državi. Pokušaću, ukoliko dozvolite, da po pojedinim članovima ove povelje ukažem na nedostatke koje, nažalost, čini mi se da danas ne možemo ispraviti, jer nije obezbeđena mogućnost delovanja amandmanima, već samo diskusija o ovom tekstu.
Na primer, što se tiče člana 27. koji govori o verskim zajednicama, tu se govori da su verske zajednice ravnopravne i odvojene od države, i to je sasvim u redu. Međutim, ovde se ne govori o tome na koje se to verske zajednice misli. Prošle godine imali smo primedbu jednog poslanika koji je rekao da su verske sekte po Ustavu takođe verske zajednice. Ja se sa time nikako ne mogu složiti.
Ovde je trebalo precizirati i reći da se ovo odnosi na verske zajednice koje su tradicionalne i koje su utemeljene tradicijom na području na kome živimo. Dakle, Srpska pravoslavna crkva, Islamska verska zajednica, Katolička verska zajednica, protestanti, Anglikanska crkva itd. Znači, samo one koje su zakonom određene i čije je postojanje tradicionalno na našim prostorima.
Ukoliko tekst povelje ostane ovakav kakav jeste, onda će mnogi pobornici verskih sekti reći da se termin verska zajednica odnosi i na verske sekte, što je neprimereno i što je štetno i po našu državu, a naročito po našu omladinu, jer po našem skromnom mišljenju, mišljenju SSJ, verske sekte su balast za ovu zemlju i treba ih zakonom zabraniti.
Što se tiče prigovora savesti (to je član 28.), govori se o tome da nije obavezno služenje vojnog roka, a da onaj ko iz ubeđenja ne želi da služi vojni rok može da ispuni odgovarajuću civilnu službu u skladu sa zakonom.
Pitanje je - da li se mi po ovom pitanju obaveznog služenja vojnog roka možemo postaviti kao npr. Holandija, Švedska ili neka druga država, koja nije dugo godina imala rat na svom području. Nažalost, mi se nalazimo na trusnom području. Kako reče jedan veliki pesnik i filozof - mi smo napravili kuću nasred puta, pa smetamo i jednima i drugima.
U ovoj situaciji, u ovom vremenu, kada imamo nemire na jugu centralne Srbije, kada imamo situaciju na Kosovu i Metohiji, onakvu kakvu imamo, mislim da nije dobro da usvojimo ovaj član o prigovoru savesti. Mislim da je obaveza služenja vojnog roka čast, a ne samo obaveza svakog mladog čoveka da time ispuni dug prema svojoj domovini.
Šta će se desiti ukoliko svi mladi ljudi odluče da iz ubeđenja ne služe vojni rok, šta u tom slučaju? Dakle, onda više nemamo našu vojsku, Vojsku Srbije i Crne Gore, kako se zove sada. Dakle, mislim da je prerano da sa ovakvim mišljenjem izađemo u Povelji o ljudskim pravima i slobodama.
Što se tiče člana 30. koji govori o slobodi medija, ovde se govori da u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora nema cenzure. To je jako dobro, ali, nažalost, svedoci smo da se to ne poštuje, da većina urednika sluša diktate koji dolaze odozgo, iz vrha vlasti. Imamo štampane medije, koji su slični kao jaje jajetu. U prošlom režimu, koji se toliko kritikuje, ipak smo imali određene dnevne listove koji su bili naklonjeni opoziciji, kao što je bio "Danas", "Blic", "Glas javnosti". Imali smo listove režima "Politika", "Ekspres politika", "Novosti", "Borba". Ali danas gotovo svi dnevni listovi su naklonjeni vladajućem DOS-u, i to je valjda svima nama jasno.
Prema tome, bilo bi dobro kada bi ova odredba povelje o manjinskim pravima i slobodama i pravima građana bila primenjena, ali ja sam tu veoma skeptičan, jer smatram da ima cenzure i da će je biti. Ima je, nažalost, i u Srbiji, nešto manje u Crnoj Gori, ali je ima u svakom slučaju i u Crnoj Gori.
Dalje, u članu 33. piše - pravo na slobodne izbore; to je sasvim legitimno, normalno pravo za sve građane koji napune 18 godina. Ali, ovde ste zaboravili, gospodo iz Ustavne komisije, da tretirate izborno pravo naših građana koji žive u inostranstvu, dakle, naše dijaspore. Oni takođe moraju da imaju izborno pravo i sva druga prava koja imaju građani koji žive u Srbiji.
Setimo se primera Hrvatske, setimo se da je HDZ došao na vlast glasovima njihovih građana iz dijaspore. Zašto mi nemamo naš srpski lobi u inostranstvu - zato što nikada nismo posvetili nimalo pažnje našim ljudima koji žive u inostranstvu. Zato smatram, i stav je SSJ, da smo morali da uzmemo u obzir građanska prava, koja se pre svega odnose na pravo da budu birani i da biraju, za naše građane koji žive u inostranstvu, dakle za našu dijasporu.
Što se tiče državljanstva, ovde se otišlo mnogo dalje nego što to stoji u aktuelnom Ustavu Srbije i u Ustavu Jugoslavije, koji je do juče bio, praktično, važeći. Ovde piše da državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora ne može biti lišen državljanstva, proteran iz državne zajednice, niti izručen van njene teritorije, osim u skladu sa međunarodnim obavezama državne zajednice.
Šta to znači - međunarodne obaveze državne zajednice? U Ustavu Srbije piše da građanin Srbije ne može biti proteran, lišen državljanstva i ekstradiran. Ovde se ide dalje u tom pogledu i piše da se može izručiti svaki građanin, u skladu sa međunarodnim obavezama. Koje međunarodne obaveze? Nadam se da će se sa tim složiti i gospodin ministar - to je veoma širok pojam. Šta znači međunarodna obaveza?
Mi imamo Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, na saveznom nivou. U njemu piše da se građani koji su optuženi mogu izručiti, ali samo oni građani za koje je podignuta optužnica do onoga dana kada je taj zakon donet. Za sve ostale optužnice nema obaveze izručivanja. Ovom poveljom se omogućava izručivanje svih građana Srbije protiv kojih se podigne međunarodna optužnica iz Haškog tribunala.
Dakle, ovo nije dobro i ovo je, praktično, protivustavni član, koji se protivi Ustavu Srbije, gde se jasno kaže da nijedan građanin ne može biti ekstradiran. U Ustavu Srbije se ne govori o tome da li će biti ekstradiran neko međunarodnoj organizaciji ili državi. Samo piše - ne može biti ekstradiran, i tačka. Dakle, ovde je Ustavna komisija ipak prekršila Ustav jedne od članica državne zajednice, Srbije.
U daljem tekstu se govori o zaštiti nacionalnih manjina, i to je jako dobro. Mislim da to nije kompletno i dovoljno i da ovim Ustavna komisija nije zaštitila u dovoljnoj meri ni prava nacionalnih manjina, ali ni prava većinskog srpskog naroda u Srbiji i u Crnoj Gori.
Navešću član 52. gde se kaže - u sredinama sa značajnom manjinskom populacijom; šta znači - značajna manjinska populacija? Pa, mislim da je to nedovoljno precizan termin, mada i Okvirna konvencija zaštite nacionalnih manjina Saveta Evrope govori o znatnoj populaciji.
Međutim, to je trebalo procentualno izraziti, pa reći - tamo gde je većina, recimo, nacionalne manjine, u jednom području, oni imaju pravo na obeležavanje imena ulica, naselja, na svom jeziku. Dakle, gde su većina, a ne gde je - značajan deo populacije. To se može veoma široko tumačiti, a može se i zloupotrebiti. Dakle, mislim da ovo nije dovoljno obrađeno.
Dalje se kaže - nacionalne manjine imaju pravo na određeni broj mandata u skupštini države članice i Skupštini Srbije i Crne Gore. Moram da vas podsetim da ste vi i pre usvajanja ove povelje praktično prekršili ovu povelju, jer koliko ja znam nijedan predstavnik Muslimana tj. Bošnjaka iz Skupštine Srbije uopšte nije zastupljen u Saveznoj skupštini. Zašto ste onda ubacili ovaj član kada ste ga praktično...
(Predsednik: Izvinjavam se, narodni poslaniče, da li koristite i narednih 10 minuta?
Da, hvala, ako dozvolite.
(Predsednik: Izvolite.)
Hvala. Dakle, zašto ste ubacili ovaj član u tekst ove male povelje, kada ste automatski prekršili osnovno pravo pripadnika nacionalnih manjina da budu zastupljeni u Saveznoj skupštini Srbije i Crne Gore. Nema nijednog Roma, nema nijednog Vlaha; u redu je, oni trenutno nisu zastupljeni u Skupštini, ali se možda mogao naći neki modus, makar i da prekršimo Ustav, pošto ga često kršite, da i njihovi pripadnici budu zastupljeni u saveznoj skupštini.
Šta ovde predstavlja problem? Ovde predstavlja problem to što to ide naruku nacionalnim separatistima u Raškoj oblasti, Sandžaku, i na severu Vojvodine. Tu pre svega mislim na Sulejmana Ugljanina koji će sada imati adut, da njime maše pred svojim zemljacima, govoreći - eto, nas nisu uopšte uvažili, nismo u parlamentu, i mi sada imamo pravo da se borimo svim sredstvima za svoja prava nacionalne manjine.
Dakle, idemo na ruku Sulji Ugljaninu i gospodinu Kasi koji na severu Vojvodine traži mađarsku regionalnu samoupravu. Mislim da ovo nije dobro rešenje i da time samo podstičemo one separatiste koji žele da odvoje deo Srbije od celine države Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Zašto niste, recimo, poslušali ono što govori CESID? CESID je predložio, a to je i stav Stranke srpskog jedinstva, da stranke nacionalnih manjina treba da imaju manji cenzus za ulazak u parlament, da imaju cenzus od 2% a ne 5%, tako da recimo imamo predstavnike Roma, Vlaha, Mađara, Bošnjaka, a time bi se zadovoljila forma i postupilo bi se u skladu sa Okvirnom konvencijom o zaštiti nacionalnih manjina.
Mi ne smemo pred ovim da zatvaramo oči. Ako tako budemo radili, onda ćemo samo ići naruku separatistima raznih nacionalnosti koji žele da odvoje deo Srbije od celine. Da, vidim da kažete da sam potpuno u pravu. Jesam u pravu, ali to se u praksi, nažalost, ovde nije dogodilo.
Mi ne smemo da zatvaramo oči pred činjenicom da Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope u članu 20. i članu 21. štiti prava većinskog naroda, pa se kaže u članu 20: "Od pripadnika nacionalnih manjina se traži da poštuju nacionalni ustav i drugo nacionalno zakonodavstvo", a dalje se kaže "pripadnici nacionalnih manjina, takođe, moraju da poštuju prava drugih"; u tom pogledu se mogu pomenuti situacije kada su pripadnici nacionalnih manjina u manjini nacionalno, ali čine većinu u okviru nekog područja države. Primer je Bujanovac.
Mi ne smemo da zatvorimo oči pred činjenicom da odbornici albanske nacionalnosti u Bujanovcu, prilikom odavanja počasti minutom ćutanja srpskom policajcu, nisu hteli da ustanu. Šta to znači? To je nešto vrlo opasno. Da ste u ovaj tekst Povelje ubacili član 20. Konvencije o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope, onda bismo izbegli to i onda bi i Srbi, kao većina, bili zaštićeni tim članom. Vi to niste uradili i ova ustavna povelja, koja govori o zaštiti nacionalnih manjina, samo delimično štiti prava nacionalnih manjina, a uopšte ne štiti prava većine, prava većinskog naroda u Srbiji, što je jako loše rešenje koje nam se može obiti o glavu.
Član 21. iste Konvencije o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope kaže - ništa iz ove okvirne konvencije neće se tumačiti tako da može značiti pravo na preduzimanje delatnosti ili vršenja dela suprotnih osnovnim načelima međunarodnog prava, a posebno suverenosti, jednakosti, teritorijalnom integritetu i političkoj ravnopravnosti države.
Dakle, mi to nismo u ovoj povelji prepoznali i ova povelja, nažalost, ne štiti dovoljno niti prava nacionalnih manjina, a ni prava većinskog srpskog naroda.
Zbog svega što sam izrekao, a čini mi se da sam se koristio argumentima i činjenicama, kao i posebnom Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina, smatram da je ova povelja, iako je dobra kao ideja i treba pozdraviti donošenje ovakve povelje, nepotpuna, nekompletna; mora se vratiti Ustavnoj komisiji na doradu, na dopunu, kako bismo imali jedan dokument koji će u potpunosti štititi ljudska prava i slobode, a posebno prava nacionalnih manjina i posebno prava većinskog srpskog naroda u Srbiji i Crnoj Gori. Zahvaljujem na pažnji.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grups SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, ljudska i manjinska prava i građanske slobode su jedna za život ljudi veoma važna oblast, jako atraktivna i mnogo eksponirana, pogotovo u zadnjih petnaestak godina, što je pokazalo u tih 15 godina i svoje lice i svoje naličje.
Samim tim postoji i potreba da se kaže nešto više i o jednom i o drugom - šta je to što naša zemlja ima, koje su to međunarodne konvencije koje smo prihvatili, potpisali, šta je to što smo uradili, a šta nismo, odnosno u čemu bi trebalo napraviti određena poboljšanja ako za to, objektivno, postoji potreba.
Pre svega - nešto o ljudskim pravima. Otkako, što kaže narod, postoji i sveta i veka, postoji borba čoveka za ljudska prava. Sam ili u zajednici sa drugima čovek se stalno borio da proširi taj spektar prava i u tome, objektivno, i uspevao. Da ne pominjemo istoriju borbe čoveka da poboljša i uveća korpus ljudskih prava i ona dokumenta koja su tokom vekova doprinela da se posle Drugog svetskog rata u Organizaciji UN usvoje odgovarajuća dokumenta, koja služe kao pravni okvir za bilo kakvu priču o ljudskim pravima i građanskim slobodama.
Da podsetim - posle Drugog svetskog rata usvojena je Opšta deklaracija o pravima čoveka, Pakt o političkim i građanskim pravima, Pakt o ekonomskim i socijalnim pravima, kao i brojna druga dokumenta kojima je uspostavljen, kako se to obično kaže, koherentan i celovit sistem zaštite prava čoveka, bez obzira na pol, jezik ili veru. To stoji u Povelji UN u glavi 1. član 1.
Regionalne organizacije, kao što su OEBS, Savet Evrope, Organizacija američkih država i druge, takođe su imale objektivno značajnu ulogu u kodifikaciji ljudskih prava. Što se, pak, tiče unutrašnjeg pravnog poretka, ljudska prava i slobode su uključivani u ustavno-pravna akta u meri u kojoj su to dozvoljavali unutrašnji politički odnosi i u zavisnosti, normalno, od opredeljenja vladajućih snaga. U novije vreme odredbe o ljudskim pravima ratifikovanjem i potpisivanjem međunarodnih ugovora bivaju uključene u unutrašnje pravne sisteme država.
Početkom DžDžI veka, sa promenom odnosa snaga u svetu, nestankom bipolarizma, ljudska prava postaju imperativ, najveća vrednost tzv. međunarodne zajednice. Logično je da čoveku treba da budu dostupna sva prava koja se odnose na građanska prava i slobode, ekonomska i socijalna prava, kao i druga prava vezana za životnu sredinu, razvoj i tako dalje. Ljudska prava treba da budu svim ljudima dostupna i svi, logično, treba da ih poštuju.
To bi trebalo, a nije uvek; ljudska prava su objektivno postala predmet političke manipulacije. Zaštita ljudskih prava je postala izgovor za kršenje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, nelegalno i nelegitimno mešanje u unutrašnje odnose država. Takvih pojava je bilo i ranije, a sada ih je mnogo više. Mnogo je teoretičara, boraca za ljudska prava, humanista, i to širom sveta, koji govore o takvim zloupotrebama ljudskih prava.
Ja ću samo pomenuti, između ostalog, i Noama Čomskog koji govori da je Amerika bila šampion posle Drugog svetskog rata u zloupotrebi ljudskih prava, kako on kaže, ljudskih prava kao nejasnog i nestvarnog cilja koji se nameće drugima, a radi jednog vrlo praktičnog cilja - to je ostvarenje američkih strateških interesa.
Postoje brojni primeri u svetu koji govore da zapadne zemlje, predvođene Amerikom, sve ostale zemlje dele na dobre i loše, ne po kriterijumu kvaliteta ljudskih prava ili demokratskih odnosa u zemlji, već samo na osnovu toga da li služe američkim strateškim interesima, za uvoz njihovih proizvoda i za plasman kapitala.
U novije vreme, posle 90-tih godina, zapadne zemlje, uključujući logično Ameriku kao lidera, ignorišu sve svoje unutrašnje probleme i opominju druge kako krše ljudska prava, prava etničkih zajednica, kako se bave svim drugim stvarima....

Narodni poslaniče, ja vas molim da se vratite na temu, imate određeni tekst.....

Recite vi meni, molim vas, tekst koji se ne može menjati, šta je on? On je povod za priču o ljudskim pravima i pravima manjina.