Uvažene kolege poslanici, već na prvi pogled se vidi zašto je tekst predloga ove povelje dostavljen nama poslanicima samo noć pred njegovo razmatranje. Dok se naša javnost mesecima bavila onim tekstom Ustavne povelje, dotle je u tišini pripreman daleko opasniji tekst za vitalne interese srpskog naroda u celini. Tema ljudskih prava je bila uvek interesantna i u prošlosti, a, kao što vidimo na primeru Iraka, interesantna je i danas.
Međutim, moramo se takođe podsetiti da su povodom priče o ugroženosti ljudskih prava Slovenci i Hrvati rasturili našu bivšu zajedničku državu i formirali svoje nacionalne države. Do danas o tome niko više ni slovca da napiše. S druge strane, mi Srbi sve se češće i žešće optužujemo za nameru stvaranja velike Srbije, pa je u svrhu nasilnog dokazivanja ove teze čak i formiran tzv. Haški tribunal. To je sada sasvim očigledno u svetlosti činjenice da se u Ševeningenu danas nalazi, između ostalog, i pet bivših šefova srpskih država.
Šta je sa albanskom vrhuškom? Vrhunski cinizam su najnovije optužnice protiv četvorice Albanaca koji su optuženi za zločine, navodno kršenje ljudskih prava, i sigurno jeste, ali ne nad Srbima, već nad Albancima. Znamo i sami da su Srbi bili najveće žrtve na prostorima bivše SFRJ.
Jesam za poštovanje ljudskih prava, ali se plašim da ova povelja ne znači ništa drugo do stvaranje pravnog okvira za dalje komadanje postojeće države. Želeo bih da budem sasvim precizan - ako je naša država država svih građana koji u njoj žive, pripadnici nacionalnih manjina imaju ista prava kao i svi ostali građani. Ako hoćemo da zaštitimo manjinska prava, onda dajte prvo da ustanovimo i neka prava srpskog naroda u sopstvenoj državi.
To se posebno tiče nas Srba koji još uvek živimo na prostoru Kosova i Metohije, a još više onih nekoliko stotina hiljada proteranih Srba iz naše južne pokrajine, koje svetski moćnici već evo četiri godine lažu da je sve u redu, da nema šta da brinu, osim kada oni zažele da se vrate na svoja vekovna ognjišta. Onda im povratka nema, a o 800.000 prognanih Srba zapadno od Drine da i ne govorimo.
Gde bejahu ti svetski i neki domaći dušebrižnici 1998. godine kada su šiptarske terorističke bande za veoma kratko vreme etnički očistile stotinu naselja na Kosovu i Metohiji, proterujući iz njih Srbe koji su tu vekovima živeli? Umesto da nam pomognu da odbranimo naša ljudska prava, oni nas zasuše bombama, pobiše na hiljade nevinih ljudi, žena i dece i uništiše nam stotinak milijardi dolara imovine koju su stvarale generacije pre nas. Vrhunac tog cinizma je floskula o izmišljenom kosovskom narodu čija smo ljudska i manjinska prava mi, tobož, ugnjetavali i gušili.
Poštovane dame i gospodo, znam da sila boga ne moli i da silom naš neprijatelj može da nam nametne svašta. To ne znači da mi moramo da dajemo svoj doprinos. Zato predlažem da naš stav bude, bez obzira na naše raznolikosti, da njima kažemo doslovce: ispunite, gospodo iz svetskih centara moći, svoje obaveze iz Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Zatim, nemojte nas, gospodo, ucenjivati nekakvim Hagom da bi nam udelili sitniš iz vaših novčanika. Dajte nam umesto toga samo prave pare u znak pokajanja za zločine koje ste nam počinili i još uvek činite. Mi ćemo onda svi izglasati šta bude trebalo, s tim da je od interesa za naš narod i državu. Uvek smo u istoriji pokazivali da na ovim prostorima imamo kao narod najhumaniju dušu.
Zato, dame i gospodo, treba svi jednom javno da kažemo da nismo toliko naivni da nas neko uteruje u zamišljeni zapadni Balkan kao drugorazrednu naciju, krivu za sve što ne valja na ovim prostorima, kao i da nam neko objasni kako će se ova povelja o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda sprovoditi na prostoru Kosova i Metohije.
Od 57 članova ove povelje koja nam je danas ponuđena, našao sam u 28 članova da se krše ljudska i manjinska prava na prostoru Kosova i Metohije. Krši se ljudsko dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti. Zatim, u članu 3. se kaže da je zabranjena svaka neposredna diskriminacija; zar Srbi, Romi, Goranci, Muslimani nisu diskriminisani danas na prostoru Kosova i Metohije?
Ljudska i manjinska prava (kaže se u članu 7.) biće zajamčena međunarodnim pravom. Zašto se to međunarodno pravo ne poštuje na prostoru Kosova i Metohije?
Sudska zaštita i uklanjanje posledica kršenja ljudskih i manjinskih prava (to se pominje u nekoliko članova) - danas se na Kosovu i Metohiji u zatvorima nalaze desetine Srba, koji već četiri godine čekaju na suđenje, a evo, vidimo ovde u pojedinim članovima da se govori o kršenju i nepružanju adekvatne zaštite.
Pravo na život - u članu 11. se kaže da je neprikosnoveno. Pa, zar nama na Kosovu i Metohiji nije ugrožen život? Zatim, neposredna fizička i psihička zaštita - takođe je ugrožen integritet na prostoru Kosova i Metohije.
Zabrana ropstva - u članu 13. se govori o ropstvu. Niko ne da objašnjenje šta je sa 1.300 kidnapovanih i nestalih lica sa prostora Kosova i Metohije, gde se ona nalaze? Ne nalaze li se na prinudnom radu, koji je zabranjen, kao što se kaže u članu 13?
Pravo na slobodu i bezbednost; pravo na slobodu kretanja; na pravično suđenje; pravo na imovinu; u članu 24. se kaže "niko ne sme da uđe u tuđi stan", a sa prostora Kosova i Metohije je proterano preko 250.000 Srba, u čije stanove su ušli Albanci.
Nepoštovanje slobode medija - albanski mediji danas imaju svoje televizijske programe gotovo 24 sata, a Srbi sa prostora Kosova i Metohije imaju samo polusatnu emisiju. Nije li to kršenje prava?
Sloboda udruživanja - formirana je juče zajednica srpskih opština, svi su digli glas iz međunarodne zajednice protiv toga. Zašto nam se i to pravo uskraćuje?
Pravo na slobodu kretanja - o njemu da i ne govorim.
Pravo na rad (u članu 40.) - bez radnog mesta je ostalo 80.000 zaposlenih sa prostora Kosova i Metohije. Ko će njima da garantuje da će ovaj član 40. biti ispoštovan?
Član 42. - socijalna davanja, socijalno osiguranje; zdrava životna sredina o kojoj se govori u članu 46. Niko ne govori o pojačanom oboljenju ljudi na prostoru Kosova i Metohije od karcinoma. Svi znamo da su na prostoru Kosova i Metohije američki bombarderi A-10 bacali osiromašeni uranijum. Ko će ovaj član da ispoštuje sutra?
Sloboda izražavanja nacionalnog identiteta; zabrana diskriminacije, zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje, i da ne govorim dalje. Neko mora da da odgovor na ova pitanja, pre usvajanja Povelje. Hvala.