Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da vas obavestim da kada je Zakon o privatizaciji usvajan u 2001. godini pored Zakonodavnog odbora još su dva odbora razmatrala ovaj zakon pre nego što je on ušao u skupštinsku proceduru. Prvi je bio Odbor za industriju, a drugi Odbor za finansije, naravno i Zakonodavni odbor.
Isti takav postupak je ponovljen prilikom usvajanja ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, s tim što pozdravljam odluku Narodne skupštine da i treći odbor, Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, između ostalog treba da pre razmatranja na Skupštini razmotri ovaj predlog.
Prema tome, ova prvobitna procedura je u potpunosti ispoštovana na isti način kao što je bio slučaj kod usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ovo govorim zbog javnosti i radi istine; takav je bio prethodni postupak, i taj prethodni postupak je u potpunosti ispoštovan i prilikom ulaska ovog zakona u parlament.
Drugo, kada je reč o novčanoj nadoknadi bivšim vlasnicima, mene iznenađuje da poslanik koji je prethodno glasao za rešenje o novčanoj nadoknadi, koje je implementirano u prvobitnom Zakonu o privatizaciji, sada dovodi u pitanje način kompenzacije bivših vlasnika. Mislim da se u tom delu nalazi jedan veliki izvor za tzv. politički populizam, za demagogiju, a u suštini niko od vas nije spreman da izađe i da prenese iskustva drugih zemalja u tranziciji - na koji način su se odnosili prema problemu denacionalizacije.
Vi vrlo dobro znate i mi smo to najmanje stotinu puta objasnili - zašto novčana kompenzacija kod privatizacije preduzeća. Ponavljam - iz tri razloga. Prvo, zbog toga što ta preduzeća po svojoj veličini ne odgovaraju preduzećima koja su bila nacionalizovana 1945. godine ili po bilo kom drugom osnovu oduzeta od bivših vlasnika. Kada nešto nije uporedivo po veličini nemoguće je izvršiti fizički povraćaj.
Drugo, zbog toga što su sva ta preduzeća, ili najveći deo tih preduzeća, danas u ogromnim finansijskim teškoćama. Vraćanje imovine u fizičkom obliku svelo bi se na vraćanje svih finansijskih problema, na prenošenje svih dugova na bivše vlasnike ili njihove naslednike. Da li je to način za ispravljanje istorijske nepravde? (Glasovi: Jeste.)
Da li je vraćanje "Braće Krsmanović", na primer, preduzeća iz Paraćina koje se godinama nalazilo u stečaju, koje godinama nije radilo, sa svim dugovima, bivšim vlasnicima, rešenje za ispravljanje nepravde iz 1945. godine ili bivši vlasnici treba da dobiju ono što su vrednosno imali u momentu nacionalizacije i u momentu oduzimanja imovine? Rešenje ponuđeno kroz novčanu kompenzaciju je automatski u prvobitnom tekstu zakona ispraćeno načinom formiranja fonda za restituciju.
Podsetiću vas, jer su neki od vas to zaboravili, 5% ukupnih prihoda od privatizacije izdvaja se na posebni uplatni račun budžeta Republike Srbije u tzv. Fond za restituciju i tih 5% je danas, dame i gospodo, 15 miliona dolara. Tih 15 miliona dolara se ne koriste ni za koje druge svrhe već će biti iskorišćeni za kompenziranje bivših vlasnika.
Da bismo ušli u taj proces, koji smo, još jednom napominjem, prvi put otvorili donošenjem ovog zakona, prvi put se pominje priča o denacionalizaciji i u Zakonu o privatizaciji, neophodno je definisati postupak; to će biti definisano Zakonom o restituciji, jer nije u pitanju samo nacionalizacija - tu je i konfiskacija, agrarna reforma, eksproprijacija. Zakon o restituciji će definisati postupak nadoknade i između ostalog dokazivanje prava za naslednike bivših vlasnika, ko je taj ko ima pravo da bude novčano obeštećen; i, taj postupak će biti propisan.
Odgovorno tvrdim da Ministarstvo finansija, koje priprema zakon o denacionalizaciji, danonoćno radi na formulisanju jednog koncepta, koji neće biti samo prazno obećanje predizborne priče radi, nego koncepta koji će moći da se realizuje, koncepta koji konstatuje kolika je budžetska snaga Republike Srbije i koliko i kojom dinamikom možemo ući u novčano obeštećenje za drugu oduzetu imovinu.
I, odmah da vam kažem, građevinsko zemljište će biti fizički vraćeno zato što je gradsko građevinsko zemljište i građevinsko zemljište najjednostavnije vratiti, ali princip novčane kompenzacije će ostati kod preduzeća, ostaće kod druge imovine koja je u međuvremenu teretnim poslovima u trgovini promenila više puta svoje vlasnike.
Moram da vam kažem da je kod nas način obeštećenja, fizičkog ili novčanog, mnogo komplikovaniji nego u svim drugim zemljama u tranziciji koje nisu ništa uradile ili su uradile veoma malo na tome. Zašto? Zato što smo mi, gospodo, 50-tih godina predali fabrike radnicima, a zemlju seljacima i samim tim država 2001, 2002. i 2003. godine obeštećuje nešto što je u međuvremenu sistemskim zakonom izašlo iz državnih ruku, upravo ovim principima - fabrike radnicima, zemlja seljacima.
I, da vam kažem - odgovornost jedne države i jedne vlade nije u tome koliko obeća nego da ono što obeća ispuni. Svakako će zakon o denacionalizaciji pružiti mogućnost novčane kompenzacije, pružiće mogućnost vrlo jasne procedure za novčano obeštećenje.
I, još nešto, vi tih primera imate: kada se u privatizaciji pojave hoteli koji nisu promenili svoj oblik i veličinu od 1945. godine, Ministarstvo i agencija te objekte, takva preduzeća stavlja van procesa privatizacije. Pa, tako je, zašto ne priznati. (Komentar iz sale se nije čuo.)
Hotel "Ekscelzior", hotel "Astorija", hotel "Splendid", hoteli po unutrašnjosti Srbije, gde ima uslova za to, zatim hotel "Prag", nisu na listi za privatizaciju, baš zato što su postojali zahtevi bivših vlasnika da se privremeno zaustavi privatizacija do donošenja zakona o denacionalizaciji.
Isto je urađeno sa svim drugim objektima i ugostiteljskim preduzećima; pa, na primer, neka ne brinu bivši vlasnici hotela "Beograd" u okviru preduzeća "Morava" u Čačku, jer taj hotel privatizacijom preduzeća "Morava" nije privatizovan. On je samo dat na korišćenje tom preduzeću, ali nije deo imovine preduzeća koje je privatizovano.
Tako radimo kod svakog slučaja, uprkos mnogim kritikama, a ja još jednom ponavljam: to ima zajedničku notu, a to je jedan politički populizam, to je demagogija koja koristi ovaj teren da bi se blamirao uspešni proces.
Druga stvar, što se tiče novca za lokalnu samoupravu, gospodo, Ministarstvo finansija, tačnije trezor izdvaja direktno za finansiranje lokalne samouprave 5% od prikupljenih prihoda od privatizacije. (Žagor.)