Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, počeću rečima uvaženog ministra: kada kažem privatizacija, mislim investicije. Mi kada kažemo i kada čujemo tranzicija, onda mislimo na privatizaciju.
Pred nama su dopune osnovnog zakona u tranziciji koji u suštini menja postojeći društveni sistem, gde iz sistema dominantne društvenae svojine prelazimo u sistem privatne svojine, odnosno u kapitalistički sistem. Pitanje je na koji način prelazimo i u kom pravnom ambijentu? Da li je taj pravni ambijent dobar, da li su ovo ministarstvo i ova vlada napravili dobar ambijent, siguran ambijent, gde će se potencijalni ulagači i kupci osećati sigurnim?
Mogu vam reći da takav ambijent nije stvoren. Sećam se priča da će odmah u startu doći deset velikih stranih kompanija itd. Nažalost, tih stranih kompanije nema i nisu došle. Vlada se ni jednom nije udostojila da Skupštini podnese izveštaj o svom radu, kako po pitanju privrede ili privatizacije, tranzicije i ostalih reformi.
Malo su reforme zaostale, zapostavljene su malo. Jedine reforme su možda bile po pitanju duvana i asfaltiranja, ali i sada je to nešto zastalo. Kako ćete ohrabriti stranog potencijalnog kupca da dođe u jednu zemlju? Kako ćete ohrabriti narod da investira i ulaže, kada vi uspešne, čuvene doktore pravnih nauka i sudije Ustavnog suda dovodite u zabludu. Kako ćete tek zabludeti i zaludeti investitore i potencijalne ulagače kada ste uspeli da obmanjujete i zaluđujete pomoćnike ministra, a narod da sluđujete.
Jednostavno, kada smo pričali o donošenju zakona, pitao sam uvaženog gospodina ministra, da neće naša privreda otići po principu Hrvatske; da se ne stvore srpski tajkuni, budući vlasnici. Nažalost, sav ovaj proces ide ka tome i stvaraju se tajkuni, odnosno stotinak ili nekoliko stotina ljudi koji će biti vlasnici celokupne privrede Srbije.
To je ono što nije dobro i zato DSS između ostalog ne može da podrži ovaj zakon. Predlagač ovog puta izostavlja obavezu po ekstraprofitu. Znači, nije bitno kako je ko zaradio novac u sivoj, crnoj, beloj ekonomiji, jednostavno dajte pare i dobro ste došli.
Navešću vam konkretan primer, to je možda samo u ovoj zemlji moguće, jer je pre ministar želeo imena; ne znam da li je on direktor, volonter ili šta je, gospodin Svetozar Krstić, direktor Republičkog zavoda za tržište rada, već kupuje dve firme; za sada dve javno, a videćemo da li će ih još više kupovati. Siguran sam da je ministar Vlahović mnogo uspešniji, pametniji i sposobniji od njega, radio je u mnogo boljim firmama i ima više novca, a za sada nije kupio ni jednu firmu.
Prema tome, ne vidim kako neko ko je direktor privatne firme ili vlasnik, ili tako nešto, ujedno i direktor Republičkog zavoda za tržište rada, ujedno i kupuje novac. Dobro, čovek je uvek znao da bude u vladajućim partijama, odnosno u vladajućim koalicijama. Ti transferi se uvek dobro isplate i naplate.
Jednostavno, kada takvu poruku pošaljete kupcima, pošaljete strancima, oni vide, primera radi, u ovoj zemlji se ne poštuje mnogo zakona, čak ni Ustav, i onda nema ni tih investicija.
Kada pominjemo privredu i privatizaciju, uvek se zaboravlja privreda. Stanje naše privrede, ako izuzmemo energetski sektor i poljoprivredu, jeste nikakvo. Industrijske proizvodnje bukvalno skoro da i nema, rasta nema, oživljavanja nema, nema podsticaja i stimulansa.
Uzmimo "Zastavu", "Geneks", koji jedna od minornih stranaka DOS-a drži pod svojom kontrolom; danas ste pročitali da "Geneks" ide u stečaj. Možda se ta stranka bavi trovanjem pacova po srpskim zatvorima, ali srpskom privredom sigurno ne može da upravlja.
Jednu stvar nam je gospodin ministar ostao dužan, a mislim da bi red bio, ako kaže da je privatizacija uspešno išla, da je sve bilo dobro, a nezapaženo je prošla smena na čelu Agencije za privatizaciju. Jednostavno, ako je sve išlo dobro, zašto je gospodin Čupić smenjen, a postavljen je zamenik gospodina Vlahovića.
Ako je gospodin Čupić loše radio, kao što kaže transparentna Vlada, ona bi trebalo da objavi šta je to loše radio, kako, zašto i zašto je smenjen. A nije baš transparentno i nije baš lepo kada ministar svog zamenika postavi za direktora agencije, kojoj sada daje tako velika ovlašćenja, kao što su da prodaje kapital. Znači, agencija prodaje nešto što u suštini nije njeno, izbegava se subjekat privatizacije.
Ne znam da li se izbegava tako zbog nekog neposlušnog menadžmenta, da li je to samo zbog Fabrike šećera u Crvenki, koja nije htela da pristane na privatizaciju budzašto i na prodaju, ili zbog nekih drugih primera. U svakom slučaju, sada se agenciji daju velika ovlašćenja.
Takođe još jedan problem, na šta uvek ukazuje DSS, a to je pitanje prodaje otetog i tuđeg. Ne može se prodavati nacionalizovana imovina, bez tog zakona, bez pravične nadoknade i povraćaja te imovine. To se ne može raditi. Ako se 5% odvaja za nadodknadu bivšim vlasnicima, tim tempom sa 5% narednih 100 godina nećete vratiti imovinu onima kojima je oduzeta.
Na kraju, hteo bih da pitam nešto što nam je ministar obećao kad smo donosili zakon, da će se otvoriti kancelarija Agencije za privatizaciju u Kosovskoj Mitrovici, ne zato da bi se po našem zakonu, što je, čini mi se, diskutabilno, moguće ili nemoguće, sprovodila privatizacija na području Kosova i Metohije, već da bi se imovina države Srbije i srpskih firmi i banaka, koje su mnogo ulagale i mnogo dugova je ostalo srpskoj državi, ta imovina i te relacije zaštitile.
Vi znate, a ja ću vas podsetiti, da UNMIK ne može da raspolaže svojinom, da njegovo nije da vrši tzv. komercijalizaciju proizvodnih kapaciteta na Kosovu i Metohiji. Imate slučaj gde je u EPS-u sa Kosova i Metohije proterano 7.500 radnika, do 1. juna, a preko 7.000 najverovatnije ostaje bez posla. Oni su radili, imali su svoj doprinos u tom EPS-u. Sada od toga nema ništa.
Navešću vam i ostale primere - Trepča. Država Srbija zna ko je na čelu Trepče i kako radi, da sve radi protiv države Srbije, a dugovi Trepče su stotine miliona dolara, ostali su srpskim bankama, Jugobanci, Beogradskoj banci, srpskim kompanijama i uopšte Vladi Srbije. Zna se da se tamo rade kriminalne radnje, da se radi u korist UNMIK-a i Šiptara, a ne radi se u korist Srba.
Ta agencija je obećana, odnosno kancelarija za zaštitu, jer ne može ni (ne razume se) bilo ko da prodaje ono što nije njegovo. Obećana je još pre dve godine, od toga ništa nije bilo. Nadležni državni organi ne mogu da zamajavaju Srbe na Kosovu i Metohiji, da im obećavaju povratak vojske i policije, ali mogu da im omoguće da žive, da im zaštite njihovu, imovinu njihovih firmi i njihove države. Hvala.