Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, verovatno ću reći jeres za neke poslanike u ovoj sali, ali mislim da je izuzetno dobro što nema TV prenosa. Mislim da je krajnje vreme da se mi, kao misleći i odgovorni ljudi, pogotovo u ovom trenutku koji se dogodio i koji je povod ovom našem skupu, među sobom, sami, osvrnemo i razgovaramo o tome šta to sve mi možemo učiniti da se u Srbiji živi bolje, da građanima bude bolje, da porodice imaju mnogo bolju perspektivu nego do sada.
Dosta je toga, što su neke diskusije i pokazale, da svako od nas gradi, ili misli da gradi, neku političku karijeru, neki lični autoritet time što će ovde izaći i samo negirati sve što mu se ne sviđa, a ne reći ono šta želi i objasniti kako to može da se postigne. Nimalo nije lako u ovom trenutku, a ni jednostavno, bilo kome od nas, ko izađe za ovu govornicu.
Povod za ovaj skup ovde je tragičan. Gnusan zločin je ubistvo premijera Zorana Đinđića, i to je u suštini razlog ovog skupa ovde. Oni koji su najavljivali smenu Vlade u svojim predsedničkim kampanjama i govorili - kada budu izabrani odmah će da traže izglasavanje nepoverenja Vladi - nisu imali hrabrosti uopšte sa svojih dvadeset i više poslanika da podnesu zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi i oni takav skup gde bi se govorilo o Vladi nisu ni sazvali.
Mi iz Socijalističke narodne stranke, shvatajući da neki u suštini vuku samo marketinške poteze najavljujući izglasavanje nepoverenja Vladi, pozvali smo sve da se okupimo i da vidimo da li nas uopšte ima 126, pa ako nas ima da objasnimo da nećemo samo smenu Vlade nego hoćemo nove vanredne parlamentarne izbore, jer nismo želeli da jednu zameni druga koja je naglo postala opozicija.
Socijalistička narodna stranka daje punu podršku državnim organima u ovom trenutku na iskorenjivanju mafijaštva i kriminala u ovoj zemlji, a posebno teži da se otkriju počinioci i naročito organizatori gnusnog terorističkog akta, kakav je ubistvo premijera Đinđića. Međutim, istovremeno, želimo da ukažemo da ima pojava da se to vanredno stanje, koje je poželjno samo u ovom smislu koji sam napred izrekao, na neki način dezavuiše i degradira.
Želim da istaknem da smo u Aleksandrovcu doživeli da predsednika Opštinskog odbora Socijalističke narodne stranke privode na četiri sata u MUP, da pretresaju naše prostorije, da konfiskuju letke, da članovima Glavnog odbora naše stranke pretresaju kuće i konfiskuju letke koji su urađeni nekoliko dana pre tragičnog događaja i rasturani pre tog tragičnog događaja i koji se samo odnose na lokalnu problematiku.
Duboko sam svestan da je to lokalna priča, da ona uopšte nema veze ni sa kim u ovoj sali, ali želim da ukažem na to da takvi potezi ne smeju dati šansu nekom drugom, koji je možda i verbalnim nastupima inicirao i motivisao ovakva tragična događanja, da ima razloga da objasni da neke stvari nisu potrebne, a one su realno potrebne.
Što se tiče same Vlade, jasno je da Socijalistička narodna stranka u pogledu vlade ima bitne koncepcijske razlike. Konačno za to postoji parlamentarna scena u svakoj državi, pa i u zemlji Srbiji - da ne mislimo svi politički isto. Koncepcijske razlike su jasne, pre svega u socijalnoj politici, radu i zapošljavanju, u položaju radnika, u načinu procesa privatizacije, naročito su različite kada je u pitanju monetarna politika i ponašanje gospodina Dinkića.
Nadao sam se da ćemo vrlo brzo i njemu izglasati nepoverenje i izabrati novog guvernera i mislim da je to jedan jedini mogući ispravni put. Znači, postoje koncepcijske razlike. Međutim, ovaj trenutak zahteva od nas da se izdignemo iz određenih događanja, zahteva od nas da mi ovde razgovaramo o tome šta i kako dalje činiti.
Što se tiče faktički tehničkog posla i tu razumem kandidata za premijera Srbije, on ni sam nije želeo da stane za ovu govornicu, jer je ovo tehnička stvar, i očekujem da upravo oni koji su glasali vladu premijera Zorana Đinđića, pre svega svih 170 članova DOS-a, ponove svoje glasove ovde i pokažu kontinuitet logičan u tom smislu.
Ovo je tehnička stvar, ali moramo da razgovaramo o današnjici i budućnosti Srbije. Ovde je upućen poziv za stabilnost i mir u Srbiji. Socijalistička narodna stranka taj poziv apsolutno prihvata. Duboko verujem da oni koji su uputili taj poziv ne misle da taj poziv znači apsolutnu podršku vladi koja se trenutno bira i vladajućoj većini u parlamentu. Taj poziv podrazumeva pre svega aktivno uključivanje svih nas da se menja svest građana Srbije, da se u svesti građana Srbije izbrišu ekstremi. Od ekstremnog delovanja nema dobra ni jednom građaninu, ni jednoj porodici. Od ekstremnog delovanja u suštini samo ide zlo.
Mi imamo zadatak i sa ove govornice, i sa bilo koje stolice, u bilo kom studiju, da upućujemo svoje znanje i svoju konstruktivnost, a ne razarajuće poruke i razarajuće informacije, koje samo izazivaju podele u ovoj zemlji. Mi smo, kao narod, u suštini sada u procepu. I ovaj gnusan zločin, i ovo sve što se dogodilo, mora bar u jednom pravcu da poentira i da pozitivno, a to je da shvatimo da moramo zrelije da mislimo.
Svaki političar, svaki čovek koji radi na svom zadatku, to je taj doprinos, a ne apsolutna i bezrezervna podrška Vladi u nekom teškom trenutku, kada je vanredno stanje. Doprinos je u nastupu i odgovornosti svakoga od nas, ako kažemo šta nam se ne sviđa, da odmah moramo da kažemo šta hoćemo i kojim putem može da se ostvari, da damo svoje znanje, svako na svom radnom mestu i tamo gde možemo biti angažovani.
Obaveza Vlade je da sva znanja i u ovoj skupštini maksimalno koristi, da mirne duše ono što je dobro, što je kvalitetno predloženo, podržimo, bez obzira da li smo mi sada uz DOS ili smo protiv DOS-a, a ne samo da negiramo zato što je neko predložio ko nam se ne sviđa.
To sam doživeo u ovoj skupštini od većine, tada 176, da se odbaci zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Odličan zakon, i svi ste znali da je odličan, ali nije valjao što ga je tada predložio predsednik jedne opozicione grupe, a taj zakon je kvalitetan. E, ne smemo više tako da delujemo. Moramo, kada nešto valja, da kažemo pošteno da valja, i ako je Vlada predložila - svaka joj čast, valja.
Ako nešto nije dobro, ima sa znanjem, stručnošću, kvalitetnim pristupom da procenimo šta nije dobro, da za to što nije dobro predložimo izmene, da se borimo za njih, ali je na Vladi i nekoj većini u tom trenutku da prihvati kvalitetna rešenja, a ne da ih odbija samo zato što je neka opoziciona grupa ili opozicioni poslanik predložio.
Jednostavno, mislim da je velika stvar što nema televizijskog prenosa, dajte svi u ovoj sali da shvatimo da je to dobro i da počnemo da govorimo jedni drugima, a ne da govorimo za svoj marketing i ličnu propagandu pred građanima Srbije i da oštrimo građane tamo gde nema potrebe i nema dobra ni za njih, ni za njihove porodice; nego da se ovde okrenemo, da razgovaramo među sobom, da kažemo argumentovano šta mislimo i kojim putem treba ići.
Što se tiče samog današnjeg čina, stvarno očekujem da će ona većina koja je bila , apsolutna, 176, pa mislim i više, koja je izabrala pokojnog premijera Đinđića i njegovu Vladu, apsolutno ostati dosledna, s obzirom pre svega na ovaj trenutak i na sve ono što je bilo, a o radu Vlade mislim da je vreme da se razgovara kada se ta nova vlada izabere. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovani predsedadvajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, prilično je teško govoriti o rezultatima jedne vlade ako novu vladu biramo, ne iz razloga što je stara pala, što je došlo do novih izbora, već zato što je njen premijer tragično ubijen.To je, naravno, jedna strašna stvar za državu koju mi pokušavamo da gradimo.
Ako govorimo o Vladi Republike Srbije, DSS ima o tome jasan stav i više puta ga je iznosila za ovom govornicom, i o rezultatima rada u celini, i u svakom ministarstvu pojedinačno. Poslanici DSS će kroz raspravu o programu i preko analize rada Vlade Republike Srbije iznositi naše primedbe na ono što su pojedini ministri do sada radili u Vladi Republike Srbije. Ovo pogotovo zato što se kaže da ova vlada koja se predlaže nije nova vlada, već da je to stara vlada. Mi smo smatrali da je ovo prilika da dobijemo drugačiju vladu, spremnu da povede računa o sredstvima za ostvarivanje cilja za koji iskreno verujem da je isti kod najvećeg broja poslanika ovde u ovoj sali.
Demokratska stranka Srbije se slaže sa ocenom da su prilike u Srbiji takve da je Srbija u ovom trenutku destabilizovana. Srbija nije destabilizovana samo od prošle srede, Srbija je destabilizovana mnogo duže. Srbija je destabilizovana od kada je ovaj parlament izgubio legitimitet, Srbija je destabilizovana kada je ostala bez svog predsednika i Srbija je destabilizovana zato što se izbori za predsednika odlažu.
Došli smo u situaciju - a to je veoma opasno za državu - da u jednom trenutku nismo imali predsednika države, nemamo ga još uvek, nemamo legitiman parlament i predsednika Vlade. Za jednu ozbiljnu državu, priznaćete, to je jako puno. To je puno i za države koje imaju stabilne institucije, izgrađenu pravnu državu i pravni sistem, a nekmoli za Srbiju u tom pogledu tek u povoju. Zato je jako važno da se učini sve da se prilike u Srbiji stabilizuju, da dođemo do rešenja koje je dobro i omogućiće da se nastavi sa sprovođenjem sistemskih reformi.
Kad kažem sistemskih, tu pre svega mislim na reformu institucija i na donošenje ključnih sistemskih zakona. Ono što je takođe važno za DSS, na šta je ona ukazivala u poslednje dve godine, još od slučaja Gavrilović, to je porast organizovanog kriminala i mafije u Srbiji. Uzvraćeno nam je da u Srbiji nema mafije, da u Srbiji nema organizovanog kriminala, onako kako je to DSS tvrdila da ga ima. Pa šta onda znači, prema navodima, da postoji udruženje, "zemunski klan", koji broji više od 200 pripadnika, kako se kaže, pod oružjem, i koji deluje kao jedna grupa.
Da li to nije organizovani kriminal i da li to nije mafija u onom smislu kako se ona doživljava u pravu. Smatrali smo i upozoravali da su to zasigurno posledice vremena koje je za nama, ali i posledice, po nama, nedovoljnog angažovanja u borbi protiv organizovanog kriminala. Ta borba protiv organizovanog kriminala, moramo da priznamo, nije bila u onoj meri u kojoj je trebalo, nije bilo ni borbe protiv šverca, nije bilo ni borbe protiv mnogih drugih anomalija, a ta borba je ključna za izgradnju stabilne demokratske države.
Isticali smo takođe da je potrebna reorganizacija MUP-a Srbije, da nam je potrebna depolitizacija i reorganizacija. Nešto od reorganizacije smo dobili, ali depolitizaciju MUP-a Srbije svakako nismo dobili. To je ostalo jednako partijski organizovano, kao što je bilo pod Miloševićem; bilo je raznih političkih čistki, neprofesionalnih, bez uključivanja ove skupštine.
Govorili smo o civilnoj kontroli službi bezbednosti i vojske. Te civilne kontrole je bilo, ali su je radili oni koji su to sebi dali za pravo. Radio je nekakav nacionalni savet za bezbednost. Civilnu kontrolu nije vršila, onako kako je to poznato u međunarodnom pravu, Skupština Republike Srbije i nadležni odbor. Skupština Republike Srbije je uvek bila poslednja obaveštavana o onome što se događa u MUP-u, a isključivu tapiju na rad MUP-a, i uopšte, svih službi bezbednosti, imala je Vlada Republike Srbije.
Došli smo u situaciju da država bude destabilizovana i da sva vlast, i zakonodavna, bude koncentrisana u rukama Vlade Republike Srbije. Dugo vremena nismo imali Ustavni sud Republike Srbije, dugo već nemamo predsednika, a videćemo koliko ga vremena nećemo imati. Sve to govori u prilog našoj tvrdnji da je Srbija kao država i pre ovoga bila jako destabilizovana, gde je bilo dosta organizovanog kriminala, da je Srbija propustila priliku da se sa kriminalom obračuna onda kada je mogla, da je propustila priliku da prekine švercerske kanale duvana, narkotika i svega ostalog, i da se pred nama nalazi jako veliki posao.
Ovo je prilika da se podvuče crta iza nečega što je radila Vlada Republike Srbije. Mi izveštaj od Vlade o njenom radu nismo dobijali, ali je ovo prilika da se podvuče crta i da novi kandidat za predsednika Vlade - bez obzira što on kaže da ovo nije nova Vlada, već da se nastavlja tamo gde se stalo - kaže šta je to što je u Srbiji urađeno i da iz ovog ekspozea, koji nam je dostavljen, vidimo šta se otprilike planira da uradi. Ovo je prilika da se podvuče crta i u radu svakog ministarstva, da se vidi kako je i šta se radilo.
Govorio sam o tome da treba da se preispitaju sredstva koja su korišćena da se postigne cilj koji je za najveći deo poslanika u ovoj skupštini isti. Treba da vidimo da li su sva sredstva dobra, da li je bilo zloupotrebe sredstava i da li su nekada sredstva postala sama sebi cilj. Da li je vanredno stanje pravo sredstvo za ono što želi da se postigne? Da li je vanredno stanje u obimu koji je širi od onoga o čemu se ovde govori, a to je borba protiv organizovanog kriminala i hvatanja počinilaca, da li je to sredstvo da se postigne cilj.
Da li je zabrana protoka informacija sredstvo da se postigne cilj koji ste vi proklamovali? Da li je produbljivanje atmosfere straha sredstvo da se postigne cilj koji ste vi proklamovali? Da li su to sredstva da se postigne izgradnja jednog demokratskog, slobodnog društva i pravne države?
Ja lično i Demokratska stranka Srbije smatramo da to nisu dobra sredstva i da od sredstava koja su korišćena u prethodnom vremenu treba odustati.
Demokratska stranka Srbije, kao što sam rekao, iznosila je puno primedbi i nije se slagala sa radom Vlade Republike Srbije; samim istupanjem avgusta 2001. godine iz Vlade Republike Srbije može da se kaže da je podršku toj vladi uskratila. Ključni razlog za istupanje iz Vlade 2001. godine je bio odsustvo borbe protiv organizovanog kriminala. Ako je neko u predsedničkoj kampanji i do tada insistirao na borbi protiv organizovanog kriminala, to je bila Demokratska stranka Srbije; mi smo smatrali da je ključna stvar za izgradnju demokratske i pravne države, jakih institucija, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Toga nije bilo, na našu veliku žalost. Da li je ovo jedna od tih posledica, sami možete da prosudite, ali činjenica je da toga nije bilo i da je nestabilnost koju imamo u ovom trenutku u društvu, nešto što je jako loše i što razara same temelje i osnov ovog društva.
Mi moramo da sagledamo i da vidimo kuda i kako ćemo da idemo. Da li je ovo pravi put i da li su ovo prava sredstva? Demokratska stranka Srbije smatra, i predložila je, da je koncentraciona vlada možda sredstvo da se stabilizuju prilike u zemlji, da se okupe svi oni koji žele dobro državi i građanima i da kažu - ovo su sredstva koja moramo da koristimo, ili - ovo su sredstva koja bi bilo najcelishodnije upotrebiti u ovom trenutku.
Mi smatramo da ovo nije pravi put i Demokratska stranka Srbije neće podržati izbor nove Vlade Srbije, predsednika Vlade Živkovića, potpredsednika i ministara koji su predloženi. Smatramo da rezultati ni prethodne Vlade nisu bili zadovoljavajući; ako je ovo nastavak postojećeg, smatramo da to nije adekvatno i da neće puno toga dobrog doneti Srbiji. Ali očekujemo da se namere iskazane u borbi protiv organizovanog kriminala i proklamovani ciljevi vanrednog stanja ostvare u onoj meri u kojoj se neće ograničavati prava građana i pravo na političko delovanje, u kojoj vanredno stanje neće postati samo sebi cilj i sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima i zatvaranje protoka informacija.
U tom smislu Demokratska stranka Srbije, kao što sam rekao prilikom rasprave o ovoj tački dnevnog reda, izneće primedbe na rad ministarstava i razloge zašto ne može da podrži iste ljude koji su dve godine i više na vlasti u Srbiji da ponovo obavljaju te poslove, jer smatramo da će to ostaviti pugubne posledice po građane Srbije.

Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika. Po prijavama za reč u raspravi o izboru Vlade Republike Srbije prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Zoran R. Anđelković.

U periodu kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje mi, narodni poslanici, imamo danas na dnevnom redu izbor nove vlade. Vanredno stanje nije odraz pravog, realnog stanja u Srbiji, niti stanja među građanima Srbije. Ono je više odraz unutrašnjeg stanja vladajuće koalicije i sama činjenica da se to unutrašnje stanje odražava kao nametnuta volja većine, koju trenutno ima DOS u Skupštini, dovodi do razmišljanja svakog pametnog, normalnog čoveka dokle će trajati takvo i to nametanje volje.
Po najavama koje čujemo od vladajuće koalicije to će trajati do kraja aprila. Ljudi, da li vi shvatate da izborom ove nove vlade svakom iole demokratski orijentisanom treba da je jasno da tog trenutka prestaju vanredne mere. Vanredno stanje koje ste preduzeli u Srbiji jednostavno je stavilo van snage sve zvanične institucije. Imamo samo jednu instituciju koja funkcioniše, to je institucija policije. A kada funkcioniše ta institucija kao zaštitna mera jedne države onda nemamo ni pravosuđe, ni parlament, onda nemamo ni "d" od demokratije.
Za srpske radikale je iznenađujuće što novi kandidat za mandatara, predlažući stari sastav Vlade, ni jednog trenutka nije našao za shodno da se kritički ili samokritički, bolje rečeno, osvrne na sve ovo što se događalo u Srbiji. Kada je u pitanju kritika, onda treba u izveštaju o prethodnom radu Vlade da se osvrnete i da vidite gde je napravljena greška, da saopštite ovom parlamentu - napravljena je greška u radu u prethodnom periodu tu i tu; mi, ne po sastavu novi, nego po novom mandataru, želimo da ispravimo tu grešku; tražimo podršku većine u ovom parlamentu. To bi bilo nešto što bi obećavalo da će u narednom periodu u ovoj Srbiji ipak doći na neki način demokratija.
Ne, gospodo, vi podnoseći izveštaj uporno tvrdite kako je prethodni period bio dobar period, kako je Vlada radila, kako su se ministri personalno toliko zalagali da evo i jedan ministar danas, kako reče novi kandidat za mandatara, potpisuje neki ugovor sa Holanđanima o nekim milionima evra. Čemu to služi? Da se zavaravamo. Bez TV prenosa nema toliki marketing, osim ako mislite da će vam večeras to Radio televizija Srbije marketinški iskoristiti.
Gospodo, ako ništa drugo, onda je trebalo da iskoristite ovu priliku da se osvrnete na rad Ministarstva unutrašnjih poslova. Predlogom ili nastavkom kontinuiteta ličnosti koja je do sada bila na toj funkciji vi priznajete da ste nemoćni u borbi koju najavljujete protiv kriminala. Logika stvari govori, ako se desilo ubistvo predsednika Vlade u ovoj državi onda bi, ako ništa drugo, iz moralnih pobuda ili razloga ministar unutrašnjih poslova trebalo da ponudi svoju ostavku. Ako je već ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije to uradio, onda bi trebalo i savezni ministar to da uradi. Savezni ministar sada se predlaže za novog mandatara. Nemamo ništa protiv, ali bar taj čin da smo videli, tu volju, tu želju.
Ne, republički ministar i dalje preti da će hapsiti, da će likvidirati. Tom istom republičkom ministru pre izvesnog vremena ubijen je jedan od prvih saradnika, a rekao je preoraće i zemlju i nebo i naći će ubicu; nije ga našao. Sada preti da će hapsiti i likvidirati. Pri ovakvom korišćenju zaštitnih mera, gospodo, jednostavno ne može niko da povuče liniju između obračuna protiv kriminala koji najavljujete i obračun protiv političkih ili pretpostavljenih političkih protivnika.
Tu liniju ne možete da povučete. To smo čuli iz reči kandidata za novog predsednika Vlade. On je upozorio opoziciju šta treba da radi u narednom periodu, kako smo shvatili mi srpski radikali, ne u periodu dok vladaju ove vanredne mere i vanredno stanje u Srbiji, nego u narednom periodu do isteka punog mandata ove vlade, opozicija mora da bude kooperativna, mora da sluša, jer će svojim nečinjenjem ili činjenjem biti direktno proglašena za krivca od ove vlade.
Gospodo, vodite računa, ovo je prekretnica za Srbiju, ovo je trenutak kada morate malo i samokritički da se osvrnete. Ni jednu jedinu reč niste izgovorili o svojoj kooperativnosti sa Haškim tribunalom. Setite se, gospodo, koliko smo vas mi, srpski radikali, upozoravali, nemojte to da činite, nemojte protivzakonito, protivustavno da hapsite Srbe po Srbiji i da ih odvodite u Hag. Smejete se i seirite, kako vi to kažete, kada neki Srbin ode u Hag, a vi srećni, zato što vam je MMF obećao novu pomoć. Te pomoći više nema.
Pomoći možemo sami sebi u Srbiji. Okrenimo se sami sebi, a vas upozoravamo, ova inicijativa srpskih radikala za pokretanje odgovornosti Vlade je od maja meseca 2002. godine, od 21. maja tačnije rečeno. Pogledajte na šta smo vas upozoravali i videćete gde su uzroci i razlozi svega ovoga što se desilo u prethodnom periodu.

Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković, a posle njega narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Dame i gospodo, naravno da bi nam bilo drže da o Vladi Republike Srbije razgovaramo u nekom drugom vremenu, u nekom drugom danu ili 10-tak dana ranije, a ne danas. Atmosfera stvorena činjenicom da je izvršen zločin nad predsednikom Vlade, sasvim sigurno umnogome utiče na mogućnost da se o rezultatima rada Vlade u prethodne dve godine na mnogo studiozniji način razgovara. Bez obzira koliko to svi mi činili, napor da se od toga sklonimo ili da posmatramo realan život, a život ide dalje, ipak činjenica da je izvršeno ubistovo, to ostaje kao normalna situacija i svi to imamo u vidu.
SPS 10 dana ranije ili nešto pre 10 dana na sednici Glavnog odbora je pokrenula inicijativu za smenu Republičke vlade. Inicijativa za smenu Republičke vlade je, naravno, rezultat jedne ukupne, sveobuhvatne analize rada svih ministarstava i Vlade u celini. Ona se nije odnosila na rad predsednika Vlade, nego Vlade u celini, svakog ministarstva ponaosob.
Polazeći upravo od te inicijative i stavova u njoj za promenu Vlade, imajući u vidu da je mandatar ovde predložio isti stastav Vlade, pa prema tome i isti program, iste ministre i iste ljude zbog kojih smo pokrenuli inicijativu za promenu ove vlade, logično je da SPS ne može podržati tu Vladu. Nije reč o mandataru, nego smatramo da taj projekat nije dao rezultate potrebne u ovom trenutku Srbiji.
Naravno, a da nije toga, ligično je da DOS obezbedi većinu za izbor svoje Vlade. Ako toga nema, onda nije vladajuća većina, pa nije ni očekivano da razmišljamo drugačije nego da ne glasamo za izbor ove vlade.
Međutim, danas kad razgovaramo o novom manataru, a o istoj Vladi, objektivno razgovaramo u otežanim uslovima. Ne to zato što nema TV prenosa, nego razgovaramo ipak u uslovima vanrednog stanja. Razgovaramo ipak u uslovima kada svaka reč može biti na različiti način merena i kada se vanredno stanje objektivno na terenu različito odnosi za različite političke partije i političke subjekte.
Vidite, ovih dana su na primer izborne kampanje u Srbiji. Negde su odloženi, a negde su ostali. DOS sprovodi izborne kampanje, organizuje skupove, a opozicione partije to ne smeju jer mogu biti zabranjene zbog toga. Sada sam dobio dopis iz Bele Crkve gde su tri pripadnika DOS-a, zajedno sa naoružanim policajcem, upali u prostorije SPS-a i preuzeli prostorije SPS-a. Da li je to korišćenje vanrednog stanja?
Da li to može u ovim uslovima u kojima se nalazimo? Da li je onda vanredno stanje zato uvedeno? Da li je uvedeno vanredno stanje da bi se rešilo pitanje pronalaženja ubica i kriminalaca ili da bi se zloupotrebilo vanredno stanje za obračun sa političkim protivnicima. Mi hoćemo da verujemo da je ovo prvo, da je vanredno stanje da bi se došlo do ubica, da bi se rešio zločin. Ne samo ovaj, nego svaki drugi zločin.
Ukoliko je ovo drugo, onda ovaj parlament više nema snagu da funkcioniše. Ako je vanredno stanje uvedeno zbog pronalaženja ubica, onda danas, kada se formira ova vlada, vanredno stanje ne treba da postoji. Nema više nikakvih razloga za to.
Vlada je formirana ili će se formirati danas, počinje da funkcioniše i moraju se poštovati i drugi zakoni usvojeni u ovom parlamentu i koji su u skladu sa nekim evropskim standardima. Ne može se, zato što želimo svakog poslednjeg kriminalca da nađemo u Srbiji, pričati o tome da će vanredno stanje biti mesec, dva naredna i da svako onaj ko radi neki posao razmišlja o tome da li sme ili ne sme da radi.
Videćete na kraju meseca šta je u privredi proizvelo vanredno stanje, koliko privrednika putuje, koliko privrednika radi, koliko privreda preuzima neke mere da bi funkcionisala i normalno radila. To će se odraziti na kraju meseca. Zato mi kao SPS, uz sve pozive na uzdržanost - a slažem se da je ovo lakše govoriti danas kada je zatvorena sednica, nego da je otvorena, ovo ne bih rekao da je otvorena sednica - i u ovim uslovima u kojima se Srbija nalazi, kada je predsednik Vlade ubijen (a to nije gubitak, i to smo više puta rekli, samo za porodicu, nego i za državu; u svakoj državi kada se ubije predsednik Vlade, bez obzira da li bili pozicija ili opozicija, to je gubitak i to nije sporno), imamo obaveze da zatražimo da se i o ovome razmišlja i kada se formira Vlada da se prekine sa vanrednim stanjem. Nema nikakvih razloga za to.
Kada smo predlagali Vladu narodnog jedinstva ili zajedničku Vladu to se različito komentarisalo, naravno zbog izbora itd. Dobro, ako želimo vanredno stanje da traje mesec dana, onda je potreba da danas formiramo Vladu narodnog jedinstva koja će trajati mesec dana, pa neka se posle formira Vlada od parlamentarne većine, ako nećete izbore ili ako ima dovoljno parlamentarne većine za tu vlast. Neka sve političke partije koje su dobile poverenje građana u vanrednom stanju obezbeđuju funkcionisanje vlasti. To je logično, u svakoj državi bi to bilo logično, ili ukinimo vanredno stanje.
Zašto smo još protiv izbora ove vlade? Danas smo dobili papir po kome je jedan broj poslanika podneo ostavku i to se konstatuje kao normalna stvar po članu 88. tačka 1. stav 2. itd, to je u redu. Međutim, postoji jedan problem, SPS je inicirala jedan broj ostavki svojih poslanika koji više nisu poslanici ili nisu više članovi SPS-a, ali to ne dolazi na dnevni red ove skupštine. Da li to znači da neki poslanici, potrebni vladajućem delu režima DOS-a, kada podnesu ostavke, oni nisu podneli ostavke, ostaju da sede u klupama i drže nam predavanja malopre ovde.
Kada neki treba da odu iz neke druge stranke, zbog drugih razloga, odmah dobijemo njihove ostavke. Naravno da treba i jedini i drugi da odu. To nije pitanje parlamenta već izvršne vlasti. Izvršna vlast radi na tome da se ovde promeni odnos snaga u parlamentu i zadržavaju se poslanici koji nisu poslanici, a pošto je ta izvršna vlast ista koja je sada, naravno, samo zbog toga ne bismo mogli da podržimo ovu vladu, a to je ista Vlada koja je bila juče.
Da bi Vlada mogla da funkcioniše, ona mora da pomogne da i parlament funkcioniše normalno, ili bolje reći da parlament odražava odnos snaga na terenu, kakav je bio u decembru 2000. godine, kada je reč o političkim partijama. Sem, naravno, ukoliko neki zasluže da ne budu više poslanici ili da ne budu parlamentarne partije, i to je moguće. To nije sporno, ali mora biti dovoljno argumenata za to.
Kada je reč uopšte o Zakonu o privatizaciji, ovde je mandatar govorio o potrebi pretvaranja društvene u privatnu svojinu, moram da vam kažem da to nije sporno. Čak mislim da to uopšte nije sporno ovde u parlamentu, i to ni kod jedne političke partije, ni kod jednog poslaničkog kluba, ni kod jednog političkog subjekta koji se nalazi u parlamentu.
SPS smatra da ima potrebe, da su tu i obaveze koje teraju na brzu privatizaciju i transformaciju. Pitanje je kako, gde su ta prava radnika, gde su uticaji radnika, šta se radi sa tenderima, koja se to preduzeća privatizuju, po kojoj ceni, koji to pojedinci i koji ljudi kupuju ta preduzeća i da li se neće desiti na kraju ovog procesa transformacije da pet ili šest pojedinaca budu vlasnici 70% onih preduzeća koja su prodata, uslovno rečeno prodata.
Sada već vidimo da su neki ljudi iz vlasti na značajnim funkcijama u javnim preduzećima kupili po nekoliko tih preduzeća, kao što je direktor za tržište rada. O tome je reč. Niko ovde u Skupštini, u to sam ubeđen, pa prema tome ni SPS, niko nije protiv privatizacije. Naprotiv, mi smo za privatizaciju, ubrzanu, ali koja podrazumeva i prava radnika i poštovanje nekih normi normalnog ponašanja.
Ovde je već govoreno i o potrebi zdravstva; znate, uzmimo samo taj podatak da se za dve i po godine od dolaska ove vlade od 60 dolara, koliko je izdvajano za zdravstvo, sada faktički izdvaja u ovoj godini 32 dolara po stanovniku za ulaganje i rezultat u zdravstvenim ustanovama se jasno vidi. Leče se samo oni u bolnicama, a ne oni koji su bolesni i smatraju za potrebno da treba da idu da se pregledaju.
Prema tome, mi jesmo za besplatno zdravstveno osiguranje, mi jesmo za dobre uslove u zdravstvenim ustanovama, ali nažalost sadašnja situacija je potpuno drugačija i nastala je kao rezultat rada Vlade koji je u toj oblasti dao ono što je dao na tim prostorima.
Naravno, da ne govorim o stanju u poljoprivredi, da ne bih oduzeo suviše vremena mojim drugovima; znate, u poljoprivredi ne postoji poljoprivredni proizvod koji ima istu cenu kao što je imao 2000. godine. Neko će reći, pa dobro, treba da bude veća. Ne, ne postoji poljoprivredni proizvod koji nije jeftiniji od 50 do 150% na tržištu. Uzmite bilo šta, krompir, kukuruz, malinu, kupinu, a čućemo valjda od naših drugova koliko je malina ili kupina vredela pre dve godine, a koliko vredi sada, a to ti dobro znaš.
Prema tome, to je rezultat Ministarstva za poljoprivredu, gospodina Veselinova, koga sada ovde nema i kako da podržimo tog ministra koji je prepolovio prihode jednog seljačkog domaćinstva, ukinuo razne dotacije poljoprivrednih proizvoda, da ne govorimo o subvencijama, o nafti, i sada treba isti taj ministar da nastavi dalje, iako krompir koji je pre dve godine vredeo 10 dinara sada vredi tri dinara, da se podrži u ovoj vladi.
Znači, nije pitanje koncepta, ovde je pitanje personalnih rešenja u samim ministarstvima i povlačenje poteza, a te poteze su povlačili određeni ministri u ove dve godine koje su iza nas, zbog čega mi imamo takve kritike i smatramo da ovu vladu ne možemo da podržimo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Sve je teže, sve je manje razloga javljati se za reč u ovom organu Republike Srbije, budući da je on i nelegitiman i u nelegalnom sastavu, da nije postao za ove dve godine, kao što nije bio ni do pre dve godine, mesto na kome bi se vodila debata. Ovde naravno znate svi, pa naravno znam i ja, to samo konstatujem, vode se razgovori gluvih. To što se u ovoj skupštini vode razgovori gluvih, dovelo je državu do ovog stanja u kome se danas nalazimo.

Danas, gospodo, mislim na vas koji ste predloženi u sastav nove Republičke vlade, na vama je puna i isključiva odgovornost za stanje u koje ste građane ove države doveli. Nećemo se složiti u oceni tog stanja, pa ćete vi sa ponosom reći da će ovo biti vlada kontinuiteta. Da li je to dobra ili loša vest za Srbiju? Prema svemu onome što smo govorili o radu Republičke vlade...

Molim predsedavajuću da poštuje Poslovnik i opomene poslanike koji dobacuju sa mesta (galama); hvala na intervenciji.

...što smo ocenjivali kao stanje u državi danas, za DSS je izjašnjenje mandatara, gospodina Živkovića, da će stara, nova vlada nastaviti da radi na isti način, prema istim principima, istim metodama, sa istim ciljevima, loša vest za Srbiju.

Dakle, gospodo, dokle god ne uvidite da se država nalazi u dramatičnoj krizi, u nečemu što može biti prejaka reč, ali čini mi se da dosta blisko opisuje stanje u državi, dok ne uvidite da se nalazi u stanju haosa, jedna loša vest će sustizati drugu.

Ponašate se kao da se zapravo ništa ne dešava, kao da rešavate neke svoje lične probleme, a ne probleme u koje ste državu i građane ove države doveli. Tako i tražite izlaz, a razumem strah, strah i za život, strah od gubitka vlasti, sve su to normalni ljudski strahovi, ali ne razumem toliko odbijanje da se suočite sa realnošću u kojoj se država nalazi.

Kao da slušam i danas ovde Slobodana Miloševića - nemam nameru ništa da menjam. Tako i mandatar ponavlja - nemamo nameru ništa da menjamo. Sve će biti kao što je bilo. Do pre mesec-dva dana, kada smo govorili da se država nalazi u političkoj krizi, zatim u društvenoj krizi, kada smo upozoravali šta je potrebno učiniti, kada smo iznosili predloge, odgovor sa ovog istog mesta gde danas čujemo da se period krize završava, bio je - nema nikakve krize, kakva kriza, o čemu vi pričate, Vlada je stabilna.

Kao da je Vlada država, građani, a Vlada jeste sita, a građani su gladni. Vlada može imati ovde 126, ali među građanima nema 126. U državi je kriza, a Vlada može da radi i mesec-dva, tri, samo će posledice biti za državu lošije.

Govorim o staroj vladi, jer će ona nastaviti da radi, sa jednim logičnim osveženjem u liku gospodina Živkovića, gospodina Jovanovića, koji će svakako dati veoma značajan doprinos kontinuitetu rada te vlade, što su dosadašnjim radom i angažovanjem već pokazali.

Ti sami predlozi ni u čemu ne mogu biti sporni, nesumnjivo je da su potpuno u skladu sa proklamovanim kontinuitetom. Šta će predstavljati taj kontinuitet. To će biti kontinuitet neustavnog rada Vlade, kršenja Ustava, nezakonitog, neodgovornog rada Vlade, kontinuitet destruktivne politike, a u suštini, što smo mesecima do sada govorili, kontinuitet stvarno antireformskog delovanja Vlade. U tom pogledu će budući mandatar, ukoliko bude izabran, kao i potpredsednik Republičke Vlade, gospodin Jovanović, dati pun doprinos.

Znamo kakvo je zatečeno stanje u Srbiji. Ako za DSS to odavno nije tema, mi o davno pobeđenim političkim protivnicima nemamo razloga da svakodnevno govorimo, onda govorimo o tome kakvo je stanje danas, kakvo stanje ova staro - nova vlada nasleđuje od same sebe. Institucije su razorene, počevši od ove, pa do svih ostalih.

Da li treba govoriti o stanju u pravosuđu i činjenici da sudovi danas zapravo ne funkcionišu, a predmeti se gomilaju? Umesto vladavine prava, imamo borbu nekih političkih stranaka i kriminalaca ko će zapravo biti vlast u Srbiji. Privreda je u kolapsu, proizvodnja nedovoljno raste u jednom mesecu ili stagnira u celini u odnosu na isti period protekle godine.

Direktnih stranih investicija je neuporedivo manje nego što je neophodno, manje nego što je planirano, a tek ih sad, po logici stvari, u periodu vanrednog stanja, u ovakvom stanju u državi, potpuno prirodno ne može ni biti. Koji će strani investitor doći da investira u ovu državu? Doći će nešto kupaca. Ne sumnjam uopšte da će biti prodate i fabrike duvana i da će tu leći sve odgovarajuće provizije, da će ta cena biti niža nego što je potrebno. Naravno, to će biti logično zbog toga što investitori ukalkulišu i rizik sa kojim u određene investicije i ulaze.

(Dobacivanje iz sale.)