PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.03.2003.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Deset je minuta. Da li koristite i sledećih 10 minuta?

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Da, još ću govoriti. Koristili smo isključivo politička sredstva, dozvoljena politička sredstva političke borbe. Nikada nismo prezali od toga da vam u lice kažemo ono što mislimo. To, da li ste hteli da slušate ili niste, možete da analizirate ako se okrenete malo u prošlost i da vidite da li smo bili dobronamerni ili zlonamerni; zbog toga i sada govorimo o onome što je ovde u nazoviekspozeu izneo budući premijer Zoran Živković.
Nažalost nismo dobili pisani materijal, a zaista je trbalo da dobijemo bar pisani materijal, iako ništa novo nismo čuli, sem o tome da se u Srbiji živi bolje, da će se živeti bolje, da će standard biti veći, da su penzije istina male i nedovoljne, ali su redovne, a biće još manje i još neredovnije ako budemo ovde izglasali onaj zakon koji je trenutno u proceduri, o pezijskom i invalidskom osiguranju; i prioritet Vlade je integracija sa Evropom i u Evropu, bez obzira na ustupke i na uslove koji nam se postavljaju.
Nismo čuli ništa novo, za nas je to ista ona Vlada koja je u januaru 2000. godine ovde dobila podršku većine, uključujući i podršku DSS-a. Danas neće dobiti, kao ni onda, podršku poslanika SRS. To mislim i da ova vlada i poslanička većina naravno i ne očekuju, ali naše je legitimno pravo da kažemo i koji su to razlozi za takav naš stav.
Stalno se govori o nekim reformama, pa se i danas kandidat za premijera dotakao reformi u zdravstvu i obrazovanju, ne rekavši nam šta to predstavlja. Verovatno se misli da je politički profitabilno da se govori o reformama. Svi žele neke promene. Reforme mogu da budu nabolje, mogu da budu i nagore. Pretpostavljam da svi želimo da one krenu nabolje.
Nismo ovde čuli koji su to putevi i koje će to mere ova vlada preduzeti, da bi u ovim veoma važnim sferama društvenog života bilo bolje.
Za Vladu u kojoj je Dušan Mihajlović, da ima i malo obraza, podneo bi ostavku odmah nakon ubistva premijera, jer šta da misle obični građani o svojoj bezbednosti i kako da budu bezbedni, ukoliko ne mogu najviši državni funkcioneri da budu bezbedni, i mi ne možemo da glasamo.
Za Vladu u kojoj je Gašo Knežević, koji nam opet neku novu Šuvarevu osnovnu školu priprema, ne možemo zaista da glasamo. Personalni sastav ove vlade, o njoj smo govorili 2001. godine, tu su i svi nedostaci tih kandidata, za ministre smo tada izneli, a za ove dve godine pokazalo se da smo apsolutno bili u pravu.
Sve projekte koje je Vlada dostavila Narodnoj skupštini, sve zakone na kojima su radili i ministar Vlahović, ministar za rad, ministar Pitić, da ne govorim o ministru Veselinovu koji nije radio ništa, zaista SRS i poslanici SRS neće moći da podrže, a želimo vam naravno da uspete da Srbiju konačno dovedete do nekog boljeg puta i da je povedete boljim putem.
To govorimo u želji da zaista ovom narodnu jednom svane, ali i ovog puta izražavamo sumnju da to može da se desi sa vama. Zato je bilo mnogo pametnije da niste zaustavljali izbor predsednika Republike, jer je potpuno neizvesno hoće li se taj ustav Republike Srbije ikada doneti, onako kako ga vi zamišljate, u nekom roku koji bi bio normalan za ovaj parlament i bilo bi najpametnije u smislu smirivanja političkih tenzija raspisati nove parlamentarne izbore.
Desila se preraspodela snaga u Srbiji, sa tim moramo svi da se pomirimo, ma koliko da vam se to sviđa ili da vam se ne sviđa, ali izbori bi značili spuštanje tenzija, došli bi u ovaj parlament neki drugi, možda neki od nas u ovom ili u onom broju, a narod bi znao kako da proceni, kako da podeli karte na izborima i da nas natera na kompromisnije i drugačije razmišljanje, a sve u cilju zaista stabilizacije stanja u državi, ne bi li već jednom odahnuli posle ovoliko godina teškog stanja u državi. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, poslanička grupa SPS.
Da li se još neko javlja posle njega?
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodo ministri, gospodine Živkoviću, Socijalistička partija Srbije je najoštrije osudila ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Demokratske stranke gospodina Zorana Đinđića, uz zahtev državnim organima da se krivci nađu i kazne. Telegrame saučešća Socijalistička partija Srbije je poslala i porodici gospodina Đinđića, Vladi Republike Srbije i Demokratskoj stranci.
Zbog tog tragičnog događaja Skupština danas razmatra tačku dnevnog reda - izbor predsednika, potpredsednika i ministara u vladi Republike Srbije, na predlog poslaničke grupe DOS.
Socijalistička partija Srbije smatra da bi formiranje prelazne vlade od svih relevantnih političkih faktora u Republici bilo bolje rešenje, jer bi se pre obezbedila politička stabilnost i sigurnost građana, što je Srbiji danas najpotrebnije radi prevazilaženja teške situacije u kojoj se zemlja nalazi i čime bi se stvorili uslovi za raspisivanje izbora.
DOS ima drugi politički koncept i to je njegovo pravo.
U svakom slučaju izborom vlade po predlogu DOS-a ili neke druge republičke vlade stvaraju se uslovi da se ukine vanredno stanje, da se normalizuje rad državnih organa i institucija i stanje u zemlji.
Vanredno stanje otvara mnogo prostora za eventualne zloupotrebe političkih protivnika. Sticajem okolnosti, potvrda ovoga jeste informacija koju smo dobili da je jutros baš u Beloj Crkvi lokalni DOS upao u prostorije SPS-a, mada je to zanimljivo, s obzirom da je Gordana pomenula upad policije, ali mi smo dobili informaciju da je lokalni DOS upao u prostorije SPS-a, što je možda i uslovljeno baš tim vanrednim stanjem i potrebom da se neki unutrašnji odnosi reše, a potvrđuje opasnost trajanja vanrednog stanja.
Vanredno stanje je suvišno i zbog toga što oko borbe protiv kriminala vlada najveći konsenzus političkih stranaka, mislim svih, među kojima naravno i SPS.
Socijalistička partija Srbije, kao partija opozicije, neće glasati za izbor Vlade Republike Srbije na predlog DOS-a iz razloga koje smo javno saopštili u inicijativi Glavnog odbora za smenu Republičke vlade.
Na opštem planu, SPS neće glasati za predloženu vladu iz dva razloga: jedan je koncepcijski, a drugi je personalni. Koncepcijski je sadržan u programu, predložena vlada, kao što smo čuli od gospodina Živkovića, neće doneti ništa novo. Po našem mišljenju, dosadašnji rad Vlade Republike Srbije je bio negativan. Brojni pokazatelji to potvrđuju i mi nemamo razloga da verujemo da će budući rad biti bolji.
Personalno, promene u sadašnjoj Vladi su minimalne. Jedna je uslovljena tragičnim događajem, a drugu posmatramo kao izraz potreba Demokratske stranke i odnosa unutar DOS-a.
Na pojedinačnom planu postoje brojni razlozi zašto SPS neće podržati predloženu vladu Republike Srbije, a pomenuću samo neke.
Prvo, političke i društvene prilike u Srbiji u protekle dve i po godine suštinski su se pogoršale. Vlada Republike Srbije nije ispunila izborna obećanja. Njen učinak za političku, ekonomsku i socijalnu sigurnost zemlje je veoma negativan i proizvodi dalekosežne negativne posledice.
Celokupan politički sistem je uzdrman nepoštovanjem zakona, konstantnim kršenjem Ustava i institucija; takođe i političkom i pravnom kombinatorikom, oduzimanjem poslaničkih mandata, formiranjem fiktivnih poslaničkih grupa, uvođenjem prinudnih uprava u opštinama osporava se i poništava izborna volja građana Republike Srbije, kako na republičkom tako i na lokalnom planu.
Vlada Republike Srbije ne uživa poverenje većine građana Srbije, što su najbolje pokazali neuspeli predsednički izbori, gde uprkos smanjenju izbornog cenzusa kandidat vlasti nije uspeo da pobedi.
Drugo, SPS ne može podržati predloženu vladu i zbog toga što je ta vlada donela odluku na osnovu koje, a suprotno Ustavu i Zakonu o krivičnom postupku, pritvoren prethodni predsednik Republike i aktuelni predsednik SPS-a Slobodan Milošević, odnosno predat službenicima tzv. Haškog tribunala.
Vlada istovremeno odbija da pruži pravnu zaštitu i pomoć građanima Srbije kojima se sudi ili su optuženi pred ovim sudom, kao što je po Ustavu obavezna.
Treće, izvršna vlast se apsolutno stavila u funkciju ostvarivanja politike DOS-a. Vlada, to je činjenica, ignoriše Ustav, zakone, za dve godine je donela više desetina, a neki su prebrojali čak preko 100 uredbi i dekreta, čime se postavila iznad Narodne skupštine i praktično izbegla svaku demokratsku kontrolu.
Umesto da po zakonskim aktima bliže uređuje primenu zakona, Vlada nelegalno donosi uredbe sa snagom zakona i time preuzima zakonodavnu vlast.
Četvrto, smatramo da ova vlada ne može dobiti podršku iz razloga što nije uspela da sačuva zajedničku državu Srbije i Crne Gore, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, ni u jednom smislu, ni u suštinskom, čak ni u jezičkom.
Stvorena je hibrid država za koju niku ne zna kako treba da funkcioniše i koja nema premca u savremenom svetu. Suštinski, stvorene su dve nezavisne države kojima je ostavljen rok od tri godine da se u međuvremenu dogovore oko podele imovine, a potom obznane i zvaničan kraj tzv. zajedničke države.
Peto, jedna u nizu afera, kao što je hapšenje potpredsednika Republičke vlade Momčila Perišića od strane vojnoistražnih organa i optužba za špijuniranje i izdaju državne tajne u demokratskim zemljama bi sama po sebi povukla ostavku vlade. Umesto toga, Vlada je pokrenula javnu kampanju kritike rada vojnih organa.
Šesto, u domenu zakonodavne inicijative, Vlada Republike Srbije je predlagala loše zakone. Najdrastičniji primeri su: Zakon o radu, čijim se neustavnim rešenjima svi zaposleni u Srbiji stavljaju u položaj potpuno obespravljenih najamnih radnika, bez garancije minimalnih prava zaposlenih; Zakon o privatizaciji, koji je otvorio put za rasprodaju nacionalnog bogatstva i koncentraciju kapitala u rukama malog broja ljudi, ostavljajući zaposlene bez prava i mogućnosti da učestvuju u postupku privatizacije na pravedan način, jedino štiteći prava stranih i domaćih vlasnika kapitala.
Zakon o davanju određenih ovlašćenja AP Vojvodini ima nesagledive loše posledice po teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Autonomna Pokrajina je ponovo preuzela gotovo potpuno ovlašćenja države. Zakon o lokalnoj samoupravi je objektivno otvorio vrata neravnopravnosti građana u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, kulture, s obzirom da opštine, zbog nejednake ekonomske moći, neće biti u mogućnosti da zadovolje potrebe građana u ovim oblastima.
Deo zakona iz oblasti pravosuđa je javno osudila sva stručna javnost i brojni ugledni pojedinci. Zakonom o radiodifuziji nisu zaštićeni ograničeni prirodni resursi. Nije donet zakon o informisanju, a Vlada je obezbedila apsolutni monopol u sferi informisanja i na taj način uvela cenzuru elektronskih i štampanih medija. Stanje u ovoj oblasti dodatno komplikuje i nepostojanje ministarstva informisanja, jer se pod firmom slobode javne reči sprovodi neformalna kontrola medija. Paket poreskih zakona je dodatno opteretio građane i privredu novim izdvajanjem.
Nabrojao sam samo najdrastičnije primere loše zakonodavne aktivnosti i odsustvo strategije razvoja, a dugačak je spisak zakonskih tekstova koji su bili ili su još uvek pod snažnom kritikom kako stručne javnosti, tako i građana.
Sedmo, Vlada Republike Srbije je postigla vidnu produktivnost jedino u osnivanju svojih brojnih i skupih regionalnih kancelarija, raznih agencija i fondova koji se finansiraju iz budžeta: Biro za informisanje, Bezbednosno-informativna agencija, Agencija za privatizaciju, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Agencija za unapređenje državne uprave, Agencija za strana ulaganja, Akcijski fond, itd, koji deluju kao paralelni organi resornih ministarstava sa velikom samostalnošću i velikim ovlašćenjima. Ove agencije rade bez javnog uvida u njihovu delatnost i njihovo formiranje sigurno ne predstavlja primer štedljive i dobro organizovane izvršne vlasti.
Osmo, iako je Vlada gromoglasno obećavala da njeni članovi neće biti članovi upravnih odbora, oni to jesu i za to dobijaju visoke novčane naknade, pored redovnih primanja.
Deveto, zna se da je Ustavni sud 17 meseci bio blokiran, a sudijska funkcija je objektivno stavljena u zavisnost od izvršne vlasti i izložena medijskim pritiscima. Javne polemike i pretnje ministra pravde upućene predsedniku Vrhovnog suda i predsedniku Okružnog suda, kao i nedopustive pretnje pojedinih članova Vlade predsedniku Saveznog ustavnog suda, nisu zabeležne u političkom životu zemlje. Na ovaj način ni sud ni sudije ne mogu biti nezavisni i samostalni, a samim tim i građanska sigurnost, ljudska prava i slobode su dovedeni u pitanje.
Deseto, tokom protekle dve godine u tridesetak opština širom Republike je Vlada Republike Srbije, preko kriznih štabova, blokirala rad lokalne samouprave i to u najvećem broju opština u kojima su socijalisti osvojili lokalnu vlast i pod izgovorom nemogućnosti sazivanja konstitutivnih sednica, a nekad i bez bilo kakvog obrazloženja, uredbama uvela prinudnu upravu i obrazovala privremena opštinska veća. U ovim opštinama nije bilo pravno valjanih razloga za uvođenje prinudne uprave. Koliko su ovi potezi bili protiv Ustava i zakona i na štetu izborne volje građana, dovoljno govori i presuda Vrhovnog suda Srbije, kojom se poništava uvođenje prinudnih mera u opštini Priboj. Samo to bi bilo dovoljno da Vlada padne.
Jedanaesto, uprkos brojnim obećanjima, reforma državne uprave svela se na otpuštanje velikog broja obrazovanih i iskusnih stručnjaka pod optužbom političke pripadnosti strankama opozicije, pre svega SPS-u. Istovremeno je angažovano mnoštvo nedovoljno kompetentnih ljudi po partijskom kriterijumu, logično, DOS-a.
Dvanaesto, vezano za borbu protiv kriminala, obećana sigurnost građana i efikasnost državnih organa u borbi protiv kriminala se nije ostvarila. Naprotiv, broj teških krivičnih dela je veliki, a pojedinačni uspesi se više koriste u marketinške svrhe. Moram pomenuti da je ministar policije više puta javno obećavao i postavljao rokove da će počinioci krivičnih dela biti uhvaćeni, ali se to nije desilo.
Radi suzbijanja organizovanog kriminala usvojen je i Zakon o posebnim ovlašćenjima državnih organa i to pre osam meseci, a imenovan je i specijalni tužilac, formirana posebna uprava, izmenjen Zakon o krivičnom postupku. Sve to nije bilo dovoljno da se kriminal suzbije, a kriminalci kazne.
Pre osam meseci, baš prilikom rasprave o Zakonu o suzbijanju organizovanog kriminala, bili smo upoznati javno, u nekim medijima su se pojavili članci koji nisu mogli biti objavljeni a da nije postojala saglasnost MUP-a, sa postojanjem više kriminalnih grupa i klanova u Srbiji i sa njihovom delatnošću - da se bave uvozom droge, oružja, cigareta, otmicama, iznudama itd. Postavlja se jedno logično pitanje - ako je policija sve to znala, a stvorene su zakonske pretpostavke za hvatanje i kažnjavanje kriminalaca, zašto se čekalo?
Gospodin Živković je pomenuo kraj godine, kada je na saveznom nivou stvorena pravna pretpostavka da ovi institucionalizovani oblici počnu da funkcionišu. Ako je to čak i urađeno krajem godine, zašto to u ova tri meseca nije urađeno? U svakom slučaju, bez obzira na odgovor, ministar policije i Vlada po ovom pitanju apsolutno nisu položili ispit.
Trinaesto, ekonomsko siromaštvo i socijalna sigurnost se uvećavaju, privredna aktivnost je u stagnaciji i svi relevantni pokazatelji ne nagoveštavaju izlazak iz krize. U januaru 2003. godine zabeležen je pad u svim sektorima proizvodnje. Najviše zabrinjava pad proizvodnje u ključnim granama privrede. Međusobna dugovanja preduzeća poprimaju razmere opšte nelikvidnosti, dok istovremeno prošlogodišnji spoljnotrgovinski deficit premašuje četiri milijarde dolara. Država i privreda duguju stranim poveriocima preko 15 milijardi dolara. Kada se ovi podaci imaju u vidu, može se izneti konstatacija da privreda ubrzano gubi reproduktivnu sposobnost, a društvo u celini ekonomsku samostalnost.
Prema statističkim pokazateljima, oko dva miliona ljudi živi ispod egzistencijalnog minimuma, zbog stalnog i neumerenog povećanja cene električne energije, troškova stanovanja, prevoza, lečenja, osnovnih životnih potreba. Skoro milion ljudi, po evidenciji tržišta rada, nema zaposlenje, a prema vladinim procenama, još ok 700.000 radnika je fiktivno zaposleno, da ne ulazimo u metodologiju utvrđivanja ovog broja. Po rečima predstavnika Vlade, oni predstavljaju nove prekobrojne, koji će prvi biti na udaru vlasničke transformacije. Grupa onih koji prvi put traži zaposlenje broji 500.000 ljudi. Za probleme ove ogromne armije nezaposlenih Vlada nije našla rešenje.
Nova radna mesta se javljaju samo u budućim planovima i projekcijama nekog budućeg razvoja. Naročito zabrinjava podatak da polovina populacije do 18 godina živi u siromaštvu. Oko 1,2 miliona penzionera egzistira u nemaštini, pogođeni novim sistemom usklađivanja penzija, koje će biti umanjene. Ubrzana i obavezujuća privatizacija po svaku cenu uzima danak u stagnaciji privrede i deindustrijalizaciji zemlje na zadovoljstvo uvozničkog lobija.
Prema ocenama ljudi iz SPS, privredna bogatstva stvarana generacijama prodaju se u bescenje novoj poslovnoj eliti, koja bez suštinske javne kontrole uvećava svoje bogatstvo, a time i političku moć i uticaj. Istovremeno u Srbiji se dnevno najavi ili organizuje oko pedesetak štrajkova i obustava rada velikog broja nezadovoljnih radnika. Oni su, logično, zabrinuti za sudbinu svojih preduzeća i egzistenciju svojih porodica.
Četrnaesto, novim generacijama mladih zatvara se i sama perspektiva školovanja i naučnog usavršavanja i to enormnim povećanjima cena studiranja na državnim fakultetima. Iznos školarina za pojedine fakultete je iznad 100 hiljada dinara godišnje. Dostupnost školovanja i napredovanja je drastično sužena i pogažena. Više je nego prepolovljen broj upisanih studenata u proteklom periodu. Protesti studenata i prosvetnih radnika, zahtevi zaposlenih na univerzitetima i višim školama govore sami za sebe. Kao posledica gubitka poverenja u perspektivu boljeg života, mladi i obrazovani ljudi napuštaju zemlju u velikom broju.
Petnaesto, Vlada nije učinila dovoljno, po našem mišljenju gotovo ništa, u isticanju zahteva za nadoknadom ratne štete. Prethodna vlada je imala državnu komisiju za utvrđivanje ratne štete i prema podacima koji su tada bili sakupljeni, ratna šteta, direktna i indirektna, iznosi oko 100 milijardi dolara. Nasuprot toj sumi, odmah posle 5. oktobra, G-17 je dao svoju procenu štete od 28 milijardi dolara, da bi pojedini predstavnici vlade tu sumu dalje dodatno umanjivali, što samo po sebi nanosi veliku štetu interesima zemlje.
Šestnaest, situacija na Kosovu i Metohiji. Činjenica je da Vlada po ovom pitanju nije uradila gotovo ništa. Rezolucije i deklaracije koje je donosila Narodna Skupština Republike Srbije su delovanjem Vlade gurnute u stranu. Pozivanjem jednog broja Srba i drugog nealbanskog stanovništva da učestvuju na krajnje problematičnim i nepripremljenim izborima za Skupštinu Kosova, Vlada je priznala svoju nemoć i nemanje strategije. Povratka prognanih Srba, Crnogoraca, Roma, Turaka, Muslimana i drugih na svoja ognjišta nema.
Ne zna se ni sudbina nestalih, ni grobovi ubijenih, a da ne pominjemo situaciju oko manastira, crkava i drugih sakralnih objekata.
Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 međunarodna zajednica je garantovala opstanak Kosova i Metohije u sastavu Jugoslavije, koje više nema, i Republike Srbije. Za njeno dosledno ostvarivanje potrebna je jasna državna strategija po svim pitanjima saradnje, strategija o Kosovu i Metohiji, koju Vlada nema.
Vlada nije postigla postavljene ciljeve ni u trima opštinama na jugu Srbije - Bujanovcu, Preševu i Medveđi, u kojima je takođe doveden u pitanje opstanak srpskog i drugog nealbanskog stanovništva. Albanski separatizam je ohrabren nezakonitim produženjem popisa na ovom području i prevremeno održanim lokalnim izborima...
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta, narodni poslaniče.)
Hvala. Evo, završavam. (Glas iz klupe: Dobro je što nema TV prenosa.) Nije poenta u prenosu. Danas se bira nova vlada i red je da stranka opozicije kaže šta misli o radu, a pogotovu iz razloga koje sam naveo...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Molim vas da ne ulazite u dijalog sa narodnim poslanicima, a narodne poslanike da ne dobacuju. Dvadeset minuta je dvadeset minuta.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

 U redu, evo završavam. Pošto ima još stvari koje sam smatrao za potrebno da kažem, ali vremena nemam, dozvolite mi da na kraju još jednom ponovim stav SPS, kao partije opozicije; iz razloga koje sam naveo, a i drugih koje nisam, SPS neće podržati predloge za izbor predsednika, potpredsednika i ministara u Vladi Republike Srbije. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Branislav Ivković

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, verovatno ću reći jeres za neke poslanike u ovoj sali, ali mislim da je izuzetno dobro što nema TV prenosa. Mislim da je krajnje vreme da se mi, kao misleći i odgovorni ljudi, pogotovo u ovom trenutku koji se dogodio i koji je povod ovom našem skupu, među sobom, sami, osvrnemo i razgovaramo o tome šta to sve mi možemo učiniti da se u Srbiji živi bolje, da građanima bude bolje, da porodice imaju mnogo bolju perspektivu nego do sada.
Dosta je toga, što su neke diskusije i pokazale, da svako od nas gradi, ili misli da gradi, neku političku karijeru, neki lični autoritet time što će ovde izaći i samo negirati sve što mu se ne sviđa, a ne reći ono šta želi i objasniti kako to može da se postigne. Nimalo nije lako u ovom trenutku, a ni jednostavno, bilo kome od nas, ko izađe za ovu govornicu.
Povod za ovaj skup ovde je tragičan. Gnusan zločin je ubistvo premijera Zorana Đinđića, i to je u suštini razlog ovog skupa ovde. Oni koji su najavljivali smenu Vlade u svojim predsedničkim kampanjama i govorili - kada budu izabrani odmah će da traže izglasavanje nepoverenja Vladi - nisu imali hrabrosti uopšte sa svojih dvadeset i više poslanika da podnesu zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi i oni takav skup gde bi se govorilo o Vladi nisu ni sazvali.
Mi iz Socijalističke narodne stranke, shvatajući da neki u suštini vuku samo marketinške poteze najavljujući izglasavanje nepoverenja Vladi, pozvali smo sve da se okupimo i da vidimo da li nas uopšte ima 126, pa ako nas ima da objasnimo da nećemo samo smenu Vlade nego hoćemo nove vanredne parlamentarne izbore, jer nismo želeli da jednu zameni druga koja je naglo postala opozicija.
Socijalistička narodna stranka daje punu podršku državnim organima u ovom trenutku na iskorenjivanju mafijaštva i kriminala u ovoj zemlji, a posebno teži da se otkriju počinioci i naročito organizatori gnusnog terorističkog akta, kakav je ubistvo premijera Đinđića. Međutim, istovremeno, želimo da ukažemo da ima pojava da se to vanredno stanje, koje je poželjno samo u ovom smislu koji sam napred izrekao, na neki način dezavuiše i degradira.
Želim da istaknem da smo u Aleksandrovcu doživeli da predsednika Opštinskog odbora Socijalističke narodne stranke privode na četiri sata u MUP, da pretresaju naše prostorije, da konfiskuju letke, da članovima Glavnog odbora naše stranke pretresaju kuće i konfiskuju letke koji su urađeni nekoliko dana pre tragičnog događaja i rasturani pre tog tragičnog događaja i koji se samo odnose na lokalnu problematiku.
Duboko sam svestan da je to lokalna priča, da ona uopšte nema veze ni sa kim u ovoj sali, ali želim da ukažem na to da takvi potezi ne smeju dati šansu nekom drugom, koji je možda i verbalnim nastupima inicirao i motivisao ovakva tragična događanja, da ima razloga da objasni da neke stvari nisu potrebne, a one su realno potrebne.
Što se tiče same Vlade, jasno je da Socijalistička narodna stranka u pogledu vlade ima bitne koncepcijske razlike. Konačno za to postoji parlamentarna scena u svakoj državi, pa i u zemlji Srbiji - da ne mislimo svi politički isto. Koncepcijske razlike su jasne, pre svega u socijalnoj politici, radu i zapošljavanju, u položaju radnika, u načinu procesa privatizacije, naročito su različite kada je u pitanju monetarna politika i ponašanje gospodina Dinkića.
Nadao sam se da ćemo vrlo brzo i njemu izglasati nepoverenje i izabrati novog guvernera i mislim da je to jedan jedini mogući ispravni put. Znači, postoje koncepcijske razlike. Međutim, ovaj trenutak zahteva od nas da se izdignemo iz određenih događanja, zahteva od nas da mi ovde razgovaramo o tome šta i kako dalje činiti.
Što se tiče faktički tehničkog posla i tu razumem kandidata za premijera Srbije, on ni sam nije želeo da stane za ovu govornicu, jer je ovo tehnička stvar, i očekujem da upravo oni koji su glasali vladu premijera Zorana Đinđića, pre svega svih 170 članova DOS-a, ponove svoje glasove ovde i pokažu kontinuitet logičan u tom smislu.
Ovo je tehnička stvar, ali moramo da razgovaramo o današnjici i budućnosti Srbije. Ovde je upućen poziv za stabilnost i mir u Srbiji. Socijalistička narodna stranka taj poziv apsolutno prihvata. Duboko verujem da oni koji su uputili taj poziv ne misle da taj poziv znači apsolutnu podršku vladi koja se trenutno bira i vladajućoj većini u parlamentu. Taj poziv podrazumeva pre svega aktivno uključivanje svih nas da se menja svest građana Srbije, da se u svesti građana Srbije izbrišu ekstremi. Od ekstremnog delovanja nema dobra ni jednom građaninu, ni jednoj porodici. Od ekstremnog delovanja u suštini samo ide zlo.
Mi imamo zadatak i sa ove govornice, i sa bilo koje stolice, u bilo kom studiju, da upućujemo svoje znanje i svoju konstruktivnost, a ne razarajuće poruke i razarajuće informacije, koje samo izazivaju podele u ovoj zemlji. Mi smo, kao narod, u suštini sada u procepu. I ovaj gnusan zločin, i ovo sve što se dogodilo, mora bar u jednom pravcu da poentira i da pozitivno, a to je da shvatimo da moramo zrelije da mislimo.
Svaki političar, svaki čovek koji radi na svom zadatku, to je taj doprinos, a ne apsolutna i bezrezervna podrška Vladi u nekom teškom trenutku, kada je vanredno stanje. Doprinos je u nastupu i odgovornosti svakoga od nas, ako kažemo šta nam se ne sviđa, da odmah moramo da kažemo šta hoćemo i kojim putem može da se ostvari, da damo svoje znanje, svako na svom radnom mestu i tamo gde možemo biti angažovani.
Obaveza Vlade je da sva znanja i u ovoj skupštini maksimalno koristi, da mirne duše ono što je dobro, što je kvalitetno predloženo, podržimo, bez obzira da li smo mi sada uz DOS ili smo protiv DOS-a, a ne samo da negiramo zato što je neko predložio ko nam se ne sviđa.
To sam doživeo u ovoj skupštini od većine, tada 176, da se odbaci zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Odličan zakon, i svi ste znali da je odličan, ali nije valjao što ga je tada predložio predsednik jedne opozicione grupe, a taj zakon je kvalitetan. E, ne smemo više tako da delujemo. Moramo, kada nešto valja, da kažemo pošteno da valja, i ako je Vlada predložila - svaka joj čast, valja.
Ako nešto nije dobro, ima sa znanjem, stručnošću, kvalitetnim pristupom da procenimo šta nije dobro, da za to što nije dobro predložimo izmene, da se borimo za njih, ali je na Vladi i nekoj većini u tom trenutku da prihvati kvalitetna rešenja, a ne da ih odbija samo zato što je neka opoziciona grupa ili opozicioni poslanik predložio.
Jednostavno, mislim da je velika stvar što nema televizijskog prenosa, dajte svi u ovoj sali da shvatimo da je to dobro i da počnemo da govorimo jedni drugima, a ne da govorimo za svoj marketing i ličnu propagandu pred građanima Srbije i da oštrimo građane tamo gde nema potrebe i nema dobra ni za njih, ni za njihove porodice; nego da se ovde okrenemo, da razgovaramo među sobom, da kažemo argumentovano šta mislimo i kojim putem treba ići.
Što se tiče samog današnjeg čina, stvarno očekujem da će ona većina koja je bila , apsolutna, 176, pa mislim i više, koja je izabrala pokojnog premijera Đinđića i njegovu Vladu, apsolutno ostati dosledna, s obzirom pre svega na ovaj trenutak i na sve ono što je bilo, a o radu Vlade mislim da je vreme da se razgovara kada se ta nova vlada izabere. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedadvajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, prilično je teško govoriti o rezultatima jedne vlade ako novu vladu biramo, ne iz razloga što je stara pala, što je došlo do novih izbora, već zato što je njen premijer tragično ubijen.To je, naravno, jedna strašna stvar za državu koju mi pokušavamo da gradimo.
Ako govorimo o Vladi Republike Srbije, DSS ima o tome jasan stav i više puta ga je iznosila za ovom govornicom, i o rezultatima rada u celini, i u svakom ministarstvu pojedinačno. Poslanici DSS će kroz raspravu o programu i preko analize rada Vlade Republike Srbije iznositi naše primedbe na ono što su pojedini ministri do sada radili u Vladi Republike Srbije. Ovo pogotovo zato što se kaže da ova vlada koja se predlaže nije nova vlada, već da je to stara vlada. Mi smo smatrali da je ovo prilika da dobijemo drugačiju vladu, spremnu da povede računa o sredstvima za ostvarivanje cilja za koji iskreno verujem da je isti kod najvećeg broja poslanika ovde u ovoj sali.
Demokratska stranka Srbije se slaže sa ocenom da su prilike u Srbiji takve da je Srbija u ovom trenutku destabilizovana. Srbija nije destabilizovana samo od prošle srede, Srbija je destabilizovana mnogo duže. Srbija je destabilizovana od kada je ovaj parlament izgubio legitimitet, Srbija je destabilizovana kada je ostala bez svog predsednika i Srbija je destabilizovana zato što se izbori za predsednika odlažu.
Došli smo u situaciju - a to je veoma opasno za državu - da u jednom trenutku nismo imali predsednika države, nemamo ga još uvek, nemamo legitiman parlament i predsednika Vlade. Za jednu ozbiljnu državu, priznaćete, to je jako puno. To je puno i za države koje imaju stabilne institucije, izgrađenu pravnu državu i pravni sistem, a nekmoli za Srbiju u tom pogledu tek u povoju. Zato je jako važno da se učini sve da se prilike u Srbiji stabilizuju, da dođemo do rešenja koje je dobro i omogućiće da se nastavi sa sprovođenjem sistemskih reformi.
Kad kažem sistemskih, tu pre svega mislim na reformu institucija i na donošenje ključnih sistemskih zakona. Ono što je takođe važno za DSS, na šta je ona ukazivala u poslednje dve godine, još od slučaja Gavrilović, to je porast organizovanog kriminala i mafije u Srbiji. Uzvraćeno nam je da u Srbiji nema mafije, da u Srbiji nema organizovanog kriminala, onako kako je to DSS tvrdila da ga ima. Pa šta onda znači, prema navodima, da postoji udruženje, "zemunski klan", koji broji više od 200 pripadnika, kako se kaže, pod oružjem, i koji deluje kao jedna grupa.
Da li to nije organizovani kriminal i da li to nije mafija u onom smislu kako se ona doživljava u pravu. Smatrali smo i upozoravali da su to zasigurno posledice vremena koje je za nama, ali i posledice, po nama, nedovoljnog angažovanja u borbi protiv organizovanog kriminala. Ta borba protiv organizovanog kriminala, moramo da priznamo, nije bila u onoj meri u kojoj je trebalo, nije bilo ni borbe protiv šverca, nije bilo ni borbe protiv mnogih drugih anomalija, a ta borba je ključna za izgradnju stabilne demokratske države.
Isticali smo takođe da je potrebna reorganizacija MUP-a Srbije, da nam je potrebna depolitizacija i reorganizacija. Nešto od reorganizacije smo dobili, ali depolitizaciju MUP-a Srbije svakako nismo dobili. To je ostalo jednako partijski organizovano, kao što je bilo pod Miloševićem; bilo je raznih političkih čistki, neprofesionalnih, bez uključivanja ove skupštine.
Govorili smo o civilnoj kontroli službi bezbednosti i vojske. Te civilne kontrole je bilo, ali su je radili oni koji su to sebi dali za pravo. Radio je nekakav nacionalni savet za bezbednost. Civilnu kontrolu nije vršila, onako kako je to poznato u međunarodnom pravu, Skupština Republike Srbije i nadležni odbor. Skupština Republike Srbije je uvek bila poslednja obaveštavana o onome što se događa u MUP-u, a isključivu tapiju na rad MUP-a, i uopšte, svih službi bezbednosti, imala je Vlada Republike Srbije.
Došli smo u situaciju da država bude destabilizovana i da sva vlast, i zakonodavna, bude koncentrisana u rukama Vlade Republike Srbije. Dugo vremena nismo imali Ustavni sud Republike Srbije, dugo već nemamo predsednika, a videćemo koliko ga vremena nećemo imati. Sve to govori u prilog našoj tvrdnji da je Srbija kao država i pre ovoga bila jako destabilizovana, gde je bilo dosta organizovanog kriminala, da je Srbija propustila priliku da se sa kriminalom obračuna onda kada je mogla, da je propustila priliku da prekine švercerske kanale duvana, narkotika i svega ostalog, i da se pred nama nalazi jako veliki posao.
Ovo je prilika da se podvuče crta iza nečega što je radila Vlada Republike Srbije. Mi izveštaj od Vlade o njenom radu nismo dobijali, ali je ovo prilika da se podvuče crta i da novi kandidat za predsednika Vlade - bez obzira što on kaže da ovo nije nova Vlada, već da se nastavlja tamo gde se stalo - kaže šta je to što je u Srbiji urađeno i da iz ovog ekspozea, koji nam je dostavljen, vidimo šta se otprilike planira da uradi. Ovo je prilika da se podvuče crta i u radu svakog ministarstva, da se vidi kako je i šta se radilo.
Govorio sam o tome da treba da se preispitaju sredstva koja su korišćena da se postigne cilj koji je za najveći deo poslanika u ovoj skupštini isti. Treba da vidimo da li su sva sredstva dobra, da li je bilo zloupotrebe sredstava i da li su nekada sredstva postala sama sebi cilj. Da li je vanredno stanje pravo sredstvo za ono što želi da se postigne? Da li je vanredno stanje u obimu koji je širi od onoga o čemu se ovde govori, a to je borba protiv organizovanog kriminala i hvatanja počinilaca, da li je to sredstvo da se postigne cilj.
Da li je zabrana protoka informacija sredstvo da se postigne cilj koji ste vi proklamovali? Da li je produbljivanje atmosfere straha sredstvo da se postigne cilj koji ste vi proklamovali? Da li su to sredstva da se postigne izgradnja jednog demokratskog, slobodnog društva i pravne države?
Ja lično i Demokratska stranka Srbije smatramo da to nisu dobra sredstva i da od sredstava koja su korišćena u prethodnom vremenu treba odustati.
Demokratska stranka Srbije, kao što sam rekao, iznosila je puno primedbi i nije se slagala sa radom Vlade Republike Srbije; samim istupanjem avgusta 2001. godine iz Vlade Republike Srbije može da se kaže da je podršku toj vladi uskratila. Ključni razlog za istupanje iz Vlade 2001. godine je bio odsustvo borbe protiv organizovanog kriminala. Ako je neko u predsedničkoj kampanji i do tada insistirao na borbi protiv organizovanog kriminala, to je bila Demokratska stranka Srbije; mi smo smatrali da je ključna stvar za izgradnju demokratske i pravne države, jakih institucija, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Toga nije bilo, na našu veliku žalost. Da li je ovo jedna od tih posledica, sami možete da prosudite, ali činjenica je da toga nije bilo i da je nestabilnost koju imamo u ovom trenutku u društvu, nešto što je jako loše i što razara same temelje i osnov ovog društva.
Mi moramo da sagledamo i da vidimo kuda i kako ćemo da idemo. Da li je ovo pravi put i da li su ovo prava sredstva? Demokratska stranka Srbije smatra, i predložila je, da je koncentraciona vlada možda sredstvo da se stabilizuju prilike u zemlji, da se okupe svi oni koji žele dobro državi i građanima i da kažu - ovo su sredstva koja moramo da koristimo, ili - ovo su sredstva koja bi bilo najcelishodnije upotrebiti u ovom trenutku.
Mi smatramo da ovo nije pravi put i Demokratska stranka Srbije neće podržati izbor nove Vlade Srbije, predsednika Vlade Živkovića, potpredsednika i ministara koji su predloženi. Smatramo da rezultati ni prethodne Vlade nisu bili zadovoljavajući; ako je ovo nastavak postojećeg, smatramo da to nije adekvatno i da neće puno toga dobrog doneti Srbiji. Ali očekujemo da se namere iskazane u borbi protiv organizovanog kriminala i proklamovani ciljevi vanrednog stanja ostvare u onoj meri u kojoj se neće ograničavati prava građana i pravo na političko delovanje, u kojoj vanredno stanje neće postati samo sebi cilj i sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima i zatvaranje protoka informacija.
U tom smislu Demokratska stranka Srbije, kao što sam rekao prilikom rasprave o ovoj tački dnevnog reda, izneće primedbe na rad ministarstava i razloge zašto ne može da podrži iste ljude koji su dve godine i više na vlasti u Srbiji da ponovo obavljaju te poslove, jer smatramo da će to ostaviti pugubne posledice po građane Srbije.