Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri, gospodine Živkoviću, neću ulaziti u personalna pitanja, ali bih se osvrnuo na jedno pitanje iz domena rada Vlade Republike Srbije i u proteklom periodu, a verujem da će zasluživati pažnju i u budućem periodu, u budućem sastavu Vlade. To je pitanje oko koga treba svi da budemo jedinstveni, od državnog i nacionalnog interesa, jer pomenuste pitanje Kosova i Metohije.
Mislim da je pokojni premijer Đinđić uvideo da se od strane pojedinih predstavnika međunarodne zajednice čini podvala prema Srbiji na Kosovu i Metohiji, da se čine potezi koji vode ka nezavisnosti, a da se obmanjuje Srbija. Verujem da je zbog toga inicirao da se odlučno krene, ubrzano, u rešavanje pitanja Kosova i Metohije, tj. svih gorućih pitanja vezanih za južnu srpsku pokrajinu, a na kraju i oko statusa naše pokrajine.
Kada ovo kažem, pre svega mislim na neke poteze koji su kasnije usledili. Naime, gospodin Štajner je prihvatio dijalog Beograda i Prištine, ali je i predložio određena pitanja koja bi bila na dnevnom redu u tom dijalogu. Taj predlog Štajnera je krajnje ciničan, jer predviđa samo pitanja koja odgovaraju njima, tj. separatistički opredeljenim na Kosovu, a ne odgovaraju istini, odnosno nacionalnim i državnim interesima Srbije i svim građanima koji žive na tim prostorima. Ne obuhvata pitanje povratka prognanih ljudi, bezbednost Srba i Crnogoraca i drugih nealbanaca, zaštite njihove imovine, njihovog povratka, njihove oduzete imovine i slično, a tu su i mnoga druga pitanja.
Mislim da bi trebalo - vi kao čovek koji ćete voditi vladu, kao i cela vlada - da odlučnije nastupite u tim razgovorima i da jednostavno sledite inicijativu i odlučnost pokojnog premijera Đinđića.
Još bih dodao - malo sam zapanjen jednom izjavom gospodina saveznog ministra Ljajića posle sednice Odbora za bezbednost ovog parlamenta održane u Bujanovcu i boravka članova ovog odbora u toj opštini na jugu Srbije, kada je rekao da je Odbor za bezbednost Skupštine Srbije svojom sednicom i boravkom u Bujanovcu demonstrirao silu.
Bože gospode, zar odbor najvišeg doma u ovoj zemlji ne može da drži sednicu na teritoriji svoje zemlje i u gradu, na mestu gde je bezbednost ugrožena.
Takođe me je zapanjilo - tvrdi se da je KFOR, tj. međunarodne snage na Kosovu i Metohiji, smanjio tu zonu između administrativne granice, ali me čudi da KFOR nije dozvolio da helikopter sa narodnim poslanicima sleti u Vranje, nego je morao da se spusti u Surdulicu i da se kolima ljudi prebace do Vranja ili do Bujanovca.
Mislim da su to apsurdi i da u tim kontaktima treba odlučnije dejstvovati i braniti interese naše države, državne i nacionalne, jer nam pravo na to daje Rezolucija 1244. Velika je greška bila Vlade, a i rukovodstva SRJ kada su, verovatno po sugestijama nekih predstavnika međunarodne zajednice, prihvatili inicijativu da se pozovu Srbi i nealbanci za izbore na Kosovu i Metohiji, i pored deklaracije i rezolucije ovog, kao i saveznog doma, o nepriznavanju ustavnog okvira Hansa Hekerupa.
Pokazalo se da je ova skupština imala više razumevanja i sluha, a i rezoluciju i deklaraciju doneli smo jednoglasno u ovom domu i ocenili da taj ustavni okvir predstavlja samo štetu za našu državu i za naš narod, za sve dobronamerne ljude na prostoru Kosova i Metohije.
Nažalost, i pored toga ljudi su pozvani, izmanipulisani, izašli na izbore i sada poslanici doživljavaju ono što doživljavaju u kosovskom parlamentu. Čak se sada proglašavaju raznorazne rezolucije o nezavisnosti i pripremaju se u kosovskom parlamentu od strane šiptarskih separatističkih partija, a mogu da kažem i terorističkih, jer potiču od UČK i mislim da na tom planu sa predstavnicima međunarodne zajednice naša vlada u budućnosti treba odlučnije i energičnije da radi i da kontaktira.