Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Adžić i Dragoljub Vojinović.
Vlada i nadležni odbori predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić.

Ovaj amandman je identičan amandmanima prethodnika. Ovde bih rekao da je intencija predlagača da zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ide prema tržišnim uslovima. Smatramo da u ovom trenutku nije moguće realizovati zakon u ambijentu tržišnih uslova zato što tržišni uslovi još uvek ne postoje u našem sistemu.
Samo uvođenje reči "uzajamnosti" obavezuje fond penzijskog i invalidskog osiguranja da u postupku utvrđivanja prava iz ovog osiguranja vodi računa da ima obaveze prema svojim osiguranicima u većem stepenu od onoga koji je predložen odredbama ovog zakona.
Amandmani što su išli na to da se restrikcije predviđene ovim zakonom ublaže, u skladu su sa ovim amandmanom kojim se uvodi princip uzajamnosti.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Ima reč ministar, gospođa Matković.

Samo jedna rečenica, uz konsultacije koje smo obavili, solidarnost je širi pojam i uključuje u sebe uzajamnost, i to je razlog zbog čega smo se opredelili da ovaj amandman odbijemo.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Borislav Pelević, narodni poslanik Zlatan Jovanović i grupa narodnih poslanika poslaničke grupe SSJ.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, SSJ je podnela amandman na član 10. kojim predlaže da se u stavu 1. tačka 3) briše.
Radi se o članu gde se govori o obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju za poljoprivredne proizvođače ili zemljoradnike.
Zašto tražimo da se tačka 3. briše - mi iz SSJ smatramo da su ekonomski uslovi u kojima danas žive naši poljoprivredni proizvođači vrlo loši, da su cene njihovih proizvoda vrlo niske, da nema ko da ih kupi, tako da oni u ovom trenutku nemaju siguran izvor prihoda, a prema predviđanjima neće ih imati ni u toku cele godine.
Žao mi je što se nadležni ministar poljoprivrede i šumarstva u Vladi Republike Srbije više bavi nekim drugim stvarima, a najmanje upravo onim za šta je resorno zadužen u Vladi, poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno zaštitom poljoprivrednih proizvođača ili zaštitom seljaka koji se bave u većini slučajeva poljoprivrednom proizvodnjom.
Mi smatramo da se nisu stekli ekonomski uslovi u državi Srbiji za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Ovde je bilo govora o tome da je unapređena unazad dve godine poljoprivredna proizvodnja, da su poljoprivredne penzije povećane od 300 dinara na prosek od 2.000 dinara i da kasne 15, 16 ili 14 meseci. Uostalom, nije ni bitno, ali kasne, pa se postavlja pitanje da li će i ubuduće, kada se steknu uslovi da sadašnji obveznici penzijskog i invalidskog osiguranja steknu pravo da primaju penziju, dočekati taj dan da prime tu poljoprivrednu ili zemljoradničku penziju, kako se to već može nazvati.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva smatramo da onog trenutka kada bude poboljšan ekonomski položaj poljoprivrednih proizvođača ttreba da bude obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika, odnosno poljoprivrednih proizvođača, a da sada ti uslovi nisu dobri.
Naime, ljudi na selu čija je osnovna delatnost poljoprivredna proizvodnja finansiraju sve svoje aktivnosti za poboljšanje života na selu, počev od infrastrukture, komunalnih delatnosti itd. Ponavljam, s obzirom na vrlo niske i nesigurne prihode i veoma loše otkupne cene, obavezati ih i na ovo, a s obzirom na njihova ranija dugovanja prema ovom fondu zemljoradnika, još bi otežalo njihov iovako težak ekonomski položaj.
Juče sam govorio da bi nekim drugim zakonima trebalo omogućiti da staračkim domaćinstvima, ljudima koji nemaju od čega da se izdržavaju, a nisu u mogućnosti zbog svojih godina života i zbog zdravstvenog stanja da sebi obezbede egzistenciju, moraju njihovi potomci da obezbede egzistenciju, odnosno na neki način država ako nemaju potomstvo, da svoju zemlju daju nekom drugom na obradu, a da država omogući da ti ljudi imaju od čega da žive. To su već pitanja za neke druge zakone, a ne za ovaj.
Na kraju, kada je ovde govoreno o tom obaveznom osiguranju poljoprivrednih proizvođača pomenut je i otkup poljoprivrednih proizvoda. Prvenstveno je govoreno o stočarstvu i o otkupu stoke. Hteo bih da napomenem koliko se država brine za poljoprivredne proizvođače, pa sada i ovo uvođenje obaveznog penzijskog osiguranja izaziva dodatni pad cena tovljenika u ovom trenutku, a nema ko ni da ih otkupi, a nemojmo da gledamo Srbiju i poljoprivrednu proizvodnju samo kroz Vojvodinu.
Krenimo malo od Beograda prema Vranju pa ćete videti da, barem kada je u pitanju srpski seljak, važi ona izreka - što južnije to tužnije; da u ovom trenutku nema otkupa, cena na pijaci je 40 dinara po kilogramu i nema ko da kupi. U međuvremenu, prema nekim informacijama, uvezene su velike količine gotovog mesa iz inostranstva i na taj način je Vlada pomogla srpskog seljaka, a sada želi da mu uvede obavezno penzijsko osiguranje.
Iz tog razloga, još jednom ponavljam, mi iz Stranke srpskog jedinstva smatramo da se nisu stekli uslovi da se u ovom trenutku obavežu poljoprivredni proizvođači na penzijsko i invalidsko osiguranje, već to treba ostaviti njihovoj dobrovoljnosti, da plaća onaj ko smatra da ima ekonomske i finansijske snage da to može.
Sa druge strane, voleo bih da čujem statistički podatak koliko to u Srbiji danas ima invalidskih poljoprivrednih penzionera i s obzirom na pooštrene uslove invalidske penzije. A tu će se najlakše doći do invalidske penzije, odnosno steći će se pravi uslovi, zakonski i medicinski, da se ode u invalidsku penziju. Da li će poljoprivredni proizvođač ubuduće moći jednostavno da razmišlja o tome da pre 65 godina života može da stekne pravo na penziju, a ta penzija neka se zove i invalidska penzija. Iz tog razloga mi mislimo da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, kao podnosilac amandmana na član 10. u istovetnom tekstu.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 10. u istovetnom obliku kao i prethodni govornik.
Član 10. predloženog zakona definiše lica obavezno osigurana po ovom zakonu i u tački 3. se kaže da su to i poljoprivrednici. Amandmanom sam predvideo, ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, da se ova tačka 3. briše, znači da poljoprivrednici ne budu obavezni osiguranici, već da se, a to je i naša programska orijentacija, poljoprivrednici osiguravaju na principu dobrovoljnosti; znači, ako žele da im se ta mogućnost ostvari.
Istakao bih da je to na određen način i rešeno članom 15. ovog predloga zakona. Naime, u članu 15. piše da lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu se uključiti u obavezno osiguranje ili neko drugo osiguranje, tako da se usvajanjem ovog amandmana ništa koncepcijski neće promeniti. Poljoprivrednici će moći da se osiguraju i po uslovima koje ovaj zakon predviđa.
Smatramo da je u sadašnjim uslovima teško obavezati poljoprivrednike na obavezno osiguranje, jer su uslovi rada i života na selu izuzetno teški. Jednostavno ti ljudi ne mogu doći do sredstava neophodnih za održavanje gole egzistenicje, a da ne pričamo o nekom osiguranju. Prethodnih 20 godina, ako dobro razumem ovu materiju, traje ovo obavezno osiguranje i bilo je mnogo problema svih tih godina oko funkcionisanja ovog osiguranja. Naime, iznosi koje su plaćali seljaci po ovom osnovu su bili izuzetno visoki, a stečena prava, ko ih je stekao, izuzetno niska i simbolična.
Ništa se nije promenilo zadnje dve godine, od kako je DOS došao na vlast i dalje su obaveze izuzetno visoke a stečena prava izuzetno niska. Zamolio bih ministarku da nam ovde kaže precizne podatke koliki su iznosi penzija koje ostvaruju poljoprivrednici sa tim penzijskim stažom, odnosno osiguranjem od 20 godina, koliko su mogli do sada da ostvare i kolike su obaveze u 2003. godini po jednom osiguraniku poljoprivredniku.
Uslovi rada su izuzetno teški, nepovoljni. Država ne misli na seljake, država nema razumevanja za seljake. Ministarstvo poljoprivrede ništa nije preduzelo u ove dve godine da pomogne seljacima. Nekontrolisanim uvozom i ono malo proizvodnje što je preživelo i ostalo u selu se ugrožava i uništava. To zadnji podaci i informacije o cenama svinjskog mesa na tržištu jasno govore i pokazuju.
Takođe, licemerno deluje i obrazloženje Vlade povodom ovog amandmana, gde se kaže da je predviđeno mirovanje svojstva osiguranika u trajanju od pet godina za seljake. Da li je moguće predvideti u budućnosti kojih će pet godina biti najpovoljnije za seljake. Mi svake druge godine imamo neke elementarne nepogode, sušu, poplave, grad ili bilo šta drugo, tako da je nemoguće predvideti unapred. Šta ćemo ako seljak utroši pet godina do svojih 35 godina života ili 30 godina osiguranja, a u onih 10 godina naiđe pet izuzetno teških elementarnih nepogoda, znači teških godina, kako ćemo u tim slučajevima i u tim uslovima obezbediti ispunjavanje obaveza seljaka po ovom zakonu.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo, poslanici Srpske radikalne stranke, podnoseći amandmane, žele da skrenu pažnju javnosti i narodnim poslanicima na program naše stranke, u ovom slučaju socijalni.
Mi se zalažemo za socijalnu pravdu i vezano za status poljoprivrednika i njihove obaveznosti da se osiguraju za slučaj starosti i bolesti, pod istim uslovima kao i ostale kategorije stanovništva, a ovde mislim na zaposlene i one u privatnom sektoru, osnivače samostalnih ugostiteljskih, zanatskih, trgovinskih i drugih radnji. Imajući u vidu specifičnost delatnosti kojom se poljoprivrednici bave, ne treba da ih obavezujemo na obavezno socijalno osiguranje.
Nas ne zadovoljava obrazloženje Vlade da je obaveznost ovog osiguranja važna kada se ima u vidu starenje poljoprivrednih domaćinstava, nestanak tradicionalne porodice, siromaštvo domaćinstva, sa članovima preko 65 godina života, jer njih ovaj zakon i ne tretira. Oni su ili stekli pravo na penziju ili nisu stekli to pravo. Nas interesuju oni što su ostali na selu, mladi, bave se poljoprivredom i žele na izvestan način sebe da obezbede za slučaj starosti i bolesti.
Prema tome, Vlada bi trebalo da ima viziju kakvo će to selo biti za 10, 20 ili 30 godina. Vlada treba da želi da imamo bogatog seljaka, bogato selo i da u tom smislu ostavi seljacima, tj. poljoprivrednicima da sami odluče hoće li da se osiguraju na ovaj način ili da koriste ova prava sadržana u članu 15. ili će, kada budemo imali tog bogatog seljaka, koristiti i druge stupnje osiguranja, da im taj život u životnoj dobi kada više ne mogu da rade bude blagotvoran i da mogu od njega dostojanstveno da žive.
Prema tome, imajući u vidu obrazloženje koje Vlada daje odbijajući amandman, vidimo da se našem selu i seljacima ne piše ništa dobro i da Vlada želi da zadrži status kvo i da uništi selo.