Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.

Primenom elektronskog sistema utvrđeno je da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.

Sprečeni su da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milan Radulović, Vukosav Tomašević, Borivoje Drakulović, Slobodan Pavlović, Pal Šandor i Miloš Radivojčević.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU (načela)

Prema prijavama reč ima narodni poslanik Toma Bušetić; poslanička grupa Socijalističke partije Srbije ima samo pola minuta na raspolaganju.

Dame i gospodo narodni poslanici, i za ovo kratko vreme dokazaću da je zakon loš.
Pored toga što je sistem obračuna restriktivan i loš, brojna prava se ukidaju, a postojala su u važećem zakonu. Pored prava po osnovu smanjene radne sposobnosti, prava na novčanu naknadu za pomoć i negu, o čemu su svi govorili, niko nije pomenuo i neka druga prava koja su postojala u važećem zakonu. To je društveni standard penzionera, koji je finansiran iz republičkog fonda.
Bilo je zapisano, iako nikada nije bilo primenjeno, pravo na razliku u plati. Ministar će reći da se promenio sistem, pravo na produženo osiguranje, a to je slučaj stečaja, pa su radnici mogli sami da uplaćuju svoje doprinose. Poseban staž sada se samo odnosi na majke sa trećim detetom.
Šta je sa ostalim licima? To je bilo regulisano u saveznom zakonu. Šta je sa pretežnim stažom? U članu 82. i 83, koji su kontradiktorni, govori se o tome da se pravo iz penzijskog osiguranja ostvaruje kod fonda kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran.

Zahvaljujem vam, prekoračili ste vreme.

Šta je sa stažom radnika sa Kosova i Metohije i ovo prevođenje privremene naknade?

Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović, poslanička grupe Demokratska stranka Srbije, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Mihajlo Jagodić, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.

Poštovane kolege, poštovani ministre, ceneći napor koji ste učinili na pripremi Nacrta ovog zakona, a nastojeći da ne ponavljam neke stvari juče rečene i stavove mojih kolega, pokušaću da dam svoj osvrt na Predlog zakona.
Šta je Vladu odnosno vas kao ministra za ovaj resor rukovodilo da predložite ovakav zakon. Moje mišljenje je da su to pre svega ekonomski razlozi, ograničenja, a sa druge strane da se otklone nedostaci u funkcionisanju prethodnog zakona.
Ono što je bitno pri odluci da se ovakav zakon predloži Narodnoj skupštini je to da takav zakon bude primenjiv u praksi. Znači, ona razlika između normativnog i stvarnog da se što više smanji, tako da ona prava koja osiguranici imaju budu u praksi i realizovana.
Imali smo zakon koji, po deklarativnoj priči nekih poslanika, daje veće privilegije. Međutim, bili smo u prilici da vidimo da te privilegije u praksi nisu funkcionisale; taj je zakon na neki način funkcionisao otprilike kao i onaj američki bombarder F-117 i imali su jednu zajedničku osobinu, a to je da su bili nevidljivi.
Da bi paralela bila potpuna, i taj zakon i američki bombarder su imali još jednu zajedničku osobinu, a to je da se videlo da to čudo od tehnike nad nebom u Srbiji nije potpuno nevidljivo, a i sam zakon je nekada bio vidljiv, pogotovo u periodima kada su se približavali izbori i izborne aktivnosti. Tadašnja Vlada se pojavljivala sa nekim intervencijama, delila neku pomoć građanima i to je moglo da se vidi od tog zakona.
Bilo je priče da li je penzija socijalna kategorija ili ne. Ovim zakonom je prenzija više socijalna kategorija nego što je bila prethodnim. To je nastojanje da se penzija stavi u ekonomske okvire i da se približi tržišnom konceptu, koji je nastao na našim prostorima. Znači, one stvari koje su se izmenile u drugim oblastima bitno je bilo da se izmene i u ovoj socijalnoj oblasti.
Dakle, fond finansiran iz tekućih aktivnosti potpuno je ispražnjen i mora da se obnovi, što me dovodi u dilemu - da li je možda bilo bolje da se ide sa potpunim diskontinuitetom? Međutim, svestan sam činjenice da bi to izazvalo velike otpore, a pre svega kod onih koji zagovaraju da penzija treba da bude više socijalna kategorija nego što jeste i da bi najjednostavnije rešenje bilo da ovo bude prelazak ka toj fazi.
Što se tiče samog zakona, mislim da on u sebi sadrži dosta dobrih stvari i pomaka u odnosu na raniji period, ali ima i nekih manjkavosti. One su uglavnom ovde navedene. To je možda stil kojim je ovaj zakon pisan, nepreciznost u nekim članovima. Na primer, u članu 84. stoji da se "prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se od dana podnetog zahteva, a najranije šest meseci od tog dana ". Zašto najranije? Bilo bi mnogo svrsishodnije za korisnike ovog prava, zbog kojih je ovaj zakon i pisan, da se odredi granica do kada najkasnije treba da im se obezbedi to pravo.
Dalje, u članu 109. piše da se penzije isplaćuju, po pravilu, unazad. Znači, za same korisnike mnogo je bitnije da se možda ti rokovi odrede, pa je stoga bio prihvatljiv onaj amandman koji kaže "u tekućem mesecu za prethodni mesec"; u svakom slučaju, da se penzije isplaćuju unapred, ne bi bilo problema, ali pošto je unazad, pitanje je koji je to rok do koga ta penzija i invalidska nadoknada treba da budu isplaćene.
Nadam se da će ova praksa iz zadnjih par godina, kada su te penzije uglavnom bile redovno isplaćivane, biti nastavljena i nadalje. Znači, nećemo imati situaciju kada su te penzije bile isplaćivane jednom ili dva puta godišnje.
S druge strane, kao manjkavosti Predloga zakona navedi se da je restriktivan i redukuje prava na invalidu, tuđu negu i pomoć i još neka prava.
Uvažavam objašnjenje ministra juče da će ta prava biti regulisana posebnim zakonom. Mislim da bi možda bilo svrsishodno da nam ministar malo bolje pojasni kojim zakonima i koja prava bi trebalo da budu regulisana posebnim zakonima.
Još jedna primedba, ne konkretno na ovaj predlog nego na rad samog Ministarstva, a to je što možda nije bilo aktivnije u suzbijanju nekih pojava iz prethodnog perioda u primeni aktuelnog zakona. Znači, što nije vršilo veću kontrolu rada komisija za dodelu penzija, što nije pokušalo da suzbije pojave korupcije i mita, kojih očigledno u ovoj oblasti ima.
Želim da kažem da je ta praksa korupcije i mita iz prethodnog perioda nastavljena i da danas nije u nekoj većoj meri suzbijena. Potpuno dobronamerno, da ne bi bilo kao u slučaju zakona o kriminalu u ovoj zemlji. To se najpre prihvata kao zlonamerno, a kasnije se kaže da neko nije ništa učinio na suzbijanju te pojave.
S druge strane, smatram da je dobra i pozitivna stvar, krucijalna u ovom zakonu, taj sistem obračuna penzija. On je u suštini mnogo pravedniji od onog prethodnog, jer na osnovu podataka koje je ministar izneo, znači, stari sistem je sam sebe demantovao i gurnuo u stranu.
Rast tih penzija devedesetih godina bio je izuzetno velik i građanin je u neravnopravnom položaju što se stupanja u taj penzioni i drugi invalidski odnos tiče. Privilegovani su oni koji su tih devedesetih godina otišli u penziju, pa pojedinci koji su imali uspon u karijeri u odnosu na druge građane; to je neprihvatljivo i pravite razliku između građana, a upravo se od strane nekih ljudi zagovara da penzija treba da bude socijalna kategorija.
Da je i u potpunosti dobar, bez obzira na sve to, zakon ima prateće stvari, druge zakone, rad drugih službi, ministarstava, ako se ne pokrenu sve te stvari, onda teško da će i zakon moći u praksi da postigne neke rezultate.
Dosta je ovde potencirano regulisanje penzionog statusa poljoprivrednih osiguranika. Mislim da je dovoljno da jedan član domaćinstva bude obavezno osiguran. Problemi su na drugoj strani: tamo gde se rešavaju pitanja agrokompleksa. Mislim da ova vlada u tim oblastima nije dovoljno uradila, da bi ove stvari u ovoj socijalnoj oblasti, što se poljoprivrede tiče, bile u boljem položaju.
Svesni smo činjenice da tu nema nekog velikog kontinuiteta, a zadnjih 15 godina se fond formirao i bilo je malo uplata i malo para. Normalno je da je i situacija takva. Međutim, tu stvari treba rešavati tamo kod onih ministarstava koja se nisu dovoljno angažovala da neke stvari pokrenu i da odrade onako kako treba.
Nisu napravila veći napor recimo ministarstva za poljoprivredu, za privredu i privatizaciju i još neka druga, koja bi trebalo u stvari da ukomponuju ta sredstva fondu, odnosno da budu logistička podrška ovom minsitarstvu.
Sve u svemu, ne bih se za sada opredeljivao kako ću glasati, a sigurno kao i drugi članovi moje stranke. Zahvaljujem ministru na pažnji. Hvala.

Ostao je još jedan prijavljen, narodni poslanik Mihajlo Jagodić, ali to je desetak sekundi. Da li hoćete da koristite to vreme? (Neće.)
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, koji je opravdao svoje odsustvo juče iz sale, i pošto je jedini prijavljeni iz poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Dame i gospodo, u načelu sam hteo da govorim o dve stvari i po običaju kratko.
Prvo, nešto strogo načelno i zaista ne može da se reši ovim, a i drugim zakonima posle ovoga. Mi nećemo imati stabilan penzijski sistem dok ne učinimo da penzijski fond bude potpuno odvojen od Vlade i od budžeta.
U Kraljevini Jugoslaviji penzijski fond je bio najbogatiji u državi, i ako je ministar finansija imao potrebe za nekim novcem, on je mogao iz tog fonda da pozajmi novac na određeno vreme i uz određenu kamatu. Vlada, i ova i sve naredne, mora da teži tome, to je naš krajnji cilj, da se taj fond ponovo učini bogatim i da se samo odatle isplaćuju penzije.
Nije u redu kada ljudi koji rade kažu - mi radimo za penzionere; to nije tačno. Penzioneri su svoje penzije zaradili. Zaposleni danas rade rade za svoje penzije. Znam da je za to potrebno imati stabilnu privredu, stabilnu valutu itd. Problem je vrlo težak i zato kažem, to mora da bude samo jedan daleki cilj ove i svih narednih vlada.
Druga stvar, mnogo konkretnija, a što se moglo rešiti sada, ovim zakonom, da se htelo, to je pitanje penzijskog osiguranja zemljoradnika. Duboko sam ubeđen da je jedino ispravno da penzijsko osiguranje zemljoradnika bude dobrovoljno, ali pod uslovom da ko ne želi da uplaćuje u penzijski fond, ne može da se pojavi kada napuni 65 godina kao socijalni slučaj i da traži socijalnu pomoć. On je smatrao da će steći neku imovinu u toku svog rada, od koje će moći da živi u starosti.
Kolega juče iz SSJ-a je naveo kao razlog za to eventualnu besparicu kod zemljoradnika. To za mene nije razlog. Čak i da su svi zemljoradnici vrlo imućni ljudi, treba opet da uplaćuju obavezno penzijsko osiguranje, samo ako žele. Ako ne žele, ne moraju, ali ponavljam, ne mogu da traže socijalnu pomoć kada budu zašli u neke godine. Toliko.

Hvala. Reč ima ministar, gospođa Gordana Matković.

Evo na kraju, da kažemo, lako je bilo kada je penzijski fond funkcionisao u uslovima mlade starosne strukture, malog broja starih ljudi; demografska situacija je bila različita, zato su ti fondovi mogli potpuno drugačije da izgledaju, a naravno i ekonomski.
Pitanje potpunog diskontinuiteta je za mene jako važno da raščistimo, zbog toga da li je ono uopšte moglo ili nije moglo da postoji. Pitanje potpunog diskontinuiteta znači da ne idemo na tekuće finansiranje, da svi mi doprinos za penzijsko osiguranje dajemo u poseban fond, na naše štedne račune, i da se onda taj novac ulaže u neke investicije, da raste i da kasnije od tog novca povlačimo penzije.
Postavlja se pitanje, kako će se onda izdržavati milion i po penzionera koje već imamo. Jedini je način da se oni izdržavaju iz budžeta. Samo vas podsećam da je za to potrebno 130 milijardi i da mi nemamo te mogućnosti, čak i da teorijsko opravdanje postoji, a mislim da ne postoji iz onih razloga iznetih na početku, jer tekuće finansiranje obezbeđuje makar minimalnu sigurnost ako fondovi propadnu, ako dođe do hiperinflacije.
Ako se dese bilo kakve velike neregularnosti, onda ti fondovi propadaju. Zbog toga je tekuće finansiranje minimalna sigurnost. Kažem, čak i da ne stoji taj teorijski razlog, da li mi imamo izbor diskontinuiteta. Mi taj izbor nemamo, jednostavno zbog toga što imamo milion i po penzionera i ne možemo izabrati da naše doprinose sada dajemo na neku drugu stranu.
Što se tiče kontrole rada komisije, a to mi je jako važno, mi smo izlazili i bilo je nekoliko konferencija za štampu koje su o tome govorile. Znači, nažalost, pokrenuto je 30 krivičnih prijava, najveći broj lekara koji su radili u fondu nisu više tamo. Oni su, opet nažalost, po 6 meseci provodili u istražnom zatvoru. Sudski se procesuiraju sada te prijave.
Značajno se stalo na put korupciji; s druge strane, predviđeno je da uz ovaj zakon idu i pravilnici koji će i predvideti drugačiji rad komisija, uključiće se još jedna grupacija koja će razmatrati medicinsku dokumentaciju, a predviđena je ovim zakonom i revizija, tako da te tri stvari zajedno apsolutno moraju da daju rezultate. Već sada imamo rezultate, pa ima ljudi koji pitaju - da li mogu da se odreknu svoje invalidske penzije bez posledica. Tu je zaista napravljen veliki pomak.
Nažalost, moram da kažem, dok se korupciji i u zdravstvu potpuno ne bude stalo na put, nikada nećemo imati potpune rezultate ni u ovoj oblasti, jednostavno zbog toga što ima nekih stvari koje komisije rade, mislim na one u Fondu, ne mogu prosto da istraže, jer ljudi moraju da provedu 15-20 dana u bolnici da bi se neke stvari dokazale, ali je zaista napravljen veliki pomak.