DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

26.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (načela) (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Ima reč podnosilac amandmana narodni poslanik Branislav Blažić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Blažić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, ovde je ponovo polemika oko člana 18. i dodavanja tačke 5), gde je amandmanom predviđeno da pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu ostaje u sistemu penzionog i invalidskog osiguranja.
    Vidite, vrlo je tanka žica po kojoj idemo između dehumanizacije društva ili obezbeđivanja sredstava za neke druge namene i održavanja jednog humanog društva, u kome je specijalna briga o tim ljudima, koji su svi penzioneri, da im se obezbedi tuđa nega i pomoć za njihov život dostojan čoveka.
    Prema tome, do sada je bila takva praksa. Sada se već dve i po godine permanentno ide na ukidanje nekih prava, što je specifičan vid dehumanizacije društva, pa i ovaj zakon je očigledno jedno smanjivanje i ukidanje prava građana, a sa druge strane, siromaštvo je sve veće. Bilo bi logično da za ove dve i po godine, sa ukidanjem prava i povećanjem dobijanja sredstava na nekoj drugoj strani, građani mogu sopstvenim sredstvima da nadoknade ono što im je država u nekom prethodnom periodu obezbeđivala.
    Prema tome, tuđa nega i pomoć ne može se svrstavati, sa jedne strane, nikako u neku zdravstvenu zaštitu, jer to de fakto nije nikakva zdravstvena usluga, nego je to samo pomoć onim licima koja su u takvom stanju da ne mogu sama da brinu o sebi, a sa druge strane, nije to ni socijalna pomoć, pogotovu se ne može svrstati u to da ti ljudi dožive da postaju socijalni slučajevi, kada oni to de fakto u mnogim slučajevima nisu.
    Ali ovde se pojavljuje još jedan dodatni problem, jer ova priča o tome da će se to prebaciti u neki drugi sistem, dokazuje da je taj drugi sistem (da li je u pitanju Zakon o socijalnoj zaštiti ili Zakon o zdravstvenom osiguranju) morao biti upakovan u paket zakona, da mi dođemo u situaciju da možemo da raspravljamo i čujemo mišljenja i drugih, koji sada raspravljaju o zakonima o zdravstvenom osiguranju ili socijalnoj zaštiti.
    Tada bi se ovde mogle iskristalisati priče gde stvarno, realno ta tuđa nega i pomoć treba da pripada. Ovako, bojim se da je ovo polako isključivanje mogućnosti uopšte da građani sutra imaju tuđu negu i pomoć, jer ako se ona izbaci iz penzionog osiguranja, teško da će neko prihvatiti da je uključi u neki drugi zakon.
    Prema tome, jasno je da nije logična priča da se to izbaci iz ovog sistema, pošto je dobijanje sredstava apsolutno iz istog izvora. Prebacivanjem na budžet, a skidanjem sa fonda, ne dobija se suštinski ništa, samo što se polako priprema teren da se to pravo praktično građanima ukine.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Nepotrebno je bilo šta dodavati obrazloženju koje je moj kolega Blažić dao uz ovaj amandman, ali koristim svoje poslaničko pravo samo da se još jednom obratim ministru u cilju skretanja pažnje na to da nemamo koncepcijski dobro urađen zakon.
    Pored ovoga što smo u načelnoj raspravi pričali, mislim da nije potpuno definisano to da li je penzija socijalna kategorija ili pravo iz radnog odnosa. Mi sad ovde vidimo iz obrazloženja amandmana koji se odbijaju da Vlada nije čak ni za privatizaciju. Odnosno, Vlada nije svesna da smo mi ušli u jednu fazu liberalnog kapitalizma i da poslodavac ima neka prava koja mu Vlada ne može osporavati, niti mu može nešto nametati.
    Pa, kada se govori o smanjenju radne sposobnosti i zalaganju pojedinih poslaničkih grupa da to bude još jedna dodatna obaveza iz penzijskog i invalidskog osiguranja, Vlada to prebacuje na domen Zakona o radu i radno-pravnog statusa i kaže da je to obezbeđeno u tom sistemu radnog zakonodavstva, jer se pre svega radi o odnosu poslodavca i zaposlenog.
    Mi, srpski radikali, ne želimo da dodatno opterećujemo poslodavca i kroz sve svoje amandmane, i kada je bio Zakon o radu, mi smo se programski zalagali za to. Poslodavca treba što više rasteretiti, dati mu mogućnost da ima pun zamah da ostvaruje što veći profit, da zapošljava što više radne snage, ali ne želimo da amnestiramo državu od odgovornosti i obaveza koje po Ustavu ima, da štiti svoje građane kada se nađu u određenim situacijama.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 19. tačka 3). Vlada Republike Srbije objašnjava da je u tom članu napravljen izuzetak za korisnike penzija iz razloga što su ovaj uslov za sticanje prava na starosnu penziju najčešće koristili osiguranici koji rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ("beneficirani staž"), pa je ovaj uslov zadržan upravo da bi se ovim osiguranicima dala određena povoljnost.
    U samom članu 19. tačka 3) data je mogućnost da muškarci, kad navrše 40 godina radnog staža, odnosno žene 35 godina, sa 53 godine života mogu da idu u penziju. Kada se ovo pogleda vidi se određena nelogičnost i kao da je nešto ili višak u ovom članu ili nešto nedostaje. Zašto ste u Predlogu samog zakona izjednačili godine života muškaraca i žena, a niste godine radnog staža?
    Muškarac i žena koji imaju pravo na beneficiran radni staž mogu u penziju sa 53 godine života. Žena sa 35 godina staža pod uslovom da ima 53 godine života. Postavlja se pitanje šta se dešava ako žena ima navršenih 35 godina radnog staža i nema 53 godine života. Dolazi u situaciju da radi do 53. godine života i navrši 40 godina radnog staža.
    Mi smo svojim amandmanom hteli da se na žene odnosi sa 50 godina života i 35 godina radnog staža. Pošto je odbila ovaj amandman, postavlja se pitanje da li se ova vlada, radi toga da bi sticala političke poene, samo deklarativno zalaže za izjednačavanje prava žena, imajući u vidu sve specifičnosti u njihovom radnom i životnom veku.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Dušan Cvetković, Golub Rajić, Bora Stanimirović, Joca Arsić i Đura Lazić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, uvažena gospođo ministre, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije zajedno sa grupom poslanika podneo sam amandman na član 20. ovog zakona.
    Ovim članom reguliše se snižavanje starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju osiguranika kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem zbog rada na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima.
    U stavu 1. tačka 1) pravilno se snižava starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za jednu godinu za svakih šest godina provedenih na radnom mestu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u stažu osiguranja 14 meseci. Znači, priznaje se po dva meseca godišnje i za šest godina to čini 12 meseci, što je sasvim normalno i u redu.
    Problem se javlja u predlogu Vlade što se ne drži iste logike kada je u pitanju rad osiguranika na radnim mestima gde se efektino provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15, 16 i 18 meseci. U tim slučajevima Vlada se ne pridržava utvrđene gradacije težine poslova.
    Amandmanom se zato predlaže da se primeni isti princip i analogija i za ove osiguranike, kao što je predloženo za one koji rade na radnim mestima na kojima se efektivno provedenih 12 meseci u staž osiguranja računa kao 14 meseci.
    U prednjem smislu treba izvršiti izmenu u tački 2), gde se za 12 meseci rada u staž osiguranja računa 15 meseci. Umesto Vladinog predloga da se za pet godina priznaje dodatna godina, treba za četiri godine priznavati godinu. Računica je prosta. Ako se godišnje priznaje 15 meseci, to znači dodatno po tri meseca godišnje i za četiri godine dobija se dodatna godina rada.
    Isto u tački 3), gde se za 12 meseci rada u staž osiguranja računa 16 meseci, umesto za četiri godine treba priznati dodatnu godinu za rad do tri godine. Za ovaj predlog objašnjenje je jednostavno. Pošto se godišnje dodatno priznaju po četiri meseca, to se za tri godine obezbeđuje 12 meseci, odnosno godina.
    Takođe, u tački 4) gde se za 12 meseci rada u staž osiguranja računa 18 meseci, umesto Vladinog predloga za tri godine, treba priznati dodatnu godinu za dve godine rada, pošto se godišnje dodatno priznaje po šest meseci i jasno je da se za dve godine rada obezbeđuje ta dodatna godina.
    Da se ne pretera sa snižavanjem starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju i za rad na naročito teškim, opasnim i po zdravlje štetnim radnim mestima, ostaje stav 2. ovog člana, gde se propisuje da se starosna granica i po ovim osnovama može snižavati najviše do 53 godine života. Podsećam da je ova granica sada podignuta za tri godine, a da je do sada iznosila 50 godina. No, s obzirom na dato objašnjenje, kao i na to da se obračunava i plaća dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, to je potpuno razložno da amandman bude prihvaćen.
    Objašnjenje Vlade da je nasleđeno ovakvo stanje mislim da ne obavezuje nikoga da ne napravimo neku pravičnost. Ako je bila ranije greška, sada da je ispravimo i da prihvatimo amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 20. koji reguliše materiju poznatu u javnosti kao beneficirani staž, a odnosi se na starosnu, što želim da naglasim, a ne na invalidsku penziju.
    Razumem žalopojke da ima sigurno i kod invalidskih penzija zloupotrebe, da tu treba biti rigorozan i nešto učiniti da se broj invalidskih penzija smanji, ali ograničavati prava za starosnu penziju po meni je nerazumno, jer takve ljude koji odrade svoj radni vek treba ceniti i poštovati. Ovo se naročito odnosi na stav 2. gde stoji da se starosna granica iz stava 1. ovog člana može snižavati najviše do 53 godine života.
    Prostom računicom onoga što se dobija kada osoba radi na radnom mestu sa beneficiranim radnim stažom, dolazi se do podatka da će biti slučajeva kada će radnik morati raditi više nego što mu je neophodno da bi ostvario starosnu penziju. Možemo uzeti najbanalniji primer. Ako rudar u teškim podzemnim eksploatacijama ima beneficirani radni staž moraće da radi 33 godine da bi ostvario to svoje pravo. Znači, prelazi ono pravo, tako da su u koliziji stav 1. i stav 2. člana 20. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
    Ponovo želim da napomenem da je kategorija tih ljudi definisana strogo zakonom. To se pre svega odnosi na radnike u Ministarstvu unutrašnjih poslova i na radnike koji rade u teškim fabrikama, hemijskoj industriji, rudarstvu, energetici. Mislim da ovde dolazi do neke kolizije između stava 1. i 2. člana 20. Predloga zakona.
    Predlažem da Vlada još jednom razmotri i nema razloga da ovu starosnu granicu poveća za tri godine života. Onaj ko uspe, radeći na takvim poslovima, da dostigne ono što je predloženo zakonom, ne treba ga još ograničavati da dodatno radi par godina bez tog beneficiranog radnog staža, da bi stvorio pravo na starosnu penziju.
    Molio bih predsedavajućeg, bez obzira što je kvorum smanjen sa 126 na 84, ovo je Predlog zakona u kome treba više poslanika da učestvuje, kako bi pomogli Vladi da donese što bolji zakon, tako da predlažem da se utvrdi i kvorum za rad, jer činjenica je da nas u sali nema ni 50.