Zahvaljujem. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li predstavnici poslaničkih grupa koji to pravo nisu iskoristili, žele reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović, zamenik predsednika poslaničke grupe DHSS-a, a zatim Nataša Milojević, predsednica poslaničke grupe Socijaldemokratske partije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni posalnici, poštovani ministre, razmišljao sam da se ne javim u ovoj načelnoj raspravi. Međutim, prateći kritike, uglavnom opoziconih poslanika i poslaničkih grupa, morao sam da se javim. Mislim da ministar može biti zadovoljan, jer kritike su takve da čak nema potrebe da odogovara na njih. Zašto?
Prvo ću odgovoriti poslanicima iz opozicije koji su bili na vlasti; tačno je da je penzioni zakon problem i da je veoma teško napraviti kvalitetan zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju iz više razloga i najviše ću se zadržati na penzijskom osiguranju zemljoradnika.
Postavio bih vam pitanje, kao što ste vi postavili pitanja Ministarstvu i Vladi, pre svega zašto je penzioni fond ostao prazan, zašto je ostao toliki dug penzionerima, seljacima, zašto je uvedeno penziono osiguranje seljaka kada niko nije morao da uplaćuje penziono osiguranje i kada nisu morale da se isplaćuju penzije.
To je očigledno napravljeno tako da se zadovolji neka forma, da se kaže da neko ima dobre namere, a onda su novi ministar i nova Vlada morali da vraćaju dugove penzionerima, seljacima i da to rade iz fonda koji ne postoji. To važi za sve druge. Što se tiče drugih fondova i stare štednje, šta ste uradili sa tim parama, sa svim što je opljačkano i uništeno, šta ste dobro uradili s tim? Zašto nam niste pokazali kako treba napraviti zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i samo da nastavimo da ga primenjujemo.
Drugi deo priče je kritika opozicinih poslanika koji su zajedno sa nama osvojili vlast posle 5. oktobra. Tačno je da je situacija u poljoprivredi loša, ali zašto je, recimo, 2000. godine u stočarstvu zatečena proizvodnja na nivou 1910. godine i ko je kriv za to? Izvoza nema. Zašto je izvoz poljoprivrednih proizvoda, prilično dobar u prethodnih 12 godina, prekinut, zašto ga nema. Mi znamo da se sve to mora rešiti i tu je bilo nedorečenosti.
Neko je kritikovao da zakon o penzijskom osiguranju nije dobar što postoji odrednica da je neko obavezan da se osigura. Opet drugi iz iste poslaničke grupe su kritikovali da to nije dobro što nisu svi obavezni da se osiguraju penziono.
Mislim da je ovaj zakon dobar i poslanička grupa DHSS-a će ga podržati, svojski je učestvovala i u razgovorima o rešenjima, jer je spoj realnog, mogućeg i želja seljaka. Govorim o penzionerima seljacima, jer činjenica je da su neki protestovali, tražili da to bude dobrovoljno, podneo sam amandman kojim se to traži, ali je isto tako činjenica da neki ljudi žele da budu penziono osigurani.
Dakle, ovaj predlog zakona predviđa sve. Nosilac domaćinstva će biti obavezno osiguran, to su stari ljudi blizu penzije i to će biti ispunjeno. Svi drugi nisu sprečeni da budu penziono osigurani, jer ko god želi moći će to da uradi, naravno po uslovima koje ovaj zakon propisuje.
Ako pričamo o tome kolike su penzije, 2000. godine penzije su bile 300 dinara po jednom osiguraniku, dakle mesečna penzija seljaka je bila 300 dinara. Ova sada od 2000. godine nije nikakva, to sam naveo u obrazloženju mog amandmana koji sam povukao, ali to je sedam puta veća penzija i ona će biti usklađena u narednom periodu, jer biće velikih muka da se Fond popuni, da bude dovoljno para da se sve to uradi.
Napomenuo bih najvažniju stvar: stari dug seljacima, sa ovako uvećanom penzijom, prepolovljen je za ovo vreme u veoma teškim uslovima.
Nema razloga, poštovani ministre, da se mnogo uzbuđujete zbog ovih kritika, jer zakon je dobar. Neću da pominjem veliki broj invalida penzionera, i to su nam ostavili. Znalo se, ako želiš da ideš u invalidsku penziju, postojale su tu i cifre, i kod kojih lekara i tako dalje, u moru problema koje moramo da rešimo, a zaključno sa ovim organizovanim kriminalom, to je sve ostavljeno ovoj vlasti.
Bitno je da svako seosko domaćinstvo zna kakav je bio njihov roditelj ili predak. Zna se po tome kakvo im je ostavio domaćinstvo, naslednicima koji su došli, jer i mi veoma dobro znamo kako smo zatekli, ova vlada i ova poslanička grupa koja podržava Vladu, a vi ćete svi znati kada odemo kakvu smo situaciju ostavili.
Mislim da samo po tome treba meriti.
Dakle, DHSS će podržati ovaj zakon i mislimo da je jako kvalitetan. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Nataša Milojević, predsednica poslaničke grupe Socijademokratske partije.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, dame i gospodo, samo nekoliko napomena u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije, a imam obavezu da to istaknem na osnovu razgovora koje smo imali sa predstavnicima reprezentativnih sindikata i pisameno izražene volje Saveza invalida rada Srbije.
Naime, imajući u vidu neophodnost reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i uvođenja principa u ovu oblast, iskazujemo apsolutan respekt i kažemo da ćemo glasati za Predlog zakona, ali molimo pažnju ministarke za nekoliko stvari.
Sami ste, a to i stoji u zaista dobrom obrazloženju, ukazali na brojne neregularnosti tokom "1990. godine". Baveći se tim neregularnostima iz različitih aspekata došli smo do nekoliko zaključaka i kroz amandmane ćemo ukazati na mogućnost za neka druga ili malo različita rešenja od onih koja ste ponudili u zakonu.
Zabrinjava nas činjenica da 1990. godina, to je zapravo čitava dekada, pogađa još uvek (i dugo će) radno sposobno stanovništvo, a nova formula za obračun penzija, kako bi se to popularno reklo, podrazumeva i uzima u obzir čitav radni vek, a ne kako je do sada bilo samo 10 najboljih godina. Otuda smatramo na određeni način diskriminacionim praktično dejstvo ovih 10 najgorih godina na nas, a kada kažem nas, gledam ovde veliki broj mojih kolega koji su upravo u ovim godinama bili najviše radno sposobni ili u najvećem naponu radne snage ili karijere.
Šta da radimo sa tih 10 neregularnih godina, za koje naravno nisu odgovorni ni ovo ministarstvo u sadašnjem sastavu, ni ova vlada, a moraju taj problem da reše. Da li je rešenje da u radni staž, a u skladu sa članom 46, govorićemo o tome kada bude diskusije u pojedinostima, uvrstimo te godine; dakle, da godine kada nisu uplaćivani doprinosi ipak uvrstimo u radni staž, pa onda ukupni radni staž uzimamo u obzir za obračun penzija, ili možda postoji nekakvo drugo kompromisno rešenje. Naš predlog je da od 1992. godine, kada je uveden embargo ili sankcije, kako se to popularno kaže, do kraja 2000. godine, kada su one ukinute ili skinute, a to je osam godina, te godine budu uračunate ili tretirane kao godine radnog staža.
Mislim da je ovo što govorim o radno sposobnima važnije za one koji će tek početi da brinu o načinu obračuna svojih penzija i to ne uskoro, nego možda za petnaestak godina. Treba zaštiti tu populaciju koja, zapravo, predstavlja proizvodni motor društva. Ona misli na budućnost i na to kako će u skorijoj budućnosti izgledati penzioni fond ili uopšte priliv u penzioni fond, bez obzira da li će se ići dalje u reforme penzionog sistema, pa praviti tzv. dobrovoljni penzioni fond, zajedno sa ovim koji podrazumeva budžet Republike Srbije.
Nastojim da budem što konciznija, pa ne ulazim u detalje, ali volela bih da se o ovome prodiskutuje i da se pronađe određeno rešenje ili bar odgovor da li ćemo u sledećem stepenu reformi ići ka rešavanju ovog problema.
Mi smo, poslanici SDP-a, diskutujući o Predlogu zakona, pozdravili nekoliko stvari. Prvo, konačno ćemo se baviti principima, odnosno sistemom koji do sada nije postojao ili ne kako bi trebalo. Konačno ćemo se baviti restriktivnim aspektom, odnosno sistem, kako ste rekli, stimuliše uplaćivanje doprinosa u svim fazama radnog veka, što smatramo posebno važnim. Konačno ćemo se baviti važnim osobinama uopšte u reformskom pristupu stvarima i zakonima, a to je odgovornost i disciplina. Mislim da će sve to zajedno proizvesti ozbiljan, ako ne do kraja stabilan penzioni fond.
Ono što nas plaši jeste da je sledeća faza reforme još restriktivnija. Ukoliko se sada ovim zakonskim rešenjima ne uspostavi disciplina i odgovornost, onda se bojim da bi jedini i logičan izlaz bio još veća restriktivnost. Da se to ne bi dogodilo, ajmo da pronađemo nekakva, uslovno rečeno, kompromisna rešenja po nekim tačkama.
Ovo je jedan od naših predloga, pa s obzirom na ovaj predlog rešavanja tih osam ili deset neregularnih godina, ajmo da vidimo kako ćemo onda koeficijent za te godine smanjiti, da bi on bio opšteprihvatljiv, pa i predlagaču, kako to ljudi vole da kažu, državi.
Samo bih pažnju sada usmerila na još jednu stvar. To nam je obaveza prema Savezu invalida rada Srbije, koji je kroz brojne amandmane, desetak, imao primedbe na tekst zakona, hoteći da ga ispravi. Suštinska stvar je da bi u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja trebalo i dalje zadržati, kako kažu, "institut preostale radne sposobnosti i mogućnost prekvalifikacije i dokvalifikacije".
Jer uslovi rada kod većine poslodavaca ne postaju bolji, nego lošiji, pa bi zadržavanje osiguranika na radnim mestima u tim istim uslovima, u slučajevima poboljšanja zdravstvenog stanja, ubrzalo pogoršanje stanja i nastupanje potpunog gubitka radne sposobnosti. Opet treba da mislimo na mlađe osiguranike, da im damo mogućnost prekvalifikacije i raspoređivanja na drugo radno mesto, gde bi oni radili osposobljeni za te druge poslove, da ne kažem lakše, sa punim radnim vremenom.
Jeste reč o zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali moramo da mislimo na radno sposobne ili, jednostavno rečeno, na mlađu populaciju koja postaje obveznik doprinosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja.To su dve ključne stvari na kojima generalno insistiramo i iz njih proizilaze još neke.
Skrenula bih pažnju još i na ovu treću, a to je sastav upravnog odbora Fonda, gde molimo da se vodi računa o zastupljenosti po kriterijumu reprezentativnosti i sindikata i udruženja poslodavaca. Kada vodimo računa o reprezentativnosti i sindikata i udruženja poslodavaca, sastav upravnog odbora Fonda će biti opšteprihvaćen ili prihvaćen na zadovoljavajućem nivou. Ovde bih stala, uz zahvalnost za pažnju.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, OTVARAM PRETRES PREDLOGA ZAKONA U POJEDINOSTIMA.
Za reč se javio narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Uvažena predsednice Mićić, poštovane kolege poslanici, na osnovu člana 137. predlažem Narodnoj skupštini da se izjasni da rasprava o amandmanima traje najviše do tri minuta, a obzirom na posao koji nas čeka danas i obzirom na broj amandmana, u skladu sa članom 81. Poslovnika, predlažem da danas radimo do 20,00 časova. Molim Skupštinu da se o tome izjasni.

Narodni poslanik je izneo dva predloga.
Prvi predlog je da, zbog broja amandmana koji su podneti na ovaj predlog zakona, ograničimo raspravu u pojedinostima na tri minuta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 92, protiv 50, uzdržan jedan, nije glasalo 12, od ukupno 155 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da rasprava po amandmanim traje po tri minuta.
Drugi predlog je da Narodna skupština danas radi do 20,00 časova.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 93, protiv 48, nije glasalo 14, od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da ćemo danas zasedati do 20,00 časova.
Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Adžić i Dragoljub Vojinović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amdndman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić.

Cilj ovog amandmana je da se u članu 3, kojim su predviđeni rizici osiguranja za slučaj penzijskog i invalidskog osiguranja, zadrži još jedan rizik, a to je nesposobnost za samostalno obavljanje osnovnih životnih potreba.        
Razlog zašto mislimo da treba ovo zadržati je što nije izvršena reforma sistema socijalne zaštite, a ovo pravo će biti prebačeno u sistem socijalne zaštite, koji, za sada, još uvek nismo definisali. Nismo sigurni kako će se to pitanje rešiti. Moguće je da ovo pravo ide u sistem socijalne zaštite, ali onog trenutka kada se reši sistem socijalne zaštite stanovništva i u taj sistem ugradi pravo na tuđu negu i pomoć, znaćemo pod kojim uslovima će osiguranici to pravo obavljati.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Reč ima ministarka. Nadam se da se nećete javljati povodom baš svakog amandmana.

Neću, ali ovo je strašno važno da shvatimo.
Tuđa nega i pomoć kao pravo već postoje i u socijalnoj zaštiti. Amandmanima koje smo mi već podneli Narodnoj skupštini je predviđeno da se to pravo - bilo je mnogo manje za hendikepirane, koji nikada nisu ni radili, svega 1.800 dinara - poveća na 3.000 dinara; tako se polako približava znatno većem pravu iz penzionog fonda za istu tu vrstu nemogućnosti da se čovek brine o samom sebi, sada je oko 5.000 dinara.
Pri tom, kao što vidite u prelaznim odredbama, baš prilikom razgovora sa ljudima koji su korisnici tog prava, mi nismo hteli da preciziramo da li će to biti Zakon o socijalnoj zaštiti, jer ima vremena i prihvatili smo da o tome razgovaramo i da pažljivo taj institut formulišemo, ali da njemu na podjednak način imaju pristup svi oni koji ne mogu da se brinu sami o sebi, kojima je potrebna tuđa nega i pomoć.
Znači, zato je tako i stavljeno u prelazne odredbe, do odgovarajućeg zakona, a ne precizno, do zakona o socijalnoj zaštiti, pošto smo još uvek u razgovorima i raspravama kako taj institut treba formulisati i u okviru kog zakona, ali on nije nešto što treba da bude u penzionom fondu po našem ubeđenju.