DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

26.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (načela) (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Narodni poslanici Dragan Rafailović i Predrag Stojanović pisanim putem povukli su amandman kojim predlažu da se posle člana 16. doda novi član 16a.
    Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni posalnici Slobodan Adžić i Dragoljub Vojinović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na isti član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Stanulov i Ljubodrag Grbić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nebojša Jović, Joca Arsić, Toma Bušetić, Golub Rajić, Dragan Jovanović, Žarko Obradović, Zoran R. Anđelković, Rade Bajić, Đura Lazić, Momir Radoičić, Sreten Mitrović, Miomir Ilić, Slobodan Tomović, Miloš Nešović, Dušan Cvetković, Živanko Radovančev, Živodarka Dacin, Slobodan Pavlović, Milan Janković, Rajko Baralić, Borivoje Drakulović, Ljubomir Mucić i Jovan Todorović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.
    ...

    Nebojša Jović

    Poštovani narodni poslanici, u ime SPS-a podneli smo amandman na član 18. koji reguliše prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, i to za slučaj invalidnosti, gde je predviđeno samo pravo na invalidsku penziju.
    Predlažemo da se u članu 18. stav 1. tačka 2) posle reči "penzija" briše se tačka-zapeta i dodaju reči "i pravo osiguranika zaposlenih na raspoređivanje, odnosno zaposlenje na drugom poslu s punim radnim vremenom, kao i pravo na novčanu naknadu u vezi sa korišćenjem tog prava".
    U stavu 1. istog člana dodaje se nova tačka 5) koja glasi: "Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu".
    U članu 18. stav 1. tačka 2) predloženo je da se posle invalidnosti može steći samo pravo na invalidsku penziju.
    Invalidska penzija je u svim sistemima penzijskog i invalidskog osiguranja do sada predstavljala krajnju meru zaštite osiguranika po osnovu invalidnosti. Naime, u sadašnjim i ranijim sistemima penzijskog i invalidskog osiguranja osiguranicima su, pored invalidnosti i invalidske penzije, obezbeđivana prava po osnovu umanjene, odnosno prema preostaloj radnoj sposobnosti, kao recimo pravo na rad sa skraćenim radnim vremenom, pravo na raspoređivanje, odnosno zaposlenje na drugom odgovarajućem poslu s punim radnim vremenom, sa ili bez kvalifikacije ili dokvalifikacije.
    Nepredviđanje prava po osnovu smanjenja radne sposobnosti suprotno je Ustavu Republike Srbije, stoga što je odredbom člana 40. Ustava propisano pored ostalog da obaveznim osiguranjem zaposleni u skladu sa zakonom obezbeđuje sebi prava za slučaj smanjenja ili gubitka radne sposobnosti. Znači, prava po osnovu smanjenja radne sposobnosti su ustavna kategorija.
    Dalje, članom 78. Zakona o radu propisano je da je zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisom o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, a po osnovu opasnosti od nastanka invalidnosti da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
    Takođe, ova prava su regulisana i pravima o zdravstvenom osiguranju. Ne može se prevideti ni da Međunarodna konvencija o socijalnom osiguranju, koju je ratifikovala naša zemlja pa samim tim čine sastavni deo našeg zakonodavstva, reguliše tu materiju. Iz navedenih razloga predloženo je da se članom 18. stav 1. tačka 2) utvrdi da za slučaj invalidnosti, pored invalidske penzije, osiguranik ima pravo na raspoređivanje, odnosno zaposlenje na drugom poslu sa punim radnim vremenom, kao i novčanu naknadu u vezi sa korišćnjem tog prava, a po osnovu smanjenja radne sposobnosti prema preostaloj radnoj sposobnosti.
    Izmeštanje ovog prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja u Zakon o socijalnoj zaštiti je neprihvatljivo, jer je ovo pravo iz rada, odnosno nije socijalna kategorija. Iz tih razloga predlažemo da se naš amandman prihvati.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Poštovane kolege narodni poslanici, grupa poslanika SPS je podnela ovaj amandman sa prostom namerom da pokuša da obezbedi veći stepen prava ljudima koji budu oštećeni na poslu.
    Naime, smatramo da bi ovakva odredba zakona, ako ostane, imala nepovoljne posledice po ljude, iz prostog razloga što onaj ko radi na teškom radnom mestu, naše kolege su pomenule u amandmanu i nekoliko konkretnih primera za tako nešto, ukoliko ne postane klasičan invalid, on neće imati mogućnost da sa tom umanjenom radnom sposobnošću obavlja poslove i da privređuje.
    Mislimo da ovaj amandman ima logičan smisao. Vlada je u obrazloženju odbijanja ovog amandmana pomenula da je prethodno rešenje otvaralo mogućnost za manipulacije. To je druga stvar. Naime, naravno, ni mi se ne slažemo sa nekim takvim pojavama i to apsolutno treba suzbiti. Ali, ukoliko zbog teških uslova na poslu radnik bude oštećen - mi smo juče pomenuli čak i primer ako radi u nekoj hemijskoj fabrici, pa je usled isparenja smanjen deo njegovih radnih sposobnosti - bilo bi logično, ako postoji ovo pravo, da mu se pronađe neko drugo radno mesto, odnosno da on ima pravo na adekvatnu novčanu naknadu.
    Smatramo da ovo pravo ima svoj logički smisao i osnov za ovaj amandman sadržan je u Ustavu Republike Srbije, gde se u članu 40. kaže da "obaveznim osiguranjem, zaposleni, u skladu sa zakonom, obezbeđuju sebi prava za slučaj smanjenja ili gubitka redne sposobnosti". Ukoliko ovo pravo ne bi bilo prihvaćeno, zaposleni bi se našli u vrlo teškoj situaciji, jer bi obaveza poslodavca onda bila selektivno tumačena.
    To je obaveza koju utvrđuje član 78. Zakona i poslodavac bi, verovatno, našao mogućnost da takvom radniku ne dozvoli obavljanje nekih drugih poslova. Onda bi on bio prinuđen da dobije tu invalidsku penziju. Znači, postaje invalid i ne može da radi sa umanjenom radnom sposobnošću. Ako bi dobio invalidsku penziju, ona je jako mala. Smatramo da se time i povređuje njegovo pravo koje bi moglo ovim amandmanom, bar smo mi tako uvereni, da bude osigurano, pa smo zato i predložili ovaj amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Đuro Popović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    U ime podnosilaca amandmana, reč ima narodni poslanik Adam Urošević.
    ...

    Adam Urošević

    Poštovane dame i gospodo, poslanička grupa SSJ uložila je amandman na član 18. koji definiše prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Naime, mi predlažemo da se u članu 18. tačka 2) menja i glasi: "Za slučaj invalidnosti: (1) pravo na invalidsku penziju; (2) pavo na raspoređivanje, odnosno zaposlenje na drugom poslu s punim radnim vremenom; (3) pravo na novčanu naknadu u vezi sa korišćenjem prava iz tačke 2) podtačke (2) ovog člana".
    Takođe, ovim amandmanom predlažemo i da se doda nova tačka 5), koja će glasiti: "Za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu".
    Dozvolite mi da obrazložim naš predlog. Prema članu 18. tačka 2) Predloga zakona, za slučaj invalidnosti može se steći samo pravo na invalidsku penziju. Praktično, to znači da su ukinuta sva prava po osnovu smanjene, odnosno preostale radne sposobnosti. Ponovo ću se pozvati na odredbu člana 40. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim se, između ostalog, predviđa da obaveznim osiguranjem, zaposleni, u skladu sa zakonom, obezbeđuju i prava za slučaj smanjenja radne sposobnosti, a ne samo pravo za slučaj gubitka radne sposobnosti".
    Predloženo rešenje u članu 18. je neprihvatljivo, ne samo zbog navedene ustavne odredbe, već i zbog toga što se kod predlaganja ovih rešenja nisu imali u vidu veoma teški uslovi pod kojima radnici rade i žive, što najbolje pokazuju podaci o bolovanju radnika. Takođe se nisu imala u vidu ni rešenja koja su, u vezi sa invalidima rada, utvrđena u propisima o radu i međunarodnim konvencijama.
    Što se tiče drugog dela našeg amandmana, odnosno predloga tačke 5) u ovom članu, ovim članom ukinuto je pravo na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugog lica, koje prema važećim propisima mogu da ostvare osiguranici i korisnici prava ako ispunjavaju propisane uslove. Ovo pravo, prema članu 245, zadržava se u ovom sistemu do donošenja odgovarajućih propisa, verovatno iz oblasti socijalne zaštite, s tim što je za usklađivanje ovog prava predviđen nepovoljniji način usklađivanja sa kretanjem troškova života.
    U obrazloženju za ovaj član navedeno je da se to čini zbog toga što ovo pravo, po svojoj prirodi, ne spada u prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Istina je da ovo pravo ne spada u osnovna prava iz ovog osiguranja, kao što su penzija i pravo po osnovu invalidnosti, ali je ono, kao dodatno, uz pravo za telesno oštećenje, uvek bilo uređeno propisima iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Otuda se za ostvarivanje ovog prava i sada izdvajaju sredstva putem doprinosa.
    Po našem mišljenju, ovakvo opredeljenje nije prihvatljivo zbog toga što ovo pravo i dalje treba zadržati u ovom osiguranju, tim pre što se osiguranici i korisnici prava osiguravaju za slučaj nastanka potrebe za pomoć i negu drugog lica uplatom odgovarajućeg doprinosa. Ne mogu se izjednačiti sa kategorijama ostalih građana koji ovo pravo ostvaruju u sistemu socijalne zaštite. Posebno treba imati u vidu da ovo pravo uglavnom koriste najčešće invalidski penzioneri, čiji su iznosi penzija veoma niski, tako da bez ovog prava ne bi mogli obezbediti sebi pomoć i negu drugog lica, naročito ako bi se umanjio iznos ove naknade.
    Iz iznetog, uvereni smo da ćete ovaj naš amandman prihvatiti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Adžić i Dragoljub Vojinović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Ima reč narodni poslanik Dragoljub Vojinović, u ime podnosilaca amandmana.
    ...

    Dragoljub Vojinović

    Poštovane koleginice i kolege, gospođo Čomić, ovaj amandman se odnosi i na član 3. (kolega Adžić je o tome govorio). Međutim, u obrazloženju odbijanja ovog člana kaže se ovako - "pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, prema članu 245. Predloga zakona, zadržava se u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, dok se ovo pravo ne uredi drugim propisima za osiguranike".
    Pominje se čak u sistemu boračke i socijalne zaštite. Tu smo imali polemiku sa gospođom ministarkom na poslaničkom klubu i ovde. Očigledno, u nečemu se ne razumemo. Pošto se ne razumemo, da razjasnim na konkretnom primeru - zašto mi zahtevamo da ovo pravo bude zadržano?
    Naime, iz moje dugogodišnje prakse ću vam navesti primer mog kolege, koji je univerzitetski profesor. On je bio oduzet i zahtevao je neophodnu tuđu negu i pomoć. Vi ga ne možete svrstati u kategoriju socijalnih slučajeva ili po Zakonu o socijalnom staranju, jer ima ženu koja je advokat, ima decu lekare. On je to pravo stekao uplaćivanjem preko Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju i to pravo mora da zadrži.
    S obzirom na moje zanimanje, smatram da je tu vrlo važan i psihološki efekat. Ako sutra zatražite to pravo npr. preko službe socijalne pomoći ili socijalnog osiguranja u opštini, oni će reći - pa taj ima decu na položaju, pa taj ima kuću.
    Suština je u tome da to pravo mora da se definiše ovim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. To je suština oko koje mi stalno polemišemo ovde i dogovaramo se. Hvala lepo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima gospođa Gordana Matković, ministar u Vladi Republike Srbije.
    ...

    Gordana Matković

    Prva napomena - prava iz socijalne zaštite nisu neminovno povezana sa materijalnim položajem. Znači, i ono pravo iz socijalne zaštite  (tako stoji po sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti) na tuđu negu i pomoć ne ulazi u to kakav je materijalni položaj porodice koja traži takvu vrstu prava. Znači, ono zavisi od toga u kakvom se stanju nalazi taj ko takvu vrstu prava traži.
    Socijalna zaštita ne podrazumeva samo zaštitu onoga ko je siromašan. Može podrazumevati i nevezano od materijalnog položaja. Te dve stvari nisu neminovno identične, niti je tako sada po zakonu. To je jedno pitanje, vrlo važno, koje ste pokrenuli.
    Drugo vrlo važno pitanje je da li je neko time što je uplaćivao svojevremeno u fond stekao pravo da uvek može po tom osnovu povlačiti, jer je u momentu kada je on bio obavezno osiguran to pravo postojalo. Moram da vas podsetim, a pravnici bi rekli - to nije ugovor, to je obavezno osiguranje, to su dve različite stvari. Odnosno, odgovoriću vam na ovaj način: da je to tako, onda u toku svih ovih 20 ili 30 godina ni jedna se stvar u pogledu uslova ili prava nikada ne bi mogla promeniti.
    Da je to tako, ne bi se moglo u toku ovih deset godina ukinuti pravo na prevremenu penziju, pravo na skraćeno radno vreme. Vi ste radili i uplaćivali svoje doprinose u vreme kada je postojala tzv. druga kategorija invalidnosti, pravo na rad sa skraćenim vremenom, i zašto se to pravo za sve one koji su u tom momentu radili ne bi zadržalo?
    Dakle, obavezno osiguranje ne funkcioniše po tom principu. Dobrovoljno osiguranje je to koje podrazumeva tu vrstu ugovornog odnosa. Ta vrsta stečenih prava, na taj način formulisana, ne važi za obavezno penzijsko osiguranje. Hvala.