Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo Matković, kolege poslanici, poslanička grupa SPS podnela je amandman na član 100. ovog zakona, pa vas molim da mi dozvolite da ga obrazložim.
U članu 100. iza stava 2. dodaje se novi stav koji glasi: "Protiv rešenja kojim je odlučeno o pravima osiguranika po osnovu preostale radne sposobnosti, pravo žalbe ima i poslodavac kod koga je osiguranik zaposlen, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja".
Prihvatanjem ovakvog rešenja i ovog amandmana o instituisanju prava za slučaj invalidnosti, po osnovu preostale radne sposobnosti koje bi obezbeđivao poslodavac i kod koga bi osiguranik ostvarivao ta prava, uslovljava i omogućuje učešće poslodavca u postupku ostvarivanja tih prava.
To pravo poslodavca proizilazi iz njegove obaveze prema svojim zaposlenim radnicima u vezi sa obezbeđenjem prava po osnovu preostale radne sposobnosti.
Ministar nas je uveravala da će pravo osiguranika biti regulisano propisima o zapošljavanju, a to su propisi koji će se tek usvajati u vom domu, pa je stvarno velika nesigurnost kako će to izgledati i hoće li time ovi ljudi sa umanjenim radnim sposobnostima zaista biti zaštićeni? Ukidanje prava po osnovu smanjenja radne sposobnosti u ovom zakonu nije pravilo koje važi u evropskim zakonodavstvima, tako da još jednom treba razmisliti o ukidanju takozvane treće kategorije.
Ako se prihvati ovaj amandman, onda će se stvoriti i obaveze poslodavca da rešavaju delimičnu nesposobnost osiguranika. Da vam navedem vrlo značajan primer za koji verovatno mnogi ne znaju, ali će ga razumeti, to je iz farmaceutske industrije u kojoj sam proveo dosta godina.
Pitanje je rešavanje delimične nesposobnosti za rad radnicima koji rade na poslovima granuliranja, a to je ona smeša od koje se prave tablete. Dakle, vi znate da u svakoj tableti, u dražeji ili u kapsuli, ima minimalan sadržaj aktivne materije koji je 0,01 hiljaditi deo grama najčešće. Radnik na poslovima granulacije mora da potroši kilogram aktivne supstance; dakle, ona u leku učestvuje sa hiljaditim delom, stavi je u sud i napravi smešu koja će imati samo taj 0,01 gram aktivne supstance.
U toku rada on dolazi u kontakt sa milion puta većom koncentracijom aktivnih supstanci i dolazi u situaciji da posle desetak godina postaje potpuno nesposoban; zavisno od toga da li radi kardiotonike ili druge preparate, dolazi u vrlo tešku situaicju, ali je sposoban da radi na mestu pakera, u konfekciji, on može da radi taj posao.
Prema tome, mislim da je vrlo bitno da se ovo pitanje sagleda, jer takvih primera, izvinjavam se zbog prekoračenja, ima i u drugim granama industrije. To će biti zločin prema toj deci, jer deca počnu da rade sa 18 godina, a on već u 28 godini života praktično ne može da radi na poslovima tog mesta gde je počeo.
Molim da o tome povedemo računa.
