DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

26.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (načela) (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Srpska radikalna stranka
    I tebe je, moj Zeldžo, strpljenje izdalo, treba tebi još vakta.
    Naime, predlog SRS je da se konačno, bar u ovom zakonu, definiše šta to predsetavljaju reprezentativni predstavnici nekog udruženja. Ovde se predlagač zakona poziva, kada odbija amandman SRS, na Zakon o radu. Ne možete gospodo da se pozivate na nešto što ste u ono vreme, u jednoj ogromnoj, velikoj koaliciji konstatovali da je donoseno na protivzakonit, protivposlovnički način. Uostalom, taj zakon o radu bio je kamen spoticanja za šta ste se razišli sa dojučerašnjim koalicionim partnerima. Nije to sada tema.
    Evo, o čemu se radi. Radi se o jednoj nelogičnosti. Bar ovde, u ovom zakonu, da pokažete volju da ispravite grešku. Udruženje penzionera je udruženje građana. Tu se slažemo. Za registraciju udruženja građana ili primera radi za registraciju nevladinih organizacija potrebno je 100 potpisa. Ovde kažete, za reprezentativnog predstavnika je potrebno 50.000 potpisa. Kojih potpisa, čijih potpisa?
    Hoćete kao sa sindikatom, da Vlada određuje koji je to reprezentativni sindikat. Kada odgovara Samostalni sindikat ili tačnije rečeno njihovo rukovodstvo, onda su oni repezrentativni, bez obzira koliko članova stoji iza tog rukovodstva. Kada ne odgovara u većini slučajeva, onda se koristi, kontaktira ili razgovara sa kućnim sindikatima, kao kućni ljubimci su vam. Nekada su poslanici, a nekada predstavnici sindikata, ali dobro, to je vaš problem.
    Naime, nema ni jednog realnog razloga da se sada u ovom zakonu ne definiše koji predstavnici ulaze u upravni odbor ovog fonda. Zašto? Iz prostog razloga da jednom kažemo, neka se dogovore udruženja penzionera, klubovi penzionera, ko je reprezentativni predstavnik i ko će ih predstavljati, ko će njihove interese zastupati.
    Ako ne odgovara, pustimo njima da oni menjaju to, a ne da Vlada kaže, ovo je predstavnik penzionera i on će biti član upravnog odbora u Fondu. Kako ćete gospodo da obrazložite ili da stanete iza ovog objašnjenja, gde se ministar stalno poziva na tržišne uslove. Kako ćete vi u tržišnoj ekonomiji, gde je uveliko započela privatizacija, vi u ime Vlade, određivati ko će biti predstavnik poslodavaca.
    Kakve vi veze imate sa poslodavcima? Nemate nikakve veze, gospodo. Ne možete kao Vlada, kao izvršni organ vlasti, da uzimate sebi za pravo da određujete ko će od poslodavaca tu ući. Dogovoriće se poslodavci, pa će dati svog predstavnika, a ne da vi uvek uzimate ta prava. Ponovo vas podsećam, nemojte da se pozivate na zakon koji je protivustavan i koji je protiv Poslovnika donesen u ovoj skupštini.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Da.)
    Reč ima ministar Gordana Matković.
    ...

    Gordana Matković

    Kada je reč o predstavnicima poslodavaca koje imenuje Vlada, ideja je naravno, ako vi znate koliki je broj ljudi koji su zaposleni u obrazovanju, zdravstvu, u policiji, u socijalnoj zaštiti, to je sve skupa jedan jako veliki broj ljudi, po tom osnovu ima smisla da Vlada imenuje poslodavce u ovaj fond.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Na član 156. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Stanulov i Ljubodrag Grbić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Povlači amandman.)
    Narodni poslanik Milorad Stanulov povlači amandman na član 156. u ime podnosilaca amandmana, čime on prestaje da bude predmet rasprave u pojedinostima.
    Na član 158. amandman su zajedni podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Đuro Popović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 159. amandmane, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Dušan Cvetković, Golub Rajić, Bora Stanimirović, Joca Arsić i Đura Lazić, zajedno narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Đuro Popović, i narodni poslanik Zoran Krasić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, pa narodni poslanik Đuro Popović, pa narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovana gospođo ministre, zajedno  sa grupom poslanika SPS-a podneo sam amandman na član 159. ovog zakona.
    U ovom članu govori se da predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora bira i razrešava upravni odbor na dve godine.
    Prema Predlogu zakona, predsednika i zamenika predsednika iz svojih redova bira upravni odbor, ali uz obaveznu saglasnost Vlade. Iz rečenog jasno se vidi da predsednika i zamenika predsednika ne bira upravni odbor već ih faktički postavlja Vlada.
    Polazeći od činjenice da je detaljno propisano da članove upravnog odbora biraju po jednu trećinu reprezentativni sindikati, jednu trećinu reprezentativna udruženja poslodavaca organizovanih na nivou Republike i jednu trećinu udruženja penzionera, organizovanih na nivou Republike; neprimerno je da Vlada u njih nema poverenja.
    S obzirom na obezbeđen visok nivo reprezentativnosti u izboru članova upravnog odbora, zaista je suvišno i krajnje nedemokratski propisivati da predsednik i zamenik predsednika mogu biti izabrani samo uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
    Iz navedenih razloga, amandmanom se predlaže da se izvrši izmena predloga Vlade i da predsednika i zamenika predsednika samostalno bira upravni odbor.
    Zaista, u ovom slučaju suvišno je tutorstvo Vlade, izuzev ako ne želi potpunu centralizaciju celokupnog društvenog života u svojim rukama. Imajmo u vidu da suvišna centralizacija sputava inicijativu ostalih aktera u društvu, a da ne govorim o štetnim i opasnim posledicama od koncentracije vlasti u maloj grupi ljudi, pa i ako se radi o članovima Vlade.
    Ako Vlada želi da postavlja predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora, neka to jasno predloži u zakonu, bez zamajavanja i nas poslanika, i bilo kog drugog ko će raditi na sprovođenju ovog zakona. Znači, neka jasno kaže, postavljaće Vlada.
    Nepotrebno je praviti neke lažne paravane i komplikovati postupak. Ukoliko je Vlada zaista demokratska, za kakvu se predstavlja, prihvatiće amandman i prepustiti da predsednika i zamenika predsednika iz svojih redova samostalno bira i razrešava upravni odbor.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Đuro Popović.
    ...

    Đuro Popović

    Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva je predložila da se u članu 159. stav 3. posle reči "poslodavaca" stavlja tačka, a reči do kraja se brišu. Dozvolite mi da vam obrazložim ovaj amandman.
    Poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva je predložila da se briše "uz saglasnost Vlade Republike Srbije". U odgovarajućim odredbama Predloga zakona predivđen je veliki uticaj Vlade, uslovljen saglasnošću na donošenje statuta Fonda, utvrđivanje osnovica i stopa doprinosa, godišnjeg programa rada, član 161, kao i na imenovanje direktora Fonda, član 168. i drugo - zbog čega smatramo da nije prihvatljivo da Vlada daje saglasnost i na izbor predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora Fonda PIO.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Cilj ovog amandmana koji sam podneo je da se samo skrene pažnja Vladi na jednu nelogičnost koja provejava i u ovom članu Predloga zakona.
    Sastav upravnog odbora, kada je u pitanju Fond PIO zaposlenih, ima praktično tri konstitutivna izvora, ali svi ti izvori su na nivou udruženja građana, odnosno nečega što se formira na principu dobrovoljnosti.
    To je situacija i sa bilo kojom asocijacijom poslodavaca, osiguranika, udruženja penzionera kao korisnika prava. Slična situacija je i kod ova druga dva fonda, gde se javljaju asocijacije osiguranika i poslodavaca. To su u suštini dobrovoljne organizacije, ali se javljaju kao izvori na bazi kojih se delegiraju ljudi u sastav upravnog odbora i Vlada zadržava pravo da samo u Fondu PIO zaposlenih od onih pet imenuje dva, a u svim fondovima daje saglasnost na izbor predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora.
    Tu sada nastupa problem zbog organske veze upravljačke strukture Fonda sa izvorima sredstava Fonda, a sredstva Fonda PIO su na neki način parafiskalna, što treba tumačiti kao bukvalno rečeno fiskalna sredstva, jer ona ulaze u konsolidovani bilans javne potrošnje i očigledno, kada se država javlja kao garant, ne javlja se samo zbog toga što je propisala celu oblast javnih prihoda i javnih rashoda i uključila doprinose u taj sistem, nego i zbog toga što po Ustavu ona garantuje ostvarivanje prava i po tom osnovu preuzima neke obaveze.
    U trećoj grupi ljudskih prava, izvedenih prava, država je aktivni učesnik, za razliku od grupe osnovnih ljudskih prava, gde ona deklarativno priznaje i ne ulazi u sadržinu ljudske slobode. To je taj treći aspekt nedostatka ovog zakona, koji će biti praktično neprimenjiv.
    Na ovaj način Vlada u nekim odredbama kaže, mi nemamo neke velike veze, solidarnost u sebi obuhvata i uzajamnost, neka pravila tu postoje, ali želi da daje saglasnost i da odluči ko će biti predsednik i zamenik predsednika upravnog odbora.
    Na taj način Vlada posredno preuzima nešto na šta nije obavezna.
    Drugo, ako Vlada želi da ostvari uticaj u tom fondu, to se ostvaruje ne kroz saglasnost na izbor predsednika i zamenika predsednika, nego kroz suštinski uticaj na odluke fonda.
    Jedna od tih odluka verovatno je i način izbora direktora Fodna. Mi i ranije nismo imali dobru kadrovsku strukturu u Fondu PIO. Svi drektori osnovnih zajednica, i kasnije filijala Fonda, to su neki partijski kadrovi. Nažalost, sa tom praksom se i sada nastavilo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 164, na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Đuro Popović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana ne želi reč.
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Na član 165. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
    Vlada je prihvatila ovaj amandman.
    Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Na član 168. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
    Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 168. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Dušan Cvetković, Golub Rajić, Bora Stanimirović, Joca Arsić i Đura Lazić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    U ime podnosilaca amandmana reč ima narodni poslanik Joca Arsić.