Cilj ovog amandmana koji sam podneo je da se samo skrene pažnja Vladi na jednu nelogičnost koja provejava i u ovom članu Predloga zakona.
Sastav upravnog odbora, kada je u pitanju Fond PIO zaposlenih, ima praktično tri konstitutivna izvora, ali svi ti izvori su na nivou udruženja građana, odnosno nečega što se formira na principu dobrovoljnosti.
To je situacija i sa bilo kojom asocijacijom poslodavaca, osiguranika, udruženja penzionera kao korisnika prava. Slična situacija je i kod ova druga dva fonda, gde se javljaju asocijacije osiguranika i poslodavaca. To su u suštini dobrovoljne organizacije, ali se javljaju kao izvori na bazi kojih se delegiraju ljudi u sastav upravnog odbora i Vlada zadržava pravo da samo u Fondu PIO zaposlenih od onih pet imenuje dva, a u svim fondovima daje saglasnost na izbor predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora.
Tu sada nastupa problem zbog organske veze upravljačke strukture Fonda sa izvorima sredstava Fonda, a sredstva Fonda PIO su na neki način parafiskalna, što treba tumačiti kao bukvalno rečeno fiskalna sredstva, jer ona ulaze u konsolidovani bilans javne potrošnje i očigledno, kada se država javlja kao garant, ne javlja se samo zbog toga što je propisala celu oblast javnih prihoda i javnih rashoda i uključila doprinose u taj sistem, nego i zbog toga što po Ustavu ona garantuje ostvarivanje prava i po tom osnovu preuzima neke obaveze.
U trećoj grupi ljudskih prava, izvedenih prava, država je aktivni učesnik, za razliku od grupe osnovnih ljudskih prava, gde ona deklarativno priznaje i ne ulazi u sadržinu ljudske slobode. To je taj treći aspekt nedostatka ovog zakona, koji će biti praktično neprimenjiv.
Na ovaj način Vlada u nekim odredbama kaže, mi nemamo neke velike veze, solidarnost u sebi obuhvata i uzajamnost, neka pravila tu postoje, ali želi da daje saglasnost i da odluči ko će biti predsednik i zamenik predsednika upravnog odbora.
Na taj način Vlada posredno preuzima nešto na šta nije obavezna.
Drugo, ako Vlada želi da ostvari uticaj u tom fondu, to se ostvaruje ne kroz saglasnost na izbor predsednika i zamenika predsednika, nego kroz suštinski uticaj na odluke fonda.
Jedna od tih odluka verovatno je i način izbora direktora Fodna. Mi i ranije nismo imali dobru kadrovsku strukturu u Fondu PIO. Svi drektori osnovnih zajednica, i kasnije filijala Fonda, to su neki partijski kadrovi. Nažalost, sa tom praksom se i sada nastavilo.