Kada govorimo o obaveznosti - da li je obavezno? Ranije sam govorila da je obavezno samo za jednog člana domaćinstva.
Ako kažemo šta se promenilo - do sada je ova regulacija bila na saveznom nivou i ovo je sada prva prilika da je možemo na republičkom nivou regulisati. Znači, to se promenilo. Ako je u poljoprivrednom domaćinstvu bilo šest članova koji nisu bili osigurani po drugom osnovu, onda su za svih šest članova morali da plaćaju obavezno penzijsko osiguranje. Ovim zakonom se sada predviđa da se penzijski mora osigurati samo jedan član. To je prva prilika da se jedna ovakva promena unese.
Inače, imamo 200.000 ljudi koji primaju penzije. Penzije su u proseku 2.000 dinara sada, sa tim zakašnjenjem koje postoji i sa činjenicom da veliki broj njih ima samo 15 godina staža, prosto zbog toga što su tako ulazili u to osiguranje.
Doprinos je bio 800 dinara mesečno prošle godine, a ove godine bi iznosio 1.000 dinara mesečno. Do sada je bio slučaj da su morali za šest, ako imaju šest članova domaćinstva, da plate doprinose, svi su bili obavezno osigurani.
Ono što ovaj pasus u obrazloženju govori, to je da su ti podaci upozoravajući. Nekada uopšte nije postojalo penziono osiguranje nigde i ni za koga. Ljudi su zavisili u starosti od svoje dece i, između ostalog, to im je bio motiv i da rađaju veliki broj dece, da rađaju što više jer je i mortalitet bio visok, jer su želeli da imaju muške naslednike itd. Znači, bili su drugi mehanizmi osiguranja u starosti.
Činjenica je, kada gledate i najrazvijenije zemlje, insistira se za sve one koji imaju neki prihod da se obavezno, makar minimalno penzijski osiguraju, jer se dešava da ti ljudi nemaju nikakav stabilan i siguran prihod u starosti, nemaju od čega da žive i o njima se država, ako je solidarna i odgovorna, mora brinuti. Znači, to je neka civilizacijska tekovina da ljudima kažemo da treba da se osiguraju.
Kod poljoprivrednika je problem njihov ekonomski položaj. Pošto razgovaramo bez kamera to možemo da kažemo - zamislite da svi uz plate dobijamo i taj deo koji ide za osiguranje i da jednom godišnje treba da platimo veliku sumu novca, znatno veću od onoga što poljoprivrednici plaćaju. To jeste problem u uslovima siromaštva, ali je taj mehanizam jako važan. Smatramo da time što smo rekli "unazad", onaj ko nije plaćao u ovim okolnostima ima prava na mirovanje staža, znači ne mora da plati, ali mu se u tom slučaju i ne računa u staž, a od sada je jedan obavezno osiguran.