DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

26.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (načela) (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Đuro Popović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    U ime podnosilaca amandmana, reč ima narodni poslanik Adam Urošević.
    ...

    Adam Urošević

    Poštovane dame i gospodo, poslanička grupa SSJ uložila je amandman na član 18. koji definiše prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Naime, mi predlažemo da se u članu 18. tačka 2) menja i glasi: "Za slučaj invalidnosti: (1) pravo na invalidsku penziju; (2) pavo na raspoređivanje, odnosno zaposlenje na drugom poslu s punim radnim vremenom; (3) pravo na novčanu naknadu u vezi sa korišćenjem prava iz tačke 2) podtačke (2) ovog člana".
    Takođe, ovim amandmanom predlažemo i da se doda nova tačka 5), koja će glasiti: "Za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu".
    Dozvolite mi da obrazložim naš predlog. Prema članu 18. tačka 2) Predloga zakona, za slučaj invalidnosti može se steći samo pravo na invalidsku penziju. Praktično, to znači da su ukinuta sva prava po osnovu smanjene, odnosno preostale radne sposobnosti. Ponovo ću se pozvati na odredbu člana 40. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim se, između ostalog, predviđa da obaveznim osiguranjem, zaposleni, u skladu sa zakonom, obezbeđuju i prava za slučaj smanjenja radne sposobnosti, a ne samo pravo za slučaj gubitka radne sposobnosti".
    Predloženo rešenje u članu 18. je neprihvatljivo, ne samo zbog navedene ustavne odredbe, već i zbog toga što se kod predlaganja ovih rešenja nisu imali u vidu veoma teški uslovi pod kojima radnici rade i žive, što najbolje pokazuju podaci o bolovanju radnika. Takođe se nisu imala u vidu ni rešenja koja su, u vezi sa invalidima rada, utvrđena u propisima o radu i međunarodnim konvencijama.
    Što se tiče drugog dela našeg amandmana, odnosno predloga tačke 5) u ovom članu, ovim članom ukinuto je pravo na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugog lica, koje prema važećim propisima mogu da ostvare osiguranici i korisnici prava ako ispunjavaju propisane uslove. Ovo pravo, prema članu 245, zadržava se u ovom sistemu do donošenja odgovarajućih propisa, verovatno iz oblasti socijalne zaštite, s tim što je za usklađivanje ovog prava predviđen nepovoljniji način usklađivanja sa kretanjem troškova života.
    U obrazloženju za ovaj član navedeno je da se to čini zbog toga što ovo pravo, po svojoj prirodi, ne spada u prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Istina je da ovo pravo ne spada u osnovna prava iz ovog osiguranja, kao što su penzija i pravo po osnovu invalidnosti, ali je ono, kao dodatno, uz pravo za telesno oštećenje, uvek bilo uređeno propisima iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Otuda se za ostvarivanje ovog prava i sada izdvajaju sredstva putem doprinosa.
    Po našem mišljenju, ovakvo opredeljenje nije prihvatljivo zbog toga što ovo pravo i dalje treba zadržati u ovom osiguranju, tim pre što se osiguranici i korisnici prava osiguravaju za slučaj nastanka potrebe za pomoć i negu drugog lica uplatom odgovarajućeg doprinosa. Ne mogu se izjednačiti sa kategorijama ostalih građana koji ovo pravo ostvaruju u sistemu socijalne zaštite. Posebno treba imati u vidu da ovo pravo uglavnom koriste najčešće invalidski penzioneri, čiji su iznosi penzija veoma niski, tako da bez ovog prava ne bi mogli obezbediti sebi pomoć i negu drugog lica, naročito ako bi se umanjio iznos ove naknade.
    Iz iznetog, uvereni smo da ćete ovaj naš amandman prihvatiti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Adžić i Dragoljub Vojinović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Ima reč narodni poslanik Dragoljub Vojinović, u ime podnosilaca amandmana.
    ...

    Dragoljub Vojinović

    Poštovane koleginice i kolege, gospođo Čomić, ovaj amandman se odnosi i na član 3. (kolega Adžić je o tome govorio). Međutim, u obrazloženju odbijanja ovog člana kaže se ovako - "pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, prema članu 245. Predloga zakona, zadržava se u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, dok se ovo pravo ne uredi drugim propisima za osiguranike".
    Pominje se čak u sistemu boračke i socijalne zaštite. Tu smo imali polemiku sa gospođom ministarkom na poslaničkom klubu i ovde. Očigledno, u nečemu se ne razumemo. Pošto se ne razumemo, da razjasnim na konkretnom primeru - zašto mi zahtevamo da ovo pravo bude zadržano?
    Naime, iz moje dugogodišnje prakse ću vam navesti primer mog kolege, koji je univerzitetski profesor. On je bio oduzet i zahtevao je neophodnu tuđu negu i pomoć. Vi ga ne možete svrstati u kategoriju socijalnih slučajeva ili po Zakonu o socijalnom staranju, jer ima ženu koja je advokat, ima decu lekare. On je to pravo stekao uplaćivanjem preko Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju i to pravo mora da zadrži.
    S obzirom na moje zanimanje, smatram da je tu vrlo važan i psihološki efekat. Ako sutra zatražite to pravo npr. preko službe socijalne pomoći ili socijalnog osiguranja u opštini, oni će reći - pa taj ima decu na položaju, pa taj ima kuću.
    Suština je u tome da to pravo mora da se definiše ovim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. To je suština oko koje mi stalno polemišemo ovde i dogovaramo se. Hvala lepo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima gospođa Gordana Matković, ministar u Vladi Republike Srbije.
    ...

    Gordana Matković

    Prva napomena - prava iz socijalne zaštite nisu neminovno povezana sa materijalnim položajem. Znači, i ono pravo iz socijalne zaštite  (tako stoji po sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti) na tuđu negu i pomoć ne ulazi u to kakav je materijalni položaj porodice koja traži takvu vrstu prava. Znači, ono zavisi od toga u kakvom se stanju nalazi taj ko takvu vrstu prava traži.
    Socijalna zaštita ne podrazumeva samo zaštitu onoga ko je siromašan. Može podrazumevati i nevezano od materijalnog položaja. Te dve stvari nisu neminovno identične, niti je tako sada po zakonu. To je jedno pitanje, vrlo važno, koje ste pokrenuli.
    Drugo vrlo važno pitanje je da li je neko time što je uplaćivao svojevremeno u fond stekao pravo da uvek može po tom osnovu povlačiti, jer je u momentu kada je on bio obavezno osiguran to pravo postojalo. Moram da vas podsetim, a pravnici bi rekli - to nije ugovor, to je obavezno osiguranje, to su dve različite stvari. Odnosno, odgovoriću vam na ovaj način: da je to tako, onda u toku svih ovih 20 ili 30 godina ni jedna se stvar u pogledu uslova ili prava nikada ne bi mogla promeniti.
    Da je to tako, ne bi se moglo u toku ovih deset godina ukinuti pravo na prevremenu penziju, pravo na skraćeno radno vreme. Vi ste radili i uplaćivali svoje doprinose u vreme kada je postojala tzv. druga kategorija invalidnosti, pravo na rad sa skraćenim vremenom, i zašto se to pravo za sve one koji su u tom momentu radili ne bi zadržalo?
    Dakle, obavezno osiguranje ne funkcioniše po tom principu. Dobrovoljno osiguranje je to koje podrazumeva tu vrstu ugovornog odnosa. Ta vrsta stečenih prava, na taj način formulisana, ne važi za obavezno penzijsko osiguranje. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Ima reč podnosilac amandmana narodni poslanik Branislav Blažić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Blažić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, ovde je ponovo polemika oko člana 18. i dodavanja tačke 5), gde je amandmanom predviđeno da pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu ostaje u sistemu penzionog i invalidskog osiguranja.
    Vidite, vrlo je tanka žica po kojoj idemo između dehumanizacije društva ili obezbeđivanja sredstava za neke druge namene i održavanja jednog humanog društva, u kome je specijalna briga o tim ljudima, koji su svi penzioneri, da im se obezbedi tuđa nega i pomoć za njihov život dostojan čoveka.
    Prema tome, do sada je bila takva praksa. Sada se već dve i po godine permanentno ide na ukidanje nekih prava, što je specifičan vid dehumanizacije društva, pa i ovaj zakon je očigledno jedno smanjivanje i ukidanje prava građana, a sa druge strane, siromaštvo je sve veće. Bilo bi logično da za ove dve i po godine, sa ukidanjem prava i povećanjem dobijanja sredstava na nekoj drugoj strani, građani mogu sopstvenim sredstvima da nadoknade ono što im je država u nekom prethodnom periodu obezbeđivala.
    Prema tome, tuđa nega i pomoć ne može se svrstavati, sa jedne strane, nikako u neku zdravstvenu zaštitu, jer to de fakto nije nikakva zdravstvena usluga, nego je to samo pomoć onim licima koja su u takvom stanju da ne mogu sama da brinu o sebi, a sa druge strane, nije to ni socijalna pomoć, pogotovu se ne može svrstati u to da ti ljudi dožive da postaju socijalni slučajevi, kada oni to de fakto u mnogim slučajevima nisu.
    Ali ovde se pojavljuje još jedan dodatni problem, jer ova priča o tome da će se to prebaciti u neki drugi sistem, dokazuje da je taj drugi sistem (da li je u pitanju Zakon o socijalnoj zaštiti ili Zakon o zdravstvenom osiguranju) morao biti upakovan u paket zakona, da mi dođemo u situaciju da možemo da raspravljamo i čujemo mišljenja i drugih, koji sada raspravljaju o zakonima o zdravstvenom osiguranju ili socijalnoj zaštiti.
    Tada bi se ovde mogle iskristalisati priče gde stvarno, realno ta tuđa nega i pomoć treba da pripada. Ovako, bojim se da je ovo polako isključivanje mogućnosti uopšte da građani sutra imaju tuđu negu i pomoć, jer ako se ona izbaci iz penzionog osiguranja, teško da će neko prihvatiti da je uključi u neki drugi zakon.
    Prema tome, jasno je da nije logična priča da se to izbaci iz ovog sistema, pošto je dobijanje sredstava apsolutno iz istog izvora. Prebacivanjem na budžet, a skidanjem sa fonda, ne dobija se suštinski ništa, samo što se polako priprema teren da se to pravo praktično građanima ukine.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Nepotrebno je bilo šta dodavati obrazloženju koje je moj kolega Blažić dao uz ovaj amandman, ali koristim svoje poslaničko pravo samo da se još jednom obratim ministru u cilju skretanja pažnje na to da nemamo koncepcijski dobro urađen zakon.
    Pored ovoga što smo u načelnoj raspravi pričali, mislim da nije potpuno definisano to da li je penzija socijalna kategorija ili pravo iz radnog odnosa. Mi sad ovde vidimo iz obrazloženja amandmana koji se odbijaju da Vlada nije čak ni za privatizaciju. Odnosno, Vlada nije svesna da smo mi ušli u jednu fazu liberalnog kapitalizma i da poslodavac ima neka prava koja mu Vlada ne može osporavati, niti mu može nešto nametati.
    Pa, kada se govori o smanjenju radne sposobnosti i zalaganju pojedinih poslaničkih grupa da to bude još jedna dodatna obaveza iz penzijskog i invalidskog osiguranja, Vlada to prebacuje na domen Zakona o radu i radno-pravnog statusa i kaže da je to obezbeđeno u tom sistemu radnog zakonodavstva, jer se pre svega radi o odnosu poslodavca i zaposlenog.
    Mi, srpski radikali, ne želimo da dodatno opterećujemo poslodavca i kroz sve svoje amandmane, i kada je bio Zakon o radu, mi smo se programski zalagali za to. Poslodavca treba što više rasteretiti, dati mu mogućnost da ima pun zamah da ostvaruje što veći profit, da zapošljava što više radne snage, ali ne želimo da amnestiramo državu od odgovornosti i obaveza koje po Ustavu ima, da štiti svoje građane kada se nađu u određenim situacijama.