Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je podnela Vlada Republike Srbije kao još jedan reformski zakon, a po nama socijalistima, za buduće penzionere vrlo represivan, ispred poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, sa svojim kolegama podneo sam amandman na član 21. ovog zakona.
Inače, član 21. ovog zakona utvrđuje nov način formulisanja gubitka radne sposobnosti kao uslov za sticanje prava na invalidsku penziju, tako što se gubitak radne sposobnosti ne ceni samo u odnosu na svoj posao nego u odnosu na opštu sposobnost, tj. nesposobnost za obavljanje bilo kog posla.
Predlažemo da se u članu 21. posle reči "potpuni" dodaju reči "i trajni", a posle reči "sposobnosti" dodaju reči "ili smanjene radne sposobnosti".
Obrazloženje za ovaj amandman je sledeće. Kada se radi o gubitku radne sposobnosti, po osnovu koga se stiče i ostvaruje pravo na invalidsku penziju, taj gubitak treba da bude pored potpunog i trajan, a nesporno je, može se utvrditi posle završenog lečenja, odnosno medicinske rehabilitacije, kako je to u sistemu PIO do sada bilo.
Kada osiguranik ostvari pravo na ivalidsku penziju, prema članu 98. Zakona o radu njemu prestaje zaposlenje, nezavisno od njegove volje i od volje poslodavca, zbog gubitka radne sposobnosti i to danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.
Kada kod osiguranika ta invalidnost ne bi bila trajna, već se nakon odgovarajućeg vremena utvrdi da kod njega više ne postoji gubitak radne sposobnosti, onda bi ostao bez penzije, kao što je i ranije ostao bez zaposlenja. Kod tog zavoda ne bi mogao da ostvari pravo na novčanu naknadu.
Proširenje invalidnosti i na smanjenje radne sposobnosti je u skladu sa članom 18, prema kome se za slučaj invalidnosti stiče, pored prava na invalidsku penziju, pravo na raspoređivanje, odnosno zaposlenje na drugom poslu sa punim radnim vremenom, kao i pravo na novčanu naknadu po tom osnovu, po osnovu smanjene, a prema preostaloj radnoj sposobnosti, koju treba definisati novim članom zakona.
Odredba člana 21. Predloga zakona je protivustavna i krši član 40. Ustava Republike Srbije, gde je predviđeno da obaveznim osiguranjem zaposleni sebi obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj bolesti, trudnoće, porođaja, kao i za slučaj smanjenja ili gubitka radne sposobnosti. Znači, Ustav predviđa obavezu Republike da omogući obavezno osiguranje i u slučaju smanjenja radne sposobnosti.
Pozivam vas da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman i smanjite nesigurnost svih zaposlenih. Zahvaljujem.