Dame i gospodo narodni poslanici, nisam baš srećna što ova dva predloga moramo da danas razmatramo kao jedinstvenu tačku, ali evo, pokušaću da to sintetizujem, obzirom da i zakon o budžetu ima i te kakve veze sa obe ove tačke dnevnog reda.
Razmatrajući Predlog odluke o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednica Srbija i Crna Gora, postavljaju se neka osnovna pitanja.
Prvo, zašto Narodna skupština o ovome odlučuje, zašto o tome nije odlučivala Vlada Republike Srbije? U članu 15. Zakona ne piše ko će odlučiti o konačnom statusu ovih organa i organizacija, već se podrazumeva neki sporazum, ali kojih organa država članica, to nigde ne piše u Zakonu. Ostaje nam da tumačimo Zakon, da nagađamo i bila bi mnogo manja greška da je o ovom sporazumu odlučivala Vlada, to ne bi, po meni i po nama poslanicima SRS, predstavljalo kršenje Ustava Republike Srbije. Ali to govorim, pre svega, zbog toga što je Vlada prekršila Ustav kada je sebi dala kao ovlašćenje i pravo da preuzme nadležnost Narodne skupštine da odlučuje o potvrđivanju statuta, davanju saglasnosti Skupštini Srbije i Crne Gore za usvajanje zakona o potvrđivanju Statuta Saveta Evrope.
Pozivajući se na član 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije, u kome stoji da Vlada donosi odluke, uredbe, zakone i druge akte za izvršavanje zakona, ali napominjem za izvršavanje zakona, iako se tu nije radilo o izvršavanju zakona nego o davanju prethodne saglasnosti za ratifikaciju Statuta Saveta Evrope. Zato se postavlja pitanje treba li Vladi Srbije više Narodna skupština ili treba li Narodnoj skupštini uopšte takva Vlada koja polako, ali sigurno postaje diktatorska, jer se iza Skupštine krije samo onda kada joj to odgovara ili kada hoće da stvori privid da u državi funkcionišu institucije sistema.
(Milka Marinković, sa mesta: Ne, ti joj trebaš.)
Najbolji dokaz za to je što ova skupština zaseda u redovnom zasedanju, a imenuju se raznorazni vršioci dužnosti predsednika Vrhovnog suda, državnog javnog tužioca i tome slično. Tada joj Skupština ne treba. Kada se odlučuje o ovako nečemu, o čemu je mogla i ona sama da odluči, onda joj Skupština treba i neka se malo zamajavaju poslanici opozicije, jer poslanika skupštinske većine ima samo kada se glasa o zakonskim predlozima.
Očigledno je da je ovaj predlog odluke već neko dogovorio. Mi ne znamo ko, u obrazloženju ne piše, ali neko je morao da dogovara. Neko je morao da se sporazumeva. Nije nam ni predstavnik Vlade rekao ko ili ja bar nisam čula. Jasno je jedino to da se na ovaj predlog ne mogu stavljati i upućivati amandmani, što znači da nam je Vlada ovo dala po sistemu - uzimi ili ostavi. Može da nam se sviđa, može da nam se ne sviđa, neko je to već dogovorio, skupštinska većina je obezbeđena i proći će predlog, zasigurno će se izglasati.
To što ćemo mi danas uzeti ili ostaviti, danas ili u danu za glasanje, ima naravno i svoju cenu, a kolika je cena to ćemo videti kada budemo razmatrali Zakon o rebalansu budžeta i to će biti sutra, prekosutra na dnevnom redu, pa ćemo videti koliko nas to košta. Malopre ministar reče da oko 6,5% u budžet uplaćuje Republika Crna Gora tj. "država" Crna Gora u ovu nakaradnu zajednicu, ali kako on odlučuje u toj skupštini državne zajednice, da li je to ekvivalent tome to nam ministar nije rekao, ali svi znamo.
Što se tiče tačke 1. nabrojani su organi i organizacije koje nastavljaju da obavljaju poslove kao organi i organizacije državne zajednice. U tački 2. nam je rečeno da Savezni hidrometeorološki zavod prestaje da radi, ali ostaje sporna tačka 3. kojom je regulisano da će Vlada Republike Srbije i Vlada Crne Gore formirati direktorat za civilno vazduhoplovstvo i agenciju za kontrolu letenja u roku od 90 dana, a dotle će ove poslove, kao i poslove vezane za kontrolu letenja i Saveznog vazduhoplovnog inspektorata preuzeti Ministarstvo Republike Srbije nadležno za poslove saobraćaja i telekomunikacija, uz saglasnost Ministarstva Republike Crne Gore nadležnog za poslove pomorstva i saobraćaja. Nema te saglasnosti, nismo je dobili uz ovaj akt, a trebalo je ukoliko se već neko sa nekim sporazumevao, jer mi ne znamo da li će naknadno, kada ova odluka stupi na snagu, uslediti i ta saglasnost nadležnog ministarstva Crne Gore.
Ovde iz tačke 3. mi vidimo da su se dve vlade sporazumevale i otuda ono moje na početku izlaganje da smatramo da je ovo bio posao za Vladu, a ne posao za Narodnu skupštinu. Naravno, ne bežimo mi od toga da o tome pričamo, ali ne vodi se računa ovde o ustavnim nadležnostima pojedinih institucija sistema.
Ovde se takođe postavlja to osnovno pitanje: prvo, gde je ta saglasnost, zašto je nema i kao drugo pitanje, pitanje koje treba da pronađe odgovor u Zakonu o ministarstvima, jer tu ne vidimo da Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija ima ove nadležnosti, pa se sada postavlja pitanje, da li se budžetom mogu projektovati na prihodnoj i rashodnoj strani troškovi za ove dve organizacije, koje će privremeno, kažu 90 dana, biti u okviru Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija Republike Srbije.
Veoma je nesrećno pripremljen ovaj akt, ukoliko je trebalo da dođe uopšte u Narodnu skupštinu, kao što je nesrećno došlo do raspada federalne države i do stvaranja ovog surogata, koji danas imamo, a koji ne znamo kako da nazovemo. Ide se stalno nekim obrnutim redom. Prvo se donese Povelja, odrede se rokovi, oni su obavezujući, pa ih onda niko ne poštuje, jer i sada imamo situaciju da još uvek nemamo taj sud savezne države, iako je istekao rok od 25 dana od izbora predsednika, niti imamo zakon o organizaciji i načinu rada institucija državne zajednice Srbije i Crna Gore.
Pošto to nemamo htela bih još da vam ukažem na član 17. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje i to je stav 2. člana 17. navedenog Zakona u kome stoji da Savet ministara može da odluči da pojedine službe i grupe poslova iz nadležnosti državne zajednice, koje su obavljali organi i organizacije ili službe navedene u članu 15. ovog zakona, budu preuzete od strane institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora, a zakon o organizaciji i načinu rada tih institucija još nije donet, pa se može desiti da mi sada donesemo ovakvu odluku, a da onda za neko vreme, u skladu sa članom 17. navedenog zakona državna zajednica donese odluku da nam uzme ono što su nam prepustili ovim dogovorom. Znači, ovo nije konačno rešenje statusa ovih organa i organizacija, ma koliko predlagač to hteo da prikaže kao takvo.
Što se tiče ovog predloga odluke ne bih više, jer mi se čini da vas previše ozbiljno shvatamo, obzirom da prilično nekompetentno radite ono što radite, a što se tiče Predloga...
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
... 20 minuta, ja mogu toliko da govorim.
Što se tiče Predloga zakona o ministarstvima vidimo da imamo 19 ministarstava, kao što je i bilo ranije. Doduše, jedno ministarstvo menja naziv. Zove se Ministarstvo kulture i medija. I tu se postavlja jedno pitanje: treba li ovde da se ide sa izborom novog ministra, jer ovog postojećeg ministra kulture nismo birali kao ministra kulture i medija, nego sa nekim drugim nadležnostima ovog ministarstva. Mislim da bi tu trebalo Odbor za ustavna pitanja i za Zakonodavstvo da se izjasni po tom pitanju, da ne napravimo neku grešku i da čoveku ne stavimo u nadležnost nešto što on ne može da obavlja u skladu sa svojim sposobnostima.
Takođe, mislim da nije u redu da za dve godine imamo dva zakona o ministarstvima i da je ovo moglo da ide kroz izmene i dopune i ne znam zašto je to Vlada htela da predstavi kao novi Predlog zakona.
Pokušala sam da u ovom zakonu pronađem sve ono što u prethodnom nije bilo. Nešto je, istina, moralo da se unese, obzirom na to da smo preuzeli izvesna ovlašćenja ministarstava koja su prestala da postoje na saveznom nivou, zbog donošenja Povelje i stvaranja nove državne zajednice. Kroz to su neka ministarstva i Vlada hteli da provuku i nešto što im se nikako ne može dozvoliti da bude u njihovoj nadležnosti.
Dakle, da počnemo od člana 3. kod MUP-a ima nešto što mi nikako neće biti jasno, zašto više ne postoji kao nadležnost ovog ministarstva, a to je zaštita ustavnog poretka i bezbednosti zemlje. Kome će MUP to da prepusti? O tome ćemo, naravno, da govorimo kada budemo razgovarali u pojedinostima, o amandmanima, ali to je nešto što je nedopustivo.
U članu 4, gde se navode nadležnosti Ministarstva finansija i ekonomije, a zahvaljujući tome što smo u istom momentu imali i predlog rebalansa budžeta, mogli smo da vidimo da se u budžetu planiraju sredstva na kontu Ministarstva finansija za poresku upravu, Upravu za javna plaćanja, agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, ali ovde nema nikakvih nadležnosti Ministarstva finansija i ekonomije po pitanju ovih organizacija, a to je moralo da bude i to samo govori o tome da se nije sveobuhvatno pripremao ovaj tekst i da nije u potpunosti konzistentno.
Ministarstvo pravde, a to je ono što nas je najviše zaprepastilo, hoće na sebe da preuzme obaveze i ovlašćenja koje nikako ne može da ima. Ne znam da li ste dovoljno obratili pažnju, ali u članu 5. jasno piše da Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekršaje, krivično zakonodavstvo, zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima, obligacione odnose, kolizione norme, postupak pred sudovima, amnestija, pomilovanje, advokatura i druge pravosudne funkcije.
Ne praveći ovde razliku između pripreme propisa u određenim oblastima, a za šta ovo ministarstvo može i treba da bude ovlašćeno, od poslova u tim oblastima. Nema šta Ministarstvo pravde da obavlja u ovim poslovima. Može samo da priprema predlog zakona o krivičnom postupku, krivični zakon, prekršajni zakon, o advokaturi i tome slično, ali da obavlja poslove u advokaturi ili u sudovima, ne može nikako.
Dalje, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zaboravilo je da ima jednu važnu funkciju, a to je da mora neko da napravi registar stanovništva, jedinstven birački spisak. Ne znam ko bi to drugi mogao da uradi, nego ovo ministarstvo. Mi ćemo amandmanom dodatno obrazložiti potrebu da ovo bude u nadležnosti ovog ministarstva. Kukali ste mnogi zbog neurednosti tog biračkog spiska, a sada već tri godine niko se ne prihvata tog važnog, ozbiljnog, državnog posla. Biće referenduma, kažete, verovanto vezano za Ustav. Biće bogami i izbora, a to je sigurno, na jesen. Red je da sa čistim biračkim spiskovima idemo i na te izbore i na taj referendum.
Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede ima brojne dodatne nadležnosti, zbog prestanka postojanja pojedinih organizacija na saveznom nivou. Ima nešto što nikako ne može da stoji u nadležnosti ovog ministarstva, niti bilo kog drugo ministarstva, a to je uvođenje u proces proizvodnje genetski modifikovane soje. Ovo ministarstvo to treba da reguliše. Pitamo se, da li je normalno da to na ovaj način legalizujemo, bar iz razloga humanosti, ako ne iz nekih drugih stručnih razloga ili iz razloga vođenja određene politike u ovoj oblasti?!
Takođe, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, opet zahvaljujući tome što smo mogli da vidimo budžet, da su agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju, kao organi uprave u sastavu Ministarstva za privredu i privatizaciju, koji obavljaju poslove državne uprave i stručne poslove u skladu sa zakonom, moralo je da se nađu i ovde, kao nadležnost ovog ministarstva. Sve ove nove agencije koje ste formirali za ove dve godine, za vas su potpuno samostalne i bez ikakve kontrole, iako u svakom od tih zakona piše da te agencije odgovaraju za svoj rad Vladi Srbije i pojedinim ministrima.
Član 10. se odnosi na Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija. Između ostalog, kaže se, stavlja se u nadležnost ovom ministarstvu da uređuje obligacione i svojinsko-pravne odnose u oblasti železničkog, drumskog, rečnog, vazdušnog, poštanskog i drugog telekomunikacijskog i intermodernog saobraćaja. To je nešto što može da bude u nadležnosti samo Republičke direkcije za imovinu, jer se radi o državnoj svojini. Toliko puta ste i ovde spomenuli donacije, da se mi prosto plašimo da donacija ne postane stalna ekonomska kategorija u našem ekonomskom sistemu, a što ne bi zaista bilo dobro.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje brine o svima, sem o onima koji rade u državnim organima, ali ne videsmo iz predloga zakona ko će da brine o njima, ne stoji to čak ni u vašem ministarstvu kao nadležnost. To je ostalo nejasno.
Naročito kod ovog, novoformiranog ministarstva kod koga, kažem, da bi trebalo da se ide i na izbor novog ministra, a to je u članu 18. ministarstvo kulture i medija. Vidimo da je predviđeno da obavlja poslove u domenu delatnosti i stranih informativnih ustanova, stranih sredstava javnog informisanja, dopisništva i dopisnika u Republici Srbiji, registraciju stranih informativnih ustanova i pružanja pomoći u radu stranim novinarima i dopisnicima, istraživanje i analitičko vrednovanje stanja i razvoja medija i odnosa sa javnošću.
Pazite, ministarstvo će da istražuje i da analitički vrednuje stanje i razvoj medija. Valjda i tu važe neki tržišni zakoni, valjda se mediji, a ne govorim o medijima u vanrednom stanju, tu svako može svašta da kaže. Tu izađe potpredsednik Vlade pa kaže ....
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
... ovi su fašisti, ovi su kriminogena grupa, pa izađe drugi ministar pa proziva pojedince i političke protivnike za ubistva i tome slično. Sa sajta Vlade to možete da vidite. Nemoguće je u nekim normalnim uslovima dozvoliti da jedno ministarstvo istražuje, analitički vrednuje, zabranjuje, kažnjava, a vidimo da je i to moguće, mada ne znamo na osnovu kojih propisa. Možda, kada se donese ponovo neki novi zakon o javnom informisanju, ali za sada, kako se i na osnovu čega zabranjuju pojedini listovi ...
(Predsedavajuća: 21 minut.)
... završavam, opominju i o tome ćemo raspravljati nakon što vanredno stanje u Srbiji prođe, a ono mora proći.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforme Srbije.

Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, spojili smo prve dve tačke dnevnog reda iz vrlo jednostavnog razloga - obe tačke dnevnog reda prate i regulišu pravnu sudbinu onih organa i organizacija koje su se nalazile na nivou SRJ i funkcionisale na tom nivou, rešavajući njihovu sudbinu, kako kroz ostanak na saveznom nivou, odnosno na nivou zajednice država, tako i kroz prestanak rada ili eventualno opredeljivanje da nastave da funkcionišu kao republički organi.
Pored ovog tehničkog karaktera, ova dva akta, i te kako imaju neke neposredne i donose neke neposredne benefite, kako za funkcionisanje administrativnog aparata, kroz njegovu racionalizaciju, tako i kroz kontrolu budžetskih sredstava koja su izdvajali isključivo u proteklih desetak godina budžetski obveznici, odnosno poreski obveznici na teritoriji Republike Srbije, a ne i na teritoriji Crne Gore, kao i kroz opredeljivanje određenih mehanizama makroekonomske politike i fiskalne politike kojima Republika Srbija pre ovoga nije raspolagala, odnosno, nije mogla raspolagati zbog toga što je postojao suverenitet, odnosno legalni subjektivitet, ali ne i faktički subjektivitet savezne države na celoj njenoj teritoriji, odnosno praktično su Srbija i Crna Gora funkcionisale kao konfederacija ili kao još labavija zajednica, gde je Crna Gora imala, odnosno nije poštovala one propise koji su donošeni na nivou federacije i ta noćna mora razrešena je donošenjem Ustavne povelje, oko čega je bilo sporova. Sasvim je sigurno da ona predstavlja izraz najmanjeg zajedničkog interesa ove dve republike članice, odnosno predstavlja izraz onoga što je bilo prihvatljivo za obe republike članice.
Ono što je bio pozitivni efekat donošenja Ustavne povelje jeste sigurno opredeljivanje nespornog međunarodnog subjektiviteta zajednice država. Dakle, zajednica država Srbije i Crne Gore postala je partner svim zemljama u okruženju, svim evropskim i svetskim integracijama, i mogla je da pretenduje, i može da pretenduje, i pretendovaće na to da bude ozbiljna država i članica, kako Saveta Evrope, tako i Evropske unije i drugih asocijacija, za čije se učlanjenje zalažemo.
Ono što je značajno jeste da je Ustavna povelja definisala manji obim nadležnosti, shodno tome, na nivou zajednice država, nego što je to ranije bio slučaj, s tim što je praktično zadržano negde oko 95% rashodne strane u zajednici država za vojsku i za diplomatiju, odnosno, zadržane su one osnovne funkcije koje i opredeljuju karakter zajedničke države kao takve, dakle, funkcija odbrane i funkcija spoljne politike.
Ovaj akt jeste tehnički akt, on se naslanja na Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, koja reguliše koji organi nastavljaju da funkcionišu kao organi na nivou zajednice država, koji organi prestaju da funkcionišu i koji organi i organizacije postaju republički organi i organizacije.
Ovim aktima se obezbeđuje efikasnost administrativnog aparata. U protekla nešto više od četiri meseca, kroz otpremnine, došlo je do rasterećenja administrativnog aparata na nivou savezne države, imali smo preko 10 hiljada zaposlenih na nivou savezne države, ne računajući vojsku, što je ogroman broj, što je potpuno bilo neracionalno. Dakle, za oko 3.400 zaposlenih službnika se smanjio taj administrativni aparat. Sigurno je da će se kroz ovakvu regulativu takav proces i nastaviti.
Povećana je efikasnost funkcionisanja administrativnog aparata, dakle, kroz prisjedinjenje nekih funkcija sa saveznog nivoa, kompatibilna ministarstva na nivou Republike i zaokruživanje određenih administrativnih procesa u okviru tih ministarstava, i možda kao najvažnija tekovina, kontrola budžetskih sredstava, odnosno izvršenje rashoda na nivou Republike Srbije, dakle, rashoda zajednice država. Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije, posle 85 godina, praktično može da omogući građanima Srbije da imaju uvida u svaki dinar koji građani Srbije, kao poreski obveznici, investiraju u funkcije zajedničke države, i to je jedna od najvažnijih tekovina Zakona o ministarstvima. Dakle, izvršenje rashoda, odnosno budžetska kontrola, koncentrisana je na nivou Ministarstva finansija i ekonomije i sada građani Srbije konačno mogu da postanu potpuni vlasnici onoga što kao poreski obveznici i ulože u budžet Republike.
Optimizacija imovine, dakle, neposredno ustupanje kasarni Vojske Jugoslavije, koje su nepotrebne za dalje korišćenje, nešto što je opet građeno sredstvima, pre svega, građana Republike Srbije i što će sasvim sigurno poboljšati mnoge pozicije na budžetskoj, odnosno prihodovnoj strani u republičkom budžetu.
Uprava carina, koja omogućava da carinjenje robe, odnosno carinski nadzor, bude koncentrisan na nivou Republike, a mi znamo šta se dešavalo proteklih desetak godina upravo sa carinama, kakve su zloupotrebe bile moguće, upravo zahvaljujući tome što Republika Srbija nije mogla da iskontroliše u potpunosti i na adekvatan način ono što se dešava kroz carinjenje, odnosno kroz carinski nadzor, i time ova dva snažna značajna elementa, i makro-ekonomske politike, ali i fiskalne politike, konačno stanuju u Vladi Republike Srbije, stanuju u Ministarstvu finansija i ekonomije, i sigurno je da time Ministarstvo finansija i ekonomije i Vlada stiču snažne instrumente da se makro-ekonomska politika reguliše na bolji i na kvalitetniji način.
Ukoliko je tačno da su cvetovi budućnosti uvek sadržani u semenu sadašnjosti, možemo reći da su ovi dokumenti udarili kamen temeljac, kako za buduće međunarodne integracije zajednice država Srbije i Crne Gore, tako i za obezbeđivanje domaćinskog gazdovanja sredstvima građana Republike Srbije, i to je najveća korist koju građani, kroz predlog i kroz Zakon o ministarstvima, u ovom trenutku dobijaju.
Zbog toga apelujem na sve one poslanike, odnosno na sve političke stranke, koje se zalažu za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, da zbog karaktera i zbog prirode ovih akata, koji opredeljuju i obezbeđuju funkcionisanje zajednice država, glasaju za ovaj zakon. Hvala lepo.

Da li se još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Ako ne, reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, na osnovu korišćenja prava iz člana 89. Poslovnika.
Ukoliko se niko drugi od predstavnika ili predsednika ne javlja za reč, preći ćemo na raspravu po prijavama. Prvi će reč imati narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Zoran Anđelković.

Dame i gospodo, oko ove odluke želim da kažem nekoliko reči. Ako je išta moralo da ostane kao savezna funkcija, to je morao da bude Inspektorat i kontrola letenja, i sve što je u vezi sa vazdušnim saobraćajem.
Mi smo članovi međunarodnih organizacija koje se time bave. Verujem da ćemo imati probleme posle ovoga. Oni će staviti prigovor da žele da sarađuju samo sa zajedničkom državom. Tu je i pitanje licenci za vazduhoplove koji mogu da lete itd. i nastaće, verujem, izuzetni problemi koje ćemo imati u međuvrmenu saradnju u domenu vazdušnog saobraćaja.
Moguće je da ćemo to ipak kasnije možda vratiti na savezni nivo. To što misle i Vlada Republike Srbije i Vlada Crne Gore da će biti prihoda od preletanja stranih aviona, koji plaćaju, razume se, to po međunarodnim propisima ne ide u budžete vlada. Tačno je propisano na šta te pare mogu da se troše - na usavršavanje, opremu itd. da bi kontrola leta bila što efikasnija, kao i drugi uslovi, aerodrom itd. Ta sredstva nikako neće ići u budžete.
Imam dosta kontakata sa ljudima koji se tim poslom bave kod nas, bilo što su radili u saveznim organima, koji su se time bavili, bilo što rade u JAT-u itd. Može se dogoditi, i već se o tome pronose neki glasovi - da Crna Gora ima ponuda, kako sam načuo, da će kontrolu leta nad prostorom Crne Gore vršiti, recimo, neka italijanska služba. Mogu da im ponude nižu cenu i da oni tada ne koriste usluge Republike Srbije.
Prema tome, ovo osnivanje direktorata itd. veliko je pitanje šta će sa time da se dogodi u budućnosti. Tu je Srbija morala da insistira da ti poslovi ostanu na saveznom nivou, apsolutno. Oni su jednako važni, čak mnogo važniji nego što je akreditaciono telo npr. Problemi saobraćaja su mnogo važniji, ili barem jednako važni kao i ovih nekoliko službi, koje ostaju na saveznom nivou.
Što se tiče ministarstava, tu nemam neke naročite primedbe. Pomenuo bih samo da se stiče utisak među ljudima koji rade ili su rukovodioci, direktori ili zaposleni u onom što se zove industrija, ali u klasičnom smislu mašinogradnja, kada razgovaram sa direktorima nekih preduzeća, a to su obično inženjeri mašinstva, pa se sa njima lako sporazumevam, da se nijedan ministar u Vladi Srbije ne bavi previše problematikom mašinogradnje. Možda je bilo dobro da se ili formira minsitarstvo za industriju ili da se prekrsti ministarstvo, koje je već postojalo, pa da bude ministarstvo industrije, energetike i rudarstva, razume se da bi onda morala da dođe nova ličnost na čelo tog ministarstva.

Prelazimo na raspravu  po prijavama za reč, po redosledu narodnih poslanika u zajedničkoj raspravi; prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Milorad Mirčić.

Usvajajući ove predloge zakona, koji se odnose na sprovođenje zakona o ustavnim poveljama, čuli smo ovde obrazloženja od predstavnika predlagača, obrazloženje koje se nalazi u pisanom obliku Predloga zakona.
Prateći njegovo izlaganje, zbog toga sam zamolio predsedavajućeg da mi omogući stenogram, da bi neke stvari precizirali, jednostavno proizilazi da je to sela jedna neformalna grupa s jedne i sa druge strane, dogovorili se da ovo ne treba toj zajedničkoj državi. Ali, dobro, znamo kakva je sudbina, znamo da je tu bilo kompromisa, znamo da je najmerodavniji bio Solana, ali gde je vama mudrost, znanje i pamet, gde vam je taj futuristički pogled na reforme, kako vi to ističete?! I ono što je najbitnije, što vam je najbolji argument, a to je da realnost stanja nameće određena rešenja. Zašto niste pogledali realnost stanja kada ste pred ovu skupštinu stavili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima?
Bezbroj puta sa ove govornice srpski radikali su rekli šta ne valja u postojećem Zakonu o ministarstvima. I sami ste priznavali da u postojećem zakonu neke stvari nisu definisane. Možda je trebalo nešto razdvojiti, možda je trebalo nešto dodati postojećim ovlašćenjima ministara, a onda nam serivate nešto što nema blage veze sa ovim za šta se uvek sa ove govornice, gospodo, zalažete da sprovodite.
Evo vam primer. Bila su vam puna usta naših ljudi koji žive u inostrnstvu. Prosto nije čovek mogao da ostane živ od vas. Malo malo, pomenete dijasporu, srpsku dijasporu, koja zaslužuje vašu pažnju. Napravili ste grešku kada ste usvajali Zakon o ministarstvima. To ste priznali i rekli ste - u redu, ali to je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Podrazumeva se da ono preuzima brigu o našim ljudima koji su u dijaspori. Evo vam sad prilike, gde ste to iskoristili? Niste, gospodo. Znate koliko vas interesuje dijaspora? Onoliko koliko vam je finansijski pomagala da dođete na vlast. A kada ste došli na vlast, zaboravili ste tu dijasporu.
Hajde da vidimo na tom konkretnom ministarstvu kakva je potreba bila, ako ste već za minimum elemenata očuvanja zajedničke države Srbije i Crne Gore, zašto onda duplirate ministarstva, zašto neke poslove duplirate. Evo vam isti primer, Ministarstvo za ekonomsku saradnju. Šta nam je zajedničko u savezu sa Crnom gorom? Isto jedan resor koji se zove ekonomska saradnja sa inostranstvom.
Ako već prihvatate da smanjimo troškove, ako ništa drugo, pošto vi, vidi se, jako vodite računa o finansijama i smanjenju troškova, zašto niste onda rekli: u redu, to imamo na nivou zajendičke države, na nivou Saveza Srbije i Crne Gore, sada nam to privremeno ne treba. Ako je u pitanju personalni problem, konkretno ministar, može mu se naći neki posao.
Neshvatljive su stvari koje vi radite. Neshvatljivo da čovek koji zastupa Vladu ovde kaže: ovo je jeftinije za Srbiju odnosno Savez Srbije i Crne Gore. A upravo sledeća tačka dnevnog reda vas demantuje. Sledeća tačka je rebalans, koja jasno ukazuje da je sada mnogo skuplja administracija na nivou saveza Srbije i Crne Gore. Pogledajte malo, očito da niste u saglasnosti a ministrom za finansije. Pogledajte, taj predlog je skuplji sada za administraciju na saveznom nivou.
Ono što me zabrinjava, to je što se ovde iznose neke činjenice, doduše u obliku parola da u semenu prepoznajemo cvet, ali, dragi kolega, u onim iglicama za košulje. To nije seme za ćuskije. To ne može nikada biti seme za ćuskije. Ne možete da pričate o potrebi postojanja Ministarstva odbrane na nivou zajednice Srbije i Crne Gore, a u ovom predlogu zakona o ministarstvima pogledajte kakve su ingerencije MUP. Obezbeđuje granicu! Kakva je onda svrha postojanja vojske? Šta je, izmislili ste nešto novo? Pa kako ćete onda, sprovodeći Rezoluciju 1244, u kojoj piše - povratak vojske i policije, kako ćete onda vratiti vojsku da obezbeđuje granicu? Nećete, jer ne obezbeđuje ni unutrašnje granice Srbije. Ako Crna Gora to isto radi, kakva je onda svrha, čemu to?
Vi bombardujete javnost da se borite za zajedničko tržište, zajedničku carinu, zajednički monetarni sistem, a kroz ove zakone sve posebno predlažete! Pa, odlučite se jednom! Niko vam neće zameriti ako izađete sa jasnom računicom i jasnim stavovima i kažete: u redu, gospodo ovo je skuplja varijanta za Srbiju, ali smo spremni da podnesemo žrtve, da za tri godine sasvim jasno definišemo kakav je status Srbije. A ne ovako, niti voda, niti vino. A vi, gospodine ministre, ja vas molim ako možete upotrebiti svoj autoritet da mi dostavite ovaj stenogram, jer bi mi stvarno bio dragocen!

Ima reč narodni poslanik Bojan Pajtić, replika.

Poštovani kolega, dopada mi se što ste citirali moju botaničku metaforu, ali nigde na svetu vojska ne obezbeđuje granicu, uvek to čini policija.

Ima reč narodni poslanik Zoran Anđelković, a posle njega narodni poslanik Dragan Jočić.