Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, imate tačno Predloge zakona.

Po tom osnovu su deljena ministarstva, znači, pojedina stranka je imala određeno ministarstvo.
Kako se kadroviralo po toj horizontalnoj liniji, tako se kadroviralo i po vertikalnoj liniji u okviru ministarstava. Osnovna zamerka na rad ministarstava je što su ona pretvorena u stranačke organe. U odnosu na onaj period u svemu tome zadržan je jedan kontinuitet vlasti.
Što se tiče broja ministarstava, s obzirom na to u kakvoj situaciji se nalazimo, bilo je predloga da se poveća broj za određena ministarstva i decidno su navedena koja. Moje mišljenje je, ako se ovakvi trendovi budu nastavili, da pored postojećih 19 ministarstava treba da uvedemo i ministarstvo za demokratiju i ministarstvo za ljudska prava.
Situacija, u kojoj su se našla zbog prenošenja ovlašćenja sa savezne države na republičku, takva je da je proširen delokrug ovlašćenja pojedinih ministarstava, što nas dovodi u dilemu. Naročito kad znamo da ta ministarstva nisu obavljala kako treba ni dosadašnja ovlašćenja, a sada su ta ovlašćenja proširena. Kako će ih tek sada obavljati? To je ona situacija kada neko nije učio da vozi bicikl, a mi mu damo motor. Onda znate šta se desi, što se i dešavalo pojedincima da sa tim motorom dožive havariju. Samo je problem što se ta havarija neće lično odraziti na njih, nego na život ovog naroda.
Što se tiče rada ministarstva, sigurno ima dosta kritike, bez obzira što su i ranije imala ovlašćenja, koja su sada još proširena, a koja ona u dobroj meri nisu izvršavala i pitanje je kako će da izvršavaju ova proširena ovlašćenja. Imamo slučaj Ministarstva za lokalnu samoupravu, na primer posao oko ažuriranja biračkih spiskova nije uspelo u ovom periodu od dve-tri godine da završi! Tako smo imali izbore koji su u dva navrata uspevali, ali zbog neažuriranih spiskova ili možda čak namerno neažuriranih spiskova ti izbori su proglašeni neuspelim.
Neka ministarstva sa ovim proširenjem delokruga ne samo da su proširila delokrug u oblasti kojom se bave, već su poprimili sasvim različit karakter. Postavlja se pitanje da li uopšte imaju legitimitet za bavljenje tim poslovima, kojim su dopunjeni. Na primer: Ministarstvo za kulturu i informisanje sada se bavi dodatnim poslom, koji u prethodnom periodu nije bio u opisu posla, pa se normalno postavlja pitanje da li je moguće zadržati tu ministra koji je biran ili treba birati novog.
S obzirom da je povećan i broj ministarstava, pitanje je da li tih 18 ministarstava ima dovoljan broj ministara ili treba da se bira još jedan za to devetnaesto ministarstvo, koje je formirano ovim novim predlogom zakona o ministarstvima.

Ima reč ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodin Rodoljub Šabić.

Nažalost ne znam prezime poštovanog gospodina koji je govorio pre mene, ali on je upravo i radio nešto što zaista može da uradi samo neko spreman da primitivno vređa ljude. Čovek je sa ove govornice rekao da namerno nisam ažurirao biračke spiskove, za šta sam imao dve godine.
Prvo je potrebno znati, pa onda govoriti. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne postoji ni godinu dana, a ja sam ministar nešto manje. Što se tiče ažuriranja spiskova, gospodine, trebalo bi da se pozabavite propisom na koji se pozivate, pa da vidite da su za ažuriranje spiskova nadležni organi opština, a ne ovo ministarstvo. Ono je nadležno za nadzor nad ažuriranjem. Ako vas i to interesuje, pre dva meseca sam opštinama poslao milion indikativnih informacija na proveru. Naravno, to ne znači da je to milion ljudi, koje treba izbrisati, ali sam to poslao. Toliko što se tiče mog interesovanja za to.
Ovih dana će upravna inspekcija obići da vidi šta rade organi nadležni za ažuriranje. Usput, nemojte da se desi da oni, koji insistiraju na pitanju gde sam zaista pokušao da uradim sve u granicama objektivne mogućnosti, sa budžetom koji imam i 14 upravnih inspektora koji su mi na raspolaganju, nemojte da se desi da oni koji insistiraju na tome da je broj birača morao biti mnogo manji odjednom počnu da traže da taj broj birača poraste.

Ima reč narodni poslanik Željko Tomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorio bih o odnosu između ministarstava, posebnih organizacija, vladinih agencija i Biroa za komunikacije.
Vlada je Uredbom o Generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije, koje su nekoliko puta dopunjavane novim agencijama, kao što je Agencija za unapređenje zdravstva, za razvoj kulture, za energetsku efikasnost i jednom menjanom, to je ukidanje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Vlada je praktično osnovala 11 posebnih organizacija. Takođe jedan Biro za komunikacije i 10 agencija.
Biro za komunikacije je zadužen za poslove odnosa sa javnošću i druge oblike komunikacije, a agencije su sturčne službe, koje prikupljaju saznanja i podatke, vrše njihovu obradu i pripremaju programe, koji su od značaja za unapređenje rada organa državne uprave. To je član 1. Uredbe.
Agencije i Biro nisu ništa drugo nego posebne prikrivine organizacije. Bave se analitičkim poslovima i predlaganjem, što je tipična školska odlika posebne organizacije. Ta jasna linija spaja nadležnosti agencija i Biroa i nadležnosti ministarstva i posebnih organizacija, što se može videti ako se uporede nadležnosti konkretnih ministarstava i posebnih organizacija s jedne strane sa nadležnostima svake agencije sa druge strane.
Pored toga i rukovodioce agencija i Biroa, odnosno sekretare postavlja Vlada, kao i kod posebnih organizacija. Podsetiću vas na član 94. stav 4. Ustava Srbije, koji kaže da i ministarstva i posebne organizacije jesu ustavni pojmovi. Razlika je ta što rukovodioce posebnih organizacija ne bira Skupština kao ministre, već postavlja Vlada, a zakonom se uređuje organizacija i nadležnost ministarstva, organa uprave i posebnih organizacija.
Osnovni zakon, kojim se obrazuju posebne organizacije, jeste Zakon o ministarstvima. Važećim zakonom osnovano je osam posebnih organizacija, a ostale posebne organizacije osnovane su nekim drugim zakonima.
Obrazujući 11 suštinski posebnih organizacija, tu ulazi i Biro za komunikacije, vlada je oduzela pravo ovoj narodnoj skupštini da ona u postupku donošenja zakona, kojim bi se obrazovao biro i agencije, proceni da li su i Vladi i građanima uopšte potrebne agencije i biro.
Pored neustavnosti, što smo više puta isticali, Vlada je svojim delovanjem izazvala teške praktične posledice. Prva posledica se sastoji u preplitanju nadležnosti ministarstava i posebnih organizacija s jedne strane i Biroa i agencija sa druge strane. Druga praktična posledica je ta da je stvorena u neku ruku paralelna vlada ili bar pretpostavke za to. Treća posledica je što građani plaćaju rad po našem mišljenju neustavnih i neproduktivnih agencija, ne znajući pri tome gde se nalaze stvarni centri moći u izvršnoj vlasti.
Prigovore DSS na obrazovanje agencija i Biroa za komunikaciju Vlada je verbalno odbila, ali je u praksi dala za pravo DSS. Naime, novembra 2001. godine Vlada je podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Agencija pod istim nazivom i sa istim nadležnostima već je bila obrazovana, po nama, protivustavnom uredbom Vlade. Naša poslanička grupa je tada rekla - ako obrazovanje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća jeste uredbom ustavno, kako Vlada tvrdi, nije potrebno donositi zakon, a ako je obrazovanje te agencije uredbom neustavno, treba onda ukinuti sve agencije, kao i taj biro i eventulano ih ozakoniti, a ne ozakoniti samo jednu od agencija.
Vlada je od svega napravila parodiju i 8. novembra 2001. godine je izmenila svoju protivustavnu uredbu tako što je ukinula tu agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, pa je potom Skupština, bez glasova DSS-a, donela Zakon o toj agenciji. Podsetiću vas, izglasan je 20. novembra 2001. godine. Tako je Vlada, faktički, dala za pravo Demokratskoj stranci Srbije.
Zbog preterane vlastoljubivosti, Vlada nije ukinula sve, već samo tu jednu obrazovanu agenciju. Ne želeći da do kraja prizna grešku, Vlada je upala u još težu i otvoreno je priznala da se po njoj jedna te ista materija može propisati čas uredbom, čas zakonom, kako nađe za shodno.
Priznati da je jedna agencija protivustavno osnovana, a zadržati ostalih 10, protivno je zakonima logike. Pored toga, posle nekih nesuglasica u Vladi, izmenom uredbe je ukinuta i agencija za razvoj informatike i interneta. Zvanično obrazloženje izgleda kao da ga je pisala Demokratska stranka Srbije - ova agencija se ukida, jer unutar postojećeg Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj postoji Zavod za informatiku i internet. Vlada nam je opet dala za pravo.
Što se tiče odnosa agencija i Biroa za komunikacije i Predloga ovog zakona o ministarstvima, želim da kažem da Predlog zakona o ministarstvima proširuje nadležnost Ministarstva kulture i na medije (član 18. Predloga zakona o ministarstvima), čime dolazi do preklapanja nadležnosti novog Ministarstva kulture i javnog informisanja, Biroa za komunikacije (što se vidi u članu 3. Uredbe) i Agencije za razvoj kulture (član 12a. Uredbe), čije su se nadležnosti međusobno podudarale.
Dalje, nadležnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (član 6. ovog zakona) direktno se podudara sa nadležnošću Agencije za unapređenje državne uprave (član 10. Uredbe), ali i Saveta za državnu upravu, što je moj prethodnik napomenuo, koji je legalno radno telo Vlade. Nadležnost Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom poklapa se sa nadležnošću Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.
Prema tome, iz Predloga zakona o ministarstvima proizilazi da se nadležnost agencija koje rade, kao i nadležnost Biroa za komunikacije, poklapaju sa nadležnostima odgovarajućih ministarstava. Podsetiću na agencije koje rade, a to su: za razvoj kulture, unapređenje državne uprave i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Ostale agencije verovatno nisu ni počele da rade. Verovatno, jer niko i ne zna šta se u Vladi radi, a šta ne radi, što je posledica njene tobožnje transparentnosti.
Nadležnost Ministarstva za privredu i privatizaciju preklapa se sa nadležnošću Agencije za unapređenje menadžmenta. Nadlenost Ministarstva za socijalna pitanja sa Agencijom za socijalnu brigu. Nadležnost Ministarstva zdravlja preklapa se sa nadležnošću Agencije za unapređenje zdravstva i Saveta za zdravstvo, kao legalnog radnog tela Vlade. Nadležnosti Ministarstva saobraćaja i telekomunikacije preklapaju se sa nadležnostima Agencije za unapređenje rečnog saobraćaja.
Otuda smo u prelaznim i završni odredbama očekivali ukidanje agencija i Biroa. Ali, toga nema. U prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o ministarstvima nema ni jedne jedine reči o ukidanju agencija i Biroa za komunikacije. Vlada bi i posle novog zakona o
ministrstvima, koji flagrantno dokazuje preklapanje nadležnosti ministarstva, agencije i Biroa i neustavnost obrazovanja agencija i Biroa, želela da zadrži sve agencije i Biro za komunikacije i samim tim, po nama, neustavno stanje.
Sada, posle ovog predloga zakona u kome postoji očigledan dualitet nadležnosti agencija i Biroa i ministarstava i posebnih organizacija, Vlada čini korak dalje i otvoreno priznaje da se jedna te ista materija može propisati i uredbom i zakonom, što je, po nama, prosto nezamislivo. Praktične posledice ostaju iste. I dalje će se preplitati nadležnosti. Zatim, nastavlja se stvaranje paralelne Vlade. Na kraju, građani treba da nastave da plaćaju rad neustavnih i neproduktivnih agencija, kao što sam rekao, ne znajući pri tome gde se nalaze stvarni centri odlučivanja u izvršnoj vlasti.

Još jedan prijavljeni narodni poslanik Dragan Jočić, ali ne primećujem da je ovde.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li predstavnici poslaničkih grupa, koji to pravo nisu iskoristili, žele da se prijave za reč? (Ne.)

Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora i načelni pretres o Predlogu zakona o ministarstvima.

Nastavljamo rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O PRIHVATANjU SPORAZUMA DRŽAVA ČLANICA O DEFINISANjU KONAČNOG STATUSA ORGANA I ORGANIZACIJA IZ ČLANA 15. ZAKONA ZA SPROVOĐENjE USTAVNE POVELjE DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA (pojedinosti)

Po Poslovniku, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela bih da gospođu predsedavajuću podsetim na član 135. stav 4. Poslovnika, koji govori o tome da "nadležni odbori i Vlada Narodnoj skupštini dostavljaju izveštaj, odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana pre dana početka sednice Narodne skupštine na kojoj se predlog zakona razmatra", kao i na član 143. u delu koji se odnosi na amandmane, da "predlagač zakona, nadležni odbor i Vlada, dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije"; takođe na član 159. stav 4. "da se o amandmanima izjašnjavaju predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada".

Mi do ovog trenutka nismo dobili mišljenje Vlade na amandmane koje smo podneli za 2. tačku dnevnog reda, iako je rasprava bila objedinjena. Napominjem da predsednik Narodne skupštine zloupotrebljava vanredno stanje u sazivanju Narodne skupštine. Materijale dostavlja u subotu, dva dana pre početka sednice, a mi po hitnom postupku moramo amandmane. Praktično, poslanici su danas došli na sednicu i morali da se upoznaju sa dnevnim redom i da dostave amandmane. Za nas vanredno stanje ne važi, ali kada je Vlada u pitanju ili Narodna skupština i odbori Narodne skupštine, onda vanredno stanje postoji.

Molim vas da vi, u skladu sa svojim ovlašćenjima, jer treba da se starate o primeni Poslovnika i o tome da radite, vi i sva radna tela Skupštine, u skladu sa Poslovnikom, obezbedite da dobijemo izveštaj Vlade ili da prekinemo sednicu i da to sačekamo. U svakom slučaju, Narodna skupština bi o tome morala da se izjašnjava.

Vi ste se pozivali na povredu Poslovnika i, naravno, selektivno ste birali odredbe koje vama odgovaraju. Pri tome ste pominjali član 159. stav 4, a niste spomenuli stavove 2. i 3. Stav 2. kaže: "Ako nadležni odbori ne podnesu izveštaj u određenom roku, pretres predloga zakona može se obaviti u Narodnoj skupštini i bez izveštaja odbora". Stav 3. kaže: "Ako Vlada u utvrđenom roku ne da mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez mišljenja Vlade".

Verujem, kad ste stigli da pročitate stav 5, da ste pročitali i stavove 3. i 4, a pored toga sam dala obaveštenje na početku sednice da ćete izveštaje dobiti u toku sednice i dobićete ih.

(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Mora da se glasa o tome.)

Ne glasamo. Ne znate Poslovnik. Može samo Administrativni odbor da vam da odgovor.

(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Po Poslovniku.)

Ne može, ne dam vam reč!

Primili ste Predlog odluke koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pošto smo u okviru zajedničkog pretresa obavili jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prihvatanju Sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke u celini.

Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na 2. tačku dnevnog reda.

(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)

Novi član, je li? Izvolite.

Htela bih da vas podsetim da sam poslednjeg radnog dana u toku prošle nedelje na prethodnoj sednici reklamirala povredu Poslovnika od strane predsedavajuće, gospođe Čomić, koja je narušila dostojanstvo Narodne skupštine iznoseći neistinite činjenice vezane za izricanje mere udaljenja sa sednice šefa poslaničkog kluba Tomislava Nikolića i da sam tražila da se Administrativni odbor o tome izjasni.

U skladu sa članom 96. stav 6. Poslovnika on je to bio dužan da uradi u roku od 24 časa, prošlo je pet dana, a mi na klupama nismo dobili odgovor Administrativnog odbora, tj. mišljenje Administrativnog odbora. I opet vas podsećam, podsećam i predsedavajuću da bi, na osnovu člana 28. ona kao predsednik Narodne skupštine koja predsedava sednicama Narodne skupštine, trebalo da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine i o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i da u skladu sa tim preduzme odgovarajuće mere kako bi Administrativni odbor radio posao za koji je ovlašćen na osnovu Poslovnika.

Takođe bih vas podsetila da je poslednji stav člana 135. obavezujući, da Narodna skupština može odlučiti da se predlog zakona razmatra bez mišljenja Vlade, gospođo predsedavajuća, ili da se utvrdi novi rok u kome je dužna da to učini, a Narodna skupština Republike Srbije niste vi, nego narodni poslanici i zato biste morali da stavite na glasanje to da li možemo da idemo u raspravu u pojedinostima bez mišljenja Vlada ili ne možemo.