Ovaj čan nije samo deklarativnog karaktera, mada se može smatrati da su odredbe koje se zovu - načela javnog informisanja u tom smislu i deklarativnog karaktera, to ne sporim, ali ovaj član je veoma važan, pošto on naglašava obaveze države u oblasti javnog informisanja, kako bih rekao, u dvostrukom smislu.
Želeo bih da kažem, kao predsednik Saveta za pitanja invalida Vlade Republike Srbije, da su invalidske organizacije insistirale - ovde govorim o Savezu invalidskih organizacija Srbije i o njihovim predstavnicima - da se izrazito napomene da, radi zaštite interesa invalida, hendikepiranih i druga lica sa posebnim potrebama Republika obezbeđuje deo sredstava.
Na pitanje kako se to ostvaruje, rekao bnih - na više načina. Kao što znate u Zakonu o radiodifuziji predviđeno je da javni servis, u koji treba da se transformiše RTS i RT Novi Sad, obezbedi mogućnost da prate progtram gluva, nagluva i druga lica koja imaju neke druge probleme sa praćenjem programa; znači, postoje načini i oni za sada traže tehničke uslove.
Što se tiče drugih lica, kao što su slepa lica, ovde država finansira njihovu specijaliziranu izdavačku delatnost na Brajevom pismu; to su uglavnom knjige, priručnici i stručna literatura, to je izdavaštvo. Što se tiče javnog informisanja i to može da se proširi, pa da se na tom pismu izdaju i dnevne novine, pitanje je samo da li je država spremna finansijski u tome da učestvuje. Drugim rečima, hendikepiranim licima, ovim licima, država je dužna da obezbeđuje u informisanju posebna sredstva za njihove specijalizovane i druge delatnosti.
Znači, ne vidim nikakav problem da se ovo ovde zadrži, rekao sam već, što se tiče RTS-a i javnog servisa, i pokrajinskog i republičkog, to je u Zakonu o radiodifuziji, a ovde se samo to afirmiše kao princip.