Da li još neko od predstavnika ili predsenika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)

Da li predstavnik prdlagača želi reč? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres, usvajajući predlog izmene i dopune, koju je izneo predsednik poslaničke gurpe DSS, a Narodna skupština Republike Srbije će se u danu za glasanje izjasniti o Predlogu odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nada Kolundžija, Velimir Simonović, Leila Ruždić-Trifunović, Bratoljub Janačković, Milan Marković, Milan Milosavljević; zajedno Nenad Bogdanović i Milan Marković, zajedno Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov, zajedno Bojan Pajtić i Gordana Čomić i zajedno Bratoljub Janačković, Milorad Stanulov i Ljubodrag Grbić, kao i Odbor za urbanizam i građevinarstvo.

Narodni poslanici Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov pisanim putem povukli su amandman, kojim su predložili da se brišu članovi 12, 13. i 14. Predloga zakona.

Na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo amandmane su povukli narodni poslanici:

- Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov na čl. 6, 11. sa ispravkom, 20, 54. i 56;

- Velimir Simonović na čl. 16, 32, 34. i 42;

- Milan Milosavljević na čl. 61, 62, 91. i 114;

- Milan Marković u ime podnosilaca (Nenad Bogdanović) na čl. 77, 78. i 86;

- Leila Ruždić-Trifunović na član 84.

Zakonodavni odbor je na osnovu člana 142. stav 4. Poslovnika odbacio amandmane na čl. 19, 103, 108. i 118, koje su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš i Novica Đurašković.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine.

Napominjem da su nadležni odbori, kao i predstavnik Vlade Republike Srbije, na sednicama Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora prihvatili određen broj amandmana, tako da su sastavni deo Predloga zakona postali sledeći amandmani:

- narodnih poslanika Bojana Pajtića i Gordane Čomić na čl. 6, 13, 19, 20, 24, 34, 48, 84, 89, 94, 110, 131. i 146;

- narodnog poslanika Leile Ruždić-Trifunović na čl. 29, 45, 89, 90, 113, 123, 130, 132, 145. i 167, kao i amandman kojim je predložila dopunu naziva glave VII;

- narodnog poslanika Nade Kolundžije na čl. 42, 77. i 86;

- narodnog poslanika Milana Milosavljevića na član 46. sa ispravkom;

- narodnih poslanika Bratoljuba Janačkovića i Milorada Stanulova na čl. 61. i 155;

- narodnih poslanika Bratoljuba Janačkovića, Milorada Stanulova i Ljubodraga Grbića na čl. 102, 103, 105, 120. i 142;

- narodnog poslanika Bratoljuba Janačkovića na čl. 129. i 133;

- narodnog poslanika Milana Markovića na čl. 141, 145. sa ispravkom, 155. i amandman kojim je predložio dodavanje novog člana 155a.

Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, pa molim predsednike ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da predaju spisak narodnih poslanika sa redosledom prijava za reč.

Da li predstavnik predlagača, ministar urbanizma i građevina, dr Dragoslav Šumarac želi reč? (Da.)

Ima reč ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Dragoslav Šumarac.

Gospođo potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o planiranju i izgradnji. On objedinjuje četiri postojeća zakona: Zakon o izgradnji objekata, Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Zakon o građevinskom zemljištu i predlažemo da se ukine tzv. zakon o legalizaciji (Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske,odnosno upotrebne dozvole za određene objekte), koji nije dao nikakve rezultate, odnosno samo tri posto nelegalnih objekata je po njemu legalizovano.

Koji su ciljevi donošenja ovog zakona?

Ciljevi donošenja ovog zakona su, pre svega, pojednostavljivanje procedure dobijanja građevinskih dozvola. Samim tim ćemo, siguran sam, privući strane investitore.

Drugi razlog donošenja ovog zakona je što želimo da eliminišemo preveliko prisustvo uprave u ovoj oblasti; sama procedura je zbog toga bila jako komplikovana i duga.

Svi vi znate da se za najjednostavnije objekte tražilo i po 20 do 30 raznoraznih papira i saglasnosti i da je ta procedura samim tim trajala i po nekolik meseci, a često se događalo da traje i po godinu dana i duže. Zbog same te komplikovane procedure i zbog svih tih saglasnosti, primena rešenja važećih zakona je bila podložna korupciji. Kao što znate, ovo je jedna od oblasti gde je korupcija cvetala.

U narednih nekoliko minuta rekao bih nešto o novinama koje smo uveli u pojedinim oblastima. Rekao sam već da on menja četiri zakona.

U oblasti prostornog planiranja sada uvodimo Strategiju prostornog razvoja Republike Srbije. Do sada je postojao Prostorni plan.

Kao što znate, Prostorni plan, kada je donet, bez obzira što je u to veme to bila velika novina i napredak, pokazalo se vrlo brzo, bio je spisak lepih želja koje se nisu mogle ostvariti.

Prvo što je Srbiju posmatrao kao izolovano ostrvo, nepovezano sa drugim, pre svega okolnim i evropskim zemljama, a s druge strane, po tom prostornom planu trebalo je već sada da imamo pruge sa velikim brzinama od 250 do 300 kilometara na sat, a znamo da najbrži voz danas od Beograda do Niša ide više od četiri i po sata, dok je 1939. godine išao manje od četiri sata.

Pored toga, uveli smo i Agenciju za prostorno planiranje. U to interministarsko telo prerašće Zavod za prostorno planiranje, sada postoji u okviru našeg ministarstva. Ta agencija će zajedno sa ministarstvima raditi na strategiji prostornog razvoja, a strategiju će usvajati Skupština, s tim što će svako ministarstvo biti zaduženo da na osnovu Strategije prostornog razvoja radi pojedine šeme. Tako ćemo imati šemu, recimo, za saobraćaj i telekomunikacije, za visokoškolske ustanove, turizam itd.

Jedna od velikih novina u oblasti prostornog planiranja je što zakonom uvodimo prostorni plan opštine. Prostorni plan opštine do sada nije postojao. Dakle, opštine će moći same da odlučuju o svom razvoju. To će biti zakonska obaveza svih opština. To je jedan od najvećih doprinosa decentralizaciji u ovoj oblasti.

Što se samog urbanizma tiče, vi znate da su do sada urbanistički planovi bili kruti. Ako je u nekom delu grada bilo predviđeno po planu da se rade petospratnice, ako je neko želeo da gradi kuću sa jednim spratom, nije mogao nikada da dobije dozvolu. Dakle, i tu je jedan od razloga što postoji tolika bespravna gradnja u našoj Republici.

Mi smo sada uveli pravila građenja i pravila uređenja zajedno sa grafičkim delom. Oni će predstavljati urbanističke planove.

U pravilima uređenja moraju da se nalaze svi uslovi javnih preduzeća. I to je velika novina u ovoj oblasti.

Kao što sam i malopre rekao, po sadašnjoj proceduri, po važećem zakonu, kada se izradi glavni projekat onda tek počinje hod po mukama, odnosno investitor mora da ide od jednog do drugog javnog preduzeća i da pribavlja saglasnosti. Recimo, od vodovoda, PTT-a, Elektrodistribucije i svih saglasnosti koje su potrebne, a to je i po 30 papira. Često se dešavalo da samo jedan službenik radi u tom preduzeću na tim saglasnostima, tako da kada je on odsutan, niko nije mogao da ga menja, a često se dašavalo da oni i namerno stave taj projekat u fioku. Dakle, procedura je omogućavala da taj posao bude podložan korupciji.

Mi smo sada uveli, a to ste vi od nas tražili kada smo uvodili krivične kazne za nesavesne investitore, izvođače radova i direktore javnih preduzeća 2001. godine, i te kazne su zaista dale rezultate, na vaš predlog kazne za upravu. Dakle, svi predstavnici javnih preduzeća, ako u određenom roku, a to je 30 dana, ne daju odgovarajuće saglasnosti, one se daju u toku izrade urbanističkog plana, snosiće odgovarajuće sankcije.

Time smo ubrzali postupak izdavanja potrebnih papira.

U roku od18 meseci od stupanja na snagu ovog zakona opštine su dužne da urade nove planove. Zakonom smo predvideli da za opštine koje to ne učine urbanističke planove uradi Republika o trošku opština. Procedura po novom predlogu je sledeća: ako podnesete zahtev za izdavanje potrebnih papira, onda ćete dobiti izvod iz urbanističkog plana za određenu lokaciju za koju tražite; u tom izvodu moraju da postoje, kao što smo rekli, svi uslovi; posle toga se radi idejni projekat i na osnovu idejnog projekta se od nadležnog organa, da li se radi o opštini, gradu ili Republici, dobija odobrenje za gradnju.

Mi smo izbacili onaj pojam građevinske dozvole, koji je bio sinonim duge procedure, korupcije i birokratizovanog sistema. Dakle, sada se to zove odobrenje za izgradnju. Ono menja urbanističko - tehničke uslove, urbanističku dozvolu i građevinsku dozvolu. Potrebno je samo dva puta ići u administraciju, odnosno upravu za dobijanje odobrenja za izgradnju.

Posle toga ide proces građenja, koji smo opet oslobodili od svih mogućih administracija, ne samo u oblasti građenja, nego i u oblasti planiranja, na taj način što smo uveli lične licence. O tome ću nešto malo kasnije reći kada bude reč o komorama.

Za šta je potrebno tražiti odobrenje za gradnju? Potrebno je tražiti odobrenje za gradnju samo u dva slučaja: kada se grade novi objekti i kada se vrši rekonstrukcija postojećih objekata. To znači nadziđivanje ili proširivanje objekata. Ako su objekti ostali u istom gabaritu, onda se samo podnosi glavni projekat. Dakle, odobrenje za gradnju nije ni potrebno. I to će, takođe, dosta ubrzati proceduru.

Smanjili smo broj objekata za koje je nadležno ministarstvo. Vi znate da su kod nas dolazili projekti za otvaranje prozora, recimo u Knez Mihajlovoj ili u zaštićenoj zoni u Zemunu; sada smo to izbacili. Samo su ostali nacionalni parkovi, Fruška Gora ili Kopaonik, jer ipak mislimo da nemaju opštine, recimo Raška ili Brus dovoljno kapaciteta da vode računa o tako značajnim područjima kao što su nacionalni parkovi.

Ostali su, takođe, neki hemijski objekti i objekti od značaja za Republiku, kao što su auto-putevi, magistralni putevi, odnosno veliki mostovi, brane i tome slično.

Dakle, i taj postupak je potpuno pojednostavljen. I što je važno, da bi se izbegao uticaj uprave, da ne bi naši činovnici gledali kako je urađen projekat, morali smo da uvedemo lične licence.

Te lične licence postoje u Evropi po sto i više godina. Mi smo se povezali sa austrijskom Komorom arhitekata i inženjera, i po ugledu na tu komoru smo radili statut naše komore, koji će usvojiti komora kada se bude konstituisala, tako da sada postoji mogućnost gubljenja licenci. Do sada ta mogućnost nije postojala. Mi smo izdavali licence za pojedine firme.

Mislim da sam i na ovoj govornici pričao primer iz Kolubarskog okruga, gde smo dosta sredstava uložili i da se tamo jedna od novih kuća, koje su male, sa jednim spratom i podrumom, sama srušila. Kada smo hteli da oduzmemo licencu firmi koja je radila, nije postojala mogućnost po postojećem zakonu.

Dakle, ovde se uvodi mogućnost gubljenja licence u postojeća četiri sektora . To su: sektor za prostorno planiranje u okviru komore, zatim urbanista, projektanata i izvođača radova. Projektanti i izvođači radova će biti najbrojniji i oni će se deliti na podsekcije. Recimo, projektanti će imati verovatno podsekcije arhitekata i građevinaca, a građevinci sa svoje strane će se deliti na konstruktivce, niskogradnju i hidraše. Pored toga, tu će biti i podsekcija mašinaca, električara i svih onih koji učestvuju u procesu izgradnje i projektovanju. Izgradnja objekata će biti slična kao i projektovanje.

Nešto da kažem o kaznama; već sam pomenuo, pored ovih kazni koje smo uveli 2001. godine, kada ste podržali onaj naš predlog za uvođenje krivičnih kazni za bespravne graditelje, sećate se da je bilo godinu dana za izvođače radova, a tri godine za investitore i za direktore preduzeća, javnih preduzeća koja priključe bespravni objekat na vodovod, kanalizaciju, električnu mrežu. Sada smo uveli kazne i za upravu.

Ako se odobrenje za izgradnju, ako je podnet uredan zahtev, ne izda u roku od 15 dana, dakle za dve nedelje, sledi kazna od 30 dana zatvora i plus novčana kazna.

To isto važi i za sve, za direktore javnih preduzeća ako ne daju saglasnost u određenom roku, tako da smo kaznama pokrili čak i inspektore, koji će sada imati veća ovlašćenja, ali će i oni sami snositi odgovarajuće sankcije ako ne budu radili savesno svoj posao.

Ovim zakonom, rekao sam na početku, rešavamo i problem legalizacije. Vi znate da je postojeći zakon omogućavao legalizaciju objekata koji su izgrađeni do 1995. godine i tu je bilo dilema do kog stepena je izgrađen objekat, a po ovom predlogu svi objekti se mogu potencijalno legalizovati. Normalno, neće se legalizovati oni koji su na važnim koridorima, ulicama, parkovima, putevima, ali će svi potencijalno moći da se legalizuju i vlasnici tih objekata su dužni da u roku od šest meseci prijave te objekte opštinama, a opštine opet u roku od dva meseca da daju odgovor da li se dotični objekat može legalizovati ili ne. Opet, ako se ne dobije odgovor, sledi odgovarajuća kazna. Dakle, mislimo da ćemo i ovaj segment ovim rešenjem pokriti.

Evo, ne bih više dužio, na kraju samo da vam kažem da sada više pre svega proces izdavanja potrebnih papira neće biti avantura sa neizvesnim ishodom, da će proces građenja biti normalan kao što je u svim zemljama u okruženju i zato vas pozivam da podržite ovaj naš predlog zakona. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za urbanizam i građevinarstvo, narodni poslanik Marko Petrović i Zakonodavnog odbora, narodnik poslanik Bojan Pajtić? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šumarac, ovaj zakonski projekat je sigurno sistemski i reformski, ali njegovo donošenje u uslovima vanrednog stanja za Socijalističku partiju nije realno i smatramo da je trebalo da se u redovnoj proceduri razmatra u Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom organu.

Mi, narodni poslanici iz opozicije, nismo bili u mogućnosti da adekvatnim mišljenjem, stručnim predlozima i amandmanima ovaj zakon na adekvatan način tretiramo, da ga poboljšamo i unapredimo.

Stavljanje na dnevni red ove sednice ovakvog zakona u petak u 20,00 časova, sa mogućnošću davanja amandmana do 24,00 časa, s obzirom da je u redovnom postupku, iako je ovaj predlog dat pre mesec dana, ipak nije u redu i mi sa strane SPS ovakav postupak predlagača, odnosno sastavljača dnevnog reda ove sednice Skupštine, ne prihvatamo.

Izneću određene karakteristične primedbe i predloge u ovom svom izlaganju. Smatram da SPS na ovakav način i u ovakvim uslovima ovaj zakonski projekat ne može prihvatiti.

Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovog zakonskog projekta, u obrazloženju razloga za donošenje sasvim novog zakona o planiranju i izgradnji navodi da dosadašnja zakonska rešenja ne omogućavaju ostvarivanje tržišnog koncepta privređivanja, ravnopravnost tretmana različitih oblika svojine i uvođenje drugih reformskih promena u društveno - ekonomskim odnosima u Republici Srbiji.

Novi zakon o planiranju, kako navodi predlagač, treba da bude reformski i sistemski. Ako prihvatimo obrazloženje iz Predloga zakona o planiranju i izgradnji, da dosadašnja zakonska rešenja iz paketa zakona koje je naveo ministar, a to su Zakon o izgradnji objekata, Zakon o planiranju i uređenju prostora, Zakon o građevinskom zemljištu, Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte, nisu omogućavala potencijalnim investitorima brži i jednostavniji postupak dobijanja odobrenja za gradnju i da u tome ima reformskog pristupa, onda je neprihvatljivo da se ovako važan zakon za građane Srbije donosi na nedemokratski način i u uslovima vanrednog stanja.

Jeste vođena stručna rasprava u određenim stručnim institucijama, ali mi ovde nemamo mišljenje tih stručnih institucija, šta su oni dali na radni tekst predloga zakona. Bez davanja mogućnosti narodnim poslanicima da od trenutka zakazivanja sednice podnesu amandmane, i pored možda dobre volje predlagača za kvalitetnijim rešenjem iz ove oblasti, zbog načina donošenja ovaj zakon gubi na značaju.

Nije nikakav uspeh da se u uslovima vanrednog stanja u toku jedne nedelje donese sedam zakona, a tokom druge šest, kako je jedan od vođa pozicije i rekao.

Bitnije od toga je da Narodna skupština donese takve zakone koji će biti primenljivi u praksi i neće važiti godinu ili dve dana, već decenijama.

SPS nije protiv donošenja novih zakona, pa i ovog, ali smatra da ovaj predlog ima brojne slabosti na koje ću, kao i poslanici SPS-a u toku rasprave u načelu, ukazati, obzirom da nismo bili u mogućnosti da podnosimo amandmane zbog iznetih razloga.

Članom 3. Predloga zakona utvrđena su načela uređenja prostora, a članom 16. osnovna planska dokumenta prostornog planiranja. Osnovni planski dokument po predlogu zakona je Strategija prostornog razvoja Republike Srbije, a usvaja se za period od 10 godina.

Znači, na ovom osnovnom planskom aktu zasniva se celokupan razvoj i dalja razrada ovog zakonskog rešenja. Ovim zakonom anulira se već usvojeni Prostorni plan Republike Srbije iz 1996. godine.

Napomenuću da je u izradi Prostornog plana Repubike Srbije učestvovali pored Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao nosioca aktivnosti, brojne naučne i stručne institucije i pojedinci. Rađen je u periodu od 1989. do 1996. godine i prošao je kroz najširu javnu raspravu.

Prostornim planom Republike Srbije iz 1996. godine utvrđene su dugoročne osnove organizacije, uređenja i korišćenje prostora Republike Srbije, zasnovane isključivo na stručnim analizama i rešenjima i u njihovoj izradi i donošenju nije uticala politika. Rađen je za period od 20 godina.

Predlogom novog zakona o planiranju i izgradnji nije uzet u obzir već postojeći Prostorni plan Republike Srbije, već se članom 16. tačka 1) predviđa donošenje novog planskog dokumenta, Strategija prostornog plana razvoja Republike Srbije i to za manji period, odnosno za period od deset godina.

Zaboravlja se činjenica da su mnogi kapitalni objekti izgrađeni ili su započeti da se grade na osnovu postojećeg prostornog plana Srbije iz 1996. godine, kao što su objekti za vodosnabdevanje, a koji su od vitalnog značaja za građane Srbije.

Uzeti za izradu zakona o prostornom planiranju evropske kriterijume planiranja može biti u redu, ali samo pod jednim uslovom, da ti kriterijumi odgovaraju našim uslovima.

Pitanje je da li uzeti evropski kriterijumi, takozvani NUTS od 1 do 5, nomenklatura statističkih teritorija, teritorijalnih jedinica po standardima Evropske unije za izradu buduće strategije prostornog razvoja Republike Srbije, odgovaraju našim uslovima.

Jedna od bitnih komponenata za izradu strategije prostornog razvoja Srbije je i demografski faktor, a naročito tendencije i problemi prostorno-demografskog razvoja Srbije u urbanim i ruralnim naseljima Srbije, kao i projekcija stanovništva Srbije. U ovom predlogu nigde nije spomenut najbitniji faktor, a to je demografski faktor. Ako nemamo stanovništvo i o njemu ne vodimo računa, šta će nam planovi, šta će nam bilo šta.

U članu 17. stav 2. Predloga zakona se kaže: Strategijom se određuju dugoročni ciljevi prostornog planiranja i razvoja u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekološkim i kulturno-istorijskim razvojem. Nema u ovom predlogu zakona najbitnijeg faktora razvoja, a to je demografski razvoj.

Najbolji zakon o planiranju neće imati značaja ako Srbija ostane bez stanovništva. Zato demografski razvoj Srbije mora da bude komponenta strategije prostornog razvoja Srbije. Nikakve agencije, komisije za planove, saveti i druga predviđena tela, neće bitno uticati na poboljšanje stanja u prostornom planiranju, ukoliko osnovni planski dokument Strategija prostornog razvoja Srbije ne bude sveobuhvatan.

Urbanistički planovi; predlagač smatra da će novim zakonskim rešenjima učiniti da urbanističko planiranje vodi ka svrsidhodnom, racionalnom, ekonomičnom i humanom uređenju prostora i naselja, a pre svega fleksibilnijem planiranju. Smatra da će se pojednostaviti i ubrzati postupak izdavanja odobrenja za izgradnju i samu izgradnju obejkata učiniti efikasnijom i ekonomičnijom. To je gospodin ministar ovde rekao i to bi bilo tako da je realno. Tačno je da se građani Srbije neće mučiti za dobijanje raznih saglasnosti neophodnih za izradu urbanističkog plana, jer je ta obaveza preneta na javna preduzeća.

Da li je realno da sve opštine u Srbiji urade u roku, u predlogu stoji za 18 meseci, urbanistički planove koji predstavljaju polaznu osnovicu za podnošenje zahteva zainteresovanog lica za izdavanje akta o urbanističkim uslovima. Mnoge opštine u Srbiji nemaju ekonomsku snagu, a posebno stručna lica koja bi učestvovala u radu komisije za izradu urbanističkih planova.

Rok dat nadležnom organu za izdavanje akata o urbanističkim uslovima od 30 dana od dana podnošenja zahteva je prihvatljiv zainteresovanom licu. Nismo uvereni da je to realno, obzirom da i dalje ostaju pooštreni uslovi oko dobijanja svih potrebnih uslova i saglasnosti za izradu urbanističkog plana.

Članom 51. Predloga zakona predviđeni su uslovi koje treba da ispunjava odgovorni urbanista. Smatramo da su visoka stručna sprema, odgovarajuće radno iskustvo, stručni rezultati na izradi urbanističkih planova i položeni stručni ispit sasvim dovoljni, te iz tog razloga je nepotrebna navedena preporuka dvoje odgovornih urbanista, jer to može u našim uslovima svako za svakog, Mika za Žiku, Pera za Miku da potvrdi. Mislim da nema razloga da ljudi koji imaju licencu, završe fakultet i polože stručni ispit, imaju rezultate i da sada treba da imaju i preporuku.

Deset minuta.

Znači, da prekinemo. Dobro, onda prekidam.

Što se mene tiče, poslaniče, možete nastaviti, ali formalno, poštovanje Poslovnika podrazumeva da popodnevni deo sednice traje do 18,00 časova.
Ovim završavamo rad za današnji dan i nastavljamo sutra u 10,00 časova načelnim pretresom Predloga zakona o planiranju i izgradnji. Hvala.