Poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman da se u članu 3. ovog zakona u prvom stavu reči "sa pažnjom primerenom okolnostima" brišu. Brisanje predlažemo zbog toga jer je ovaj izraz neodređen i neprecizan.
On unosi konfuziju i može, kada vlastima zatreba, biti predmet zloupotrebe, ali i ograničavajući faktor u slobodi izražavanja, odnosno informisanja o određenom događaju, pojavi ili ličnosti. Ove reči smo predložili za brisanje, jer ako ostanu u tekstu zakona, uvek će davati mogućnost aktuelnoj vlasti da relativizuje proveru, istinitost i potpunost informacije pre objavljivanja.
Uz ovu ogradu u zakonu vlast će uvek moći da svaku objavljenu notornu laž o opoziciji ne podvede pod ovu ogradu, a kada je u pitanju neka istina koja se odnosi na aktuelnu vlast a ne odgovara joj, preduzme ozbiljne mere protiv novinara koji su to saopštili. Sasvim je sigurno da se sve u određenom trenutku može podvesti pod član 3, kako vlastima odgovara.
Činjenica da se gospodin potpredsednik Vlade u svom drugom jučerašnjem obraćanju nama poslanicima dva puta čak vratio na član 3, pokušavajući da nas ubedi da reči koje predlažemo za brisanje iz ovog člana upravo štite novinare, a da mi to ne razumemo, upravo nas još više uverava u naš ispravan stav.
Moram vam reći, cenjene kolege poslanici, da je više od pet mojih kolega iz poslaničke grupe SPS potpuno autonomno imalo isto shvatanje i razumevanje ovog člana, što me u potpunosti drži u uverenju da sam sasvim u pravu sa svojim zahtevom za izmenu ovog člana. Zato bih onako žustro zalaganje potpredsednika da se u članu 3. ništa ne menja samo prokomentarisao onom narodnom: koje si ima čavku na rame, on si vika - iš. Zato vas, kolege poslanici, molim da prihvatite ovaj amandman, a kada počne njegova primena, onda ćemo se uveriti u to.
Da završim, na mom leskovačkom, što će vas, nadam se, ponukati da još jednom razmislite o ovom amandmanu, kaže se: jezik koske nema, al koske krši. Zato je svaka reč koja se nalazi u ovom zakonu veoma važna.
Sasvim na kraju, želim da zamolim predsednika Skupštine da u vreme kada usvajamo zakon o informisanju bar na neki način vrati u normalu informisanje poslanika u vezi sa dnevnim redom i da o sednicama i dnevnom redu budemo na vreme obavešteni. Ako ništa drugo, bar telegramom, jer je ovo stvarno sramota da i posle ovog zakona budemo obaveštavani, kao što je bilo za ovaj zakon, u 12,15 u ponedeljak.