Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šumarac, ovaj zakonski projekat je sigurno sistemski i reformski, ali njegovo donošenje u uslovima vanrednog stanja za Socijalističku partiju nije realno i smatramo da je trebalo da se u redovnoj proceduri razmatra u Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom organu.
Mi, narodni poslanici iz opozicije, nismo bili u mogućnosti da adekvatnim mišljenjem, stručnim predlozima i amandmanima ovaj zakon na adekvatan način tretiramo, da ga poboljšamo i unapredimo.
Stavljanje na dnevni red ove sednice ovakvog zakona u petak u 20,00 časova, sa mogućnošću davanja amandmana do 24,00 časa, s obzirom da je u redovnom postupku, iako je ovaj predlog dat pre mesec dana, ipak nije u redu i mi sa strane SPS ovakav postupak predlagača, odnosno sastavljača dnevnog reda ove sednice Skupštine, ne prihvatamo.
Izneću određene karakteristične primedbe i predloge u ovom svom izlaganju. Smatram da SPS na ovakav način i u ovakvim uslovima ovaj zakonski projekat ne može prihvatiti.
Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovog zakonskog projekta, u obrazloženju razloga za donošenje sasvim novog zakona o planiranju i izgradnji navodi da dosadašnja zakonska rešenja ne omogućavaju ostvarivanje tržišnog koncepta privređivanja, ravnopravnost tretmana različitih oblika svojine i uvođenje drugih reformskih promena u društveno - ekonomskim odnosima u Republici Srbiji.
Novi zakon o planiranju, kako navodi predlagač, treba da bude reformski i sistemski. Ako prihvatimo obrazloženje iz Predloga zakona o planiranju i izgradnji, da dosadašnja zakonska rešenja iz paketa zakona koje je naveo ministar, a to su Zakon o izgradnji objekata, Zakon o planiranju i uređenju prostora, Zakon o građevinskom zemljištu, Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte, nisu omogućavala potencijalnim investitorima brži i jednostavniji postupak dobijanja odobrenja za gradnju i da u tome ima reformskog pristupa, onda je neprihvatljivo da se ovako važan zakon za građane Srbije donosi na nedemokratski način i u uslovima vanrednog stanja.
Jeste vođena stručna rasprava u određenim stručnim institucijama, ali mi ovde nemamo mišljenje tih stručnih institucija, šta su oni dali na radni tekst predloga zakona. Bez davanja mogućnosti narodnim poslanicima da od trenutka zakazivanja sednice podnesu amandmane, i pored možda dobre volje predlagača za kvalitetnijim rešenjem iz ove oblasti, zbog načina donošenja ovaj zakon gubi na značaju.
Nije nikakav uspeh da se u uslovima vanrednog stanja u toku jedne nedelje donese sedam zakona, a tokom druge šest, kako je jedan od vođa pozicije i rekao.
Bitnije od toga je da Narodna skupština donese takve zakone koji će biti primenljivi u praksi i neće važiti godinu ili dve dana, već decenijama.
SPS nije protiv donošenja novih zakona, pa i ovog, ali smatra da ovaj predlog ima brojne slabosti na koje ću, kao i poslanici SPS-a u toku rasprave u načelu, ukazati, obzirom da nismo bili u mogućnosti da podnosimo amandmane zbog iznetih razloga.
Članom 3. Predloga zakona utvrđena su načela uređenja prostora, a članom 16. osnovna planska dokumenta prostornog planiranja. Osnovni planski dokument po predlogu zakona je Strategija prostornog razvoja Republike Srbije, a usvaja se za period od 10 godina.
Znači, na ovom osnovnom planskom aktu zasniva se celokupan razvoj i dalja razrada ovog zakonskog rešenja. Ovim zakonom anulira se već usvojeni Prostorni plan Republike Srbije iz 1996. godine.
Napomenuću da je u izradi Prostornog plana Repubike Srbije učestvovali pored Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao nosioca aktivnosti, brojne naučne i stručne institucije i pojedinci. Rađen je u periodu od 1989. do 1996. godine i prošao je kroz najširu javnu raspravu.
Prostornim planom Republike Srbije iz 1996. godine utvrđene su dugoročne osnove organizacije, uređenja i korišćenje prostora Republike Srbije, zasnovane isključivo na stručnim analizama i rešenjima i u njihovoj izradi i donošenju nije uticala politika. Rađen je za period od 20 godina.
Predlogom novog zakona o planiranju i izgradnji nije uzet u obzir već postojeći Prostorni plan Republike Srbije, već se članom 16. tačka 1) predviđa donošenje novog planskog dokumenta, Strategija prostornog plana razvoja Republike Srbije i to za manji period, odnosno za period od deset godina.
Zaboravlja se činjenica da su mnogi kapitalni objekti izgrađeni ili su započeti da se grade na osnovu postojećeg prostornog plana Srbije iz 1996. godine, kao što su objekti za vodosnabdevanje, a koji su od vitalnog značaja za građane Srbije.
Uzeti za izradu zakona o prostornom planiranju evropske kriterijume planiranja može biti u redu, ali samo pod jednim uslovom, da ti kriterijumi odgovaraju našim uslovima.
Pitanje je da li uzeti evropski kriterijumi, takozvani NUTS od 1 do 5, nomenklatura statističkih teritorija, teritorijalnih jedinica po standardima Evropske unije za izradu buduće strategije prostornog razvoja Republike Srbije, odgovaraju našim uslovima.
Jedna od bitnih komponenata za izradu strategije prostornog razvoja Srbije je i demografski faktor, a naročito tendencije i problemi prostorno-demografskog razvoja Srbije u urbanim i ruralnim naseljima Srbije, kao i projekcija stanovništva Srbije. U ovom predlogu nigde nije spomenut najbitniji faktor, a to je demografski faktor. Ako nemamo stanovništvo i o njemu ne vodimo računa, šta će nam planovi, šta će nam bilo šta.
U članu 17. stav 2. Predloga zakona se kaže: Strategijom se određuju dugoročni ciljevi prostornog planiranja i razvoja u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekološkim i kulturno-istorijskim razvojem. Nema u ovom predlogu zakona najbitnijeg faktora razvoja, a to je demografski razvoj.
Najbolji zakon o planiranju neće imati značaja ako Srbija ostane bez stanovništva. Zato demografski razvoj Srbije mora da bude komponenta strategije prostornog razvoja Srbije. Nikakve agencije, komisije za planove, saveti i druga predviđena tela, neće bitno uticati na poboljšanje stanja u prostornom planiranju, ukoliko osnovni planski dokument Strategija prostornog razvoja Srbije ne bude sveobuhvatan.
Urbanistički planovi; predlagač smatra da će novim zakonskim rešenjima učiniti da urbanističko planiranje vodi ka svrsidhodnom, racionalnom, ekonomičnom i humanom uređenju prostora i naselja, a pre svega fleksibilnijem planiranju. Smatra da će se pojednostaviti i ubrzati postupak izdavanja odobrenja za izgradnju i samu izgradnju obejkata učiniti efikasnijom i ekonomičnijom. To je gospodin ministar ovde rekao i to bi bilo tako da je realno. Tačno je da se građani Srbije neće mučiti za dobijanje raznih saglasnosti neophodnih za izradu urbanističkog plana, jer je ta obaveza preneta na javna preduzeća.
Da li je realno da sve opštine u Srbiji urade u roku, u predlogu stoji za 18 meseci, urbanistički planove koji predstavljaju polaznu osnovicu za podnošenje zahteva zainteresovanog lica za izdavanje akta o urbanističkim uslovima. Mnoge opštine u Srbiji nemaju ekonomsku snagu, a posebno stručna lica koja bi učestvovala u radu komisije za izradu urbanističkih planova.
Rok dat nadležnom organu za izdavanje akata o urbanističkim uslovima od 30 dana od dana podnošenja zahteva je prihvatljiv zainteresovanom licu. Nismo uvereni da je to realno, obzirom da i dalje ostaju pooštreni uslovi oko dobijanja svih potrebnih uslova i saglasnosti za izradu urbanističkog plana.
Članom 51. Predloga zakona predviđeni su uslovi koje treba da ispunjava odgovorni urbanista. Smatramo da su visoka stručna sprema, odgovarajuće radno iskustvo, stručni rezultati na izradi urbanističkih planova i položeni stručni ispit sasvim dovoljni, te iz tog razloga je nepotrebna navedena preporuka dvoje odgovornih urbanista, jer to može u našim uslovima svako za svakog, Mika za Žiku, Pera za Miku da potvrdi. Mislim da nema razloga da ljudi koji imaju licencu, završe fakultet i polože stručni ispit, imaju rezultate i da sada treba da imaju i preporuku.
