Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 98. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Adam Urošević i Miloš Lukić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Ivan Andrić i Vera Marković podneli su, u istovetnom tekstu, amandman koji predlažu da se posle člana 98. doda novi član 98a.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Andrić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 99. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović, Vladimir Andrić i Vukosav Tomašević.
Podnosioci amandmana, na sednici Odbora za kulturu i informisanje, povukli su ovaj amandman.
Na član 99. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rade Bajić i Nebojša Jović.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovani narodni poslanici, kolega Rade Bajić i ja smo u ime SPS podneli amandman na član 99. Predloga zakona o javnom informisanju.

On se odnosi na prelazne i završne odredbe i govori o tome da javna glasila, čiji su osnivači država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje je u pretežnom delu u državnoj svojini, ili javno glasilo koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz j avnih prihoda i na koje se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oblast radiodifuzije, prestaju sa radom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Mi predlažemo amandmanom da prestanu sa radom u roku od 36 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Objektivno, javna glasila čiji su osnivači država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda ne mogu da se transformišu i prilagode tržišnim uslovima u periodu od 12 meseci.

Predloženim rešenjem veliki broj novinara, kojima predloženi zakon o javnom informisanju pruža izuzetnu malu zaštitu, za razliku od onih o kojima se piše, doći će u izuzetno tešku situaciju. Zato i predlažemo rešenje da u roku od 36 meseci prestanu sa radom napred navedena javna glasila i ustanove, odnosno preduzeća, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Takođe, razlog za predlaganje ovog amandmana je taj da bi se donekle postigla usklađenost sa članom 96. Predloga zakona o radiodifuziji, koji predviđa da radio i TV stanice lokalnih zajednica imaju obavezu da se privatizuju u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu tog zakona, koji je stupio na snagu 27. jula 2002. godine.

Smatram da je napred navedeno objašnjenje dovoljan razlog za prihvatanje predloženog amandmana. Zahvaljujem.

 

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč?

Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom je predloženo jedno pravno - tehničko i logičko usklađivanje prelaznih i završnih odredbi u onom delu koji se odnosi na lokalne medije, odnosno medije čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave.
Predlog je da se doda novi stav, kojim se tačno određuje da u roku od godinu dana prestaje javno glasilo. Jer, jednim tumačenjem, postojeći stav 2. se odnosi, kad su u pitanju lokalni mediji, pre svega na štampane medije, novine, a ovaj stav 3, za koji predlažemo da se dopiše, praktično bi se odnosio na nešto što je već materija koja je regulisana Zakonom o radiodifuziji.
Verovatno je u kombinaciji ovih silnih amandmana nešto i prošlo, pošto su neki amandmani već i usvojeni, ali ako se ide na tri godine, pa četiri godine, mislim da je to loše. Loše je iz prostog razloga što je očigledno ovaj predlog zakona za jednokratnu upotrebu, da nadomesti produženo vanredno stanje u sferi informisanja, da se očuva monopol nad medijima.
Juče smo imali prilike da čujemo da i pored izričite zakonske norme da se u roku od četiri godine privatizuju ti mediji, čiji je osnivač lokalna samouprava, mi imamo na delu da se formiraju ti mediji, i najverovatnije se prave neke startne pozicije za buduću privatizaciju, mada je ceo taj zakon o radiodifuziji u teškom zakašnjenju.
Na šta bih ukazao predlagaču - gotovo da nemate jednu normu u ovom predlogu zakona kojom se obavezuje i nalaže glasilu da objavi državno saopštenje, što je prosto nedopustivo. To je zbog toga što smatrate da je dovoljan politički uticaj, da to ne treba pretakati u neku normu.
Dalje, ceo kompleks pitanja vezanih za odgovor i ispravku niste postavili kao grešku, nešto što je promaklo u javnom glasilu, a mi smo suočeni na ovom kaubojskom tržištu sa namerom, sa svešću urednika i novinara da objavi neistinitu informaciju, da čovek jedinac ima brata, da je taj i taj zaklao ženu nekome, ili čuveni Petar Luković, "nož, žica, Srebrenica", i to niste sankcionisali ovim zakonom i ne možete da ga sankcionišete.
Zato sam i rekao - hvala bogu, postoji Krivični zakon i Zakon o obligacionim odnosima, koji pružaju punu zaštitu, za razliku od ove obične magle koja se raspršila, da se zabavljamo odgovorima, ispravkama, koje suštinski ništa ne znače, niti bilo koga obavezuju.
Poseban deo je morao da se obradi, koji je standard u novinarstvu.

Tri minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Hristodulo.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč?
Ima reč potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać.

Poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na korektnom učešću u raspravi o ovom, kao što je rečeno, važnom sistemskom zakonu, koji reguliše jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na slobodnu informaciju.
Kao što znate, svaka zemlja ima svoju istoriju informisanja, sa svojim usponima i padovima. Moram da kažem da su i u najdemokratskijim društvima mnoga pitanja, nažalost, još uvek otvorena, ali naravno, ne znači da tamo nije otvoren veliki stepen sloboda u ovoj oblasti; to ne znači da i tamo nema i sudskih sporova, i velikih sporenja, i da tamo ne postoji ogroman broj pitanja koja svakodnevna praksa otvara, npr. razvoj novih medija, elektronskih medija, Interneta itd.
Znači, ovo je izrazito dinamična oblast koja se neprekidno menja. Ovim predlogom zakona želeli smo ovu oblast konačno da regulišemo. Napomenuo sam kako je sastavljan ovaj zakon. Ovde su bile izražene neke sumnje. Moram da kažem da one nisu opravdane, da je javnost imala puni uvid u izradu ovoga zakona, da je mnogo verzija ovoga zakona bilo, mnogo javnih rasprava, da je već duže vreme ovaj zakon dostupan, ne samo na sajtu Vlade, svako može da ga vidi. Već je organizovana nešto više od mesec i po dana javna rasprava, u kojoj su ponovo predstavnici svih važnijih medija imali prilike da se o tekstu izjasne.
Samo bih još rekao da svaka poslanička grupa, svaki poslanik, ima svoje pravo da vidi predlog ovog zakona, ali mislim da je zaista nepobitna činjenica da bismo usvajanjem ovog zakona konačno dobili pravni, zakonski okvir koji garantuje slobodu informisanja.
Ovde je nekoliko puta podvučena netačna tvrdnja, a to je da ovaj zakon zastrašuje novinare i da on u stvari služi da novinari imaju neku vrstu autocenzure. To je potpuno suprotno od namera ovog zakona. Ovaj zakon, naprotiv, prvi put novinare obezbeđuje, pruža im neke standarde zaštite koji danas postoje u Evropi. Tako po prvi put uvodi instituciju zaštićenog izvora, znači da novinar ne mora po zakonu da otkrije ni u kakvom obliku, pa čak ni u bilo kakvoj policijskoj istrazi ili u sudskoj proceduri, svoj izvor.
S druge strane, ovaj zakon takođe štiti i građane, učesnike javnog života, time što vrlo precizno reguliše pravo na odgovor, a već sam napomenuo, ne na kvalitativne, ne na vrednosne, nego na činjenične sudove, a vrlo precizno određuje pod kojim uslovima ne mora da se to učini.
Rekao bih da smo učinili prvi, vrlo važan korak. Postoji uvek mogućnost da se zakon doradi, da se u sudskoj i realnoj praksi vidi šta funkcioniše a šta ne. Moje je duboko lično ubeđenje - to mogu otvoreno da kažem, puno sam radio na izradi ovog zakona, ali ga nisam sam pisao - da je ovaj zakon veliki korak napred za naše društvo i da van svake sumnje uređuje ovu oblast na način da ne moramo da se stidimo pred Evropom.
Naravno, zavisi od svih nas, od sudske i novinske, medijske prakse, koji ćemo stepen i meru medijskih sloboda da ostvarimo. Ne može zakon sve da učini, zakon daje osnov, pravni okvir, a od nas samih, od ljudi iz medija u velikoj meri zavisi kako će sve to izgledati.
Još jednom se zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su govorili, koji su pročitali ovaj zakon i uložili napor da ga poboljšaju, uputili amandmane. Nadam se i želim da ga u ovom obliku, kao što ste videli Vlada je usvojila i veći broj amandmana, usvoje narodni poslanici kada dođe vreme glasanja, kako bi Srbija konačno u ovoj oblasti došla do nekog reda i zakonskog okvira koji je zaista neophodan. Zahvaljujem se još jednom.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Primili ste predlog za razmatranje po hitnom postupku.

Zamenik predsednika poslaničke grupe Demokratska opozicija Srbije - Reforme Srbije, narodni poslanik Siniša Mitrović, na osnovu člana 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije koju je podneo Narodnoj skupštini 16. aprila 2003. godine.

Prema članu 158. stav 4, stavljam na glasanje predlog zamenika predsednika poslaničke grupe Demokratska opozicija Srbije - Reforma Srbije, narodnog poslanika Siniše Mitrovića, da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Za 115, protiv osam, nije glasalo 65, od ukupno 188 prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog zamenika predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije da po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Prelazimo na 1a tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O DOPUNAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Materijal o predlogu za izbor članova odbora za Kosovo i Metohiju i za privredu i privatizaciju vam je podeljen.

Molim poslaničke grupe da predaju spisak poslanika za raspravu o ovoj tački dnevnog reda.

Da li predstavnik predlagača ili predsednici poslaničkih grupa žele reč?

Ima reč narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Samo bih hteo da kažem da ćemo u okviru naše kvote napraviti zamenu tako da će umesto Dragana Lazića član Odbora biti Vuko Antonijević. Molim da se to ima u vidu pre glasanja.

Da li još neko od predstavnika ili predsenika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)

Da li predstavnik prdlagača želi reč? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres, usvajajući predlog izmene i dopune, koju je izneo predsednik poslaničke gurpe DSS, a Narodna skupština Republike Srbije će se u danu za glasanje izjasniti o Predlogu odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nada Kolundžija, Velimir Simonović, Leila Ruždić-Trifunović, Bratoljub Janačković, Milan Marković, Milan Milosavljević; zajedno Nenad Bogdanović i Milan Marković, zajedno Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov, zajedno Bojan Pajtić i Gordana Čomić i zajedno Bratoljub Janačković, Milorad Stanulov i Ljubodrag Grbić, kao i Odbor za urbanizam i građevinarstvo.

Narodni poslanici Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov pisanim putem povukli su amandman, kojim su predložili da se brišu članovi 12, 13. i 14. Predloga zakona.

Na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo amandmane su povukli narodni poslanici:

- Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov na čl. 6, 11. sa ispravkom, 20, 54. i 56;

- Velimir Simonović na čl. 16, 32, 34. i 42;

- Milan Milosavljević na čl. 61, 62, 91. i 114;

- Milan Marković u ime podnosilaca (Nenad Bogdanović) na čl. 77, 78. i 86;

- Leila Ruždić-Trifunović na član 84.

Zakonodavni odbor je na osnovu člana 142. stav 4. Poslovnika odbacio amandmane na čl. 19, 103, 108. i 118, koje su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš i Novica Đurašković.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine.

Napominjem da su nadležni odbori, kao i predstavnik Vlade Republike Srbije, na sednicama Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora prihvatili određen broj amandmana, tako da su sastavni deo Predloga zakona postali sledeći amandmani:

- narodnih poslanika Bojana Pajtića i Gordane Čomić na čl. 6, 13, 19, 20, 24, 34, 48, 84, 89, 94, 110, 131. i 146;

- narodnog poslanika Leile Ruždić-Trifunović na čl. 29, 45, 89, 90, 113, 123, 130, 132, 145. i 167, kao i amandman kojim je predložila dopunu naziva glave VII;

- narodnog poslanika Nade Kolundžije na čl. 42, 77. i 86;

- narodnog poslanika Milana Milosavljevića na član 46. sa ispravkom;

- narodnih poslanika Bratoljuba Janačkovića i Milorada Stanulova na čl. 61. i 155;

- narodnih poslanika Bratoljuba Janačkovića, Milorada Stanulova i Ljubodraga Grbića na čl. 102, 103, 105, 120. i 142;

- narodnog poslanika Bratoljuba Janačkovića na čl. 129. i 133;

- narodnog poslanika Milana Markovića na čl. 141, 145. sa ispravkom, 155. i amandman kojim je predložio dodavanje novog člana 155a.

Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, pa molim predsednike ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da predaju spisak narodnih poslanika sa redosledom prijava za reč.

Da li predstavnik predlagača, ministar urbanizma i građevina, dr Dragoslav Šumarac želi reč? (Da.)

Ima reč ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Dragoslav Šumarac.

Gospođo potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o planiranju i izgradnji. On objedinjuje četiri postojeća zakona: Zakon o izgradnji objekata, Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Zakon o građevinskom zemljištu i predlažemo da se ukine tzv. zakon o legalizaciji (Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske,odnosno upotrebne dozvole za određene objekte), koji nije dao nikakve rezultate, odnosno samo tri posto nelegalnih objekata je po njemu legalizovano.

Koji su ciljevi donošenja ovog zakona?

Ciljevi donošenja ovog zakona su, pre svega, pojednostavljivanje procedure dobijanja građevinskih dozvola. Samim tim ćemo, siguran sam, privući strane investitore.

Drugi razlog donošenja ovog zakona je što želimo da eliminišemo preveliko prisustvo uprave u ovoj oblasti; sama procedura je zbog toga bila jako komplikovana i duga.

Svi vi znate da se za najjednostavnije objekte tražilo i po 20 do 30 raznoraznih papira i saglasnosti i da je ta procedura samim tim trajala i po nekolik meseci, a često se događalo da traje i po godinu dana i duže. Zbog same te komplikovane procedure i zbog svih tih saglasnosti, primena rešenja važećih zakona je bila podložna korupciji. Kao što znate, ovo je jedna od oblasti gde je korupcija cvetala.

U narednih nekoliko minuta rekao bih nešto o novinama koje smo uveli u pojedinim oblastima. Rekao sam već da on menja četiri zakona.

U oblasti prostornog planiranja sada uvodimo Strategiju prostornog razvoja Republike Srbije. Do sada je postojao Prostorni plan.

Kao što znate, Prostorni plan, kada je donet, bez obzira što je u to veme to bila velika novina i napredak, pokazalo se vrlo brzo, bio je spisak lepih želja koje se nisu mogle ostvariti.

Prvo što je Srbiju posmatrao kao izolovano ostrvo, nepovezano sa drugim, pre svega okolnim i evropskim zemljama, a s druge strane, po tom prostornom planu trebalo je već sada da imamo pruge sa velikim brzinama od 250 do 300 kilometara na sat, a znamo da najbrži voz danas od Beograda do Niša ide više od četiri i po sata, dok je 1939. godine išao manje od četiri sata.

Pored toga, uveli smo i Agenciju za prostorno planiranje. U to interministarsko telo prerašće Zavod za prostorno planiranje, sada postoji u okviru našeg ministarstva. Ta agencija će zajedno sa ministarstvima raditi na strategiji prostornog razvoja, a strategiju će usvajati Skupština, s tim što će svako ministarstvo biti zaduženo da na osnovu Strategije prostornog razvoja radi pojedine šeme. Tako ćemo imati šemu, recimo, za saobraćaj i telekomunikacije, za visokoškolske ustanove, turizam itd.

Jedna od velikih novina u oblasti prostornog planiranja je što zakonom uvodimo prostorni plan opštine. Prostorni plan opštine do sada nije postojao. Dakle, opštine će moći same da odlučuju o svom razvoju. To će biti zakonska obaveza svih opština. To je jedan od najvećih doprinosa decentralizaciji u ovoj oblasti.

Što se samog urbanizma tiče, vi znate da su do sada urbanistički planovi bili kruti. Ako je u nekom delu grada bilo predviđeno po planu da se rade petospratnice, ako je neko želeo da gradi kuću sa jednim spratom, nije mogao nikada da dobije dozvolu. Dakle, i tu je jedan od razloga što postoji tolika bespravna gradnja u našoj Republici.

Mi smo sada uveli pravila građenja i pravila uređenja zajedno sa grafičkim delom. Oni će predstavljati urbanističke planove.

U pravilima uređenja moraju da se nalaze svi uslovi javnih preduzeća. I to je velika novina u ovoj oblasti.

Kao što sam i malopre rekao, po sadašnjoj proceduri, po važećem zakonu, kada se izradi glavni projekat onda tek počinje hod po mukama, odnosno investitor mora da ide od jednog do drugog javnog preduzeća i da pribavlja saglasnosti. Recimo, od vodovoda, PTT-a, Elektrodistribucije i svih saglasnosti koje su potrebne, a to je i po 30 papira. Često se dešavalo da samo jedan službenik radi u tom preduzeću na tim saglasnostima, tako da kada je on odsutan, niko nije mogao da ga menja, a često se dašavalo da oni i namerno stave taj projekat u fioku. Dakle, procedura je omogućavala da taj posao bude podložan korupciji.

Mi smo sada uveli, a to ste vi od nas tražili kada smo uvodili krivične kazne za nesavesne investitore, izvođače radova i direktore javnih preduzeća 2001. godine, i te kazne su zaista dale rezultate, na vaš predlog kazne za upravu. Dakle, svi predstavnici javnih preduzeća, ako u određenom roku, a to je 30 dana, ne daju odgovarajuće saglasnosti, one se daju u toku izrade urbanističkog plana, snosiće odgovarajuće sankcije.

Time smo ubrzali postupak izdavanja potrebnih papira.

U roku od18 meseci od stupanja na snagu ovog zakona opštine su dužne da urade nove planove. Zakonom smo predvideli da za opštine koje to ne učine urbanističke planove uradi Republika o trošku opština. Procedura po novom predlogu je sledeća: ako podnesete zahtev za izdavanje potrebnih papira, onda ćete dobiti izvod iz urbanističkog plana za određenu lokaciju za koju tražite; u tom izvodu moraju da postoje, kao što smo rekli, svi uslovi; posle toga se radi idejni projekat i na osnovu idejnog projekta se od nadležnog organa, da li se radi o opštini, gradu ili Republici, dobija odobrenje za gradnju.

Mi smo izbacili onaj pojam građevinske dozvole, koji je bio sinonim duge procedure, korupcije i birokratizovanog sistema. Dakle, sada se to zove odobrenje za izgradnju. Ono menja urbanističko - tehničke uslove, urbanističku dozvolu i građevinsku dozvolu. Potrebno je samo dva puta ići u administraciju, odnosno upravu za dobijanje odobrenja za izgradnju.

Posle toga ide proces građenja, koji smo opet oslobodili od svih mogućih administracija, ne samo u oblasti građenja, nego i u oblasti planiranja, na taj način što smo uveli lične licence. O tome ću nešto malo kasnije reći kada bude reč o komorama.

Za šta je potrebno tražiti odobrenje za gradnju? Potrebno je tražiti odobrenje za gradnju samo u dva slučaja: kada se grade novi objekti i kada se vrši rekonstrukcija postojećih objekata. To znači nadziđivanje ili proširivanje objekata. Ako su objekti ostali u istom gabaritu, onda se samo podnosi glavni projekat. Dakle, odobrenje za gradnju nije ni potrebno. I to će, takođe, dosta ubrzati proceduru.

Smanjili smo broj objekata za koje je nadležno ministarstvo. Vi znate da su kod nas dolazili projekti za otvaranje prozora, recimo u Knez Mihajlovoj ili u zaštićenoj zoni u Zemunu; sada smo to izbacili. Samo su ostali nacionalni parkovi, Fruška Gora ili Kopaonik, jer ipak mislimo da nemaju opštine, recimo Raška ili Brus dovoljno kapaciteta da vode računa o tako značajnim područjima kao što su nacionalni parkovi.

Ostali su, takođe, neki hemijski objekti i objekti od značaja za Republiku, kao što su auto-putevi, magistralni putevi, odnosno veliki mostovi, brane i tome slično.

Dakle, i taj postupak je potpuno pojednostavljen. I što je važno, da bi se izbegao uticaj uprave, da ne bi naši činovnici gledali kako je urađen projekat, morali smo da uvedemo lične licence.

Te lične licence postoje u Evropi po sto i više godina. Mi smo se povezali sa austrijskom Komorom arhitekata i inženjera, i po ugledu na tu komoru smo radili statut naše komore, koji će usvojiti komora kada se bude konstituisala, tako da sada postoji mogućnost gubljenja licenci. Do sada ta mogućnost nije postojala. Mi smo izdavali licence za pojedine firme.

Mislim da sam i na ovoj govornici pričao primer iz Kolubarskog okruga, gde smo dosta sredstava uložili i da se tamo jedna od novih kuća, koje su male, sa jednim spratom i podrumom, sama srušila. Kada smo hteli da oduzmemo licencu firmi koja je radila, nije postojala mogućnost po postojećem zakonu.

Dakle, ovde se uvodi mogućnost gubljenja licence u postojeća četiri sektora . To su: sektor za prostorno planiranje u okviru komore, zatim urbanista, projektanata i izvođača radova. Projektanti i izvođači radova će biti najbrojniji i oni će se deliti na podsekcije. Recimo, projektanti će imati verovatno podsekcije arhitekata i građevinaca, a građevinci sa svoje strane će se deliti na konstruktivce, niskogradnju i hidraše. Pored toga, tu će biti i podsekcija mašinaca, električara i svih onih koji učestvuju u procesu izgradnje i projektovanju. Izgradnja objekata će biti slična kao i projektovanje.

Nešto da kažem o kaznama; već sam pomenuo, pored ovih kazni koje smo uveli 2001. godine, kada ste podržali onaj naš predlog za uvođenje krivičnih kazni za bespravne graditelje, sećate se da je bilo godinu dana za izvođače radova, a tri godine za investitore i za direktore preduzeća, javnih preduzeća koja priključe bespravni objekat na vodovod, kanalizaciju, električnu mrežu. Sada smo uveli kazne i za upravu.

Ako se odobrenje za izgradnju, ako je podnet uredan zahtev, ne izda u roku od 15 dana, dakle za dve nedelje, sledi kazna od 30 dana zatvora i plus novčana kazna.

To isto važi i za sve, za direktore javnih preduzeća ako ne daju saglasnost u određenom roku, tako da smo kaznama pokrili čak i inspektore, koji će sada imati veća ovlašćenja, ali će i oni sami snositi odgovarajuće sankcije ako ne budu radili savesno svoj posao.

Ovim zakonom, rekao sam na početku, rešavamo i problem legalizacije. Vi znate da je postojeći zakon omogućavao legalizaciju objekata koji su izgrađeni do 1995. godine i tu je bilo dilema do kog stepena je izgrađen objekat, a po ovom predlogu svi objekti se mogu potencijalno legalizovati. Normalno, neće se legalizovati oni koji su na važnim koridorima, ulicama, parkovima, putevima, ali će svi potencijalno moći da se legalizuju i vlasnici tih objekata su dužni da u roku od šest meseci prijave te objekte opštinama, a opštine opet u roku od dva meseca da daju odgovor da li se dotični objekat može legalizovati ili ne. Opet, ako se ne dobije odgovor, sledi odgovarajuća kazna. Dakle, mislimo da ćemo i ovaj segment ovim rešenjem pokriti.

Evo, ne bih više dužio, na kraju samo da vam kažem da sada više pre svega proces izdavanja potrebnih papira neće biti avantura sa neizvesnim ishodom, da će proces građenja biti normalan kao što je u svim zemljama u okruženju i zato vas pozivam da podržite ovaj naš predlog zakona. Hvala.