Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Dame i gospodo, u članu 46. stav 1. predviđa se da lice na koje se lično odnosi informacija podesna da povredi njegovo pravo ili interes može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.
Ovde u stavu 1. reči "podesna da povredi njegovo pravo ili interes" predlažem da se brišu, jer je diskutabilno objašnjenje šta je to podesno da povredi pravo ili interes čoveka o kome je informacija preneta. Možemo da očekujemo da će tu biti dosta zloupotreba, pogotovu što o tome odlučuje urednik ili novinar koji je takvu informaciju inače preneo. Da bi se izbegle zloupotrebe, mislim da bi trebalo prihvatiti ovakav amandman.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, ako bi ostala u članu 46. ovakva odredba - da lice na koje se lično odnosi informacija podesna da povredi njegovo pravo ili interes može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta - moglo bi se desiti da čovek nikada ne stekne i ne ostvari svoje pravo na demanti; jer ko određuje šta je to podesno da se povredi nečije pravo ili interes, valjda to svako za sebe sam određuje, a sama formulacija - podesna da povredi pravo ili interes treba da se vezuje za istinitost, za potpunost, za tačnost.
Dosta ima ovakvih formulacija gde sve ostavljamo nekome da tumači šta je ko hteo da kaže, pa može i ovako ili onako, pa u parnici radi objavljivanja ispravke, raspravlja se o neistinitosti, nepotpunosti ili netačnosti prenosa informacije i o tome da li je informacijom povređeno pravo ili interes tužioca.
U parnici treba da se raspravlja samo o tome da li je nešto istinito ili neistinito, da li je potpuno ili nije, odnosno da li je tačno ili nije.
Da li je to nekoga povredilo ili da li je njegov interes ugrožen na bilo koji način, on će to dodatno u nekoj drugoj parnici utvrđivati ili dokazivati i na osnovu toga tražiti i naknadu štete, eventualno za klevetu ili tome slično. Ovde se radi o ostvarivanju prava na odgovor i u tom postupku ne može da se utvrđuje njegov interes i to koliko je on povređen, nego samo to da li je nešto potpuno, nepotpuno, istinito ili neistinito.
Nažalost, vidim da nas potpredsednik Vlade gotovo uopšte ne sluša, a ministar u prepodnevnom zasedanju jedva je čekao da ode, pošto se u ovo apsolutno čovek ne razume.

Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Poštovani poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na  Predloga zakona o javnom informisanju da se u članu 47. stav 3. brišu reči "druga lica čiju uspomenu na umrlog može da povredi". Istim amandmanom predložio sam da se briše ceo stav 4. koji kaže: Ako je pravno lice na koje se informacija odnosi prestalo da postoji, pravo na odgovor, odnosno ispravku imaju učesnici pravnog lica.
Zašto? Ovo je član 47. koji je sastavni deo podnaslova - Pravo ostalih lica na odgovor, odnosno ispravku, takozvani demanti gde se predviđaju lica što bi imala pravo da daju odgovor u ime umrlog.
Kaže se u tekstu (a meni je žao što na vreme nisam video da ovim amandmanom predložim da se zameni naziv - bračni drug; gospodine potpredsedniče Vlade, imajte ovo u vidu, jer bračni drug je naziv ideološkog karaktera, nije sociološkog; to je ono iz vremena - drugovi i drugarice, pa vi možete eventualno sami da predložite, u srpskom jeziku je i ovo poznato, ali prava reč je - suprug, supruga, muž, žena i tako dalje) da druga lica imaju pravo da daju demanti, odnosno pravo na odgovor i tu može doći do velikih zloupotreba, jer je širok pojam, širok je spektar onih lica koja iz različitih pobuda mogu da ostvare po ovom zakonu i po ovoj odredbi pravo na odgovor, odnosno ispravku neke infromacije, neistinite, nepotpune ili netačne.
Tu može doći i do lančanog sudskog procesa, gde je nemoguće utvrditi istinitost toga, jer sam naziv, ako bude ovako kao što ste predložili u zakonu, daje za pravo da se to uradi. Smatram da bi trebalo da prihvatite ovaj amandman, jer je član zaista apsurdan i treba da obuhvati lica realno zainteresovana u svakom konkretnom slučaju da daju odgovor.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, pored lica na koje se lično odnosi informacija i koja ima pravo na odgovor, predlagač je u članu 47. predvideo koja to još lica mogu da ostvare ovo pravo i koristi neprihvatljiv termin - učesnik pravnog lica, koji je nepoznat u našem pravnom sistemu. Zato smatramo da to treba da se ispravi.
Kako stoji u ovom stavu, učesnik pravnog lica (član, organ, zaposleni) ima pravo na samostalan odgovor, odnosno ispravku, ako se objavljena informacija odnosi kako na pravno lice, tako i lično na učesnika. Pohvalila bih ovu pravnu normu, jer to omogućava svim članovima SRS da zatrpaju redakcije i da traže demanti i ispravke svega onoga što o nama pričate vašim poganim jezicima u poslednje vreme na radiju i televiziji.
Što se tiče stava 2, zaista smo mislili da treba izbrisati ovu kategoriju kluba obožavalaca, druga lica, čiju uspomenu na umrlog može da povredi, iako je gospodin Korać sa Vladetom Jankovićem, Mitevićem bio u istoj partijskoj jedinici još u vreme Josipa Broza i neposredno posle njega. Vi kao sledbenici Josipa Broza možete na osnovu ovog člana zakona da tražite, zbog ovih feljtona koji se objavljuju o Josipu Brzonu kao zlikovcu i kao čoveku koji je naneo veliko zlo srpskom narodu, a sa čim se mi slažemo, kao njegov sledbenik, da tražite demanti. To ne bi mogao niko da vam ospori. To bi bilo zaista danas više bespredmetno.
Današnji metodi za tako nešto su daleko savršeniji nego oni metodi koje je imao Josip Broz. Ovo je bukvalno nastavak njegovog dela. Mislim da bi vam na ovoj odredbi čak i on sam pozavideo. Razmislite koliko je ovo zaista suvišno, ako njegovi sinovi, unuci, praunici ne smatraju da treba nešto da demantuju, pa ne treba ni klub obožavaoca, sledbenici ili članovi iste grupe, već su obuhvaćeni stavom 2. ovog člana.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Dame i gospodo, sasvim je logično i normalno da onaj ko je oštećen objavljivanjem neistinite, netačne ili nepotpune informacije u sredstvima javnog informisanja ima pravo na odgovor ili ispravku te informacije.
Podneo sam amandman na član 52. stav 4. u kome se upravo i govori o mogućnosti oštećenog da dobije pravo na odgovor ili ispravku objavljene informacije. Naime, ukoliko odgovorni urednik javnog glasila ne prihvati da objavi odgovor ili ispravku, oštećeni ima pravo da podnošenjem tužbe okružnom sudu dođe u poziciju i da stekne pravo da odgovori ili objavi ispravku netačno objavljene informacije.
Stav 4. na kojim sam podneo amandman glasi: "Ako se posle podnošenja tužbe promeni odgovorni urednik, a tužilac ne preinači tužbu do zaključenja glavne rasprave, sud odbacuje tužbu". Mojim amandmanom sam predložio da se ovaj stav promeni tako da se posle reči "urednik" dodaju reči "tuženi je dužan da sud i tužioca obavesti o toj promeni i od tog momenta se smatra da je tužba preinačena, a sud primerak tužbe dostavlja novom odgovornom uredniku".
Naime, ako bi se ovaj amandman prihvaito, onda bi ovaj stav 4. glasio: "Ako se posle podnošenja tužbe promeni odgovorni urednik, tuženi je dužan da sud i tužioca obavesti o toj promeni i od tog momenta se smatra da je tužba preinačena, a sud primerak tužbe dostavlja novom odgovornom uredniku".
Smatram da zakonom treba zaštititi onog ko je oštećen, a ne onog koji je namerno ili slučajno naneo štetu drugom licu. Ako bi stav ostao kako je predviđen zakonom, onda se faktički štiti odgovorni urednik koji je objavio netačnu, neistinitu ili pogrešnu informaciju, jer bi se promenom odgovornog urednika faktički tužilac obavezao da ponovo izvrši promenu tužbe i da ponovo tuži novog odgovornog urednika itd.
Mislim da bi trebalo zaštititi oštećenog i da bi trebalo automatski, čim se promeni urednik u javnom glasilu, da je urednik tu dužan da obavesti i sud i tužioca o promeni i da se automatski smatra ova tužba preinačenom, znači da se postupak može nastaviti...