Upravo zbog razloga koje ste naveli, znači očuvanja i brige za nacionalnu kulturu, Zakon o radiodifuziji, usvojen pre godinu dana, osniva javni servis - to su televizija i radio potpuno različiti od privatnih.
Imamo dva javna servisa zbog specifičnosti Srbije, to su RTS i RT Novi Sad; da li će menjati ime, to zavisi od njih; ali, u ovom trenutku u 12 sati su se u Skupštini sastali izabrani ljudi, vi ste ih upravo izabrali pre sedam dana, članovi Saveta radiodifuzne agencije; oni moraju da sečekaju zakon o telekomunikacijama, Skupština će ga dobiti za koju nedelju, onda raspisuju konkurse za dodelu frekvencija, pa daju dozvole za emitovanje; ali, ne što se tiče RTS-a, jer on ima zagarantovanu frekvenciju, ne mora da se pojavljuje ni na kakvom konkursu; znači, praktično počinje transformacija RTS-a.
Ovde je samo u zakonu ugrađeno ono što je već sadržano u onom zakonu, to je da država više ne može biti vlasnik televizije ili radija, niti pokrajina, u ovom slučaju, Pokrajina Vojvodina.
Moram da kažem da je to evropski standard. Nigde u Evropi država nije vlasnik televizije. Znam da su mnogi ljudi postavili to pitanje, da li će pod tim uslovima država imati mogućnosti da zaštiti svoj nacionalni interes; vrlo je opravdano pitanje: hoće, preko javnog servisa.
Molim vas, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, da pogledate Zakon o radiodifuziji, jer on specifično navodi šta javni servis mora da radi i specifično piše - briga za nacionalnu kulturu, za nacionalni jezik; naravno, to neće privatna televizija, posebno strana, raditi, jer tu nema profita, nema zarade i svesni toga mi moramo da se borimo da očuvamo javni servis.
Mislim da su ljudi koje ste vi izabrali, ovih osam koji su vrlo različiti, garant toga da će, što vi stalno postavljate kao političko pitanje, RTS i RT NS biti neutralni. Tada će primedbe, ovde ih ima i opravdane su, da postoji selektivnost u informisanju, ići na dušu tim ljudima zaduženim da vode računa o radiodifuziji, o televiziji i radiju, a posebno o tom javnom servisu. Država, Vlada, Skupština, ništa više neće imati sa tim, sem u smislu neke opšte brige da li postoje finansijska sredstva.
Dakle, usvojen je taj zakon pre godinu dana, on upravo definiše javni servis kao nešto što mora da vodi, naravno, računa o nacionalnoj kulturi i tako dalje. To je jedino rešenje koje danas Evropa poznaje, državnih televizija i državnih radija više nema.
Lokalna samouprava može da zadrži lokalnu televiziju i radio u roku od četiri godine, praktično sada tri godine, prihvatam; ona mora samo da odredi vlasničke odnose, moraće da napravi ugovor, sporazum, da ima mešovito vlasništvo, jer može opština da bude vlasnik lokalne televizije 40-45% pa da obezbedi deo programa za sebe, ali se ide na privatizaciju i to je skupa igračka.
Ne mogu građani u svakoj opštini plaćati radio i televiziju. Ljudi, moramo imati u vidu ovu ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo, moramo biti realisti, znači da se ipak privatne investicije održe, to pre svega, a može opština biti vlasnik 49%, imati veliki uticaj na uređivanje, jer je njen veliki deo vlasništva.