PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.04.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

16.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:00

  • TAGOVI

  • Peta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o javnom informisanju (pojedinosti) (2003)
  • Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine (2003)
  • Predlog zakona o planiranju i izgradnji (načela) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sreten Mitrović i Đura Lazić.
    Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor je odbio ovaj amandman.
    Reč ima narodni poslanik Đura Lazić.
    ...

    Đura Lazić

    Poštovano predsedništvo, gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, smatramo u   SPS-u da je ovaj član, koji reguliše pitanje monopola u oblasti informisanja, nedorečen. Zato smo predložili našim amandmanom da se u članu 7. doda novi stav koji bi glasio: "Jedno pravno lice koje je osnivač javnog glasila može da učestvuje u vlasništvu, u skladu sa evropskim standardima i načelima".
    Smatramo da je jedna ovakva odredba neminovna, jer nije u ova tri stava određena granica dokle može taj procenat da postoji da bi se izbegao monopol. Da bi se zaštitio pluralizam ideja i mišljenja i sprečio monopol u oblasti javnog informisanja, moraju da postoje ograničenja do kog procenta osnivač može da učestvuje u vlasništvu novina, radija, televizije i drugih javnih glasila.
    Takođe, trebalo bi da postoje poreske olakšice ili državne subvencije za manjinske, alternativne, odnosno nekomercijalne medije. Ukoliko ne postoje ograničenja procenta vlasništva na tržištu, odnosno diverzifikovanog kapitala, onda postoji objektivna opasnost od monopola pojedinih vlasnika. Zato smatramo da bi neminovno bilo, a da bi ovaj član bio u potpunosti zaokružen, da se prihvati naš amandman koji precizira ovo pitanje.
    Mi nismo hteli da se mešamo ili da predlažemo određeni procenat koji bi sprečavao monopol, ali smo sugerisali da se to uredi u skladu sa evropskim standardima i načelima i da se iskustvo tih zemalja, koje imaju veće iskustvo na tom planu, preuzme i da zaokružimo ovaj član, koji bi bio kompletan i potpun.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Ima reč potpredsednik Vlade, gospodin Žarko Korać.
    ...
    Socijaldemokratska unija

    Žarko Korać

    Smatram opravdanom vašu intervenciju, ali mi smo u Zakonu o radiodifuziji ugradili već ovo o čemu vi govorite,  jer je tamo monopol izrazito opasan, pa možete doći u situaciju da je jedan čovek vlasnik svih medija, televizija. Mi u Srbiji imamo neke realne opasnosti da bi to moglo, recimo, nekoga dana u nekom razvoju da bude, zato što u nekim evropskim zemljama imamo primere gde su vrlo ozbiljni sudski procesi i politički pokreti zbog toga.
    Što se tiče medija, mnogo je komplikovanije. Na primer imate izdavačku kuću "Politika", ne mogu ograničiti broj dnevnih listova, izdanja, koja npr. oni mogu da imaju. Znači, ovde se samo može reći da se monopol kao takav suzbija, pa se onda u datim, konkretnim okolnostima, može vaše pitanje postaviti u jednoj sudskoj ili čak javnoj raspravi - da li je neko ostvario monopol time što npr. ima četiri ili pet dnevnih listova. Ali, to se ne može u Evropi, u praksi se ne može, jer imamo situacije da se dnevni listovi, nedeljnici, revijalna izdanja često koncentrišu, menjaju vlasništvo, ljudi pokreću nove dnevne listove itd.
    Znači, ova opšta odredba dozvoljava da se vaše pitanje otvori kao tema (vaše pitanje je opravdano) i onda može sud da zaključi da je neko ostvario monopol u nekom trenutku, ali ne može ograničavati; dok je kod elektronskih medija to vrlo precizno definisano, to se zove suzbijanje monopola. Odmah da vam kažem, tamo ne može jedno pravno lice biti vlasnik dve nacionalne frekvencije. Ne znam da li ste videli Zakon o radiodifuziji?
    Tamo smo jako o tome vodili računa. Mislim da ovde opštom odredbom o tome vodimo računa.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
    Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Branislav Blažić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Blažić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 8. Član 8. glasi: "Nijedna odredba ovog zakona ne može se tumačiti i primeniti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon garantuje ili do njegovog ograničavanja u većoj meri od one koja je propisana".
    Amandman podrazumeva da se reč "ukidanje", koju sam naglasio, zameni rečima "zabrane korišćenja", a na kraju teksta tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči "ovim zakonom".
    Ovim amandmanom precizira se da tumačenje odredbe ovog zakona ne može da prouzrokuje zabranu korišćenja prava u javnom informisanju, jer je ono zagarantovano. Pravo u javnom informisanju je garantovano Ustavom i Poveljom o zaštiti građanskih i ljudskih prava.
    Ne možemo se igrati ljudskim i građanskim pravima, kada nama to odgovara onda ćemo to da koristimo, a kada nam ne odgovara onda nećemo. To se verovatno nejviše odnosi na sporni član 3, u kome se daje mogućnost uredniku ili novinaru da sa pažnjom primerenom okolnostima, što je suštinski problem uvek u tom tekstu (ovo "primerenom okolnostima") odrediti da li će neka informacija doći u javnost ili ne.
    Zbog toga mislim da je ovo daleko preciznije, ako se umesto "ukidanja prava" stave reči "zabrane korišćenja tih prava".
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
    Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, u dosadašnjoj raspravi već se pokazalo da se pojedine odredbe ovog zakona tumače tako da dovode do ukidanja nekog prava. Jer, ovde se postavlja pitanje - koliko su krivi novinari koji izveštavaju iz Skupštine, koliko je ta autocenzura njihova neka lična procena šta treba ili ne treba da rade; ili je to pod pritiskom onoga ko drži monopol nad medijima, odnosno Vlade ili pojedinih članova Vlade, naročito nad državnim medijima, koji, ponovo kažem, imaju obavezu da izveštavaju o tome šta se dešava u ovom domu.
    Pitam vas - ima li javnost pravo da sazna šta mi, poslanici SRS, mislimo o ovom zakonu i o pojedinim odredbama ovog zakona? Izveštač RTS-a je juče izveštavao o tome šta misle poslanici DSS, šta misle poslanici SPS-a, a o tome šta misle poslanici SRS apsolutno ništa.
    Vid autocenzure, ponovo to potenciram, najgori je vid cenzure. On je posledica upravo tumačenja svih ovih odredbi zakona, tako da se pojedina prava ukidaju.
    Prema tome, mislim da nije dovoljno da samo stoji ova odredba u članu 8. kako se primenjuju i tumače određene odredbe. Svaki član zakona bi trebalo da bude jasan i da ide, kao uopšte svaki zakon, ka tom cilju da se tumači na najširi način, a ne da se određena prava sužavaju. Situacija je takva da slobodnog novinarstva, slobodnih medija i informacija koje su objektivne neće još dugo biti; sve dok predsednik Vlade na svom brifingu može da kaže - postupak protiv osumnjičenih, protiv uhapšenih, ide ka tome da su naručioci ubistva u vrhu pojedinih opozicionih stranaka i da to prođe potpuno nekažnjeno, a da gospodin Mihajlović uopšte ne reaguje na to, nego upozorava tamo neke političare, kao da sa tim istim političarima ne sedi u Vladi i ne kroji svu tu politiku i čitavo to javno mnjenje u Srbiji.
    Nije džabe Televizija Trstenik kažnjena sa 50.000 dinara i još glavni urednik sa 30.000 dinara zbog toga što je Tomislav Nikolić bio na toj televiziji. To je opomena svim ostalim medijima - ne smete da pozovete predstavnike SRS u emisiju, jer ćete biti kažnjeni. Čemu to onda vodi - satanizaciji jedne političke stranke. To je politički obračun kakav ne postoji nigde i kakav ne može da postoji u jednom demokratskom društvu koje vi želite da predstavite da se izgrađuje u Srbiji.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
    Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
    Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li želite reč? (Da.)
    Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
     Ovim amandmanom želimo samo da preciziramo ono što predlagač nije želeo da uradi; tri vrlo važna pojma, dominiraju u  ovom članu, tako su trapavo napisana i nedefinisana da, praktično, zahtevaju da novinar bude društveno-politički radnik i da novinar uvodi svoju slobodnu procenu šta može, kad može, koliko može i naročito da pazi da se ne zameri nekome.
    Mi amandmanom preciziramo ko to može da bude državni funkcioner ili nosilac političke funkcije. Odmah da vam kažem, oko tog našeg predloga u ovom amandmanu može da se razgovara. Taj spisak funkcionera i političara može biti i širi i uži i to nije problem. Problem u vašem članu 9. je što ste napisali da se ne zna ko utvrđuje važnost. Problem je u tome što u stavu 2. imate neku meru ograničenja - "srazmerno". Ko je taj kantar, ko će to da izmeri? Nalazimo se na nečemu što se zove teren objavljivanja podataka o privatnom životu nosilaca državne ili političke funkcije.
    Znači, mi samo amandmanom preciziramo minimum, da nema te arbitrarnosti koja zahteva politički uticaj. Ceo je ovaj zakon protiv slobode informisanja; zasniva na nekim načelima iz 1968. i 1969. godine, verovatno poznat većini predlagača, a to je, otprilike, onaj koncept nemačkog socijalizma gde građanin ne zna šta je njegov interes i šta je dobro za njega, već je potrebna partija, država koja će da procenjuje šta je to javni interes, da odlučuje o tome i da to nameće u formi interesovanja javnosti; kako se ovde kaže, važno za javnost, naročito važno itd.
    Dakle, ovaj član treba da postoji, jer neke sklonosti, osobine, nastranosti i neki detalji iz privatnog života nosilaca ovih funkcija su verovatno bitni, ali moraju da budu u uzročno-posledičnoj vezi sa funkcijom koju to lice obavlja. Zato predlažem da ovaj amandman hitno usvojite, jer na taj način štitite sve.