Smatram opravdanom vašu intervenciju, ali mi smo u Zakonu o radiodifuziji ugradili već ovo o čemu vi govorite, jer je tamo monopol izrazito opasan, pa možete doći u situaciju da je jedan čovek vlasnik svih medija, televizija. Mi u Srbiji imamo neke realne opasnosti da bi to moglo, recimo, nekoga dana u nekom razvoju da bude, zato što u nekim evropskim zemljama imamo primere gde su vrlo ozbiljni sudski procesi i politički pokreti zbog toga.
Što se tiče medija, mnogo je komplikovanije. Na primer imate izdavačku kuću "Politika", ne mogu ograničiti broj dnevnih listova, izdanja, koja npr. oni mogu da imaju. Znači, ovde se samo može reći da se monopol kao takav suzbija, pa se onda u datim, konkretnim okolnostima, može vaše pitanje postaviti u jednoj sudskoj ili čak javnoj raspravi - da li je neko ostvario monopol time što npr. ima četiri ili pet dnevnih listova. Ali, to se ne može u Evropi, u praksi se ne može, jer imamo situacije da se dnevni listovi, nedeljnici, revijalna izdanja često koncentrišu, menjaju vlasništvo, ljudi pokreću nove dnevne listove itd.
Znači, ova opšta odredba dozvoljava da se vaše pitanje otvori kao tema (vaše pitanje je opravdano) i onda može sud da zaključi da je neko ostvario monopol u nekom trenutku, ali ne može ograničavati; dok je kod elektronskih medija to vrlo precizno definisano, to se zove suzbijanje monopola. Odmah da vam kažem, tamo ne može jedno pravno lice biti vlasnik dve nacionalne frekvencije. Ne znam da li ste videli Zakon o radiodifuziji?
Tamo smo jako o tome vodili računa. Mislim da ovde opštom odredbom o tome vodimo računa.