Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 98. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Adam Urošević i Miloš Lukić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Ivan Andrić i Vera Marković podneli su, u istovetnom tekstu, amandman koji predlažu da se posle člana 98. doda novi član 98a.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Andrić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 99. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović, Vladimir Andrić i Vukosav Tomašević.
Podnosioci amandmana, na sednici Odbora za kulturu i informisanje, povukli su ovaj amandman.
Na član 99. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rade Bajić i Nebojša Jović.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovani narodni poslanici, kolega Rade Bajić i ja smo u ime SPS podneli amandman na član 99. Predloga zakona o javnom informisanju.

On se odnosi na prelazne i završne odredbe i govori o tome da javna glasila, čiji su osnivači država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje je u pretežnom delu u državnoj svojini, ili javno glasilo koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz j avnih prihoda i na koje se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oblast radiodifuzije, prestaju sa radom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Mi predlažemo amandmanom da prestanu sa radom u roku od 36 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Objektivno, javna glasila čiji su osnivači država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda ne mogu da se transformišu i prilagode tržišnim uslovima u periodu od 12 meseci.

Predloženim rešenjem veliki broj novinara, kojima predloženi zakon o javnom informisanju pruža izuzetnu malu zaštitu, za razliku od onih o kojima se piše, doći će u izuzetno tešku situaciju. Zato i predlažemo rešenje da u roku od 36 meseci prestanu sa radom napred navedena javna glasila i ustanove, odnosno preduzeća, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Takođe, razlog za predlaganje ovog amandmana je taj da bi se donekle postigla usklađenost sa članom 96. Predloga zakona o radiodifuziji, koji predviđa da radio i TV stanice lokalnih zajednica imaju obavezu da se privatizuju u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu tog zakona, koji je stupio na snagu 27. jula 2002. godine.

Smatram da je napred navedeno objašnjenje dovoljan razlog za prihvatanje predloženog amandmana. Zahvaljujem.

 

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč?

Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom je predloženo jedno pravno - tehničko i logičko usklađivanje prelaznih i završnih odredbi u onom delu koji se odnosi na lokalne medije, odnosno medije čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave.
Predlog je da se doda novi stav, kojim se tačno određuje da u roku od godinu dana prestaje javno glasilo. Jer, jednim tumačenjem, postojeći stav 2. se odnosi, kad su u pitanju lokalni mediji, pre svega na štampane medije, novine, a ovaj stav 3, za koji predlažemo da se dopiše, praktično bi se odnosio na nešto što je već materija koja je regulisana Zakonom o radiodifuziji.
Verovatno je u kombinaciji ovih silnih amandmana nešto i prošlo, pošto su neki amandmani već i usvojeni, ali ako se ide na tri godine, pa četiri godine, mislim da je to loše. Loše je iz prostog razloga što je očigledno ovaj predlog zakona za jednokratnu upotrebu, da nadomesti produženo vanredno stanje u sferi informisanja, da se očuva monopol nad medijima.
Juče smo imali prilike da čujemo da i pored izričite zakonske norme da se u roku od četiri godine privatizuju ti mediji, čiji je osnivač lokalna samouprava, mi imamo na delu da se formiraju ti mediji, i najverovatnije se prave neke startne pozicije za buduću privatizaciju, mada je ceo taj zakon o radiodifuziji u teškom zakašnjenju.
Na šta bih ukazao predlagaču - gotovo da nemate jednu normu u ovom predlogu zakona kojom se obavezuje i nalaže glasilu da objavi državno saopštenje, što je prosto nedopustivo. To je zbog toga što smatrate da je dovoljan politički uticaj, da to ne treba pretakati u neku normu.
Dalje, ceo kompleks pitanja vezanih za odgovor i ispravku niste postavili kao grešku, nešto što je promaklo u javnom glasilu, a mi smo suočeni na ovom kaubojskom tržištu sa namerom, sa svešću urednika i novinara da objavi neistinitu informaciju, da čovek jedinac ima brata, da je taj i taj zaklao ženu nekome, ili čuveni Petar Luković, "nož, žica, Srebrenica", i to niste sankcionisali ovim zakonom i ne možete da ga sankcionišete.
Zato sam i rekao - hvala bogu, postoji Krivični zakon i Zakon o obligacionim odnosima, koji pružaju punu zaštitu, za razliku od ove obične magle koja se raspršila, da se zabavljamo odgovorima, ispravkama, koje suštinski ništa ne znače, niti bilo koga obavezuju.
Poseban deo je morao da se obradi, koji je standard u novinarstvu.

Tri minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Hristodulo.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč?
Ima reč potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać.

Poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na korektnom učešću u raspravi o ovom, kao što je rečeno, važnom sistemskom zakonu, koji reguliše jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na slobodnu informaciju.
Kao što znate, svaka zemlja ima svoju istoriju informisanja, sa svojim usponima i padovima. Moram da kažem da su i u najdemokratskijim društvima mnoga pitanja, nažalost, još uvek otvorena, ali naravno, ne znači da tamo nije otvoren veliki stepen sloboda u ovoj oblasti; to ne znači da i tamo nema i sudskih sporova, i velikih sporenja, i da tamo ne postoji ogroman broj pitanja koja svakodnevna praksa otvara, npr. razvoj novih medija, elektronskih medija, Interneta itd.
Znači, ovo je izrazito dinamična oblast koja se neprekidno menja. Ovim predlogom zakona želeli smo ovu oblast konačno da regulišemo. Napomenuo sam kako je sastavljan ovaj zakon. Ovde su bile izražene neke sumnje. Moram da kažem da one nisu opravdane, da je javnost imala puni uvid u izradu ovoga zakona, da je mnogo verzija ovoga zakona bilo, mnogo javnih rasprava, da je već duže vreme ovaj zakon dostupan, ne samo na sajtu Vlade, svako može da ga vidi. Već je organizovana nešto više od mesec i po dana javna rasprava, u kojoj su ponovo predstavnici svih važnijih medija imali prilike da se o tekstu izjasne.
Samo bih još rekao da svaka poslanička grupa, svaki poslanik, ima svoje pravo da vidi predlog ovog zakona, ali mislim da je zaista nepobitna činjenica da bismo usvajanjem ovog zakona konačno dobili pravni, zakonski okvir koji garantuje slobodu informisanja.
Ovde je nekoliko puta podvučena netačna tvrdnja, a to je da ovaj zakon zastrašuje novinare i da on u stvari služi da novinari imaju neku vrstu autocenzure. To je potpuno suprotno od namera ovog zakona. Ovaj zakon, naprotiv, prvi put novinare obezbeđuje, pruža im neke standarde zaštite koji danas postoje u Evropi. Tako po prvi put uvodi instituciju zaštićenog izvora, znači da novinar ne mora po zakonu da otkrije ni u kakvom obliku, pa čak ni u bilo kakvoj policijskoj istrazi ili u sudskoj proceduri, svoj izvor.
S druge strane, ovaj zakon takođe štiti i građane, učesnike javnog života, time što vrlo precizno reguliše pravo na odgovor, a već sam napomenuo, ne na kvalitativne, ne na vrednosne, nego na činjenične sudove, a vrlo precizno određuje pod kojim uslovima ne mora da se to učini.
Rekao bih da smo učinili prvi, vrlo važan korak. Postoji uvek mogućnost da se zakon doradi, da se u sudskoj i realnoj praksi vidi šta funkcioniše a šta ne. Moje je duboko lično ubeđenje - to mogu otvoreno da kažem, puno sam radio na izradi ovog zakona, ali ga nisam sam pisao - da je ovaj zakon veliki korak napred za naše društvo i da van svake sumnje uređuje ovu oblast na način da ne moramo da se stidimo pred Evropom.
Naravno, zavisi od svih nas, od sudske i novinske, medijske prakse, koji ćemo stepen i meru medijskih sloboda da ostvarimo. Ne može zakon sve da učini, zakon daje osnov, pravni okvir, a od nas samih, od ljudi iz medija u velikoj meri zavisi kako će sve to izgledati.
Još jednom se zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su govorili, koji su pročitali ovaj zakon i uložili napor da ga poboljšaju, uputili amandmane. Nadam se i želim da ga u ovom obliku, kao što ste videli Vlada je usvojila i veći broj amandmana, usvoje narodni poslanici kada dođe vreme glasanja, kako bi Srbija konačno u ovoj oblasti došla do nekog reda i zakonskog okvira koji je zaista neophodan. Zahvaljujem se još jednom.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Primili ste predlog za razmatranje po hitnom postupku.

Zamenik predsednika poslaničke grupe Demokratska opozicija Srbije - Reforme Srbije, narodni poslanik Siniša Mitrović, na osnovu člana 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije koju je podneo Narodnoj skupštini 16. aprila 2003. godine.

Prema članu 158. stav 4, stavljam na glasanje predlog zamenika predsednika poslaničke grupe Demokratska opozicija Srbije - Reforma Srbije, narodnog poslanika Siniše Mitrovića, da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Za 115, protiv osam, nije glasalo 65, od ukupno 188 prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog zamenika predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije da po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Prelazimo na 1a tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O DOPUNAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Materijal o predlogu za izbor članova odbora za Kosovo i Metohiju i za privredu i privatizaciju vam je podeljen.

Molim poslaničke grupe da predaju spisak poslanika za raspravu o ovoj tački dnevnog reda.

Da li predstavnik predlagača ili predsednici poslaničkih grupa žele reč?

Ima reč narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.