Da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, mi smo apsolutno za to da nosioci državnih i političkih funkcija ne mogu da se pozovu na zaštitu privatnosti, ali samo ako je informacija u uzročno-posledičnom odnosu sa funkcijom koju oni obavljaju. To da li neko ima švalerku ili nema, to ne utiče na njegovu funkciju, ne bi trebalo da utiče i nije od interesa za javnost. To da li je neko povezan sa kriminalom, da li neko ima kriminogenu prošlost a obavlja neku visoku državnu funkciju, da li se negde već izbrukao na sličnoj funkciji, kao recimo gospodin Đelić, to je od interesa za javnost i ona tako nešto mora da sazna. Naravno da ne može da bude niko od toga zaštićen.
Obzirom da ne date da se ode na televiziju, da novinari ne smeju da pišu o državnim funkcionerima danas - vanredno stanje će, kako čujem, biti ukinuto za koji dan, jednog dana mora - ni tada ne očekujemo da ćemo moći da idemo na televizije i da govorimo ono što o svima vama znamo.
Budite sigurni, ići ćemo od sela do sela, od zaseoka do zaseoka i govorićemo sve što o vama znamo i ponavljaćemo sve ono što je gospodin Šešelj govorio na svojim konferencijama za štampu; počeo je još od januara meseca da spominje Spasojevića i Legiju, iako je juče Čović rekao da ga nikada u životu nije spomenuo. Evo jedne konferencije za štampu od 19. aprila 2001. godine, gde on kaže da je "svima očigledno i da je činjenica da bez Legije i Frenkija niko ništa iz Crvenih beretki nije mogao da uradi na svoju ruku...".
(Predsednik: Upozoravam vas da se držite teme dnevnog reda.)
Upravo govorim o informisanju. "... ljudi koji su osumnjičeni u
Crnoj Gori, pa pušteni iz zatvora za atentat u Budvi na Vuka Draškovića, sada su u Batićevoj bandi. Dušan Spasojević je sada u Batićevoj bandi."

Na osnovu člana 101. Poslovnika Narodne skupštine, izričem vam opomenu.

Možete da mi izričete opomenu, ali mene upravo ovaj zakon amnestira od kazni. Ako sada neko sredstvo javnog informisanja objavi ono što sam za skupštinskom govornicom rekla, to piše u zakonu, ne može za to da odgovara. Koliki je onda apsurd ako me vi za to opominjete ili, ne daj bože, oduzmete mi reč i ne mogu to da kažem. Onda se potpuno gubi smisao postojanja narodnog poslanika, institucije narodnog poslanika i parlamenta.

Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović, Vladimir Andrić i Vukosav Tomašević.
Podnosioci amandmana, na sednici Odbora za kulturu i informisanje, povukli su ovaj amandman.
Narodni poslanici Ivan Andrić i Vera Marković podneli su, u istovetnom tekstu, amandman kojim predlažu da se posle člana 9. doda novi član 9a.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Kada bi predlagaču i našim skupštinskim odborima neko postavio pitanje zašto ovaj amandman nije usvojen, apsolutno sam siguran da ne mogu da navedu ni jedan razlog zbog čega ovo ne prihvataju. A ne prihvataju terminološku ispravku, jer je greškom navedeno u stavu 1. - sredstvo javnog informisanja, a radi se o sredstvu javnog obaveštavanja; znači, reč "informisanje" pretvara se u reč "obaveštavanje". To je ta promena, vi to ne prihvatate, iako je apsolutno terminološki ispravnije što se predlaže amandmanom.
Kao i drugi deo, gde se reč "ideja" briše, jer apsolutno ništa ne znači posle informacije i mišljenja kao pojmova kojima se saopštavaju misli.
I treći deo, niste prihvatili reč "rasturanje", a to je tradicionalna reč kojom se označava način, kako vi to kažete, distribucije štampanih javnih glasila. No, verovatno će kasnije da dođe do saznanja o potrebi prihvatanja ovoga, da naši zakoni liče na nešto.
Da bih bio ubedljiv predlagaču da prihvati ovaj amandman, navešću slučaj jedne televizijske emisije obrazovnog programa koja je bila u "bunkeru". A bila je u "bunkeru" zato što je vrlo slikovito opisivala moć medijske manipulacije televizije.
Snimljen je jedan događaj sa tri kamere, sa tri različite pozicije. Ako se pogleda prvi snimak, vidi se kako jedan automobil žestoko, brutalno gazi jednog čoveka. Ako se taj događaj posmatra putem druge kamere, onda se vidi kako je taj čovek skočio na automobil. Ako se pogleda snimak treće kamere, onda se vidi da je tog čoveka neko jurio, pa je on u bekstvu naleteo na taj automobil. Naravno, ta emisija je otišla u "bunker", nije mogla da se prikaže, jer skida masku sa RTS u to vreme. Ali, ta emisija skida masku i sa RTS danas, sa svih naših medija.
Mene samo zabrinjava što je autor ove emisije zaboravio, od kada je postao političar, tu moć, mogućnost medija i potrebu da mediji budu objektivni, da potpuno i istinito obaveštavaju. Zbog toga nam taj nudi ovakav zakon protiv izveštavanja, protiv informisanja, protiv informacione slobode.

Ko dalje želi reč? (Niko.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, da nije bilo emisije "otvoreni studio" u ponedeljak uveče, na prvom kanalu RTS, naivno bih poverovao potpredsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Koraću, koji je juče rekao da je ovaj predlog zakona izradila ekspertska stručna radna grupa, sastavljena od novinara i pravnika.
Međutim, u toj emisiji su upravo sedeli ti isti novinari i pravnici, inače miljenici ovog režima, pa su doslovno rekli da ovo što je ušlo u skupštinsku proceduru nije verzija koju su oni izradili, da se bitno razlikuje i da je čak, kako rekoše, previše slično sa onim zakonom od pre dve godine, koji je ukinut. Tek toliko da se shvati i zna da je ovaj zakon sačinjen u nekim drugim, političkim krugovima, da je obojen politički.
Što se tiče amandmana na član 12, on se odnosi na stav 4. ovog člana. Naime, članom 12, kao i prethodnim članovima 10. i 11. definiše se pojam javnog glasila. Treći i četvti stav člana 12. odnosi se na sferu elektronskih medija, gde se definiše pojam javnog glasila u sferi elektronskih medija.
Smatram da je stav 4. suvišan i da je stavom 3. već jasno i precizno rečeno šta se smatra javnim glasilom u sferi elektronskih medija, tako da je stav 4. nepotreban. No, ako je već ostao, onda bi ga trebalo bar malo korigovati i izbaciti reči "javna glasila", koje se dva puta ponavljaju u tom stavu, čisto radi jezičke čistoće i tehničke korkcije.
Pročitaću te stavove. Stav 3. kaže: "Svaki pojedini program radija ili televizije smatra se jednim javnim glasilom i u slučaju kada se emitovanje vrši na više od jedne radiofrekvencije."
Stav 4. kaže: "Ako se na različitim radiofrekvencijama emituju različiti radio ili televizijski programi istog osnivača javnog glasila (te reči ovim amandmanom brišem), svaki program smatra se posebnim javnim glasilom."
Logično je jasno da ova dva stava definišu javna glasila u sferi elektronskih medija na isti način i da je stav 4. suvišan, ali ako već ostaje, da bude jezički ispravan, treba da se ove reči "javnog glasila" izbrišu.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Ne znam kome da se obratim, gospodinu Lečiću ili gospodinu Koraću, ili obojici, ne vidim razloga zašto nećete da razmislite o amandmanima koje podnosi SRS. Kada se vratim na mesto posle obrazlaganja zakona, sa mojim kolegama vidim da kod vas nailazimo na odobravanje povodom pojedinih amandmana.
Ovo je jedan od amandmana koji neće promeniti suštinu stvari. I čl. 10, 11. i 12. tiču su pojma javnog glasila. Ako smo već rekli šta je javno glasilo, onda je u stavu 4. potpuno nepotrebno da to stoji, jer to već stoji u stavu 3. ovog člana. Prema tome, samo je stvar jasnoće pravne norme, a može da vam smeta samo predlagač.
Mislim da ne bi trebalo na taj način da razmišljate i kada se radi o ovakvim amandmanima trebalo bi odmah da izađete za ovu govornicu, da shvatite suštinu stvari i da kažete da amandman prihvatate ili da kažete gde smo mi to promašili. Možda smo pogrešno shvatili neku prethodnu normu, ali nemojte samo da ćutite i da ispadne da se mi ovde bavimo zarezima, terminološkim usaglašavanjem. Mi samo hoćemo da zakon izgleda onako kako treba da izgleda jedan savremen zakon i da svaka pravna norma, i svaka reč u njoj, ima svoju težinu.