PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.04.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

16.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:00

  • TAGOVI

  • Peta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o javnom informisanju (pojedinosti) (2003)
  • Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine (2003)
  • Predlog zakona o planiranju i izgradnji (načela) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 13, na koji je amandman podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
    Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    Ima reč narodni poslanik Goran Cvetanović.
    ...

    Goran Cvetanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 13. da se stav 1. "osnivač javnog glasila može biti svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom" promeni i da glasi: "Svako fizičko i pravno lice, domaće ili strano, može da osnuje javno glasilo u skladu sa zakonom".
    Ovim amandmanom SRS je pokušala da se tačno definišu osnivači javnih glasila. Podsetio bih da je još od Francuske buržoaske revolucije zagarantovana sloboda štampe. Kada su u pitanju elektronski mediji, televizija i radio stanice, potrebno je da bude pravno lice i registrovano, da je definisano kao pravno lice. Što se tiče same štampe, moguće je da i fizičko lice bude vlasnik odnosno osnivač javnog glasila.
    Ono što je bitno samo za pisane medije jeste da je taj list registrovan kod republičkog organa državne uprave, koji je nadležan za poslove javnog informisanja.
    Samim tim fizičko lice ima mogućnost da se definiše kao osnivač javnog glasila. Srpska radikalna stranka zbog toga želi da se promeni prvi stav i da se definiše da i svako fizičko lice, koje želi, može preko svog medija da informiše građane Srbije.
    Drugi stav je potpuno suvišan: "Osnivači javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država i teriritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnog prihoda, osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije."
    Pošto imamo Zakon o radiodifuziji i tačno je definisano tim zakonom, stav 2. je potpuno je nepotreban i u ovom zakonu ne treba da se definiše taj deo.
    Ovaj zakon se donosi u vreme vanrednog stanja. TV prenosa nema, tako da ni potencijalni osnivači javnog glasila ne mogu da budu blagovremeno informisani.
    Odlukom Saveta ministara Srbije i Crne Gore određen je skoro direktor Tanjug-a. Predloženim zakonom ne predviđa se postojanje državne agencije, kao ni Zakonom Crne Gore. Samim tim, plašim se, gospodo Lečiću i Korać, da je ovaj zakon u koliziji sa saveznim zakonom. S obzirom na to da oni drže vlast na saveznom nivou i na republičkom, krajnje je vreme da se usaglase, a ne da samo preko svojih medija daju informacije koje njima odgovaraju, a daleko su od istine.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
    Ima reč narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika, poslanička grupa Srpska radikalna stranka.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, član 13. govori o tome da osnivač javnog glasila može biti svako domaće ili strano pravno lice.
    Dakle, više fizičko lice ne može da bude osnivač javnog glasila. To je protivustavno, jer član 46. stav 3. Ustava kaže da je izdavanje novina i javno obaveštavanje drugim sredstvima dostupno svima i bez odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog organa. Ne znam koji su vas razlozi, nema ih u obrazloženju, rukovodili da onemogućite fizičkim licima da budu osnivači štampanih medija, ali to biste mogli da nam dodatno objasnite.
    Što se drugog stava tiče, smatramo da je apsolutno suvišan, imajući u vidu čl. 96. i 126. Zakona o radiodifuziji.
    Imam utisak, kada ste govorili o teritorijalnoj autonomiji, da ste mislili i na lokalnu samoupravu. Ako ste to mislili, moram da vas upozorim da jedinica lokalne samouprave nije oblik teritorijalne autonomije.
    Ako ste to znali i hteli ovakvu normu, onda vas pitam, zašto će u roku od godinu dana morati da prestanu sa radom mediji čiji su osnivači država ili teritorijalna autonomija, a po Zakonu o radiodifuziji će još četiri godine moći da rade mediji čiji su osnivači lokalna samouprava ili javna preduzeća lokalnih samouprava finansirana iz budžeta. Šta vam je cilj, osim političkog, da eventualno nakon nekih novih izbora, imajući vlast u nekim lokalnim sredinama, pokušate da te medije iskoristite u svoje propagandne svrhe.
    Dakle, svi mediji, bez obzira ko je njihov osnivač, ako se on finansira iz javnih prihoda, dakle ako su to i država, i teritorijalna autonomija, i jedinice lokalne samouprave, treba po ovom zakonu da prestanu da rade u roku od godinu dana. Kao zakon leks specijalis može da suspenduje ove odredbe člana 96. i člana 126. Zakona o radiodifuziji ili se iza toga krije nešto drugo. Volela bih da čujem objašnjenje. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać.
    ...
    Socijaldemokratska unija

    Žarko Korać

    Da objasnim narodnom poslaniku, gospođi Pop-Lazić, koja je postavila pitanje.
    Ovde je prihvaćen amandman kojim je ovaj rok produžen na dve godine. Znači, nije više 12, nego 24 meseca. To je postalo sastavni deo Predloga zakona.
    Moram da kažem da treba pažljivo pročitati ovo što se ovde nalazi. Ovaj član kaže da ne mogu postojati državni štampani mediji na nivou republike i na nivou pokrajina. Drugim rečima, to ne postoji nigde u Evropi, da je država vlasnik štampanog medija. Znači, "Pravde" i "Izvestija" više nema. Svi veliki mediji danas u Evropi su u drugom obliku vlasništva. Da ne objašnjavam, zašto država ne treba da bude vlasnik medija. To je bila "Borba". Znači, ostatak vremena koje je iza nas i istorijski je završeno.
    Što se tiče lokalnih medija, molim vas da pažljivo pogledate, ovde se kaže - koji se pretežno finansiraju iz javnih prihoda. Ovde je ostavljen rok od dve godine za te štampane medije. Mi ne želimo iz čitavog niza kulturnih i drugih razloga da ih ukinemo, da niz tih lokalnih medija, štampanih, koji su vrlo kvalitetni, nestane. Ima nekih, ne bih za govornicom izdvajao, koji su od koristi. Ima nekih koji postoje po 80 do 100 godina. Znači, ne bismo želeli da prekinemo tradiciju onih koji su hronika tih mesta. Igrali su veliku ulogu u lokalnoj samoupravi.
    Mi smo ovde, usvajanjem amandmana, dali rok od dve godine da moraju da budu većinski u privatnom vlasništvu. To ne znači da opština ne može da bude vlasnik 49% toga i da se onda napravi balans, da ne bi imali teret da svi građani moraju u datoj opštini da finansiraju glasilo, jer je pitanje da li oni to žele, s obzirom da to inače nije praksa.
    Ovde se daje rok od dve godine da se nađe privatno ili neko drugo akcionarsko ulaganje; mogu grupe građana da budu većinski vlasnik, ali opština ima uticaj na politiku i to faktički ostaje lokalno glasilo, u kome opština, odnosno lokalna zajednica, može imati manjinsko vlasništvo.
    Što se tiče Zakona o radiodifuziji, skoro će biti godinu dana, četiri godine je rok, praktično njima ostaje tri godine; ovde smo povećali na dve, ali nije ista stvar, lokalni štampani mediji i elektronski. Elektronski su u principu skuplji i više vremena je potrebno da se izvrši proces njihove transformacije i privatizacije, s obzirom na to da su tu mnogo veća ulaganja. Hvala.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Samo jedno objašnjenje, replika je u pitanju.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Replika - narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Nisam stekla utisak da mislimo o istoj stvari.
    Kada ste gororili o javnim glasilima, čini mi ste da ste govorili o štampanim medijima. Međutim, javna glasila su članom 10. određena. Vi niste ovde rekli štampana. Trebalo je da budete precizni. Javna glasila su po članu 10. kako novine, tako radio i televizijski programi.
    U članu 13. vi ne kažete da su to radio i televizijski programi. Vi se tu ne ograničavate, pa onda govorite o svemu ovome što ste rekli, odgovarajući na moje pitanje, koje sam postavila vezano za ovaj amandman. Ovo može da se odnosi kako na štampane medije, tako i na radio i televizijske programe koji su javna glasila.
    Ne možete da suspendujete moju tvrdnju, prošlo je godinu dana od donošenja Zakona o radiodifuziji, da će još tri godine radio i televizijske stanice čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave nastaviti da rade. Oni su morali u ovih godinu dana da se usaglase sa ovim zakonom.
    Oni čiji je osnivač država, tu vidim i RTS, vidim u budućnosti Televiziju Novi Sad, moraće u roku od godinu dana prestati sa radom. Znam da to nije vaša želja, to nije vaša volja, ali vi ste tako ovu pravnu normu uredili da može tako da se zaključi. Bilo bi dobro da Vlada na ovo da amandman, da precizira, da ne bi došlo do zabune, jer mi ne znamo da li ćemo za godinu dana imati RTS ili nećemo. Koliko god mislila loše o RTS-u, uređivačkoj politici i monopolu Vlade nad RTS-om, monopol bi trebalo da ima Skupština, ali dobro, kod nas je sve naglavačke okrenuto, država mora da ima barem jedan elektronski medij pod svojom kontrolom jer je to interes same države i interes javnosti. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još  neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 13. na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici: Živodarka Dacin i Dušan Cvetković.
    Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
    Reč ima narodna poslanica Živodarka Dacin.