Da objasnim narodnom poslaniku, gospođi Pop-Lazić, koja je postavila pitanje.
Ovde je prihvaćen amandman kojim je ovaj rok produžen na dve godine. Znači, nije više 12, nego 24 meseca. To je postalo sastavni deo Predloga zakona.
Moram da kažem da treba pažljivo pročitati ovo što se ovde nalazi. Ovaj član kaže da ne mogu postojati državni štampani mediji na nivou republike i na nivou pokrajina. Drugim rečima, to ne postoji nigde u Evropi, da je država vlasnik štampanog medija. Znači, "Pravde" i "Izvestija" više nema. Svi veliki mediji danas u Evropi su u drugom obliku vlasništva. Da ne objašnjavam, zašto država ne treba da bude vlasnik medija. To je bila "Borba". Znači, ostatak vremena koje je iza nas i istorijski je završeno.
Što se tiče lokalnih medija, molim vas da pažljivo pogledate, ovde se kaže - koji se pretežno finansiraju iz javnih prihoda. Ovde je ostavljen rok od dve godine za te štampane medije. Mi ne želimo iz čitavog niza kulturnih i drugih razloga da ih ukinemo, da niz tih lokalnih medija, štampanih, koji su vrlo kvalitetni, nestane. Ima nekih, ne bih za govornicom izdvajao, koji su od koristi. Ima nekih koji postoje po 80 do 100 godina. Znači, ne bismo želeli da prekinemo tradiciju onih koji su hronika tih mesta. Igrali su veliku ulogu u lokalnoj samoupravi.
Mi smo ovde, usvajanjem amandmana, dali rok od dve godine da moraju da budu većinski u privatnom vlasništvu. To ne znači da opština ne može da bude vlasnik 49% toga i da se onda napravi balans, da ne bi imali teret da svi građani moraju u datoj opštini da finansiraju glasilo, jer je pitanje da li oni to žele, s obzirom da to inače nije praksa.
Ovde se daje rok od dve godine da se nađe privatno ili neko drugo akcionarsko ulaganje; mogu grupe građana da budu većinski vlasnik, ali opština ima uticaj na politiku i to faktički ostaje lokalno glasilo, u kome opština, odnosno lokalna zajednica, može imati manjinsko vlasništvo.
Što se tiče Zakona o radiodifuziji, skoro će biti godinu dana, četiri godine je rok, praktično njima ostaje tri godine; ovde smo povećali na dve, ali nije ista stvar, lokalni štampani mediji i elektronski. Elektronski su u principu skuplji i više vremena je potrebno da se izvrši proces njihove transformacije i privatizacije, s obzirom na to da su tu mnogo veća ulaganja. Hvala.